| м, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стак |
| ах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на |
| века, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p |
| а су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му о |
| се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са брес |
| орали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те пос |
| унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јак |
| вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде |
| од попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере |
| д хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица |
| ка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекују |
| словно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична раз |
| иру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по |
| .{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, да |
| амо да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштв |
| у две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сес |
| та његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој. |
| ше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </ |
| оспођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли т |
| p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме о |
| ност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући до |
| се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жанд |
| о, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— П |
| } Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? |
| ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у а |
| Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му л |
| енову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћ |
| ли овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p |
| .{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу д |
| о га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капета |
| Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— П |
| сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим м |
| Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, |
| , но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. |
| очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пр |
| т коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, с |
| сна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се мн |
| тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с |
| пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се пога |
| и се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Мо |
| која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењ |
| орам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да |
| тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{ |
| и сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене најви |
| т, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </ |
| нала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се оти |
| } Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} Т |
| најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав в |
| азговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и по |
| ује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-тр |
| и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, љ |
| обом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој зав |
| у.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељ |
| сађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне но |
| после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после |
| е Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене.. |
| да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су сп |
| овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. |
| евају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{ |
| ци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и |
| ја на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречен |
| Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, |
| Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не и |
| било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је |
| реко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће оп |
| реко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, п |
| p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у обр |
| си могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Св |
| Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај м |
| е речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао с |
| авити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те р |
| ...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то |
| и се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у гр |
| усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар он |
| ајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, з |
| него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p |
| мати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почињ |
| а округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ћ |
| иђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одг |
| ном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву др |
| док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката |
| .{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај ш |
| весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; гот |
| } Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар така |
| зушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! |
| !...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па |
| е у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђ |
| твим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} |
| а — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философск |
| ет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје ја |
| да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Ву |
| е ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба |
| па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, по |
| рица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђ |
| застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по обр |
| радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он с |
| <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњи |
| танка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— |
| која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно |
| авитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом |
| набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући |
| реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> |
| ет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју |
| S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио |
| рећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> < |
| не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p |
| еђени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њи |
| н познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево зго |
| Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хај |
| а пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо ут |
| часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића |
| се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда |
| ги је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у |
| је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола сп |
| о ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобо |
| ом, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовн |
| дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умир |
| кочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше бли |
| зненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се при |
| </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и |
| буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и с |
| трча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право |
| нија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совр |
| ма бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напад |
| и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише с |
| Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. |
| ао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} П |
| роши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђур |
| то. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет |
| дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него каж |
| је откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је |
| варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад |
| .{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђу |
| кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p |
| посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p> |
| ено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике н |
| Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му н |
| умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} |
| и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по к |
| p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p |
| обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} |
| год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, |
| Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, |
| да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не р |
| ица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица нос |
| е и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необичн |
| {S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, к |
| ре, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да |
| рати.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на ком |
| ад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— О |
| зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— |
| каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не б |
| уку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђа |
| , јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наје |
| и, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења |
| у.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О та |
| па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новиц |
| ама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; з |
| да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали |
| положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово см |
| , истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; н |
| .{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — |
| они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од |
| p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро р |
| у и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пр |
| каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једн |
| у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање |
| вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угл |
| ад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на |
| . онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још ја |
| ама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта |
| то, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — о |
| <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> |
| илера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти |
| ли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки сна |
| — Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— |
| кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? |
| о дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви з |
| ква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — од |
| Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу |
| ура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После кратко |
| а танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави сво |
| и, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се |
| еш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све каз |
| о, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за к |
| иковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи ко |
| н им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p> |
| »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јур |
| ...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми з |
| у се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p |
| ајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни м |
| Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — |
| ече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху за |
| воје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, |
| по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила цело |
| ње...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећа |
| товац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред к |
| чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му пој |
| идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацел |
| ор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један пр |
| соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се |
| ну опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, |
| шка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро |
| овалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за |
| реба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога |
| <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p> |
| иди се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, и |
| — Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у напе |
| збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} |
| а.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли |
| ц.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стра |
| Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. < |
| ницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други г |
| Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним меци |
| цима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу |
| је!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пру |
| којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p |
| а води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А |
| .« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеш |
| иси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Стар |
| његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако л |
| p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се н |
| — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ра |
| p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се |
| p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш |
| весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један |
| е стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. |
| Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, |
| } Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и |
| ри тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, не |
| е, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикриј |
| . </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, изва |
| кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода дов |
| уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допада |
| >— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ват |
| ри наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, |
| ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} |
| ари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим бо |
| а.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев |
| рчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седн |
| </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, М |
| ка још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет н |
| да ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш ме |
| богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже |
| се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S |
| S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ош |
| p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> |
| ђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен |
| овицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с п |
| Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округл |
| е понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јабла |
| кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p |
| } Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чује |
| } Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} О |
| десет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, |
| ... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети |
| оље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли та |
| <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. |
| оји би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак |
| дније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушн |
| ича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он т |
| уке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док |
| Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p |
| p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуј |
| у, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину о |
| добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике |
| о је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у как |
| ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши |
| он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то в |
| ора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје |
| Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави.. |
| овори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти |
| ушу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не закл |
| Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гл |
| ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и ле |
| у га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво |
| ме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле |
| вара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му |
| воме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под |
| астова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој |
| Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу т |
| {S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} |
| боравио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни |
| пољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да р |
| а. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се |
| .. </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд б |
| ни десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— М |
| а. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> < |
| адовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки п |
| је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се н |
| сли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се |
| — Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица |
| ке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од ј |
| } На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар |
| , добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? |
| > <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко |
| и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чу |
| лим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapte |
| Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положај |
| едеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајућ |
| мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а |
| вено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, |
| у му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољ |
| школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитањ |
| он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: о |
| е поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и |
| е сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти ме |
| а! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам |
| х; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код |
| Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пођ |
| у загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ј |
| рицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, |
| моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћ |
| бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека зна |
| ва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па |
| еђен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели. |
| Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти з |
| ени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно |
| ћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће овак |
| та и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти |
| мета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{ |
| ажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви |
| S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванзе |
| мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и при |
| ац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Ос |
| драви се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокр |
| мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, обориш |
| ну собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јести |
| у, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пру |
| Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унут |
| азове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно |
| и ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шт |
| а. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у ка |
| жовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као н |
| имо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда |
| ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток. |
| лачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и оста |
| доше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакуп |
| колико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће беог |
| лио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ра |
| друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за |
| p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаш |
| а ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </ |
| S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </ |
| ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ћ |
| творена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена м |
| ло старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица ск |
| , јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} |
| S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују |
| теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не и |
| свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око ма |
| и. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и уда |
| p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. |
| ите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то м |
| зујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, ал |
| онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше |
| ана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече.. |
| кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после ка |
| Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чув |
| ећа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му |
| </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пр |
| а пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад вид |
| ају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним |
| га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђ |
| даш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— |
| мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову |
| и код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико т |
| Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и у |
| но сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно |
| а прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти |
| p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђур |
| ало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А |
| од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину н |
| на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ни |
| о је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} |
| виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на рек |
| ито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— П |
| кну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и посл |
| а, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија |
| . — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете вл |
| гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, |
| радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа |
| капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— |
| Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, |
| доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради. |
| е.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђ |
| </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком |
| .{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема на |
| .{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоде |
| е друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, п |
| . »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне па |
| ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови на |
| {S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с |
| осио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, те |
| по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину к |
| шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — доб |
| ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с д |
| , болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Лег |
| уша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и |
| ециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. |
| ве овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори |
| те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица ме |
| еколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станк |
| S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако веч |
| вање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? < |
| а па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђу |
| безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле |
| ближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </ |
| зео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? |
| га!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вуј |
| ву снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <d |
| с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па |
| напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> < |
| не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, б |
| а јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли ј |
| са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и |
| руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дв |
| , сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадиј |
| таци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуч |
| меним.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја за |
| е, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — куп |
| моме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао |
| >Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> |
| па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа |
| ш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, по |
| мисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа ок |
| ну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. |
| ред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што |
| бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу |
| зе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општи |
| ток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пи |
| ше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке. |
| ој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење |
| чка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло |
| чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: мет |
| селији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага изм |
| ајвише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гор |
| ожића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми ду |
| ану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бес |
| да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> |
| око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше |
| Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На |
| ори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе |
| вајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око |
| — Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта |
| и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по ц |
| црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко |
| ко дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца |
| </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавај |
| чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, ве |
| дноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску и |
| се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p> |
| , што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p> |
| е је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђу |
| е.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћем |
| ни не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свач |
| х се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, |
| оји су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недоглед |
| етине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо |
| у оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S |
| вари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жанд |
| се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е ру |
| ва човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је |
| чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње веч |
| очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, |
| жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да |
| дмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега |
| . »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њих |
| во осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} |
| оја је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те с |
| највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито о |
| еше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу мли |
| о ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам? |
| итније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело |
| о? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на верес |
| једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, а |
| оча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа |
| а на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{ |
| аш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко ког |
| .. ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и т |
| еву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи |
| . </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — ре |
| а!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> |
| а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет |
| говори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ра |
| з твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао ј |
| Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} |
| »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики мо |
| укује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, к |
| Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте |
| како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу |
| танка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{ |
| е.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам |
| S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путу |
| да с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, |
| не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет |
| грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из о |
| Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, |
| ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако |
| се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »С |
| весно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па |
| рже, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада |
| ...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не з |
| .{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p |
| ина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а- |
| .. општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, |
| Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, види |
| ен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба. |
| а питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење пово |
| не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само |
| м шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничег |
| а велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то |
| лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише |
| ер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала |
| ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам |
| се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико н |
| у трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце и |
| и, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о |
| ро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види |
| дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му нов |
| Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?... |
| е лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О |
| ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти ми |
| смо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је ла |
| нали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигур |
| је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако |
| </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и |
| </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни |
| <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну |
| е да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« |
| тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одв |
| оже бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да |
| а то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад |
| се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, п |
| е одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће |
| </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и ба |
| Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољ |
| беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме |
| бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом |
| гу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла би |
| у, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање па |
| ора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни |
| Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, |
| е!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, н |
| њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} До |
| ма не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи |
| ...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Кра |
| а се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} |
| ...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за п |
| .{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори |
| , зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{ |
| {S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— |
| ашно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} |
| о!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти |
| тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дође |
| сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и |
| е ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једн |
| уд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му с |
| а му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам за |
| и ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! |
| е?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо |
| о лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се з |
| рилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p |
| се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом м |
| е и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело |
| е жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце н |
| ли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о о |
| ако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам.. |
| би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако реч |
| виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслон |
| р... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и |
| е добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да ж |
| његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, о |
| ô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим |
| сти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> < |
| а шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он |
| кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо |
| екакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију |
| је, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: |
| пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити |
| се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, |
| па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Сам |
| не, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени |
| ајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе би |
| о. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече |
| маштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И |
| де тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једн |
| рђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако ш |
| еш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те |
| рт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Бо |
| у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као г |
| сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене |
| лед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли |
| ије то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, |
| ди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па в |
| ош више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Исти |
| и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога |
| воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и с |
| ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако |
| а се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!... |
| руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наш |
| го...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p |
| ећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али ш |
| авило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и с |
| ељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да с |
| уди... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Н |
| са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без т |
| јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твој |
| образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пу |
| е помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајду |
| и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с |
| н је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора прим |
| {S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући. |
| знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете к |
| ац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. |
| итвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само |
| мети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p> |
| о, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му |
| ца ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донећ |
| акога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсети |
| шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p |
| Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се |
| ије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да |
| погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима |
| с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као з |
| да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Са |
| пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— К |
| , замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућ |
| ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} |
| о и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста ј |
| <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћ |
| исини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких |
| кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испи |
| нији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} С |
| муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те |
| е за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани ј |
| м и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а о |
| само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре |
| кинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио. |
| на; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш |
| , нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, п |
| тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се |
| у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча |
| И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто с |
| са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом |
| {S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђ |
| а опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на с |
| иш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, |
| ледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Об |
| их, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам науч |
| исао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши |
| и... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, |
| и ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би в |
| рате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> |
| — Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па до |
| казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер о |
| . </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади |
| аво, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; |
| га човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна |
| ам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико д |
| чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш |
| а, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешт |
| и све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте |
| о сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После |
| ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, о |
| што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право. |
| ле негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази |
| едан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од |
| се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« < |
| рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... |
| за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је би |
| о га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на ту |
| и упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одгов |
| рахом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом.. |
| овеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вран |
| а напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, |
| к спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у је |
| Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледа |
| и.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. < |
| емо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и м |
| ш, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— За |
| премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памет |
| ислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, |
| рао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где |
| а посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па на |
| клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Прис |
| од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p |
| ма! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим. |
| ељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану |
| ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он |
| к, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петна |
| — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прич |
| Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговор |
| Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми |
| крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђуриц |
| и — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оста |
| А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити д |
| у завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној |
| ри Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На |
| ле као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, |
| незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на сва |
| а веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја |
| то ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, са |
| и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!.. |
| је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се |
| су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати.. |
| ован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица |
| . како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p |
| и? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао |
| ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим |
| рана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </ |
| ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псет |
| <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко |
| ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!... |
| } О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста а |
| оши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене |
| брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буд |
| p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што |
| да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ћ |
| ам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобо |
| , ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти п |
| а право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо ј |
| тање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте вас |
| а оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Жи |
| ако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе ве |
| е и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар |
| ! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом пре |
| же више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш ост |
| ђу проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици |
| бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам с |
| а ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није |
| м више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио |
| звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— |
| /p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он |
| људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва с |
| ло? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте на |
| а иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се |
| љније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли. |
| ти свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигациј |
| ас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати.. |
| може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе на |
| рица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! |
| ави и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдо |
| . </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим де |
| охару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... п |
| јатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... не |
| е је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> < |
| виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се |
| — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац и |
| и око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> |
| ујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто.. |
| ичи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Как |
| дговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} С |
| опов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа бла |
| ћеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој нећ |
| ако напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. |
| акупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, са |
| алим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... |
| оговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Ова |
| сом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи |
| зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори |
| } Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Св |
| доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!... |
| </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадес |
| е за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека он |
| ом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и с |
| и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њ |
| S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу |
| оће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, |
| : неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па он |
| ито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпр |
| > <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за мо |
| ндистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, |
| ...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наи |
| шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он с |
| акве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију.. |
| оштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и сле |
| ку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша |
| о причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе вели |
| — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко |
| око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> < |
| овори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свр |
| .{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе |
| ве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... |
| таница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи |
| у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се |
| причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? |
| о очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p> |
| ница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи.. |
| ичињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? < |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напосле |
| ка: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикн |
| о плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танк |
| мо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безб |
| оре, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гле |
| исли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпље |
| а, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на мо |
| се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажа |
| чан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што |
| јкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелен |
| рише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући с |
| тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У |
| му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се |
| , па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па |
| је и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше |
| , што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљ |
| јури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту |
| , па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са с |
| загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе |
| екао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гоми |
| Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем ова |
| ега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слоб |
| схићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зн |
| њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљи |
| срећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћениц |
| ила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећањ |
| еволвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће са |
| т другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, зас |
| ори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква п |
| е поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стад |
| ра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева |
| — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натм |
| овара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али ј |
| баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нес |
| оје ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онак |
| ?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло поми |
| он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме |
| а склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и |
| то падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде м |
| д, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња о |
| поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно |
| морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да и |
| ом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачн |
| у да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и |
| што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, |
| чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе врат |
| има познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја |
| каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, |
| да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите т |
| , и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> |
| ом тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у п |
| њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, кој |
| атке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда док |
| , кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени с |
| од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у |
| тоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> < |
| Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, |
| завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </ |
| мам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране кућ |
| значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »неви |
| рица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој |
| да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побрати |
| т и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узви |
| говор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дуж |
| } А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни реч |
| и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро пог |
| ра, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одуз |
| е, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да м |
| гово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, |
| Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> |
| е оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбо |
| о не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош т |
| кар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Как |
| узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, намес |
| еколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајат |
| е...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као с |
| па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, |
| бе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети |
| p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и т |
| итна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше |
| мислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их до |
| и, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта |
| што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док о |
| . не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> |
| е узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради. |
| у, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и |
| убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце |
| ти, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, |
| Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наре |
| посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p> |
| ...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће са |
| о ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме довод |
| — Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш |
| оре, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази |
| очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{ |
| <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онд |
| ина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... |
| како сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... < |
| новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће зна |
| } Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва |
| инио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да |
| два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пуши |
| урица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се врати |
| д њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га с |
| огу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбо |
| су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{ |
| <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, |
| Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људ |
| м. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чек |
| ћу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са |
| у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах |
| имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да уд |
| лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{ |
| p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, |
| . </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли ува |
| у не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у ши |
| во. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, |
| у, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу |
| ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Ста |
| ти, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од т |
| Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани |
| ост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Стан |
| они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију |
| а девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђури |
| зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом |
| бно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шул |
| ретрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда |
| .{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмов |
| ах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега з |
| {S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> < |
| ћи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ј |
| и нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове з |
| ам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не |
| . </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом прили |
| же онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад |
| Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! < |
| помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на с |
| и за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — ни |
| се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ |
| а се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се |
| ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свр |
| ица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа |
| и страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се ск |
| последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. < |
| домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то |
| Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и з |
| Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вича |
| чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањ |
| другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне г |
| ар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико годин |
| Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је |
| аздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу |
| очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И |
| смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће |
| у. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене в |
| и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад |
| ш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од ов |
| ом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држ |
| оз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети д |
| али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознат |
| . то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији. |
| ланове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко се |
| на, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући км |
| то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже д |
| о подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе |
| !...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да |
| је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, кл |
| а убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узм |
| војица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запал |
| г с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се до |
| антовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> < |
| >— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јес |
| зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у поч |
| очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p |
| лаву. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за пос |
| обом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам ш |
| онише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изиш |
| овца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања |
| а, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к |
| , не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— |
| знали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то ка |
| миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми го |
| ити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло |
| вој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи |
| </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, де |
| — Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан |
| е конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може |
| .{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свет |
| д’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио са |
| глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? |
| амо дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по гр |
| све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у |
| ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само је |
| е кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у се |
| а за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецну |
| е да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја |
| {S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу |
| уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, |
| таде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек |
| се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S |
| е не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} |
| пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, с |
| на није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам |
| ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену |
| на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код |
| ена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} |
| прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начело |
| е вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још глед |
| ну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p |
| у она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, жел |
| јом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да жив |
| ећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу |
| под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у т |
| пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, виде |
| ло потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, |
| и чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше |
| жић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји д |
| <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, т |
| која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у ср |
| рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изнена |
| то да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако ј |
| ије се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити |
| ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једност |
| не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — |
| којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Н |
| воје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S |
| ишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му с |
| То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као д |
| ше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога |
| ави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти |
| </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да |
| се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па |
| траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му |
| гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажни |
| е у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена |
| о, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је |
| уро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја |
| овове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати |
| даде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запи |
| ти жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, си |
| — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му так |
| ла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке |
| он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе проче |
| — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весе |
| далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и |
| е.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас |
| да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно |
| аним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало |
| XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не |
| а детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, п |
| и; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </ |
| ху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још некол |
| танка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од |
| .{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини |
| као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} |
| а Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнари |
| ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би д |
| да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако |
| } Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као |
| е човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба |
| реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — р |
| сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањи |
| ла што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори л |
| е, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога т |
| .{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица |
| ; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! |
| док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху с |
| ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведр |
| ет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, |
| ао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само |
| Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с |
| Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да н |
| аку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се чо |
| </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи |
| апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их фило |
| мо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде диг |
| оту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од |
| есмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> |
| и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим |
| стина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, |
| н дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p> |
| агослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он п |
| агове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше |
| </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на |
| е да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мрт |
| а слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по |
| о, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало |
| ник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, |
| се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и |
| латан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако к |
| У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ћ |
| /p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоч |
| ла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p> |
| девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд |
| дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако |
| е мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свог |
| се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачу |
| у више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се |
| ле са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану |
| ..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће |
| {S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две |
| ебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше |
| осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и п |
| ћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{ |
| то, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да |
| ебао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. < |
| им људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их дав |
| еље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пан |
| Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајућ |
| а осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — по |
| икну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пант |
| ере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— |
| нуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован |
| рви мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о |
| а му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. |
| /p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô о |
| јајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p |
| </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази |
| онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опа |
| и, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега трен |
| последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашт |
| а, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце |
| Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде с |
| ша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу |
| неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> |
| праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чини |
| че руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет зав |
| си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да и |
| S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... |
| да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или ро |
| живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једн |
| нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој ка |
| о ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што |
| >— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, |
| х што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, ал |
| у преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, |
| овост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима.. |
| га се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Са |
| — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S |
| ла се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунил |
| >Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: |
| у.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је по |
| приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се |
| тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта |
| ад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гл |
| а обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште |
| Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који т |
| о..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Н |
| е, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Рад |
| ца у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином |
| дим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу |
| лониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали св |
| . </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не зна |
| лажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и |
| о тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка |
| рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два |
| види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде |
| д се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опре |
| итивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и |
| другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, п |
| и. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио |
| о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у |
| p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако |
| мо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мр |
| разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито |
| иком?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« |
| . </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, |
| <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А |
| среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице |
| оје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, т |
| њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се до |
| S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним други |
| то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је |
| пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове кава |
| <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени |
| p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је |
| та зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати |
| који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{ |
| <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p> |
| бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p> |
| што врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дрш |
| руги?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мисле |
| ија за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да мног |
| неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одг |
| и! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О |
| га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек срета |
| у ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђуриц |
| престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега |
| ога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе |
| рану.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад м |
| ију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати мо |
| , тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!. |
| д уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична ра |
| Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до после |
| ани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га см |
| тва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држа |
| лу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </ |
| <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађ |
| , да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати |
| о у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове глав |
| само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафано |
| лу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{ |
| окуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који ј |
| немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој п |
| {S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасн |
| ..« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одма |
| Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори гла |
| е.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Син |
| иле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, на |
| ице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале д |
| ја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи рук |
| огла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сироти |
| ства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, |
| стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} |
| извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} |
| их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их |
| те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, |
| и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу. |
| е трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се |
| , искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Панто |
| на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одва |
| Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S |
| — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одрж |
| Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад |
| па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути |
| оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе усниц |
| , на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, пово |
| ећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино |
| дим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пу |
| </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Бео |
| се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је |
| мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Ш |
| ећ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који |
| на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовр |
| нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и |
| аки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S |
| ајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} |
| лаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{ |
| и, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђуриц |
| ју.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. |
| жак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоков |
| немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, |
| да полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чич |
| д мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка |
| уни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафано |
| можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са по |
| ће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добро |
| требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћ |
| S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантов |
| негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је |
| ше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дох |
| се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно! |
| о облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па ч |
| </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се т |
| ет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{ |
| и око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да прист |
| , а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... ка |
| S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, |
| матра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх с |
| гурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност њ |
| <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— |
| н — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, нека |
| јећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад |
| ву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе са |
| необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао проч |
| — Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој под |
| живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђури |
| ико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти |
| он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло. |
| помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова отк |
| и дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу |
| мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате |
| амо да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па о |
| ти, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни о |
| к беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, |
| сли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опе |
| које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред ку |
| ак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и цр |
| ажаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што |
| увати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и д |
| охару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од к |
| збојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја |
| глађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се |
| га су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто |
| ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе |
| среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вар |
| о да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге |
| живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{ |
| нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Онома |
| у кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Мо |
| е то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један |
| »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио |
| идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разно |
| ни како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човек |
| оја својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да |
| вању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... посл |
| родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које |
| , док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у оч |
| к, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и то |
| у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> < |
| није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му ј |
| довица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик з |
| гући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{ |
| стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи |
| му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећа |
| и — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док |
| , где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, |
| и раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми |
| рошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у ве |
| азумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако ј |
| није, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} |
| реба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најв |
| ју старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да ј |
| коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њ |
| похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материја |
| мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на |
| а која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S |
| а је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га пр |
| есече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не |
| осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и |
| зи да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики др |
| разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светл |
| гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази |
| ло једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, |
| а има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, |
| овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде по |
| м.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против с |
| закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика заг |
| ча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, |
| друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Па |
| на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомуће |
| енити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, |
| </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке |
| о да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо |
| лучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венча |
| зора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види и |
| ти неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све |
| м си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо |
| руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овак |
| грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце |
| з детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к попово |
| вољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он |
| ко; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спрем |
| чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви вид |
| д тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не |
| е више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала т |
| Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш |
| ји стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> |
| Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица |
| ку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико |
| код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне |
| е слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, б |
| ам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором от |
| а се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим |
| баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> < |
| део му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а |
| мо се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су г |
| </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи |
| па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не |
| у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго п |
| одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па |
| нти нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, о |
| и — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако о |
| ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви тре |
| мака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се |
| сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S |
| че Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо г |
| ма и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу |
| .{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па |
| топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу |
| ред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се ср |
| е могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Се |
| година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По с |
| .{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим |
| е никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао |
| падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве с |
| .{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се си |
| оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да |
| — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка |
| вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна |
| као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не |
| м, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке |
| занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, |
| p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати |
| бав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, му |
| лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустић |
| амти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш |
| а, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па ку |
| лике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Зна |
| а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{ |
| мати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад |
| Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опали |
| се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </ |
| .. </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало |
| израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снах |
| е Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не |
| Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, |
| богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта ј |
| p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доноси |
| се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p> |
| ше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђ |
| ју и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p> |
| ате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, ка |
| — А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p |
| — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да с |
| во мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type=" |
| Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, |
| <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојни |
| Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, по |
| ма, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да с |
| ар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовч |
| тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... < |
| : наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>М |
| , тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријате |
| е скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране насла |
| олим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око |
| жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехи |
| авом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер |
| а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас |
| <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сари |
| . </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим п |
| рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоце |
| . </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се сме |
| творити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој |
| , па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једн |
| одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода. |
| ус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад |
| спитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било |
| ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се пр |
| ао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај м |
| ог тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђ |
| мах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне ц |
| он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, к |
| орише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако дети |
| дсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше в |
| де.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} |
| а којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер сам |
| ираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и |
| е, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се ш |
| е, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуч |
| ва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата |
| прату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом |
| ав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... |
| убопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по кав |
| ане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{ |
| ина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу. |
| а, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта |
| знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Је |
| да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше суз |
| угу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче |
| вио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, |
| ису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </ |
| . ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском три |
| Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако |
| вићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваки |
| ше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. |
| сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> |
| и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном |
| крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет |
| а утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гле |
| аволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> < |
| тко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капе |
| аесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова гос |
| је, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се |
| епреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди г |
| ској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гост |
| тим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гла |
| или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! |
| /p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена ста |
| ине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{ |
| мо сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с |
| идиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вал |
| } Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора |
| Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} |
| p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га |
| би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би |
| опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају |
| м: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p |
| су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједно |
| ! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и пр |
| те, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из |
| а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и о |
| ткуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао крас |
| /p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечи |
| тани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са пото |
| глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепаш |
| е погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у кој |
| шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада на |
| дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он |
| то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фију |
| >— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливш |
| пи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио |
| ућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао |
| ж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није |
| по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучн |
| .{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, |
| доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, |
| момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако ч |
| у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђури |
| ојвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине |
| че потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је |
| своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апо |
| p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим година |
| а страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине |
| о-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на стра |
| /p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог |
| си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, |
| срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не пома |
| — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише ч |
| причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разг |
| {S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је до |
| нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам оста |
| кад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он н |
| рица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пант |
| </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— |
| .{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све. |
| ану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад овол |
| е му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући |
| оји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи но |
| мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто би |
| д није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучк |
| оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њ |
| о, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} |
| оји се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се |
| <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Б |
| ије дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио |
| гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе |
| ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће |
| лаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!... |
| д крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пу |
| неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети ње |
| ешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави |
| е жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим |
| â чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Мор |
| , пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним |
| да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас м |
| <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један |
| еханџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни о |
| ма више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао ш |
| који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревно |
| опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не мо |
| преми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А |
| — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без |
| љака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљ |
| , старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао |
| е може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш |
| муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се |
| остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беш |
| ђе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту насту |
| } Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се |
| ако треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у к |
| рука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не |
| обро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се.. |
| поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док ова |
| > <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска и |
| а литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а икона |
| дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви |
| ше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, |
| ô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и |
| ш од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш к |
| и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без пре |
| p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он |
| ивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је |
| не, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павит |
| корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пр |
| анке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> < |
| нтовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га |
| >— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ј |
| х? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као |
| ну — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у |
| , болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? |
| не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледам |
| девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па од |
| .{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи кор |
| ги његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним ма |
| дговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по неб |
| иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким |
| урица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка |
| ам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица |
| > <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> |
| мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже |
| ад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикн |
| ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и |
| е оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко но |
| н човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На |
| О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нем |
| пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху |
| ица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је неж |
| омену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауста |
| а им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам пр |
| ћи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си |
| и се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учи |
| нству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо |
| ке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — разв |
| Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост |
| ет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — о |
| д самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети д |
| огледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S |
| </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаш |
| Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације. |
| ? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај |
| Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то |
| ујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то |
| се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се |
| ћа и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто |
| и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код ког |
| нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да |
| се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем дан |
| имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да |
| амо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Умо |
| ћи ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> |
| у је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе |
| вором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одгов |
| p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Па |
| с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, зн |
| ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само |
| ан, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђ |
| се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. |
| у два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} |
| де он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се о |
| имају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он |
| де изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више |
| па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђу |
| није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, |
| еће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како |
| да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магн |
| хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а |
| амо једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> |
| он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога |
| Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} |
| S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— |
| вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш |
| боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема |
| иди.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који в |
| </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> < |
| ик га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете |
| а ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} По |
| о све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... |
| до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја |
| — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </ |
| едну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо |
| аљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стран |
| једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} И |
| ? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, |
| све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако не |
| а ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да с |
| одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегн |
| дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Ниј |
| чи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропад |
| потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће на |
| ему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни |
| роговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да |
| послетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, дв |
| Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишч |
| допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокр |
| — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше м |
| ћности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели |
| гање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о ум |
| , свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вр |
| у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима с |
| играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична |
| кује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да |
| косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велик |
| говори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори |
| је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они пу |
| ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> |
| дове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, |
| p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с к |
| песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак |
| ове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и су |
| носну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше н |
| обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па д |
| ајзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; |
| елази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше |
| потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. |
| ја је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и оп |
| ди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јур |
| се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потр |
| ју натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ов |
| вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше |
| на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како с |
| ајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му |
| ан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па |
| че Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за м |
| војим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то нек |
| ацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После ј |
| } Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина ду |
| горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> |
| то болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по на |
| нако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Нап |
| ојом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не бој |
| е ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргне |
| се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после |
| носно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} |
| здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је |
| ању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче в |
| т, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страши |
| о, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући с |
| брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској м |
| лаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добр |
| коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква |
| ли, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли |
| . </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разби |
| ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе при |
| анака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленович |
| кве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чи |
| е, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевит |
| , и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио |
| } Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не |
| његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не по |
| Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало |
| но спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уни |
| и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни |
| о. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, |
| ично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, з |
| ичавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, |
| </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад |
| на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} |
| духа. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако |
| ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, |
| од теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> < |
| ла ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко |
| да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> |
| Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — |
| .. и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац |
| му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа п |
| оже ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да |
| ио је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домо |
| око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло |
| му с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и |
| Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују с |
| у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним траго |
| икоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се с |
| да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе н |
| тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, д |
| {S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној |
| ме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу |
| век — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба ско |
| </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћ |
| напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друк |
| еш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> |
| ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се |
| .{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не |
| едну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад пр |
| обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је |
| о бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа |
| т.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p |
| C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и |
| е разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он |
| вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? |
| тнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али |
| оделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што ј |
| ове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и |
| или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, |
| и!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«... |
| ве и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и усл |
| н и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је.. |
| д оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само |
| на прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— К |
| S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помисл |
| и, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, |
| а мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што о |
| арени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућ |
| ему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: и |
| ите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за |
| нога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мо |
| авушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И н |
| е осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изглед |
| где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, д |
| Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{ |
| о улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и з |
| ега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} З |
| нцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код род |
| а су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше нач |
| је мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треб |
| јући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим |
| седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло ш |
| куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, д |
| е осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих |
| ећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} |
| он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном |
| дговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је |
| четничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нис |
| ек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због он |
| моћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи |
| напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, п |
| у... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необ |
| е црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, в |
| ви пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори |
| ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно зате |
| свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз |
| ихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом |
| } Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај |
| м подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... ша |
| иру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову муче |
| </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене ј |
| да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’ва |
| а, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се р |
| .{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са |
| е до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно ш |
| ји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак |
| ху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се жур |
| конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> |
| отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену |
| тавака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад н |
| рица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуци |
| спознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало р |
| омаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у |
| аље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед |
| пине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усирено |
| убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо |
| SRP18971_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та |
| ка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула м |
| амо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне ж |
| које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се |
| познају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кро |
| е, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати |
| виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу |
| ајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и с |
| једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </ |
| так му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузи |
| , последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набо |
| </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој п |
| Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да расп |
| ати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио |
| нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се по |
| а своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као нај |
| досмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се о |
| рећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обра |
| новници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или |
| </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... |
| се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отво |
| роклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити св |
| д’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз н |
| Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и преру |
| е девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} |
| н вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леж |
| свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, |
| луја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, |
| им веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица п |
| навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не |
| дне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приб |
| еко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p |
| у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно плива |
| а и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је те |
| ка ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одје |
| а и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те |
| водила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које ј |
| ићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> < |
| ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а |
| омену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и |
| подине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је |
| жићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одб |
| ти.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брз |
| бија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко ч |
| е лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, ј |
| ре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гла |
| коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав са |
| по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За свак |
| беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. |
| угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не разми |
| ад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву |
| ом мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, |
| наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, |
| <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња |
| ура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чист |
| н раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" / |
| знати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продир |
| се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше |
| грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један д |
| о обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и б |
| м разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде |
| ли такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај |
| ли једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, д |
| појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, |
| и и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако |
| већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, |
| и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадес |
| елу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у јед |
| т се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и весели |
| {S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка д |
| према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за чов |
| а запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стај |
| и гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из сво |
| их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погле |
| на.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док по |
| ном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разб |
| лина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратн |
| p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је ј |
| ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубо |
| сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те сл |
| p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестад |
| тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. |
| а и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекају |
| да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човеч |
| на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p |
| p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ пут |
| о везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, од |
| е стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење |
| ош тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и |
| е тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос виси |
| рица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, ко |
| астичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држа |
| , усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа |
| иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лиц |
| као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов погле |
| ху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећном |
| Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез по |
| «.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и |
| а путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спо |
| себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако н |
| ога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, |
| ној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом х |
| е месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души |
| ахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видел |
| ама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, |
| бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, ка |
| и руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да руч |
| ође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрав |
| заше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер по |
| Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности |
| остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће. |
| о би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић |
| нтовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, |
| очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и |
| асом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се на |
| чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини |
| , те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опе |
| ан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударц |
| зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што |
| ном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и |
| по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу |
| јом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На |
| таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све |
| м и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном |
| ца, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао п |
| м орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго с |
| и о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тр |
| немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му |
| иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де |
| та, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца |
| жених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на мест |
| се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да |
| </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли с |
| S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и |
| а поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. |
| док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у |
| зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је од |
| као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је |
| месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ |
| а она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и |
| Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету не |
| повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама н |
| новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за |
| а ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу |
| брижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно у |
| Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава про |
| у у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким пле |
| них крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаш |
| много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица |
| ра, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станк |
| оследњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више н |
| же да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Бе |
| јица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци п |
| не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне |
| ећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођ |
| орби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Иду |
| женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тв |
| уденаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав ши |
| коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Пр |
| ну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа |
| мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра |
| из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред уз |
| груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p> |
| вица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или пра |
| па, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p |
| невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, |
| јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их сло |
| би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђ |
| а је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео з |
| извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за кр |
| сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни |
| е приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светл |
| апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. |
| лазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли д |
| реко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. |
| и, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој |
| пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе уну |
| се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На ли |
| нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. |
| д необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... |
| дници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави |
| аве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад |
| ивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, |
| ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци |
| али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њ |
| огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна г |
| но седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S |
| глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, |
| сно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђ |
| кву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празновер |
| } Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брања |
| вога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводе |
| турамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад пис |
| пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже те |
| ица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. |
| сред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеш |
| аш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир ко |
| ом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се м |
| растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима прелива |
| у тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим |
| Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дај |
| } Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му до |
| з оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. |
| осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало приб |
| онови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди с |
| и оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му |
| ац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао |
| и доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима. |
| њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко |
| о којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше се |
| амо јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се |
| главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде |
| зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова |
| тано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово |
| н стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и оче |
| ва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p |
| ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: виде |
| зна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и |
| особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страс |
| > <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе после |
| и разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо бе |
| му наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда ц |
| питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, |
| а говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жу |
| и је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше |
| ећ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде |
| е дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застад |
| е, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му |
| Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнуто |
| још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не с |
| ст из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају. |
| а онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Ста |
| огледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше |
| е указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Вик |
| ратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лука |
| тљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном уме |
| Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао |
| више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одј |
| стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова |
| Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута к |
| евојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} |
| гледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала |
| , па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угл |
| не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповс |
| склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену. |
| јо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Ка |
| попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, |
| своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све в |
| се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари по |
| ненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз про |
| а оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пу |
| поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко |
| промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свог |
| рах га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и |
| зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обич |
| рисети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога трену |
| у не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учи |
| таше од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше ј |
| , овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, к |
| орац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајта |
| јатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнији |
| анемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не вид |
| одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није су |
| о села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним |
| журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једна |
| е из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд |
| сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему оби |
| есет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, кој |
| а — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Пет |
| говори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, |
| је било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опре |
| сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена з |
| би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа ви |
| сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} |
| се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, |
| јо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њи |
| Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одбор |
| ћу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено |
| } Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред к |
| пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и |
| ма шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, о |
| тео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И с |
| кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има пра |
| егове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му |
| ра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте |
| енесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— М |
| шну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> |
| друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем |
| слаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једн |
| ом, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, |
| ти. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и оп |
| е пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на њ |
| ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... он |
| а ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> |
| оке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} |
| нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дозна |
| жи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упр |
| где склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стоти |
| исту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ |
| пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би пом |
| арош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </ |
| â да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па н |
| колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. |
| и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога т |
| напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га о |
| Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шт |
| ега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко |
| {S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога неп |
| ениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп на |
| могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за ме |
| > <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, |
| нопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и |
| оз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. |
| а после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад |
| а да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома |
| му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S |
| и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђури |
| и на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, |
| плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: < |
| и.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога те |
| се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и з |
| па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да |
| могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини ка |
| ним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га вид |
| — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија |
| љу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? < |
| о муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама |
| е уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Рад |
| и их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби г |
| ји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ |
| ече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још |
| . где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па так |
| а те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му н |
| ора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве б |
| авио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га ј |
| би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикн |
| не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али ина |
| аш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло п |
| а унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву г |
| и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по јед |
| сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека |
| ше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} |
| ти, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и |
| сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да |
| во коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, |
| што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} |
| сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, |
| т! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и виш |
| ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су дом |
| ?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Ал |
| ћи остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, |
| аки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге н |
| амо да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не б |
| одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова |
| {S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?... |
| S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, д |
| , што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, гд |
| тара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, пог |
| о?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно м |
| ет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаш |
| ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти с |
| сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га х |
| се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се |
| >— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи |
| а поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањ |
| стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној |
| затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен прон |
| тка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!.. |
| али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погл |
| овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео |
| му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши сл |
| дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум |
| Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео |
| а... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему |
| а си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту |
| па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, |
| а би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала м |
| о... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад с |
| к, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по з |
| би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опе |
| S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јес |
| танем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се из |
| је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећ |
| е би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p |
| и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, |
| зе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата |
| тао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? |
| ори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и вик |
| а она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би сва |
| ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подм |
| ш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што |
| га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — |
| ицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне |
| љачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, |
| .{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какв |
| ћине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђур |
| неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стад |
| е хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најб |
| зиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба |
| лан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капе |
| крену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угиб |
| гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што |
| , друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми ре |
| ј може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене п |
| сти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тра |
| то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере н |
| ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље.. |
| кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту |
| агледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{ |
| н ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, |
| х узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребн |
| <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да |
| е то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима |
| сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Тр |
| им мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли |
| кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ов |
| штате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову гр |
| сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би р |
| је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му ув |
| , опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што т |
| доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље прича |
| у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} |
| оје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено |
| не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изглед |
| осле....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он |
| да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очи |
| ћи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре ка |
| . њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Не |
| ју да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак |
| у, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоће |
| ) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где б |
| лободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мо |
| . многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети д |
| !...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валит |
| м плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде н |
| ли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу там |
| у сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} |
| дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је |
| се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле |
| ке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} С |
| итао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник |
| и се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо |
| у, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{ |
| н, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, т |
| > <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још |
| старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав ки |
| е око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је в |
| а какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велик |
| и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше |
| то, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Ст |
| Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се |
| а, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да |
| Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, |
| <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, к |
| је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. < |
| рјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, |
| млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је |
| је тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пр |
| онетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо |
| посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У ку |
| p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли |
| л... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свег |
| јући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако |
| 8971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи н |
| им. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош |
| да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S |
| е у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угу |
| елу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је т |
| у реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и со |
| и к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш |
| знеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле го |
| Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слоб |
| му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу |
| о места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није о |
| ако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад до |
| </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен |
| досно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и так |
| Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не разд |
| е, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ства |
| итај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљ |
| ашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?.. |
| ти добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... друга |
| уд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче |
| дне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе посл |
| крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а |
| и ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« П |
| оз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше |
| у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> < |
| . само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. |
| војом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни зна |
| одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корис |
| у, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и с |
| ази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </ |
| ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да види |
| </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезани |
| зни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад |
| у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређе |
| денице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно ј |
| <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му су |
| о, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгле |
| човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и ста |
| ад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге. |
| за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној троји |
| огу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си м |
| е их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху овак |
| артијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа с |
| p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба пра |
| ..{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек |
| уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и |
| ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невид |
| сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да |
| или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који у |
| дим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и |
| ивимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећ |
| је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{ |
| дније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то ов |
| а њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим об |
| била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{ |
| етина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљ |
| амо једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сам |
| } Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају зе |
| , зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека те |
| не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим рад |
| њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се т |
| и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сух |
| према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све виш |
| ко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После не |
| ро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а |
| , које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле |
| тичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пеша |
| ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, дого |
| чије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на поха |
| ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме на |
| д мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. |
| рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она пр |
| одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је те |
| н к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по |
| а друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! |
| ! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хв |
| он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам б |
| обро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, |
| лебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад |
| о она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике и |
| ка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгл |
| езена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији љ |
| ишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека |
| њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој |
| а добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} |
| у и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна |
| м, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је |
| опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за поте |
| гарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; |
| а, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </ |
| им имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} |
| гову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен |
| сли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О |
| раве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно сна |
| какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?.. |
| рити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома нос |
| уђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства |
| они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се кр |
| е се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да |
| ве меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чу |
| </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори |
| ачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Разда |
| , ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провали |
| њства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине |
| беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и п |
| ети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли |
| ко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи |
| ек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све |
| ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али с |
| га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем |
| ију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале |
| било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана пре |
| ре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучиј |
| Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ниш |
| да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и |
| било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô сн |
| јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми реч |
| нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па |
| . </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, |
| ријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p |
| и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> |
| p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло д |
| осав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под |
| док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако |
| ем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се при |
| су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасност |
| му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред |
| игурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о |
| мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} К |
| капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта |
| , али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибо |
| н се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма как |
| ило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежин |
| другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима |
| о нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} О |
| за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако п |
| а, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још сам |
| те добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе по |
| рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека |
| .{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се |
| p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гле |
| ао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како |
| нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — на |
| е да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Пост |
| p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан |
| ија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео с |
| гађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, п |
| само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље |
| да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </ |
| ка је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан |
| људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја мор |
| о нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени с |
| ва мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, вео |
| м, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стан |
| шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, к |
| и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, госпо |
| био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на ч |
| извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора б |
| умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе зна |
| ајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... |
| испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош |
| х са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми |
| еку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љуб |
| и живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друг |
| зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И с |
| ду, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је |
| новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речица |
| Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружин |
| ји га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико прија |
| слити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их би |
| шеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> |
| њства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се се |
| лану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро |
| о је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања |
| много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. < |
| о и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— |
| .. онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто |
| /p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мисл |
| цније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добр |
| организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашл |
| ражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш оног |
| богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се врат |
| ала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посма |
| оји непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена |
| /p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од с |
| ? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете у |
| огзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман |
| да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину |
| обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држ |
| је од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нис |
| е свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је н |
| насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} |
| ко нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађ |
| м и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњав |
| десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на |
| Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљ |
| и ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит |
| бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се муч |
| мо затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он |
| збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p |
| дно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера |
| огледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више п |
| .{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу њег |
| читељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те |
| Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре |
| павало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из |
| вом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити |
| А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ки |
| у једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, п |
| и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми |
| p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога г |
| морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p |
| {S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад |
| стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је |
| , Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину |
| } А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица |
| беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се н |
| шта што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђуриц |
| распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погле |
| иваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беш |
| ња и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка |
| и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворнов |
| ју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила п |
| сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није |
| тих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти |
| планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасн |
| ао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад |
| .. </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу |
| игару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, |
| S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро |
| а њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, по |
| а... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти |
| > <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак |
| и — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кме |
| ћицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, |
| регледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет |
| кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред |
| друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јо |
| .{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђу |
| ужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, |
| ему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да ниј |
| ако ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна |
| пци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} |
| јој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — |
| .{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна |
| нска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли |
| ивотом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће пе |
| ом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином с |
| ead>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се сас |
| су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пру |
| убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како |
| рем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој с |
| помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори П |
| рас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а |
| еговој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ у |
| нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашт |
| е!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц |
| он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о р |
| ачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека |
| рце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузда |
| ојми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових сав |
| ђај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти с |
| вај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десе |
| вто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђур |
| ва стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зл |
| Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> |
| у рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> |
| много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после |
| , боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудр |
| ити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осра |
| — Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу н |
| ешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред врат |
| г тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га пи |
| га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псет |
| ци, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху и |
| глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на м |
| S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Ста |
| њића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће мора |
| м парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — о |
| о могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао б |
| до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту вели |
| ју... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки гла |
| да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишља |
| бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим. |
| ше расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе он |
| но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да |
| арабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци |
| а је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— |
| њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, ш |
| уставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да ч |
| ој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се од |
| од кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Нећ |
| засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S |
| јте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> |
| пекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се вр |
| ао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове |
| исам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} |
| бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да |
| о.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки њего |
| авиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> |
| а, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, с |
| те... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере |
| у ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не |
| , па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог |
| и?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> |
| унце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су ко |
| е са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— |
| ца, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет |
| »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору |
| д уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате |
| е... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вј |
| ..{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да |
| ти шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти да |
| душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на кл |
| , где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај |
| с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капет |
| ло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да св |
| е досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу |
| у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, б |
| да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то |
| </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p |
| рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с т |
| p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам. |
| да нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> |
| амо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља ника |
| мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је д |
| олико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пас |
| слати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> |
| ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p |
| Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из њего |
| па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, |
| авили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p |
| ривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састој |
| а ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохв |
| ци, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилаж |
| овише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> |
| пита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: |
| е он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали |
| важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из |
| ? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, до |
| Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ак |
| </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намуч |
| . је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је |
| сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси |
| у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити |
| ме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јавља |
| уке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док |
| о хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћ |
| да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да |
| ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да |
| пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на с |
| на, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и |
| а убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја |
| арац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити г |
| нтовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, к |
| нога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто он |
| знаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А к |
| шта ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за на |
| ласти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се с |
| живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не |
| спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и |
| ахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p> |
| Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђуриц |
| погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би |
| ила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Ми |
| а преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих бе |
| му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред оби |
| се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Мит |
| адовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се |
| S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори |
| их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда |
| би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вел |
| рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— |
| у. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме |
| јиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p> |
| } Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{ |
| А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> < |
| — Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имам |
| заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô |
| -о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, ка |
| ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — пом |
| за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живо |
| кочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p |
| ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти н |
| такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада св |
| нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледа |
| Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> |
| ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле |
| чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те |
| е сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако |
| ри себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?.. |
| крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам би |
| , па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, |
| S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери |
| у.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је нау |
| ах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли |
| } Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и во |
| их онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погле |
| а посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А |
| слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш.. |
| та је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем |
| ш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина |
| и мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p> |
| смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да |
| ма, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да |
| , па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђ |
| е готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што т |
| ти само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може знач |
| нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се ос |
| ји се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племе |
| нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да |
| очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p |
| казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да го |
| узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица т |
| ку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије |
| а и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </ |
| ... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући |
| вац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђ |
| !{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборниц |
| > <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Ка |
| рица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и |
| била из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, греју |
| високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, д |
| зи га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би у |
| </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео св |
| ахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под |
| могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не мож |
| и.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и о |
| онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно њег |
| вештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: |
| може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онак |
| поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може |
| плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад |
| . </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му |
| могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S |
| одише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде и |
| ће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као |
| и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад о |
| ем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, уви |
| м, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и оч |
| го и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S |
| лада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазиш |
| p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију |
| придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта. |
| уо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и у |
| че туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, з |
| о и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним |
| а или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учи |
| лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе |
| у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одма |
| мрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу |
| рхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, г |
| ористи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху |
| ! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и не |
| е првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убо |
| . </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! |
| је се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи |
| длучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{ |
| една по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди |
| ети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров |
| уђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе је |
| а усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на ти |
| е не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а |
| егде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажен |
| зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. |
| и као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, |
| S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовч |
| ту!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше |
| ... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, |
| се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над |
| кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не |
| овори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обој |
| под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао п |
| .« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебд |
| умом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из он |
| с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом о |
| све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевт |
| и хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође п |
| одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе м |
| који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад |
| нутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, са |
| е се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђури |
| — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... |
| синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђури |
| м и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Нови |
| око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену |
| рвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше жив |
| ише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантов |
| .{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S |
| им шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са |
| сте кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких |
| > <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући |
| су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, к |
| у. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па |
| о са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жал |
| а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је т |
| е слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље.. |
| лонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се ч |
| аска сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака. |
| облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескр |
| ="SRP18971_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба па |
| вори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може д |
| , те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се |
| ива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — реч |
| ш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ |
| боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрт |
| како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђуриц |
| ного.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим |
| е!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — |
| елико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Л |
| му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нар |
| а ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> |
| и Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад ј |
| да? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погл |
| : видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дот |
| приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени б |
| да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у д |
| рате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђу |
| лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онак |
| продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> < |
| викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му |
| /p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна |
| екрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и о |
| се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главиц |
| што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо |
| <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога св |
| му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p> |
| га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, |
| ива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега о |
| ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан |
| ао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац |
| S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине реч |
| че му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде м |
| очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p |
| е из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осет |
| м. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! |
| е не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све жи |
| е Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и с |
| хвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа |
| скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> |
| > <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и преблед |
| исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и |
| амо кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица мл |
| о стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече |
| да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друг |
| тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> |
| тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, а |
| XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач |
| .{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео та |
| S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, нај |
| ладић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га |
| <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим |
| ушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим |
| S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!.. |
| тика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете там |
| Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је па |
| киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачу |
| више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљ |
| о?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{ |
| , не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га |
| , чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p |
| побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људ |
| свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица пој |
| вот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, п |
| ј, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опе |
| петан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога прво |
| и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за жени |
| е меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да оста |
| и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе |
| ан другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, син |
| ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо |
| се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говор |
| мало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су наме |
| сицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућу |
| е, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој |
| од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нов |
| осети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени |
| е пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и о |
| да вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p |
| у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бес |
| и... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </ |
| је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како |
| же се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </ |
| нуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне н |
| ети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто |
| Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти |
| само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с так |
| осматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо |
| да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </ |
| угога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револ |
| {S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати д |
| за, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе |
| ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одгов |
| уживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сав |
| оби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољ |
| — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. < |
| у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчиња |
| ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучн |
| у околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја за |
| и; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и |
| о, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка |
| </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало д |
| .. </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— И |
| уке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није вид |
| ица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадош |
| олажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучно |
| мећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p |
| о лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све |
| ице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске |
| меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутр |
| она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој |
| нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безб |
| жанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одмет |
| што му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не у |
| ...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена |
| ме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... |
| век — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са свој |
| руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутит |
| ље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добр |
| ни лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако |
| дазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Как |
| е то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шт |
| видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да |
| ам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица |
| им.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, п |
| немела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Ј |
| p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајал |
| си смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш |
| и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно |
| е доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, |
| рнија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> |
| усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, |
| даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса |
| вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђа |
| у му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајањ |
| и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљен |
| каква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а п |
| а, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свр |
| и.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога |
| иколу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар мла |
| иском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе |
| <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се |
| за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у |
| за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — вик |
| и, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... |
| тојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... он |
| добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у нед |
| удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч о |
| е, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка |
| ли апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуд |
| треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљ |
| урица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p |
| да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на |
| еселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — |
| ако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> |
| е мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а |
| итом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је |
| вета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p |
| ваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни зап |
| аку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} |
| <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо уми |
| иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђур |
| а се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо. |
| ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то прича |
| тави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не м |
| у Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада |
| нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије |
| оме ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да |
| а упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једн |
| о. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тр |
| и једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти |
| ега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши та |
| осле поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему |
| твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени |
| о, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозн |
| ца прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S |
| Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем |
| ави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте к |
| ота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз киш |
| му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнут |
| ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опе |
| се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе |
| а... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш с |
| . да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... св |
| девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> |
| осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> |
| ваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код љ |
| верству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако по |
| и њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и |
| око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> |
| простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта |
| нда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвар |
| <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила |
| p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нис |
| ва човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он |
| мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према оно |
| а откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се р |
| му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти и |
| p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџар |
| о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш ца |
| д да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке п |
| авом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махну |
| </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу п |
| .{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други п |
| ако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш |
| гову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још хар |
| не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, бр |
| парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се са |
| ече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заје |
| ој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у |
| да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам сл |
| га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љут |
| ла сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хт |
| и тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </ |
| S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном |
| беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова |
| оликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом.. |
| Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одго |
| му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш |
| нај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> |
| ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати |
| /p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек он |
| слио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића |
| аве моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — |
| ао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, |
| том мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало |
| , барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— |
| {S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само с |
| {S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу |
| ше од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — |
| > <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истер |
| квасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице. |
| во и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће бе |
| Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао |
| нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то |
| онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну |
| ично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уре |
| сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па |
| је онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — п |
| са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове нов |
| га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мис |
| ички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то |
| ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узи |
| је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати ка |
| .{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да зату |
| њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим ц |
| утами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако умор |
| д Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. |
| е откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажн |
| исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлад |
| пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло с |
| S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучн |
| огао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је з |
| рнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по је |
| {S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је |
| > <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита ј |
| а отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запи |
| соног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необу |
| ше, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, |
| ћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да сми |
| ца стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У кол |
| волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе. |
| ко веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ва |
| ори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му км |
| , усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S |
| е можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— |
| тима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше |
| брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију |
| астурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и |
| т нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улев |
| а — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Кол |
| војку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како с |
| и тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочин |
| а хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </ |
| е њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду жи |
| ојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме та |
| е спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекин |
| p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда ј |
| и, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас д |
| ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред по |
| p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута |
| ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево |
| пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удар |
| ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче |
| S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу ис |
| .. како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> < |
| нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно пор |
| ом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја |
| е све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја б |
| Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са |
| С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А |
| ако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим |
| > <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли |
| шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш ви |
| х ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> |
| ек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било |
| и сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> |
| не? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </ |
| .{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му |
| ки народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, о |
| уњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето види |
| ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да ом |
| ј да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој п |
| струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита |
| ном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — |
| ?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јес |
| ћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку |
| о и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. < |
| вета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побег |
| ченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом п |
| ујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него с |
| мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су з |
| рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би з |
| ио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и |
| ну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то |
| ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица оп |
| еш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себ |
| несе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спа |
| копам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p |
| о но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зат |
| синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> |
| и седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за ње |
| остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добр |
| т? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— |
| е мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина |
| Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он |
| шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} |
| каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики |
| ицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини |
| сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако.. |
| пе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, |
| знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ни |
| д бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро. |
| онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} |
| доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одм |
| Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост |
| {S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Ост |
| есео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — |
| бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братск |
| ачајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуње |
| њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта |
| стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема. |
| било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Б |
| ше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за нек |
| Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p |
| кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и |
| развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим |
| дједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га |
| рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она |
| p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким мех |
| то је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигд |
| га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; |
| ви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да с |
| облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда ви |
| га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да ч |
| етови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, |
| крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| е иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда |
| ица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске |
| Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p |
| ош на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој ње |
| овац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по от |
| жи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговор |
| } А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чи |
| олика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар д |
| А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици |
| ђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају д |
| ео сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју |
| ду светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не ос |
| Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро. |
| е, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, |
| поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном |
| ицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> < |
| <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод |
| планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Сврш |
| нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— П |
| да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> < |
| ричама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђурич |
| о склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих |
| {S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали ч |
| . ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази |
| судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколик |
| легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, |
| уја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручи |
| ега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> < |
| аскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — вик |
| је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Р |
| ши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осм |
| им гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаниц |
| им пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари злик |
| верајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак |
| ндарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред ње |
| ети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — |
| злу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тон |
| Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских |
| ари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши поток |
| сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о |
| поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћел |
| сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже |
| а, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само |
| м....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима |
| ати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страш |
| тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и весел |
| бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише |
| > <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?... |
| а часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шт |
| ако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p |
| одешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао но |
| а га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из |
| , веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веом |
| , и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека |
| розор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. |
| брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама ко |
| разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше з |
| он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричи |
| оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> |
| иша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је |
| ици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој |
| сом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитва |
| шај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се ра |
| же, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— |
| ега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече |
| p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за |
| погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати |
| ема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица |
| јати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стоти |
| на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стр |
| троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сван |
| ликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражи |
| иван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испосло |
| ад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само |
| м положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тог |
| да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хл |
| димо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? |
| али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада |
| улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који |
| ца — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује |
| S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта |
| рчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="c |
| , побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући ј |
| оста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{ |
| на јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се... |
| реко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лиц |
| треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, |
| он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме с |
| ик. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, и |
| дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p |
| Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се |
| ањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, с |
| а необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Мар |
| p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица к |
| и. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И сас |
| косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се з |
| уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? < |
| {S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад през |
| ца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да |
| о.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, м |
| сти од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То з |
| Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p> |
| њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш по |
| рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него |
| мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — од |
| и, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> |
| с, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, |
| озбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрза |
| та раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— |
| авладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше |
| ваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је зг |
| обро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене |
| о мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одго |
| ати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и о |
| дске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ће |
| ан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то пон |
| у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, ка |
| и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је чест |
| но, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бег |
| и. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те |
| а се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ћ |
| ве бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђур |
| спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по н |
| дан другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. |
| а смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, |
| бројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, н |
| који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленови |
| јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугам |
| ом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад |
| истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посмат |
| Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као |
| ажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостано |
| ом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под |
| начито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бр |
| и рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се |
| м зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, |
| наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беш |
| во ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле зе |
| . и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: с |
| гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече |
| одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му |
| и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујућ |
| >— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — |
| дведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи |
| хо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У |
| се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и |
| киром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица |
| ли један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге! |
| ога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а |
| а није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, |
| њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... д |
| знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро п |
| ом зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у гр |
| на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, |
| ..{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно н |
| е одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му ис |
| ш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p |
| аше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не |
| <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу та |
| ео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, |
| ?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се р |
| p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом |
| само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше |
| , док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и |
| ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— |
| јка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на |
| то није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите ка |
| ајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек |
| д си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није з |
| >— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, не |
| р се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед пр |
| јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гл |
| А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала ј |
| а, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам |
| три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. |
| ознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године. |
| арче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћ |
| > <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му |
| а ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а |
| бро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетић |
| то сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном в |
| знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само |
| да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И |
| о испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поим |
| нство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Нема |
| еђивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, |
| је главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро |
| ну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и а |
| ад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и |
| је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте |
| људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може |
| p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом |
| рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у сво |
| ка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на |
| да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. |
| ључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једн |
| свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: |
| а рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S |
| ује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ |
| је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је |
| им положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опас |
| адости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, к |
| е предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, |
| пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли |
| избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум из |
| оја је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакл |
| ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{ |
| чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало д |
| ј трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и свак |
| {S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и др |
| вик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао з |
| ши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али |
| пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> |
| из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе вен |
| но, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара |
| и ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не |
| и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који |
| <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи |
| урица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Ј |
| љима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су пр |
| ише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се |
| Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају в |
| ебе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Ру |
| ца изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он |
| и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходн |
| није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред ср |
| дурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по |
| урјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцо |
| по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцелар |
| е, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице |
| ам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> < |
| прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на |
| ма — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше ч |
| то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} |
| ече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мисли |
| а механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} П |
| чекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо ви |
| </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p |
| су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S |
| осне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да п |
| учини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислим |
| љењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и |
| Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без п |
| ане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S |
| у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до др |
| ла празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо гла |
| с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту |
| здижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре |
| м те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га о |
| <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката. |
| </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први |
| рте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши пол |
| ца разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покр |
| — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима |
| , стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича |
| о хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју фи |
| <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше |
| као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим |
| то носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на пореда |
| се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је |
| кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су |
| умачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љ |
| , па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га у |
| догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово неприј |
| који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима |
| е она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у д |
| тило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, |
| о слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беш |
| лиже познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је |
| и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах |
| а, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни |
| ну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га |
| ри.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну с |
| а се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не мо |
| е и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, |
| ах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, оп |
| — Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — р |
| дмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на |
| витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>По |
| у рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној пом |
| једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ств |
| сна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до |
| га тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>П |
| p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истре |
| уричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио по |
| зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за |
| тио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђуб |
| наоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, в |
| > <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављају |
| само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат |
| ? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет ст |
| апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде ст |
| куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго м |
| н посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Круш |
| ти пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{ |
| </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, п |
| давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S |
| грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас ил |
| ружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше |
| ови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« |
| .{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задово |
| среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, |
| иљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — |
| и чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Све |
| се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким |
| а му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све |
| , на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Бић |
| амо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зо |
| ка погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да н |
| Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да в |
| и. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крили |
| е, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те мо |
| ш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{ |
| говори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... |
| ао своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу |
| би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’на |
| бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га |
| му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> |
| јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли с |
| p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ру |
| то седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти в |
| х, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очим |
| с ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси мор |
| уде, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он |
| па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе он |
| .. али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> |
| {S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслу |
| то чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— |
| </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати |
| мо онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. |
| па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну д |
| е нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узм |
| ела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична ч |
| , бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружен |
| , а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} |
| комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гл |
| у, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу |
| наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки.. |
| век кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако саг |
| обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Дос |
| ега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пуш |
| а, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — настав |
| Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </ |
| онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио |
| онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више |
| да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — |
| — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али |
| /p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </ |
| погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавит |
| , донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију |
| и мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што з |
| ко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да |
| ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш |
| будили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... вез |
| е да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, т |
| је он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му б |
| аком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ће |
| чекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом. |
| : мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке |
| — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да |
| сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру |
| ећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко |
| p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... |
| ке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се на |
| а помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова стра |
| ао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јов |
| , а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге |
| тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S |
| ве лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: трг |
| </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад т |
| и одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно |
| изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти с |
| Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже |
| А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то |
| рица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој |
| куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће д |
| у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{ |
| диш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме |
| које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p |
| ци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз го |
| ти горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, |
| ако ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, |
| ога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухо |
| д си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— |
| шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у |
| под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији |
| то, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Стан |
| ној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се она |
| знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година |
| м баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није |
| ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... |
| побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја |
| м исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па ста |
| реварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! |
| ли: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио |
| акому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Ву |
| вако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живо |
| <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се |
| која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећ |
| ће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то три |
| ико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њи |
| кога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи |
| ро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћа |
| рицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се иск |
| то онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите |
| е да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе мој |
| од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} |
| ад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори |
| анској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотека |
| одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше п |
| лушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту |
| уху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђур |
| ом — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга |
| пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је б |
| ка — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро з |
| који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> < |
| у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} О |
| а ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте ка |
| и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљено |
| <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке посл |
| оће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Маруш |
| досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах ша |
| о. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p> |
| ешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, |
| > <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S |
| ес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару |
| са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињ |
| сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав п |
| орски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна б |
| питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Је |
| већем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), |
| уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије при |
| проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид |
| , стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрза |
| ом хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наши |
| да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми пос |
| .{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то ј |
| <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она ш |
| овуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су б |
| рка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одје |
| чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апоте |
| анине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској к |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетк |
| </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако |
| м настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по |
| боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радит |
| а, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога глав |
| и се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто х |
| ака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="ch |
| ection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио |
| ристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти |
| ноћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али |
| а те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зл |
| есмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи д |
| воришта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах п |
| и прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која |
| кретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену |
| бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити |
| ђе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код |
| — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га ст |
| оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњ |
| а знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. |
| ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на в |
| јбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми |
| са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после |
| само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом |
| е Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трго |
| е, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> |
| </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> |
| Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја |
| , дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају варош |
| е угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се |
| « </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се из |
| житој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога |
| онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само с |
| ead>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речи |
| зненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, к |
| м се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње д |
| p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, |
| а? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да |
| трану, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{ |
| ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, |
| сам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какв |
| рају преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате. |
| p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одг |
| сле ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме |
| ј да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало |
| оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, ом |
| е сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђур |
| ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погле |
| због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се заб |
| какав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из |
| ти без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — |
| хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми |
| смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама |
| трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне д |
| на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет |
| море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет |
| ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p |
| девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо вра |
| о те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после у |
| његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он ни |
| <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> |
| време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и м |
| тах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им |
| ци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих |
| продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те м |
| /p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и |
| орда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, |
| то видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са |
| осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно с |
| ни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике неста |
| и капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а |
| обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу ж |
| када ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ о |
| ли на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p |
| руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и с |
| инку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже |
| шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други |
| , заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S |
| е...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други |
| ану, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, каж |
| то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек з |
| повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од деч |
| ским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмеј |
| о.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла и |
| о на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна од |
| ламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за висок |
| ије био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке т |
| бави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад |
| м уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И |
| још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам |
| у гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено цр |
| а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S |
| аше пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх |
| опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, |
| ђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунча |
| пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младост |
| и да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше |
| нда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и |
| вапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита |
| . — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време |
| који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да ч |
| викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колик |
| њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, |
| Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, к |
| миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} |
| лађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђури |
| били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на |
| ајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, |
| им ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се |
| је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продуж |
| : </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S |
| епознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је |
| их, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе по |
| ава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора |
| , док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом н |
| <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, |
| чари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује |
| враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже в |
| овезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чу |
| руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најго |
| итар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече |
| и га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте |
| о, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан бр |
| , што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па зап |
| д тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, а |
| и... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећ |
| Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке |
| оро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико |
| ште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети.. |
| S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, ка |
| аже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коњ |
| народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу |
| ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, |
| крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад |
| > <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца ј |
| иђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац ко |
| ви то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо |
| ди што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p> |
| којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачу |
| светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине |
| е међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље о |
| ка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи |
| за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, |
| х. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </ |
| анио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти с |
| ласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и свом |
| Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још |
| зећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да |
| , нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Нажив |
| муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} |
| вакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну |
| знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и р |
| е.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледат |
| видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко |
| и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како |
| — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођо |
| — Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истин |
| ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’на |
| е; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освест |
| се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној п |
| а краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете |
| куд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се |
| оломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив |
| лети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох в |
| је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се |
| ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> |
| живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} |
| Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уго |
| може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели |
| напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био за |
| да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо |
| е често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега |
| че да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац |
| а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у |
| — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, |
| Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, шт |
| твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} |
| а ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све |
| Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, |
| питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједа |
| с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А |
| ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек д |
| <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти |
| тао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву за |
| . </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </ |
| да. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандар |
| ... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, над |
| > <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће |
| <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су о |
| во ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисл |
| округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говори |
| држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена ј |
| амо гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда |
| он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бо |
| , не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... < |
| </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, прате |
| му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде |
| акни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра |
| дне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не ви |
| шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као |
| > <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... |
| он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку |
| Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> |
| номадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учит |
| . </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша |
| и да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао в |
| нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га |
| знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели |
| нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо н |
| p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, |
| то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{ |
| ? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p |
| евају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први погле |
| сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Д |
| о, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} |
| {S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, нај |
| и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам |
| што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему. |
| свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А |
| </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и |
| нтовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерен |
| идиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, |
| ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Х |
| Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. |
| VIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питањ |
| ера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше |
| прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђ |
| јем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мир |
| } Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет |
| ласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претр |
| да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових д |
| а, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде |
| пет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би св |
| у загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станк |
| ибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, |
| коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје |
| знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, на |
| лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Нови |
| јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа М |
| аде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиш |
| било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p |
| рђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више |
| с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пла |
| ов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шт |
| доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У не |
| огу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ |
| овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко |
| , поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до в |
| Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Лив |
| дознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа пров |
| ед пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из |
| к и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстон |
| на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и н |
| аке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом |
| ије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и |
| једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце! |
| дједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беш |
| ветлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске |
| колован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — ч |
| они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за |
| леда шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, ш |
| тао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху |
| зио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што |
| о!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p> |
| прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсн |
| да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вра |
| </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара как |
| ли је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га |
| им пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, |
| је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наста |
| .{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну дев |
| } Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири ја |
| те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, К |
| неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад |
| воје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно се |
| } Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран |
| ку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!... |
| није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, гос |
| рбија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и прич |
| , он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био пот |
| стина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протес |
| тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога |
| двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се |
| ино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана |
| ао добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у ср |
| , па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно |
| учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се од |
| ро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па |
| ен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим |
| ли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовоља |
| па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на |
| ле свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега. |
| алу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на в |
| под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обр |
| томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, |
| ом кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав |
| ездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пи |
| ати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госп |
| благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој |
| и смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може |
| запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што |
| опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде гла |
| и ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— |
| а. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљ |
| : </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па |
| . знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? |
| ини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вел |
| у љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — |
| — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може |
| <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај с |
| . </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац |
| Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, |
| е ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је |
| орите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар д |
| као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: |
| <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш. |
| ? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p> |
| и: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одб |
| не.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти у |
| м ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онд |
| а онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, |
| његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори |
| уд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рек |
| апита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару пр |
| омени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како |
| овори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да |
| овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој с |
| , зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало |
| о ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже |
| ље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p |
| ије. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. |
| она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва о |
| ихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p |
| ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти |
| Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но |
| че попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се на |
| Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људ |
| ама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се б |
| з других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да |
| гурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— И |
| вина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши ода |
| м враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да др |
| ако хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се |
| зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја са |
| од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </ |
| од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша |
| на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем. |
| лој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек ег |
| ио сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ов |
| ам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га м |
| дим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми м |
| рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. |
| м му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, |
| {S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед |
| шћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га д |
| ац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати погл |
| цу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничк |
| ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом |
| S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се |
| ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Ни |
| ко не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђуриц |
| не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и |
| називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици |
| дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{ |
| раћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које |
| ез икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, г |
| ко је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не |
| а тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш |
| <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам |
| >»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам нека |
| {S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац по |
| се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до са |
| Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, |
| унчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме полож |
| падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кл |
| што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну |
| ах од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом позн |
| ући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с |
| — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са соб |
| . отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p |
| е пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђу |
| роведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима жен |
| ма женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новац |
| вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу |
| ржао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се си |
| , видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} |
| нину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуг |
| опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као н |
| озора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што |
| ене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, |
| .{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> |
| и се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, |
| кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајст |
| састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S |
| стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако |
| њој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не мог |
| и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао |
| м кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђу |
| сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те м |
| их Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p |
| еспекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни |
| <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!. |
| и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква по |
| и, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се |
| извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочит |
| је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју.. |
| шком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад |
| ве сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p> |
| ан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то |
| игару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, |
| клонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ств |
| ије и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| самнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остад |
| лицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шт |
| једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!. |
| отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек го |
| љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио |
| не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слу |
| чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, |
| рна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?... |
| атељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно |
| ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југоз |
| и нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брз |
| томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну ап |
| власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па |
| у путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то н |
| по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ траж |
| ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе |
| то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или |
| ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати с |
| у милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, исти |
| одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко |
| рах од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива |
| крени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима по |
| види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; поглед |
| да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а виде |
| падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кића |
| Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са дево |
| — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радозн |
| ке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови |
| зећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доноша |
| ску му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и ниса |
| о му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га |
| аде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети по |
| весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим с |
| Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, |
| .. и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хај |
| м и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре |
| је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвен |
| јејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора ве |
| као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> |
| в си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен.. |
| т на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричи |
| а и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живот |
| ота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, |
| чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима |
| </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавш |
| ота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бист |
| н пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се |
| ле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече |
| реживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, |
| нице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, пров |
| ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и |
| Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — н |
| ричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у т |
| ју свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако |
| земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој |
| ead>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено |
| сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{ |
| е чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, ал |
| а наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијан |
| вши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и |
| двоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не з |
| p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важ |
| гу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то |
| о нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави та |
| господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на ст |
| видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, п |
| квим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста |
| ве трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за |
| ила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прш |
| у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А т |
| огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећ |
| меје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, см |
| шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки |
| оздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на п |
| копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му |
| од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где ј |
| о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да ж |
| мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газд |
| ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожно |
| и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу |
| срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно |
| а страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на |
| што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући по |
| а.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио о |
| но...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива |
| клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То ј |
| есеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав букович |
| те радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{ |
| те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћ |
| , отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и бр |
| а, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа ка |
| p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — од |
| еси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мисл |
| сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама са |
| .{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замр |
| у страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, прола |
| а!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, ко |
| тво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провла |
| их снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њо |
| едогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станк |
| у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док увед |
| Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по та |
| суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи |
| и!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи |
| На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те |
| ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и с |
| ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он ј |
| и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив |
| њике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се ро |
| раво у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше |
| илутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони |
| то види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са с |
| на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени |
| тне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, |
| блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, т |
| Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на зем |
| и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутња |
| ?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко |
| е омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо |
| шавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке не |
| ју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за |
| зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни |
| асом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жа |
| у и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и |
| е уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{ |
| па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци свак |
| чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, |
| о да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом |
| га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан |
| ије... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, |
| ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће |
| ону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, бр |
| м он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!.. |
| — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Ка |
| осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто |
| ги свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он |
| та и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да при |
| присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, |
| <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет ста |
| росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, |
| {S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли б |
| и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Уга |
| >Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко |
| Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни |
| и да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, с |
| тупили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распит |
| , па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удар |
| д изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз |
| де на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесе |
| ке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. < |
| ерим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак |
| да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> |
| ерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели сво |
| м неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна |
| гову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколик |
| да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да пр |
| е и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена ме |
| пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома круп |
| дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p> |
| ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти река |
| ледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у |
| ј... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А спољ |
| јдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољ |
| нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... |
| о света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно на |
| о занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> < |
| Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам |
| ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А как |
| , па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, |
| суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад |
| м своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. |
| инуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> < |
| — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, |
| .{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два нач |
| <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше |
| је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили |
| до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p |
| дно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} |
| >Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сач |
| ости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, бр |
| а, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна |
| рати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одрж |
| е.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. |
| корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, |
| ича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, н |
| о тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по ов |
| вори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А |
| ad>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њ |
| о задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очеки |
| , овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи |
| добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе |
| е. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, с |
| S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно врем |
| ачина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него |
| обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него а |
| У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Н |
| сето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па |
| гао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би р |
| ка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у |
| вне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, |
| следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му |
| обро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до |
| х планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} О |
| нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> |
| >— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па |
| разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео |
| .{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је |
| мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу |
| по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се з |
| ка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Стан |
| је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чува |
| из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чист |
| и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити |
| левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну стара |
| осле тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те |
| аше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа |
| га, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити з |
| о.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помисли |
| итне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободни |
| еднако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако |
| али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни п |
| га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном на |
| утра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су |
| сним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после те |
| рна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта о |
| часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар |
| оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он |
| зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли |
| онити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован |
| о, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни |
| удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S |
| да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а |
| неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора |
| разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло |
| тоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама |
| жи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико дин |
| ијатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред |
| н проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, вео |
| .{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, у |
| изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђ |
| ти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у сво |
| ледице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше |
| екала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и |
| оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири |
| ешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жан |
| ешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — пр |
| ађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. |
| {S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и к |
| ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој |
| и пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђу |
| ебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда увед |
| трах од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му с |
| јковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим п |
| у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, ула |
| могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> |
| ну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, теш |
| Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као не |
| кво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке |
| ку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту |
| он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и т |
| му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се ла |
| д отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год |
| а почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад |
| ују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и |
| викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога |
| а, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то |
| али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао |
| кивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине кари |
| кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запит |
| .. — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, бр |
| , богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми с |
| и треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела |
| <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пл |
| побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, |
| тима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Св |
| ну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држ |
| де им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печен |
| јдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече |
| — Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— |
| на његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да |
| у наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с |
| ори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти з |
| о сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пан |
| а све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако о |
| уде, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва ста |
| Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар |
| у, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p> |
| ама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се |
| ци. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући гус |
| А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он |
| , кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Ву |
| ндарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p |
| дају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, |
| рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја |
| рићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћ |
| био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одгов |
| викну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћ |
| аши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и нас |
| да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. |
| господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Ни |
| ему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет од |
| а ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи |
| утрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише |
| ах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и |
| > <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много в |
| узимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епит |
| p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> |
| тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p |
| . </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни |
| у ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам |
| то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} К |
| пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи |
| мча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рек |
| паде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну |
| апитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад корисниј |
| ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, нег |
| за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово |
| учно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за т |
| не стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да с |
| н је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Ш |
| и пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али |
| шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му с |
| чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предај |
| н, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и |
| е и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одс |
| пац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — |
| Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где м |
| ко сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа т |
| .{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, нер |
| м...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећ |
| е зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним |
| у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком |
| јо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, сок |
| а још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и о |
| е трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздрж |
| еда Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и посл |
| одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада учен |
| еље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњ |
| ња, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан од |
| Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају |
| али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их но |
| односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>То |
| аљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђ |
| >Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељ |
| ши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, |
| то. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре |
| а ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга век |
| е да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, п |
| Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже |
| е преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што |
| иже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, за |
| о раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p |
| Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p |
| p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дет |
| /p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} С |
| у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшн |
| ајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, |
| ве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, за |
| .{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S |
| скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p |
| , наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још ј |
| а ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђ |
| револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу |
| е. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </ |
| <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више |
| евља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и |
| </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Он |
| и весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смели |
| а газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} |
| коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он пром |
| њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испал |
| етан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p |
| таде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p |
| нка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Н |
| ену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у |
| еме.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђ |
| окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца |
| <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи пра |
| тена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. |
| Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... |
| синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему ко |
| ћута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао с |
| до. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забри |
| куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се пр |
| није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни з |
| шаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не |
| о да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: |
| он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку и |
| заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њ |
| о забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину кор |
| } Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Ш |
| <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће |
| запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо |
| зредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн |
| рже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, |
| и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се |
| ити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он м |
| нао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У |
| е..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам о |
| урица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и |
| нашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стиша |
| то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу. |
| </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се |
| дном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са бел |
| p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одре |
| ак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мар |
| е и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене |
| а не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак |
| е легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је |
| , знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце н |
| е, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола |
| ли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа сн |
| ви.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака же |
| тинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати ку |
| на га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује и |
| доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје |
| а у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи |
| ра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице |
| какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога |
| чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} У |
| , као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђуриц |
| се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? |
| дмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да п |
| тра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не бе |
| чека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе |
| та је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека кот |
| >— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га н |
| p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p |
| село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p |
| не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одгов |
| у то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами ра |
| нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Бег |
| </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече |
| икну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога за |
| стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да с |
| Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, |
| о зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погле |
| ица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о њ |
| двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим п |
| исли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозн |
| ивком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво |
| згледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p |
| екала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим про |
| јдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у ок |
| екар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философи |
| да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Ви |
| то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изр |
| ше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, ј |
| олако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пу |
| још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад с |
| , који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђ |
| ех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана! |
| е олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не мож |
| и како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пуш |
| ам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориш |
| ом доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно д |
| ецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њим |
| ади јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и ст |
| ше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. < |
| види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — |
| први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за |
| ом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, н |
| слила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу. |
| о ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога д |
| леда га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо г |
| љао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, |
| о поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а |
| у лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и о |
| ећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт о |
| озорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онд |
| дне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет |
| огађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и |
| ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу |
| наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грознича |
| , наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунил |
| це?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче ту |
| жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање |
| о, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: |
| ам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се |
| не, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога трену |
| исао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, н |
| еко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« ви |
| .{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плив |
| на широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајућ |
| пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев. |
| он сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Кр |
| авезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али |
| из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом |
| ви још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Св |
| куд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Ш |
| још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не до |
| ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али н |
| хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека свет |
| очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Отк |
| еће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз гу |
| едној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао о |
| ма, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса р |
| у, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чин |
| овати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одај |
| {S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати. |
| а столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте |
| оју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта |
| ило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море |
| он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће |
| то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— |
| а. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се пров |
| прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нем |
| му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договор |
| ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то |
| велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? |
| се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушча |
| добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела н |
| — Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка |
| и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан и |
| , човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други |
| нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p> |
| p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле б |
| /p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да |
| могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да ле |
| алеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необи |
| једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе т |
| док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече |
| S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и |
| .. и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај |
| ећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио |
| прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али |
| одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем виногр |
| мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Ка |
| </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом в |
| деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговорив |
| е карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пи |
| ва... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше прија |
| тмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p> |
| та он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледа |
| ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то |
| јица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, |
| ш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђ |
| вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штул |
| толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око |
| едњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као д |
| за ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело |
| би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја зна |
| {S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год |
| слим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? |
| {S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети |
| а. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим |
| у собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... |
| ати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Ву |
| срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То |
| та. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата с |
| лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с о |
| оре, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не б |
| њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити |
| уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава. |
| орим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p |
| Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива одне |
| ловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш |
| првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казат |
| ад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја т |
| едећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо он |
| </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи. |
| куша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршил |
| апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од |
| Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> < |
| p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и проп |
| у крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним г |
| шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега. |
| и му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не раде |
| /p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајућ |
| но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, |
| аднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, свак |
| тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па |
| а ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену |
| ави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Ка |
| вати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S |
| им да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, з |
| е одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спрем |
| оди ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном |
| што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнае |
| седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{ |
| же и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје |
| д сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвореноз |
| остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље с |
| ка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — |
| а...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— |
| р дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају |
| S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па бли |
| Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадн |
| ошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато им |
| разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, |
| е једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— |
| иђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, с |
| <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се чест |
| >Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама |
| х, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко |
| и и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукл |
| бом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се |
| се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко |
| ад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напро |
| еку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано зве |
| тари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћим |
| ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p |
| подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло р |
| у она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћ |
| дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему по |
| вица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем.. |
| </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се н |
| ј се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомуче |
| еда га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Рад |
| аше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћа |
| о да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради |
| аље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао ни |
| жили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну |
| уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непре |
| аге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне |
| овиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима б |
| едни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше |
| е потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, |
| погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше |
| иви.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око |
| кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Јед |
| марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, |
| прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се |
| >— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је ти |
| p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! |
| од кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у |
| вропе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионов |
| ма... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео пед |
| где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклони |
| е...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те |
| се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даљ |
| чило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојк |
| . </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не |
| јаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и сам |
| ога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Никол |
| се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те |
| да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у ле |
| ене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега |
| еном његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си с |
| ам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p> |
| пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше |
| ...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нем |
| </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> < |
| ану. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S |
| рао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из ш |
| товац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не |
| гло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к врати |
| /p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. < |
| могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво |
| и више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да |
| као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадо |
| јем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Ма |
| ј, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да |
| јте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху |
| цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим д |
| иње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остад |
| .. </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете ре |
| нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не |
| p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо? |
| о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пр |
| ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онд |
| оримо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђ |
| p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из |
| {S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пр |
| се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— |
| њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, |
| шној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све |
| хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари |
| !... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђош |
| им се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Ма |
| на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> |
| за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочит |
| кетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. |
| врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри заб |
| > <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад с |
| — Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: |
| главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик и |
| ну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му рук |
| онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па и |
| вицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — |
| /p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајд |
| и да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те |
| <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... |
| . </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господи |
| и предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> |
| моћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар |
| ен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетан |
| нога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова |
| је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је би |
| бом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитују |
| више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно |
| ре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. |
| <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друшт |
| > <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав |
| ш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар |
| иш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може про |
| та још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </ |
| и, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Но |
| ад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и уда |
| сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне |
| жи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она с |
| вога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и |
| тка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе |
| пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала |
| ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се |
| затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Б |
| е обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо |
| јавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> |
| трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену |
| гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p |
| } Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата |
| роз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и |
| да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и |
| но варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p> |
| застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице д |
| и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична |
| обично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије л |
| смеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај по |
| ктерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку |
| Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну ун |
| да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му од |
| памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се ју |
| собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Т |
| а. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. |
| /p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле |
| у тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздр |
| .{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> |
| гонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хва |
| акога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше зал |
| са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, о |
| у је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је ж |
| <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио |
| ица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла |
| !... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни |
| се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} |
| е судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто |
| пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све |
| а њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је |
| између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака. |
| е беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњаци |
| — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлуч |
| >Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из |
| дигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Ст |
| ла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих |
| чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онд |
| ило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, дево |
| два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га уми |
| ред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидев |
| се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац |
| о чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти |
| али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као вел |
| ца?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} |
| изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен обла |
| а делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, |
| густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као д |
| рвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечен |
| повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку |
| говима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планинс |
| ући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жерави |
| им, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и |
| је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога мет |
| матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети ст |
| рним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешав |
| па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{ |
| .{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обр |
| тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у ши |
| на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци |
| > <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес клен |
| вце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохват |
| цу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу |
| , кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све р |
| се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шу |
| д порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али је |
| та за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се |
| тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, ле |
| леда свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато о |
| едаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао ј |
| {S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређ |
| аоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз |
| а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} |
| {S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде |
| целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчев |
| у близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S |
| се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколик |
| мо »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, |
| ед кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му |
| ло места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, |
| {S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остан |
| љ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени л |
| ара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да греши |
| , мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S |
| а, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну |
| рише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отв |
| , кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђуриц |
| о и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног а |
| p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући |
| а. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — пра |
| вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да |
| пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, |
| а трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Па |
| иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да н |
| же бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, |
| } Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече |
| ко буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном. |
| лвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} |
| сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ и |
| ? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судови |
| ала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих с |
| шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар ко |
| он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapt |
| ра код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранак |
| даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... ка |
| и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. |
| е ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... д |
| сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси |
| а рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на |
| дговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђуриц |
| са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца |
| , смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... |
| ба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о ра |
| тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка поја |
| одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од ко |
| данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти прич |
| брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти и |
| где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао |
| <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки |
| ури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потек |
| и, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око ко |
| > <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држе |
| тање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или |
| осао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чоли |
| аде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти |
| и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај к |
| могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како |
| ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и |
| ојих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутав |
| растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми |
| исебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му |
| њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се г |
| p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} П |
| ом ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он с |
| д очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега |
| ан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, гр |
| Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопа |
| ше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{ |
| , у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} |
| прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо |
| се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и инте |
| као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од |
| икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, как |
| на пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан мес |
| се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав тв |
| она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> |
| ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. < |
| па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре шт |
| . </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обра |
| звуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викн |
| де под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се |
| обичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка |
| ној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се о |
| ла код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред |
| могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити |
| ељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на двор |
| . </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нам |
| ео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{ |
| еме, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> |
| сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповес |
| <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: |
| Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S |
| који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајд |
| а узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врз |
| м гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа ру |
| беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у |
| брана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, |
| лази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчањ |
| ођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Ве |
| елиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђе |
| а, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде чов |
| и готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране г |
| 1"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино |
| предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаш |
| дао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да пров |
| ..{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једно |
| о, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у к |
| дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична из |
| кастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subS |
| се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико да |
| еговим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђури |
| </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал уса |
| од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће |
| шуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге |
| к од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећ |
| узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — |
| <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта с |
| ља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан од |
| погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пр |
| погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ ви |
| врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општин |
| аси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, |
| снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стр |
| каћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? < |
| — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не з |
| код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шес |
| о ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... |
| зо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац п |
| ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> |
| е саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} |
| крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти каза |
| у, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико |
| твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему |
| те одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли |
| } Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ен |
| тених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако н |
| цу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се про |
| што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Ви |
| е са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајка |
| у било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све поглед |
| .. </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њ |
| вуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} К |
| м.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напосле |
| још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S |
| е одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две ду |
| ати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} |
| га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени |
| само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> < |
| бмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — поми |
| жење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној ук |
| ве косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— |
| роз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огр |
| е Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђе |
| други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи |
| живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лага |
| ас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу |
| ји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да |
| ао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господ |
| воју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p |
| ок она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажа |
| е и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загон |
| два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руко |
| — Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. |
| ко рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је |
| S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој |
| ет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Сваком |
| дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ћ |
| о рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p |
| пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти о |
| аде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре з |
| ћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} |
| стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем исти |
| криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разг |
| од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвик |
| на, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То с |
| а крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разум |
| виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, д |
| , образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, вла |
| а и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с |
| лска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кр |
| нчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две |
| како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима |
| ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, пов |
| ки чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био к |
| уке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али |
| } То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги |
| воју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше |
| ај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свад |
| ма, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканц |
| избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи |
| , вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома |
| е даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као |
| уборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу |
| астресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим |
| мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, п |
| а није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле.... |
| , украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p |
| у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, она |
| асно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греј |
| Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p> |
| ца. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ств |
| у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила св |
| ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па и |
| затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отвор |
| једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чис |
| неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући м |
| едузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да с |
| RP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; |
| да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« От |
| акне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... |
| и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад и |
| > <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишл |
| не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одб |
| сле ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, |
| у, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни |
| »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече |
| причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији |
| авити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовин |
| епријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимају |
| глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо |
| је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, |
| позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане |
| пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} |
| о је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на то |
| } Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем. |
| ува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ |
| на радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе |
| а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањује |
| за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже но |
| , показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар |
| уричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три |
| се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо исприч |
| она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеле |
| ише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су |
| је куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његов |
| > <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они ув |
| ђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили |
| колиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси пи |
| прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а по |
| у и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом |
| половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво |
| ца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, |
| </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак |
| знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ет |
| елијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и ш |
| е се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа кра |
| уту, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима |
| оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у стран |
| ред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, |
| му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао к |
| да преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладни |
| па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... < |
| е време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколик |
| шта окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа д |
| наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и с |
| жасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где ј |
| дића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођ |
| а узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, |
| о ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити сваш |
| ћи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? < |
| анка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па с |
| , кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ће |
| уку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоко |
| а бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам |
| овољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену |
| чан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подм |
| — Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напреду |
| у се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </ |
| дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам |
| е са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се мор |
| пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни о |
| да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} М |
| оворити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брез |
| а.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав са |
| тка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не |
| ештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајду |
| е присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не |
| и необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али |
| сјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази |
| сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а |
| И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница |
| Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га П |
| у, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то |
| ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, |
| јаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур |
| } Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без |
| е вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти ново |
| ас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђури |
| вљати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, вел |
| ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, |
| ру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> |
| ако се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако изди |
| аде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му панду |
| им скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним д |
| боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо |
| ва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а |
| е сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћем |
| и се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учи |
| , те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у јед |
| кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се о |
| е и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам |
| као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. < |
| на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с н |
| ра: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху п |
| ичким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега ни |
| S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док н |
| погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да |
| т месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њих |
| ао да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кол |
| ти далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хи |
| а, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест годин |
| нима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Беог |
| дници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и |
| д оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} |
| е, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> < |
| — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. |
| јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, |
| рица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па о |
| шљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један |
| у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша трен |
| је улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које |
| итујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насм |
| оји је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас зб |
| , он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, к |
| аметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао. |
| писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, кој |
| камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а |
| д собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во |
| а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за т |
| чино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући она |
| нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, |
| мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много |
| анка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен по |
| попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица с |
| а скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао |
| Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} |
| ам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо др |
| који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, |
| врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја |
| ледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је |
| је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он |
| цајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, |
| >— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> |
| ила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пу |
| утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја. |
| оку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на |
| ан трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хла |
| исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде |
| тивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је в |
| како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа |
| је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из с |
| прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу |
| жи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те |
| равља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да |
| овијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десн |
| , сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} К |
| ок то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да |
| уга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи з |
| кама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — реч |
| о што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бог |
| је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се т |
| е хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p> |
| са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих у |
| бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с |
| тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори |
| и о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су з |
| занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, зан |
| ар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се |
| нице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још о |
| , угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добр |
| у... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Н |
| ених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, |
| е, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добави |
| басјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, н |
| едва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани |
| гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то ј |
| робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји |
| Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим изв |
| га читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном |
| о једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано. |
| па узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно |
| розбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти |
| угну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па |
| оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> < |
| кочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, |
| , стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у |
| већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страхови |
| и да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге |
| Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступи |
| па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав и |
| {S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није |
| >— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је с |
| ена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који |
| вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке |
| а, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не ч |
| ла, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата |
| е склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p> |
| ампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па |
| извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на |
| а тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} |
| с што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то бу |
| , јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога |
| де на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну |
| ... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици |
| ди овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: на |
| тоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пу |
| а претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача поч |
| ан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први |
| ед кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа |
| танову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела вр |
| ем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговара |
| ле неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> < |
| етрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главн |
| ај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према |
| урну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... |
| што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше са |
| ом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се за |
| хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију |
| <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку |
| {S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Луп |
| сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде |
| S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} С |
| се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђ |
| очеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} |
| неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем с |
| ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена |
| нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апс |
| — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни би |
| /p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно |
| } Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: |
| на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти |
| дно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи м |
| </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра |
| дну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држат |
| а жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шу |
| ћи се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску |
| а преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закљу |
| стаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви |
| p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао |
| једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, |
| и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем с |
| е јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну |
| > <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде |
| полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, |
| ешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на |
| лавном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како |
| олико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p |
| али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јо |
| м кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна |
| о стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац ст |
| е мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђуриц |
| товац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: |
| н завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, о |
| петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село г |
| а на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазд |
| ко исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га зау |
| угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, |
| вде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђуриц |
| извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот |
| двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу |
| оворио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам чове |
| } А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити к |
| ри Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих |
| а се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни |
| до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два |
| навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као |
| им питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — за |
| таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изр |
| оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се о |
| >Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се |
| прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запи |
| Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — |
| о њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| > <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хај |
| промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ход |
| снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, зб |
| ога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је г |
| ад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погу |
| лушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо- |
| ана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти |
| о слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим неми |
| S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљеног |
| брте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под |
| је!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је |
| сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. |
| а се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, ко |
| ћа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, |
| код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да |
| , ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врат |
| то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе |
| лушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, н |
| па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на врат |
| верењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где |
| тан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отво |
| .. о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци |
| Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— |
| аваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата. |
| бро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце ње |
| ли је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршу |
| же први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује |
| ного са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p> |
| , и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли н |
| а би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у т |
| сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака н |
| тене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он |
| се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица |
| славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или |
| /p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш |
| свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Рад |
| се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека курш |
| Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, |
| Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему. |
| едују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да |
| отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, |
| орову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је |
| Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како преско |
| сао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да |
| ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица |
| ером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беш |
| на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледа |
| главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих про |
| знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло |
| аје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у ку |
| ађено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два млади |
| е на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета с |
| не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред |
| цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом у |
| Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свог |
| непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај |
| } А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— |
| међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стра |
| је благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска пут |
| главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисл |
| кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушку |
| едне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица |
| прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко з |
| </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, мож |
| ом прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не брину |
| ичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S |
| ајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо |
| да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима. |
| а њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p |
| id="SRP18971_C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, гд |
| која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, п |
| вожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изру |
| има Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити с |
| то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав и |
| е, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав |
| Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака |
| што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш как |
| о да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си |
| вачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га п |
| тра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну |
| мућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и гла |
| азлични.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издво |
| како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p |
| рита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледа |
| на!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> |
| жури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разг |
| му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограни |
| аба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи |
| амучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би св |
| се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну |
| јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S |
| кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ј |
| ад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја |
| <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као |
| епоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га по |
| а јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље догов |
| вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не м |
| вако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме |
| ла, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући |
| {S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вуј |
| бро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, име |
| а, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разг |
| орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, д |
| потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који |
| чи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Ст |
| а, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја |
| ој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, |
| обро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га |
| више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не |
| ...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле |
| а сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из |
| {S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, |
| вљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с |
| де си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </ |
| , над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладов |
| латка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос |
| /p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... и |
| — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не |
| , па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, |
| зовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучк |
| то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти наше |
| срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p |
| .{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила |
| журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што с |
| чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и рас |
| радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена |
| адуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше |
| се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га до |
| ијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају.. |
| <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су |
| /p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци.. |
| ничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изг |
| за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изм |
| лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној ј |
| то се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше |
| {S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека |
| .{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а |
| та радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— |
| тио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад д |
| д изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише д |
| о и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>П |
| ...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се |
| а разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао кал |
| без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у пот |
| о век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се.. |
| пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Па |
| е о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке |
| ури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном б |
| посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћа |
| е меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много м |
| као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га |
| га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </ |
| је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То |
| вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с |
| ише од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о |
| падамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка |
| ега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прош |
| као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, |
| је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као |
| ћи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви тр |
| сних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само п |
| он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се |
| ача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити |
| аестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео |
| м и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> |
| ше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђе |
| тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два |
| ок, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрча |
| потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо кој |
| у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и |
| стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји |
| врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте |
| заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> < |
| lestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку доби |
| ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђури |
| , и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимов |
| та утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже |
| аман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав к |
| м. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: < |
| ети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога на |
| има, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двор |
| ... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који гото |
| оме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а |
| вера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога |
| смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте |
| занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. |
| са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љуби |
| ти крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се кра |
| еда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем |
| девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило |
| као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештенико |
| енија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Р |
| акад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налаз |
| м.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} При |
| >Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} |
| Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она под |
| ђе до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </ |
| Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше друг |
| други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к з |
| бори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито |
| на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> < |
| киру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно виде |
| обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} С |
| м, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме пл |
| и угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у ку |
| едајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у |
| курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај дру |
| се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш о |
| Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде. |
| како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канд |
| је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђури |
| оку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором |
| акве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се |
| ц не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p |
| ала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу. |
| врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јеч |
| на група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како |
| ђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике |
| Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убиј |
| а заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да |
| уго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може |
| е у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грањ |
| р хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца заб |
| а истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост |
| па лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и је |
| есец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, д |
| , која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узв |
| рно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више сас |
| се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљам |
| да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о мор |
| ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је |
| вом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио глав |
| радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми |
| . </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог у |
| мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако прис |
| Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за т |
| човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, В |
| ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, ста |
| а.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да |
| лета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, |
| огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је |
| удовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се п |
| те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гл |
| дговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поч |
| д ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј н |
| ити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зн |
| говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је о |
| час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> < |
| ете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њ |
| а се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Реко |
| дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцниј |
| момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпа |
| , весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се жив |
| зјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба |
| и му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У свој |
| но, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док ради |
| III</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац |
| вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за рук |
| еше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа после |
| оже, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу |
| де против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле њ |
| других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без |
| лиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ј |
| и. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де |
| /p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто ду |
| иље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— |
| у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад |
| Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити п |
| ад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друк |
| главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони |
| казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш са |
| p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> |
| и у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвоји |
| ца и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању з |
| >Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам |
| људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начи |
| те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, тре |
| неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су т |
| де Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састави |
| S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су |
| и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера |
| к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица |
| крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за |
| </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Де |
| анкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и |
| да радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао |
| а на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата тргов |
| чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао т |
| м.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не |
| о, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај о |
| вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих љ |
| ве досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их |
| оје га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим из |
| недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, з |
| и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уве |
| вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се |
| ви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Од |
| рати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо |
| ећ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло д |
| сле овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну |
| срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову |
| S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> < |
| обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да |
| де ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>К |
| суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су |
| да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђури |
| } За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познад |
| ица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој гл |
| окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на но |
| ад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћ |
| ца уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђур |
| адостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад |
| , Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да пр |
| о, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и |
| ли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљење |
| и Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква пос |
| <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица |
| м — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах |
| уд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добр |
| p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја ње |
| така, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни орга |
| е Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све |
| ичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала с |
| се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, |
| гућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав на |
| уди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— |
| вереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S |
| пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осме |
| ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини |
| у.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S |
| е. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а |
| имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети |
| једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Та |
| го време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у о |
| ого поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно ве |
| пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са ма |
| ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, сам |
| товац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бе |
| је му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој с |
| а њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} |
| а мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га сти |
| е...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на хо |
| Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета |
| ајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива |
| Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој с |
| <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити по |
| ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву д |
| Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> |
| полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде |
| а се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа |
| и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> |
| о сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, наш |
| можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> |
| но... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под |
| } Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта |
| арјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао |
| одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се |
| е привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанств |
| вља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим зно |
| имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти |
| да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека г |
| преми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед |
| ина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му |
| мо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу ради |
| е Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад м |
| . </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица |
| p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стиг |
| о у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине пита |
| ако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из јед |
| </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p> |
| сао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. |
| остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— М |
| с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде пр |
| </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет д |
| а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђуриц |
| ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколик |
| урисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па ко |
| ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за |
| а ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и |
| а стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет |
| дем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{ |
| ширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце |
| а ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са |
| твари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику крив |
| а! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па |
| пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са |
| а пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p |
| е, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p |
| </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што п |
| о!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одгов |
| и. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први |
| доше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгле |
| — Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми пр |
| о за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад ј |
| едно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глав |
| вега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, |
| S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промис |
| аносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и |
| ње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« |
| Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, нап |
| дао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранц |
| ну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који с |
| број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши |
| старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ов |
| и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> |
| шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из |
| кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад м |
| ори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не с |
| има.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме пад |
| због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, сокол |
| одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита |
| еди ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> |
| обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се од |
| огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи о |
| а смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја |
| о, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за |
| едан човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђур |
| оваца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад |
| д ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право ње |
| сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова прис |
| ву жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постој |
| мислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Зб |
| спред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну о |
| вам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо ск |
| ти...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике |
| но, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека о |
| талога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што г |
| непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један у |
| и очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица бла |
| за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тр |
| nit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте с |
| Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се в |
| у похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступ |
| узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а |
| де и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окрен |
| није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно |
| скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) пре |
| <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше |
| свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и |
| јаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве |
| теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је |
| но. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} |
| — Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је прав |
| и је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Сл |
| м својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случај |
| олића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он наме |
| таде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је ов |
| окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се изв |
| хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дош |
| <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да |
| би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сре |
| нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p |
| а да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p> |
| х, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад пар |
| отражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри св |
| укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се |
| Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре не |
| атио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин |
| како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да ли |
| ога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између дв |
| е, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој |
| е улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — ре |
| учне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио |
| стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме.. |
| и на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих |
| то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора |
| т, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па оп |
| д изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. |
| змеђу две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тра |
| еле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква |
| да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да вид |
| А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, |
| а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, |
| јући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као |
| ако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница |
| чекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се |
| обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуца |
| е дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна |
| у, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неопи |
| ако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као |
| Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где.. |
| Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз к |
| на добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он са |
| вне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све в |
| ади морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се |
| и ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрост |
| е, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад с |
| од њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </ |
| рицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по се |
| ља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> |
| !... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би с |
| ишта.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи н |
| е ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </ |
| е младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после ве |
| .{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула б |
| от бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невоља |
| оше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... |
| је тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, |
| бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш т |
| ма као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком |
| али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану |
| остају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, к |
| но осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена |
| се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још |
| ма за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек |
| и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досе |
| а га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> |
| тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре |
| } Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опе |
| зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све леп |
| ко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да |
| же пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа |
| ц испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у |
| је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У такви |
| идобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео |
| p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће |
| , канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} |
| ри друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан |
| твац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј среск |
| еће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице |
| ране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу |
| ете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и |
| <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њи |
| Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе М |
| ; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. |
| маш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Уб |
| уруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још |
| смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољуб |
| , једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изнена |
| човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу с |
| егне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да |
| ац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима |
| емо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећа |
| какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избег |
| своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да |
| воју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замиш |
| па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица г |
| ло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће |
| у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао |
| Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледа |
| испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла |
| њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пу |
| сто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чи |
| да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме кори |
| нка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем |
| види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа гово |
| ла добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смел |
| S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спа |
| оздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по со |
| дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о |
| под суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... |
| и га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!. |
| брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу |
| срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи |
| p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше |
| ине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне |
| ко ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко н |
| ко, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк |
| >— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{ |
| укаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ј |
| е према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, п |
| ореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер |
| p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушен |
| ујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео |
| жи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта |
| тогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. |
| обом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не м |
| олубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у |
| /p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казн |
| па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, |
| ебра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— С |
| а и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па от |
| вини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запит |
| натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, п |
| гне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </ |
| а ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, зн |
| ара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговор |
| га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајн |
| гови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи |
| је он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим |
| је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покрив |
| страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ла |
| око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако т |
| друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се ро |
| лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо жи |
| аде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} |
| То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се напл |
| воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу во |
| ка. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи та |
| диш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— |
| оће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, |
| тео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Р |
| ко, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини. |
| па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{ |
| и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога ј |
| ло дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Д |
| <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледају |
| шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је |
| беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да |
| бро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе позна |
| е он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изглед |
| аву, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као за |
| нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чара |
| S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се |
| ену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви трој |
| , да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисл |
| а, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили с |
| и пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца љ |
| е ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, |
| кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. » |
| и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о св |
| отребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују з |
| . — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: ка |
| сказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем погле |
| данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми |
| општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </ |
| ино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица |
| Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S |
| такло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — поно |
| савши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо |
| плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с пр |
| вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђ |
| епим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Т |
| сном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... |
| S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зл |
| > <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица и |
| ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Стан |
| у одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му при |
| зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га |
| осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, |
| го... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спа |
| /p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђури |
| а. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S |
| самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капа |
| се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одгов |
| /p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> |
| енађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђур |
| </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разј |
| ... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао. |
| тави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— |
| ута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> |
| овори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже |
| дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — |
| А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, з |
| огледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Доброса |
| де к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови о |
| <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш |
| еш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице |
| у, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред с |
| не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам |
| .. сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Је |
| чекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежин |
| а и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа м |
| дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху пр |
| <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Стан |
| ао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте г |
| , кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на м |
| . </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што |
| од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— |
| , дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} |
| траг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> |
| а тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запита |
| о — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се |
| кама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у вла |
| з врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пу |
| чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати |
| шно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </ |
| собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, са |
| уђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. |
| аш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећа |
| ковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p> |
| Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су |
| ... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само |
| .. </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p |
| ид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </ |
| <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p |
| ам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међ |
| сле тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће |
| а удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретош |
| ивео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је |
| вора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— |
| еко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p |
| дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викн |
| не у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело ср |
| прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати п |
| а, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима |
| боди од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђ |
| охвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе ст |
| S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} |
| спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо |
| н осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па |
| де у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога ве |
| кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуште |
| ах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе |
| и могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да в |
| Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да с |
| а из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових поз |
| ј новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двес |
| лако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! |
| ш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити |
| глед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по |
| коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућ |
| ук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела |
| <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> < |
| нио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао |
| убок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљ |
| Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... |
| од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одре |
| му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, |
| ерем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одм |
| г, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео ј |
| } А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљам |
| рно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одл |
| старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове |
| а се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа |
| воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су |
| љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама |
| вши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Ист |
| не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата |
| S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ ку |
| Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно ист |
| а, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га |
| а се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред з |
| се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца.. |
| арми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p |
| а сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сл |
| а одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{ |
| а на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се |
| и му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, |
| вој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме дру |
| рили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На |
| већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, сам |
| А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрес |
| зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, |
| е....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чат |
| омака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у |
| но дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако б |
| па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и свак |
| сред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико рад |
| е он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: у |
| згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју ника |
| </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} От |
| /p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно |
| ознаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу |
| младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели |
| — Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Д |
| са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће н |
| а, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у њег |
| око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега |
| рдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љу |
| ош? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, |
| свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече пи |
| а је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. < |
| кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p |
| едам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запи |
| p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће |
| авлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дв |
| ад ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лак |
| у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукуј |
| вача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те |
| нађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у стран |
| која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково |
| е, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко |
| ече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби оста |
| езусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није забора |
| ерено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главн |
| <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вуј |
| обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо б |
| длежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — |
| им је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из |
| то каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — |
| бом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне. |
| ли се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни по |
| у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад открива |
| Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{ |
| де..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, |
| њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> |
| је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су |
| не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не п |
| јде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали |
| и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђ |
| рица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу и |
| наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са |
| ..{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуро |
| ећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисл |
| о веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, |
| гледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: < |
| стајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што |
| ..{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} С |
| икну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се |
| о да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његов |
| е био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је ов |
| и или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— |
| је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекај |
| ну: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила |
| ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештен |
| та је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S |
| су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражови |
| и ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава з |
| а који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Дед |
| , али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </ |
| необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити гост |
| уричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде м |
| ка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи |
| псова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он |
| уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о |
| очи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке |
| . </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевш |
| рзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари |
| аљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мис |
| леда Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао с |
| а од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код за |
| да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на |
| брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за |
| а, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова дев |
| {S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприли |
| и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична |
| у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не м |
| ц при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, |
| што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не мог |
| . — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јага |
| целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели п |
| >Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говора |
| Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њег |
| </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена |
| воју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњ |
| ики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговар |
| , отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пр |
| љак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда вол |
| хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — прому |
| гибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток |
| е живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне |
| р си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — |
| негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од за |
| — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђу |
| не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у |
| издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста |
| слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Ш |
| Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, зна |
| и се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престад |
| воји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душмани |
| тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са поха |
| Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{ |
| е су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главниј |
| аше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самог |
| којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и |
| реполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити |
| олела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он |
| лим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него |
| прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечер |
| ну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е |
| е озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да с |
| стој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га |
| али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти |
| сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркв |
| , јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђу |
| гледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на л |
| столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакри |
| е сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. |
| е би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли |
| е Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо... |
| дници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јес |
| ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу сам |
| гледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једн |
| ре махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раниј |
| мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми |
| на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село |
| намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село |
| код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше |
| , нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стај |
| ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, н |
| шило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао кли |
| ном и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </ |
| оду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ј |
| ог те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз |
| лучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба м |
| , па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу |
| ри за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бо |
| — Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај |
| егове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и как |
| апита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се |
| ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p> |
| мо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударит |
| као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S |
| овицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, |
| акажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> |
| га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свет |
| а што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриг |
| нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. < |
| Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страш |
| па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога |
| , узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђ |
| онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди |
| Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом за |
| </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио |
| и сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био |
| многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} З |
| у, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које |
| а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отп |
| гледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — реч |
| } Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, |
| ћи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му на |
| тати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуд |
| односи укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не |
| а.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </ |
| о, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да н |
| у се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући п |
| три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се |
| м, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да с |
| а до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у г |
| ..{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, |
| слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако о |
| у год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Ниј |
| ену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећ |
| — Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам по |
| уди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} |
| али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потре |
| реже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Ј |
| село и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити лево |
| p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне |
| </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја |
| трах, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па |
| ежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри |
| иваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта у |
| и доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— С |
| е никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност д |
| уката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венч |
| </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— |
| машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> |
| овац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаш |
| ица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу.. |
| ара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да |
| — Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дука |
| али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње |
| илику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И |
| а вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица уст |
| овну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, |
| <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, |
| се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није |
| пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зли |
| ешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђуриц |
| авача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и |
| /p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе |
| а за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо у |
| ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему |
| и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што |
| изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише њег |
| нике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и |
| и се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенац |
| асаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и |
| закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, |
| извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венч |
| /p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита он |
| ађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, |
| кавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, |
| азгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну нек |
| Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »К |
| знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит |
| пружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на м |
| Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се |
| а — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше |
| ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} |
| мађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што |
| у, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« |
| Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, м |
| огме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </ |
| метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јад |
| кију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће б |
| уку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче |
| ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово |
| ром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће д |
| у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка ври |
| ра, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је ка |
| не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај В |
| а старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше |
| увају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти до |
| иће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је |
| ње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео |
| обра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одгов |
| шисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — |
| све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> |
| још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреј |
| па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чека |
| Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. |
| еколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике |
| и и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поре |
| а Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чува |
| {S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже |
| ако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дв |
| ресијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са ва |
| у и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас |
| е се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико с |
| а се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па |
| већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену п |
| а скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шум |
| те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са |
| о лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људ |
| о, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено ли |
| чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен до |
| срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} |
| ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагов |
| о, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, |
| дна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, ј |
| а. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да |
| ете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станк |
| лом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S |
| кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђури |
| зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... |
| — Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. |
| оред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам |
| па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче |
| о каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце |
| S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а- |
| м да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, п |
| де за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе |
| </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — |
| слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} |
| о прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори. |
| а му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p> |
| етврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака |
| Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасви |
| и један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да п |
| .{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а |
| p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, |
| ека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна |
| са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђуриц |
| јдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно не |
| еколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву |
| стоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборави |
| отоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Д |
| рошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезн |
| {S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако.. |
| </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} |
| е беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који по |
| и и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако |
| кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и |
| рац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} |
| ослушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију |
| мо два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде |
| до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној маг |
| , и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га |
| довољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радова |
| реба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је |
| у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Он |
| о узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави |
| и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре |
| унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{ |
| и потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, |
| ка Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетин |
| поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, о |
| та, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — р |
| чких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p> |
| зврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо |
| о студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у кака |
| ене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како |
| е почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, ка |
| м друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила в |
| судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> |
| ро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозор |
| чага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зрако |
| крати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређо |
| .{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна |
| д оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље |
| же из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренут |
| овицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше |
| кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена ос |
| оврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили |
| едало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згод |
| мисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана |
| шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака |
| Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — |
| > <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад |
| зопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} |
| терао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не виде |
| мо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одго |
| м жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђур |
| великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао |
| ом склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погле |
| стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју |
| аде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, |
| и у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше |
| се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем с |
| >Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљ |
| посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не |
| а не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неко |
| , па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду |
| ко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опре |
| јем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али |
| јка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, т |
| } Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђур |
| више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио о |
| ок се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрч |
| под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се |
| p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са м |
| атког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али |
| слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а |
| ам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испр |
| селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништав |
| н, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шт |
| је ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је о |
| } И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте лу |
| в пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} |
| а живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе пут |
| ра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте |
| {S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} |
| претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брат |
| о дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шт |
| подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> |
| , опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога верес |
| дважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да састав |
| ој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклет |
| понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{ |
| урица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у |
| у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је с |
| ; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе |
| ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спус |
| е малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— |
| им, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута |
| а сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, п |
| мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да |
| чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма |
| ао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и |
| мо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац |
| го да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулин |
| >На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи ку |
| посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, |
| а да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ват |
| едају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, ју |
| асти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу |
| ришту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратниц |
| зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радова |
| тике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар о |
| ву и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{ |
| им гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђу |
| овини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло |
| жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> |
| забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> |
| дно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевн |
| а их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по |
| вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погине |
| а — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте |
| >»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непозна |
| ?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, п |
| мио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али с |
| досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све |
| паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђур |
| мо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још |
| га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} |
| о да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p> |
| боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако меха |
| , на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Ми |
| розор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са пла |
| ену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а ц |
| радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар |
| и ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде |
| о минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> |
| ему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти не |
| га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се са |
| месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, |
| ци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко |
| Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, ал |
| пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чин |
| чији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али к |
| утим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да |
| лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, |
| ј Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну стра |
| вучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p |
| у се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није |
| ала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се |
| рођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни д |
| га.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Н |
| тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схв |
| његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим |
| Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. < |
| се се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно ок |
| зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, |
| личне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд |
| ође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија о |
| сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка |
| да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да г |
| брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, з |
| а прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа |
| оубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком |
| p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже гл |
| их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, |
| радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, |
| е само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и |
| повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске |
| у, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи |
| укати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима |
| њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које иск |
| .« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одв |
| дно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он г |
| ви поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> < |
| ећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S |
| аћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам |
| овика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с нап |
| адигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је |
| д завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом |
| воја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} |
| то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече |
| ири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод гу |
| Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а |
| нако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S |
| и, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху |
| њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ства |
| се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде |
| ај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набавља |
| ће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе |
| чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} |
| не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза |
| окушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши |
| азвиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за |
| трбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огр |
| е свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те |
| м год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко |
| е очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да |
| н капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене |
| зе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — р |
| да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— |
| страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и |
| оузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако |
| чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, |
| светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога |
| {S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаш |
| p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати н |
| зви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим за |
| ва... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава! |
| које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ни |
| аше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не |
| оме, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога п |
| али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она |
| и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом рук |
| е чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, |
| S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту |
| мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од с |
| чно гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Оки |
| пава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по ко |
| ја црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да иско |
| убима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њо |
| као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шуш |
| .. да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> |
| по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ |
| и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевају |
| мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док д |
| дговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... |
| ској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. |
| ..{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: |
| {S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђор |
| ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, посл |
| живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, к |
| .{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под со |
| едузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузим |
| чно без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? |
| а варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па |
| оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пи |
| степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходни |
| крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана го |
| о, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стаз |
| таде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S |
| а тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра нога |
| — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год мо |
| вор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али |
| ће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?. |
| Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варош |
| — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђе |
| као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрај |
| већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му |
| Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако |
| репреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну |
| ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица заг |
| да ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом у |
| , Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се |
| оже бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Оч |
| квих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве |
| } И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењ |
| леда, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар пока |
| му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... |
| , па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Панто |
| е не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред |
| ... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина уд |
| } Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— |
| Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој панд |
| дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у су |
| е господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — |
| кочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одм |
| светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зл |
| не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и |
| не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им |
| роз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно. |
| ка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прила |
| ној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старач |
| ечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опе |
| ли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу н |
| ед, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога трену |
| ична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му |
| — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до ме |
| брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, вид |
| а, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да |
| ућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} |
| > <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се |
| ок овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да |
| арошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђурич |
| тине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у |
| код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досе |
| она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш |
| чину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислит |
| ба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледо |
| овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш жд |
| и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким |
| њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станк |
| ... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чув |
| пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, |
| себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Ш |
| е само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковић |
| ате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да на |
| се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на |
| ци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p |
| само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ |
| о пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, |
| цем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, ал |
| ежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! |
| S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десе |
| че он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхта |
| кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену оп |
| а се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред и |
| свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не оп |
| шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парч |
| ати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном ра |
| /p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </ |
| ки ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао с |
| учеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? < |
| .. узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не ми |
| као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се про |
| себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица |
| .. зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера |
| ад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се |
| »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. с |
| зми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не бе |
| а чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... т |
| секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мрта |
| Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... |
| ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати |
| {S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?. |
| и дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нем |
| и једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једа |
| оји ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а |
| ? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића |
| Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погн |
| тих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попови |
| ? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди |
| си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пру |
| ед себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за |
| и га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се з |
| /p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати |
| јала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад п |
| ивуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </ |
| еж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да ј |
| } Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа на |
| ју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окрето |
| а и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је |
| нако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> < |
| што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомен |
| потекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеб |
| аху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здр |
| Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> |
| </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али |
| он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би зна |
| мци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било |
| уше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну он |
| здуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> |
| лас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — ви |
| теној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог |
| еје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га... |
| нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове же |
| .{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трња |
| , бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважност |
| ло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше |
| па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна |
| /p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом к |
| улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а ма |
| </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, |
| размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације |
| ад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! |
| , али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у р |
| дук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисл |
| е само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само |
| ро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око |
| том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах зат |
| зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ дол |
| се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су преч |
| ка и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напосле |
| зго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим |
| оден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, куми |
| твори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела л |
| Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њи |
| права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му у |
| — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је |
| и да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Бре |
| гу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} |
| стрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћем |
| а бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац ј |
| наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да раз |
| родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно |
| се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хо |
| оје му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему друго |
| ити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта п |
| беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, бола |
| тине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} |
| о је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опе |
| ред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— |
| га. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, ка |
| ну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и на |
| њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако ж |
| â госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по |
| де је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> < |
| ав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отвар |
| > <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на ње |
| о... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слобо |
| ита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господ |
| ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. |
| едва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На се |
| не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се з |
| </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не ре |
| што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо |
| рио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад |
| иче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву вре |
| /p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Го |
| ос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спој |
| чешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у љ |
| она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени |
| зговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву |
| ња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Ме |
| им гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву рук |
| ене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — о |
| да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку н |
| ди, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро |
| ај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица изва |
| <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се п |
| </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осе |
| али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, |
| >Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не тр |
| е.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту |
| жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окре |
| леда зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура! |
| ај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капе |
| а, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... |
| <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... |
| еде поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па |
| ним оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покрива |
| ове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногла |
| л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја |
| у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, |
| мах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламича |
| »Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати! |
| меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... |
| својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једна |
| ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крст |
| цеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>» |
| да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звижду |
| доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и заб |
| цу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А т |
| наде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас |
| оме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако |
| већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста |
| и, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се |
| ње је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпи |
| ов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо |
| овори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај |
| м, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, |
| мад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора пост |
| ва, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву ко |
| се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају |
| топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова м |
| </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но гол |
| своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљ |
| } Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове кур |
| /p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га |
| а раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} З |
| чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више |
| , погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Та |
| ше ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заус |
| ђу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, ист |
| овац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојиц |
| пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, |
| здрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен н |
| ење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које |
| ни испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли |
| у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му |
| — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У о |
| {S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па м |
| ернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па в |
| емо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа. |
| од очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утека |
| Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p> |
| намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћута |
| тимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исп |
| стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчин |
| Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над р |
| сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара.. |
| о слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, ј |
| } Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе по |
| штва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно шт |
| <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{ |
| оји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Зве |
| га младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови |
| еља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> |
| разговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се не |
| може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! |
| а она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S |
| ој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дуж |
| ска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга. |
| лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо |
| из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздр |
| и кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све шт |
| он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти уме |
| , господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире.. |
| запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам |
| е ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд |
| p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? |
| м... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спр |
| се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти к |
| мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигу |
| а значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још |
| договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у сел |
| те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па |
| причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отрес |
| сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њ |
| виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његово |
| ури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се |
| икакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — сле |
| ве, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се мога |
| то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погл |
| м косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за њего |
| . </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у гу |
| а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави ј |
| м тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су пр |
| што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револ |
| то год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за ко |
| е посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је онома |
| лела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га |
| увати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> |
| а овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепље |
| ад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и |
| е у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и н |
| ајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се с |
| S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} |
| је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више н |
| знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је ота |
| иде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још |
| лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S |
| смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу |
| вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим.. |
| ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још |
| S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то |
| тито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због т |
| гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пре |
| Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе б |
| ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, и |
| јде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече |
| Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где |
| јестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико |
| еднемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври |
| броја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он т |
| све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разби |
| ц и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и |
| ам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! |
| би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки п |
| ке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, |
| о у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки сл |
| А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде |
| {S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опклад |
| њу беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликов |
| он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спо |
| да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друг |
| >— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговор |
| мо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете |
| на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промење |
| рије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће ј |
| на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је к |
| с вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... |
| смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки |
| падаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су и |
| онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необи |
| н се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти ос |
| и је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> |
| , онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се |
| ком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад |
| ећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво бл |
| у, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пош |
| о што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице |
| , кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му |
| ам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му |
| од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не ди |
| унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац |
| д Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полица |
| p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну кра |
| ође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући др |
| асветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хл |
| танку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, бол |
| том, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} П |
| ред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељ |
| урским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али |
| цаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она н |
| ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они |
| } Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком пре |
| овника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене ча |
| но. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово |
| раћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више ва |
| <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се |
| ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кука |
| догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, ј |
| пази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и |
| а и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, |
| p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти о |
| продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео гра |
| леко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} |
| шаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру |
| еку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке. |
| ..{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после |
| ваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и |
| им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена з |
| их очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га п |
| ињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним |
| емо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се |
| пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због |
| начај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питом |
| на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заб |
| ... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на |
| ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка п |
| т, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мал |
| > <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао |
| Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси вош |
| замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мил |
| .. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p> |
| осада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, |
| м?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова миса |
| раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И нај |
| није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Позн |
| е дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Н |
| и последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болн |
| осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Пер |
| ивот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; н |
| арачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> |
| оверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... |
| и се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а с |
| ознаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| осле неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те |
| киде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И |
| . </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести |
| ли нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи.. |
| ак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће |
| ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ |
| о као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављал |
| , јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта л |
| врдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p |
| p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гле |
| ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем |
| е га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих |
| си више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га п |
| ишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема |
| <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: насле |
| : могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о |
| оговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло |
| та. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се р |
| брва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се неш |
| p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не п |
| /p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер с |
| де је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца |
| е. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марк |
| н Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су |
| а: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш |
| Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој |
| и ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица пр |
| од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, ч |
| во нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хај |
| у, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми м |
| ... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што |
| отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, |
| кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мен |
| /p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита |
| </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси чов |
| } У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљи |
| са...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта |
| о молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њег |
| који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{ |
| може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико |
| ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диж |
| дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад |
| шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем |
| а тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје вољ |
| огатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека |
| ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд |
| чи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упо |
| ро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>Пос |
| е још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу |
| цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недел |
| до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p> |
| ре, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш б |
| ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако мог |
| законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он |
| и верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, |
| ко хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати но |
| ово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у |
| мет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> < |
| ру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад |
| се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у |
| к; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право |
| ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева |
| них белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје |
| , да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу сам |
| се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понек |
| По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће л |
| асад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сас |
| Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га |
| ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починил |
| о лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава н |
| и, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се |
| састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S |
| ре, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добр |
| е знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш |
| ша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јев |
| ц:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, |
| еше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски |
| и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а |
| ањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поште |
| ајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био |
| да, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— А |
| у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би |
| ољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима |
| се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђ |
| — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у во |
| Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Срем |
| <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварају |
| даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{ |
| је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да м |
| 971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршни |
| матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да |
| е чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим |
| да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година |
| ље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно |
| к кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављ |
| е још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванам |
| кара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за |
| де разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху зв |
| чић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега |
| ора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе д |
| о гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и за |
| но, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као к |
| сли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само |
| о... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим |
| на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, изр |
| слити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из |
| ра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стањ |
| да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p |
| тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и |
| Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радиса |
| ту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој х |
| , као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо жив |
| а воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са |
| се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се вел |
| у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети с |
| их необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи н |
| звикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, |
| пне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... н |
| има да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и пов |
| Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, |
| опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам |
| се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и ко |
| се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на |
| е Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јел |
| држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, |
| p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима |
| та са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Кос |
| ја се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се |
| е да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону |
| е.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем д |
| зе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где |
| један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од к |
| е или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, кој |
| мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} К |
| ш тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га |
| аткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик |
| кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом п |
| огло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности пр |
| еда пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, |
| вер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени с |
| ају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који |
| , веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p |
| </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> < |
| /p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни |
| је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће |
| ваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да ле |
| ђе до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је |
| а се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... < |
| гатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком |
| муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако |
| то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекоље |
| ну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му |
| нца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пре |
| он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се т |
| а више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: о |
| размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светло |
| лучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се пом |
| е се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} |
| p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очиј |
| горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p> |
| елога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну |
| у се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зел |
| може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи па |
| здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’ |
| {S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он вид |
| иди један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисј |
| тра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— В |
| ...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казат |
| де да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно |
| .. видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја |
| !...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њ |
| се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А п |
| ђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да |
| чај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо п |
| змишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури |
| {S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш та |
| боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Ш |
| м ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је |
| ченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на |
| и му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што с |
| да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике |
| лио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива ов |
| ога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!.. |
| гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу км |
| вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на |
| га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и к |
| хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и о |
| аква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше |
| прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни |
| оку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави д |
| д њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На среди |
| , гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само нав |
| дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас |
| на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога |
| ј стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом да |
| вио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... < |
| без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, |
| а ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога |
| ри, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови |
| 971" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГОРСКИ ЦАР</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| , а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански при |
| <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p |
| p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти |
| врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да |
| олико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето г |
| трашни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате |
| , опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шт |
| >— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све дос |
| и моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме |
| је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом |
| удио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их род |
| , које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па |
| ка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће т |
| ка му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће уч |
| ш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онд |
| д којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни |
| м, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </ |
| чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећ |
| да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— |
| _C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи.. |
| о од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а |
| еко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врз |
| пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободн |
| а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p |
| дак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински би |
| је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али поглед |
| одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчи |
| Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулаци |
| слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језик |
| у по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као д |
| м, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њи |
| ом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крс |
| ници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, го |
| > <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутат |
| е срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да |
| ј сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </ |
| н, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навр |
| ам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се |
| стима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као |
| ет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и наме |
| , не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи в |
| ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад |
| либарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по о |
| и, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна |
| ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га кап |
| н гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да |
| а је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Ма |
| и ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{ |
| дновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Н |
| магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајд |
| } Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, |
| сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важн |
| о то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђ |
| у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао |
| ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се |
| сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви |
| у полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и |
| ној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја |
| Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>С |
| а јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S |
| , дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, |
| у о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижи |
| је неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Поку |
| p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погу |
| чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим мо |
| ше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? |
| меде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели |
| а мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И н |
| дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кће |
| и, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Рад |
| е Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Ч |
| љу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да руч |
| м. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{ |
| и суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако су |
| авану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, |
| сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасл |
| да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђур |
| осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет |
| цује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки груме |
| му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Уз |
| ао твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога |
| амењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну гу |
| иг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на и |
| . </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, о |
| сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— П |
| а је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: с |
| помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође |
| са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујо |
| шљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севн |
| иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе. |
| p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђ |
| жу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} |
| змеђу груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— |
| кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, м |
| ...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, |
| ош кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манас |
| ?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње с |
| прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори |
| : »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро |
| а њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} |
| неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се нар |
| шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора т |
| да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да |
| , хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се изд |
| и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пруж |
| е пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изг |
| .. </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Је |
| не са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му ј |
| </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором ода |
| можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћал |
| Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из ко |
| и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S |
| е. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Од |
| мисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је |
| е држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и |
| пкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате |
| рас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... |
| послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, деш |
| ниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде |
| људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длет |
| и путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по |
| <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пруж |
| ли кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знају |
| ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаш |
| а магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет ква |
| унице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним |
| походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си так |
| астанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није |
| суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности |
| киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блат |
| а се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до |
| ам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају |
| се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не |
| во занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са гра |
| је утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољ |
| , а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} |
| седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пре |
| </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве |
| н није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одли |
| Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнак |
| овуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Мар |
| се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плаш |
| јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајућ |
| {S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном от |
| цу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише с |
| и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум |
| е свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претв |
| е у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, ал |
| чица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита |
| и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девој |
| акве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је са |
| и нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и |
| е она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!... |
| мо десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, а |
| по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим |
| ла, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Г |
| а су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му |
| имала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и |
| се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — н |
| о, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S |
| и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и |
| етки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживело |
| лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља |
| ело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нови |
| а, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи |
| ти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, зна |
| ... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си |
| нски биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромаша |
| а, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, кој |
| умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, |
| ој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове забл |
| саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, |
| осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена по |
| ста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Ка |
| , јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наиз |
| Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по |
| пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше |
| кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце |
| моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка иза |
| иже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, |
| репашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека вид |
| ха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— От |
| ази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршћ |
| ез осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек |
| пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети д |
| ешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или д |
| чне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму тр |
| товцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше св |
| ће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет |
| изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чек |
| е пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже ис |
| затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — |
| сплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. |
| па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пи |
| крета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и |
| крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он |
| о можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... |
| готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и о |
| , да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Ст |
| ак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу п |
| ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица |
| е се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, пл |
| исао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога |
| нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи |
| шта и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пуш |
| и.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, ка |
| но и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини св |
| чима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада ср |
| му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" x |
| му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време проти |
| је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а |
| Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене |
| они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а с |
| слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, |
| чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> < |
| </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стреп |
| ји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је |
| ара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изне |
| у досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, |
| и је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, |
| е један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти јед |
| иви звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу жи |
| . њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваш |
| Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, |
| Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: с |
| држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина ду |
| у стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— |
| ! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </ |
| !{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој г |
| аном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озеб |
| ебацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и уд |
| ве љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сва |
| {S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат |
| на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без о |
| убо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одма |
| набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невеш |
| пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су |
| о прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зи |
| и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим ис |
| ним и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше |
| ети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, |
| она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да н |
| леда јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жи |
| ... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста р |
| . </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз те |
| те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветар |
| изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, |
| >Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње |
| о на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу с |
| н, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо |
| му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже с |
| црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз г |
| разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му |
| кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слаба |
| шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измагли |
| рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} |
| стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни гр |
| па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... < |
| ела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а |
| урну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован ок |
| у да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би та |
| Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кр |
| и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаш |
| >Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— |
| ашном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете |
| витом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као |
| дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господи |
| и, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто с |
| мо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега ј |
| ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ног |
| иди гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се |
| ухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из гру |
| ело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов с |
| истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} |
| о хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом |
| је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, б |
| ет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је у |
| »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и п |
| јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и |
| <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шевар |
| је да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати |
| .{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи с |
| ата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S |
| ико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по в |
| м касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неко |
| новичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p> |
| а иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и |
| остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасно |
| нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око |
| јати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго по |
| ишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножи |
| о није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све виш |
| ед сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровов |
| бор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је т |
| } Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} В |
| рану.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курја |
| собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње и |
| добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се |
| аву и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, |
| озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устад |
| вајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, |
| најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодр |
| ега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И м |
| амо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{ |
| едаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и |
| омиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} В |
| одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна |
| њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А |
| траху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} |
| а знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њим |
| им те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његов |
| и је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и насло |
| не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прих |
| узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док н |
| лаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па |
| ве од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље с |
| и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, |
| око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога пре |
| , јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац од |
| антовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још ук |
| та се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђ |
| ас у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева |
| го.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху ј |
| ад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лиц |
| ледњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна |
| <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера |
| -ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? < |
| носи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше |
| у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима |
| . ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ! |
| е...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила с |
| дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близ |
| многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити |
| еше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а вет |
| реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше |
| ћи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно |
| ње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пуш |
| ућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови |
| .{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкас |
| ачер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapt |
| де траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, |
| што да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којо |
| љускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окр |
| и зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и |
| и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себ |
| рица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његови |
| аква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго заси |
| су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би |
| еће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па уз |
| гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — |
| њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгле |
| се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у ов |
| а једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и д |
| њe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, |
| ланином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише |
| анина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зел |
| ише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и при |
| много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка |
| S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са |
| учешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један |
| си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја о |
| а дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура |
| вене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зелен |
| ца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. |
| поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе |
| о, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> < |
| .« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помилов |
| шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викн |
| авне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огла |
| о прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужан |
| све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... |
| > <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе |
| би самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« проду |
| ... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да |
| на се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама |
| ему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једар |
| чи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро |
| но је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути ка |
| оворе од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p> |
| уком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необични |
| нка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим |
| дба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — вик |
| бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{ |
| шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега не |
| р би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што ради |
| код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако у |
| буђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог о |
| чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред |
| није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглаш |
| ио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они м |
| старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни |
| а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} |
| ене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре |
| .. кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има |
| м, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p |
| бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> |
| ен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше |
| ава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> |
| овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, |
| ра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој |
| а да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предуз |
| потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше г |
| д његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који |
| оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што |
| се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} |
| љак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? |
| орише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S |
| раг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} |
| е како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо с |
| понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у |
| за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да |
| а је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад п |
| пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p> |
| а коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се |
| јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> < |
| ом да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послу |
| лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прек |
| он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њ |
| ну и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у |
| едајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не зам |
| тадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће |
| и узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако са |
| као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињ |
| ати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p |
| трашну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </ |
| S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма гд |
| > <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и уз |
| о иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — |
| у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, |
| није или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од |
| ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако к |
| моићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окре |
| а.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, ос |
| ичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му |
| му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, б |
| . </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заи |
| тање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајк |
| , а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надни |
| у и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће б |
| {S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као |
| ш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатим |
| састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљиви |
| .« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузима |
| запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копал |
| > <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div |
| чета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бит |
| а видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец |
| .{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој ста |
| ! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} |
| е и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће прав |
| и он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, |
| године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — |
| о вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала пров |
| ченик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p> |
| о, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њи |
| атора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена |
| стивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја т |
| а отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер |
| . — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе |
| стине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — В |
| зраз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах прог |
| ани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви |
| а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило с |
| е у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Ун |
| и нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. |
| послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше ј |
| ласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно |
| {S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па из |
| кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p |
| на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>С |
| кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде |
| : »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби изра |
| руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливен |
| и преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако |
| и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе |
| штински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиром |
| А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он |
| прати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и |
| дећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је но |
| затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу. |
| а људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима |
| ша не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </ |
| ило веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе шт |
| је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не ку |
| кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се |
| уком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, |
| а се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може н |
| ази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назо |
| изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз с |
| баци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спрем |
| бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и поглед |
| <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србиј |
| ме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ства |
| етку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се |
| од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и с |
| олико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао н |
| сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино њег |
| ом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се шт |
| љна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома |
| ехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Ула |
| ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, н |
| ој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кор |
| оји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на |
| } Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беш |
| ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се |
| , затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он |
| н све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако |
| Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци п |
| им, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да н |
| уду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p |
| рже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али б |
| чију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, |
| их познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који т |
| ту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на ч |
| обом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строж |
| тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући |
| ајволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{ |
| ти, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за т |
| н и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>З |
| т имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ. |
| ећ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се пост |
| убавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој св |
| и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да |
| а смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа |
| те, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе |
| из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ов |
| леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од |
| то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то |
| , и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље трг |
| измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кора |
| скочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онд |
| зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме н |
| и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и дру |
| се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одво |
| у ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — в |
| ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и се |
| је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповеда |
| а их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго |
| прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде з |
| х: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мј |
| на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </ |
| ну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, ме |
| ол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љ |
| урица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато |
| . она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше |
| сам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} |
| е Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се |
| е тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавал |
| узети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи |
| а одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам |
| p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега з |
| и да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одм |
| пусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака |
| земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А |
| да, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> |
| уче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре |
| ву дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад нак |
| осао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} И |
| .{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме |
| е руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} П |
| о новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао. |
| сла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се |
| саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми к |
| у.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога да |
| а ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце |
| а дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да |
| обила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> |
| мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај ма |
| ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђу |
| имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Оди |
| о ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. |
| жи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица п |
| тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити с |
| лаву!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, |
| све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га |
| и — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да |
| ослао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив чов |
| чешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђу |
| н одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{ |
| а све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балва |
| . </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... мо |
| е то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом т |
| о стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш т |
| амо поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одм |
| исам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако гов |
| хнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка ош |
| што нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па д |
| који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, ге |
| погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему ми |
| но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не прогово |
| ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} А |
| рвом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда |
| у! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате. |
| ости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опр |
| ако пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба б |
| ако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} |
| } То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је |
| погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за ње |
| ити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... |
| сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заиг |
| один Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо |
| часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажн |
| и ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од н |
| још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S |
| а и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више |
| о је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најза |
| и хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти н |
| онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </ |
| мао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно |
| Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се |
| Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, н |
| луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју |
| атим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то |
| антовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохват |
| ши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p |
| увши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад |
| возно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, |
| вању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Ра |
| велој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело |
| стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{ |
| дна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само |
| ушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да ч |
| одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима |
| двајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Так |
| и код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... |
| Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по |
| ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и црк |
| их сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељ |
| кат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође д |
| } А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, |
| м. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је |
| паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога ч |
| е уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ож |
| је то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам т |
| ки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од |
| в пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђур |
| и си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и |
| ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију |
| харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори |
| ујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањ |
| но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p |
| да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долази |
| ли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одго |
| . — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџ |
| о, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као гове |
| ... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, мак |
| стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се оп |
| на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, са |
| нако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онак |
| то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то роб |
| па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живел |
| викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у се |
| <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се |
| знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи. |
| ослуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она |
| не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори м |
| да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје сл |
| јио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p |
| S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато ј |
| ли... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, |
| ега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит по |
| — Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта ра |
| да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p> |
| ји хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он ба |
| о, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, нег |
| муца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој о |
| би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти |
| ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешч |
| /p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад н |
| опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пр |
| . </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До |
| — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га |
| бија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муњ |
| > <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ни |
| Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, пот |
| је знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га стра |
| гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеж |
| — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш стар |
| де и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га дво |
| ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} |
| а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност. |
| То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без уста |
| шћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас прежив |
| жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </ |
| </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати |
| . </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђ |
| на.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на |
| ..{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидош |
| о, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе |
| је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лиси |
| тим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео да |
| ушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и |
| мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> |
| ене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео њего |
| .{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те |
| глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се |
| више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да з |
| хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тр |
| а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме. |
| е крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро |
| дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђ |
| а закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... |
| ица!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако б |
| > <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући |
| >»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован |
| , све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — |
| озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... ч |
| ан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и |
| — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Ал |
| и душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непозн |
| ...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта он |
| е, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко |
| вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> |
| д сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих дру |
| е господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга |
| — Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изић |
| да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би до |
| ти се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Н |
| : </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се |
| у, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики в |
| гла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао |
| о, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се |
| у, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би с |
| е, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га пит |
| заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се так |
| ајбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али п |
| неки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{ |
| на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па с |
| красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну.. |
| ам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, |
| /p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Ниј |
| </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даљ |
| Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се |
| човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </ |
| ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе |
| а. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико |
| занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S |
| к тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бе |
| а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, з |
| што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погод |
| <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прил |
| о не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад |
| ју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако наглас |
| одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... |
| авлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па |
| танувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје |
| одужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или |
| ђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље |
| /p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку н |
| дучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Ни |
| м иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешн |
| не воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео |
| Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> |
| , па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиц |
| ше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — |
| за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми сл |
| краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не |
| Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p |
| го ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао |
| лушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само |
| ући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо |
| шио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим поје |
| се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, |
| а нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже |
| нак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p |
| .. дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три сре |
| њака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребни |
| рица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу |
| <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену ма |
| уката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш |
| е на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: |
| </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо |
| е, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. |
| добровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђури |
| Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те |
| Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио д |
| нају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година глед |
| пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим |
| »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихов |
| осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Бе |
| замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућењ |
| или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто |
| негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази ст |
| ан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од ч |
| ста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S |
| p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесет |
| за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они |
| . </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све |
| . </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо... |
| хтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости |
| есело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — дови |
| Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, |
| ршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам п |
| и у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да |
| ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли ј |
| ужје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? |
| ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао |
| могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div |
| тра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се н |
| добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Миле |
| , јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не м |
| љи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му |
| ак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само кра |
| и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему н |
| унца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе |
| дведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} |
| обу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? |
| икрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас |
| мо ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Е |
| е замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове |
| и увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хт |
| жају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изг |
| ну, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше |
| да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други непов |
| на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али |
| оре по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како проми |
| да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, б |
| о мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што |
| вуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после |
| а да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Ву |
| м не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, са |
| и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно ста |
| му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао |
| ео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па с |
| и Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га |
| тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве с |
| — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врач |
| коро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек т |
| ишта нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Ид |
| а дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Ма |
| ко: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо не |
| ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слав |
| више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чув |
| ди — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу т |
| предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у роди |
| у већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то н |
| и са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — од |
| , пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па |
| <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> |
| уда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га др |
| грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају |
| . </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! |
| да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоз |
| дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. |
| секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Нов |
| слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она |
| рата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата |
| Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно кре |
| анко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло |
| римамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више м |
| хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Види |
| је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, |
| сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега ј |
| е...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинул |
| да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти |
| живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим нев |
| јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да |
| , оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, |
| брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила |
| да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још ј |
| ука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати и |
| ман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче |
| авице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чув |
| себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као какв |
| ну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела |
| м. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, |
| е да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? |
| суз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш |
| е иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога руч |
| зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу |
| Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче го |
| аса, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим с |
| баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њем |
| {S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим с |
| види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И |
| оји ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска по |
| ски, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати |
| отрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, п |
| далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног |
| што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш как |
| знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му |
| уда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, |
| у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио.. |
| рцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, сп |
| и право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к ње |
| его кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на |
| аше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим |
| попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, |
| еке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и |
| о чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он в |
| Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — ре |
| мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га пр |
| у ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не р |
| к ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђури |
| речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су |
| сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али |
| еш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. |
| ију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуш |
| </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина д |
| не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи |
| /p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега |
| најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђу |
| Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> < |
| . — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да нас |
| урици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући |
| S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши |
| е ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио |
| ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово |
| као. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало зати |
| едва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. < |
| {S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу стран |
| неше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу |
| слати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад |
| сија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица п |
| о год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусу |
| чан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па |
| ги се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. |
| Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна њего |
| е.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, к |
| и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> |
| у — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да |
| се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове |
| ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек |
| аде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Об |
| дни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг д |
| вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бри |
| го, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} |
| већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запи |
| ? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишља |
| лике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом х |
| Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну |
| ости, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разум |
| >— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— |
| или, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p |
| ем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе |
| </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски |
| и...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, св |
| је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети |
| бу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње ос |
| ави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као |
| а!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап пр |
| Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </ |
| инама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаш |
| ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трња |
| ко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај М |
| шку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </ |
| пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, оти |
| ва посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да |
| ку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Д |
| дговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, |
| »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече |
| о начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав изла |
| Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се |
| снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле |
| ели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни |
| </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кл |
| ко не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше ј |
| . </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> < |
| ња: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и |
| прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да |
| би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам на |
| ика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пу |
| во и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао |
| че с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигну |
| евесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к |
| арко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гар |
| не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— |
| т му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, |
| брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она |
| </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује! |
| ђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, |
| ки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би |
| дигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам. |
| аву.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> |
| ..{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гом |
| чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад |
| не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — сто |
| , него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> < |
| гу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгу |
| о и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоће |
| , и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се пров |
| јкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити свак |
| а, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ух |
| урица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслон |
| де први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе |
| /p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— |
| је.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклон |
| пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и д |
| о; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица пл |
| е руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барја |
| си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако веш |
| p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... |
| ше. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже н |
| ако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што |
| и кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни |
| ру, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад п |
| намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколи |
| тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси ср |
| и ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрил |
| S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младе |
| а тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... им |
| — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Е |
| а песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава |
| али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосни |
| , уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатац |
| абавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. |
| ица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дука |
| и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> < |
| здајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са |
| , знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... |
| ислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја с |
| Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато |
| да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џаб |
| дила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у с |
| , па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опу |
| раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских м |
| некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а п |
| свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљ |
| преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова |
| ле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у |
| онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — ви |
| се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} |
| ли пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама к |
| и постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари |
| . </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који вл |
| ротрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до |
| речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио |
| већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом |
| еху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} |
| оче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово дос |
| нку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама н |
| едном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од ш |
| и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладно |
| же се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе |
| носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што д |
| воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Р |
| он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу |
| за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима |
| </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је зад |
| ији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је |
| е почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и |
| ојури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа |
| идео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошев |
| ђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, пос |
| ћ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да |
| , заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку св |
| махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, |
| в колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели |
| не очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће с |
| послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше |
| ао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога чи |
| ди из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и дев |
| међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, |
| и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати ни |
| поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе |
| еде на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на о |
| Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Бес |
| поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а ви |
| пасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако |
| мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта |
| собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па |
| иђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не |
| антовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обо |
| а њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђу |
| буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе |
| ава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора |
| ..« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је |
| </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је |
| авано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узвер |
| ло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, сам |
| здржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јо |
| сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, |
| ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, а |
| тесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их |
| Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Дом |
| ице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — за |
| е младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запева |
| урица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веом |
| г осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наи |
| који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих ударац |
| -ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово |
| тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, |
| ан другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Пр |
| ад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неогр |
| д вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче о |
| ац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Помора |
| обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши |
| е сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад |
| е повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — |
| вориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За т |
| обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових ле |
| но надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговор |
| собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море |
| нка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој бе |
| ао непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли |
| кад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики т |
| довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. |
| да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа |
| глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пр |
| и воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћ |
| де да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта р |
| а рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му дос |
| у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те |
| осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога |
| кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послу |
| е празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан и |
| на, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од |
| оме се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам |
| о намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но ра |
| а је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада о |
| као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: |
| и је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да тр |
| ој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одг |
| м.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њ |
| е.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти |
| кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он о |
| мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде оп |
| траховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор |
| е те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога ча |
| ци се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} |
| /p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му б |
| вати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом |
| своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њ |
| /p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, п |
| де да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— |
| </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична рад |
| ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мо |
| сад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— |
| вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> < |
| > <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} |
| .{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те |
| ајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запит |
| амо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо |
| га? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши ув |
| и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једн |
| иде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он |
| јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« |
| ке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђур |
| добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свр |
| оју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим с |
| ке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака |
| мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи мо |
| ан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то. |
| себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, бо |
| ебе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед |
| по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и л |
| уче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћ |
| стима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, |
| најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S |
| љенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд |
| {S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што ј |
| во сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па |
| ек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов бра |
| де како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се зан |
| и га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојни |
| а у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко.. |
| краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; |
| и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоце |
| лавице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или |
| ђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај |
| ечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањен |
| итеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њ |
| — Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи са |
| ћ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! |
| ; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, |
| арачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не |
| лажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чист |
| цом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме у |
| а извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде посла |
| једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И |
| само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тог |
| види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао |
| изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му пос |
| непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању |
| и радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез |
| д му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао |
| лу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сва |
| руги прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на |
| досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где |
| њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и д |
| ајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, кој |
| она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене |
| ље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто н |
| ај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на г |
| Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} О |
| варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и |
| , па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и |
| помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо |
| говори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старц |
| е, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише. |
| а онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њи |
| се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јави |
| не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи д |
| оје се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај |
| е добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби с |
| ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајућ |
| њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица |
| томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажах |
| кушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се са |
| ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац |
| његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не |
| аше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </ |
| дала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. < |
| дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надиш |
| /p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разглед |
| рво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, сна |
| да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти |
| дио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најп |
| ећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет д |
| у се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. |
| мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </ |
| у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слобо |
| ретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} |
| не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не п |
| .. </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаш |
| ма! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад оду |
| си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори |
| руги поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И |
| д, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скор |
| о ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш |
| велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — |
| сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?.. |
| људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети |
| о заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. |
| ити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињ |
| не. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку ил |
| »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми по |
| жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ки |
| без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји ника |
| нако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што пита |
| аки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре ово |
| ачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћ |
| Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде |
| најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли |
| ки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да |
| а што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан |
| } Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да |
| одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се |
| и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити кри |
| у апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад х |
| олико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> |
| след тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, |
| уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви њег |
| одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Ма |
| и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, гд |
| ци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут купов |
| ка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго |
| S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} |
| о. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> |
| чкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је поса |
| ам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкч |
| вет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и одне |
| сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа |
| није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је |
| грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му с |
| оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да т |
| ани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?... |
| Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што има |
| ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба доб |
| што тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. < |
| овицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прили |
| у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. |
| .{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се о |
| па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој |
| инио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми муч |
| ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прек |
| , али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад ов |
| де у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за |
| , разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђуриц |
| дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучењ |
| целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да |
| p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p |
| ица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одгово |
| {S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— |
| на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се изм |
| ура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-х |
| е ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чу |
| а изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она в |
| ах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко про |
| о ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела |
| њем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва ч |
| тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђо |
| ред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју сн |
| слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војн |
| то је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био. |
| {S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други ње |
| роз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, а |
| да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће |
| у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много |
| н и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. |
| </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву же |
| оласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши |
| збуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А |
| други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, |
| с отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у зноја |
| е на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} |
| рно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредб |
| неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у |
| ра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата |
| спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се |
| е се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се |
| донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану |
| мислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је |
| кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле |
| то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да пог |
| една од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да |
| .{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то. |
| е ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не г |
| .{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— |
| ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све |
| преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: |
| /p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ од |
| >— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{ |
| један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не |
| том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S |
| оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на јед |
| ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му мног |
| ?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?. |
| ...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гле |
| /p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на ко |
| ита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — |
| вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно изду |
| а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те ми |
| зати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, |
| ма у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њим |
| другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста |
| налазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома не |
| ад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Бил |
| Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то |
| не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави |
| позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мај |
| Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени реч |
| и све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми |
| ти сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне п |
| њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити |
| и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и д |
| укама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{ |
| му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{ |
| ом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта ј |
| но. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши |
| } Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа |
| стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угле |
| стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђур |
| нџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа |
| где да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на зв |
| .{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се |
| на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза |
| авлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> |
| е, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушнос |
| мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша уз |
| ти споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим |
| ваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде |
| а није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу д |
| закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како ј |
| распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се М |
| дући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те д |
| ица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога |
| иступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта с |
| ослу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављ |
| баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживањ |
| а примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекив |
| убац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше |
| обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да м |
| где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше |
| </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чара |
| ше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекре |
| а остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво |
| огорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она |
| агло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је.. |
| ажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо ( |
| > <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао |
| head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бур |
| с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? |
| одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде |
| власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде |
| .{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже иша |
| рђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми |
| даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше к |
| а се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у дру |
| би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прик |
| е живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде |
| вио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Но |
| леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа |
| и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, ра |
| ј! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револ |
| Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има |
| донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, кој |
| <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи |
| акво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давног |
| лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заос |
| наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>По |
| ми од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, |
| а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских страж |
| е, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а |
| посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј |
| се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јов |
| </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да бе |
| аше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај? |
| е изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе |
| куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} |
| го жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро п |
| да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У та |
| </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Во |
| а седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, |
| сао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, |
| е кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, п |
| е шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично |
| енадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било |
| е само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљ |
| г тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с |
| тињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је |
| а му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажах |
| до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?. |
| н.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожур |
| <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p |
| иже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у о |
| оћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!.. |
| старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бит |
| тирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам ве |
| <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} |
| ого поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чи |
| доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p |
| а продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде н |
| но, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз ч |
| /p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— |
| придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он зауз |
| иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се н |
| а одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није д |
| т ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разглед |
| испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме |
| шо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана |
| отово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— |
| а је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглу |
| о се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће |
| зао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно |
| .« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаш |
| еханџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме |
| све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак |
| па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам м |
| провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах пој |
| лаву, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио о |
| ћ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само је |
| нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није нала |
| треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му |
| у, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду свој |
| ига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> |
| дим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај как |
| > <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта |
| па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмо |
| је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> |
| летку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су |
| тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две п |
| пет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="ch |
| њи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога пр |
| е у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, ис |
| <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна в |
| Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S |
| ти, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му ду |
| ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{ |
| и три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капе |
| после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ех |
| ераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични љ |
| ар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на проз |
| е знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу |
| ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са |
| која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо м |
| да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> |
| тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена |
| ек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде |
| ада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају ве |
| цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива |
| е тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од |
| му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p> |
| се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави пр |
| } Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненадн |
| говорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Су |
| мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј ср |
| овац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за ру |
| далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи |
| ужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и глед |
| не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, п |
| а не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи свој |
| . </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку |
| лности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени |
| > <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, вид |
| а неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са стол |
| ажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим ов |
| ече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушк |
| судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p |
| вши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покрив |
| страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико |
| у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто вре |
| } Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али |
| докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи ра |
| се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S |
| од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па ста |
| {S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале |
| . — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чини |
| више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па |
| ли место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро паз |
| ке. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, |
| све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо б |
| с.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али ова |
| застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно |
| тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тре |
| и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко п |
| оше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необи |
| ање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не |
| шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> |
| љад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти за |
| а, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу |
| су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дук |
| и не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиц |
| мере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, да |
| ци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевиц |
| сама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су |
| огледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадош |
| ур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с |
| а? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође м |
| ашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду |
| ашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, к |
| не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да |
| сле, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Че |
| > <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p> |
| два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, ис |
| другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У |
| како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... |
| ији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> |
| као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно би |
| } Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет |
| е знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па |
| еком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их оп |
| али су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или |
| атима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А ш |
| ида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се це |
| трепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и н |
| ећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брз |
| !.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре |
| оћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо ш |
| ла?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе |
| и... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешк |
| арам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава гд |
| он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, кој |
| ај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сва |
| да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} С |
| крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромаш |
| ако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђуриц |
| ре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, |
| преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: о |
| да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме сма |
| еће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи вес |
| ица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући |
| ђају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{ |
| сказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја ради |
| њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од |
| ст не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> |
| а се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде д |
| е досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудњ |
| еш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да |
| лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети.. |
| сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чек |
| да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Тво |
| ати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинст |
| ко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти ре |
| .. пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </ |
| у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. |
| еко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо пра |
| а мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза к |
| жди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају |
| и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали см |
| скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт |
| а се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новиц |
| мести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зов |
| екада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини м |
| да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу и |
| <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Х |
| беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуц |
| оворити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћута |
| ољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S |
| описану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је |
| љим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собо |
| гледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак го |
| } Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> |
| ко нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмех |
| о такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух |
| преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто |
| воришта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је дворишт |
| к се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, си |
| аре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вуј |
| > <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на |
| овчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и ок |
| се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан с |
| а страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед то |
| се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни ј |
| Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко |
| ожеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљут |
| ого претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше |
| вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се об |
| > <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, п |
| и он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </ |
| и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба |
| та или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати. |
| но у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одгов |
| да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко г |
| S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око пр |
| мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе |
| окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се |
| стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На к |
| ви са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад |
| голица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и с |
| е је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога с |
| гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огрома |
| спитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философи |
| се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа |
| ше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ пр |
| ора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ |
| <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај |
| ве лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По свом |
| цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па ј |
| омка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак |
| зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какв |
| био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што с |
| ше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао с |
| у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} |
| а Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за С |
| вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појав |
| , кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем |
| апљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче |
| о назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} |
| му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако |
| покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад ст |
| ти, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлуч |
| у Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, |
| езбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то |
| и Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је др |
| о прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланк |
| окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине |
| обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне т |
| и он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако к |
| пада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажа |
| p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са |
| заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не |
| ад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си |
| је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да |
| си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су |
| одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај |
| и хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућ |
| бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом. |
| о разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте |
| трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За јед |
| ца се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Ј |
| рестадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају |
| оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на он |
| хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да по |
| урица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— |
| кну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђ |
| а она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још |
| тише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само с |
| миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а |
| мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак |
| де на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, с |
| е — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро |
| кшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и |
| ..{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршт |
| год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на с |
| — Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њен |
| е, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И |
| Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са |
| Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време |
| н не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још |
| зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, к |
| да шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окр |
| зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и од |
| шен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више мож |
| и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и |
| {S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па по |
| </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па иско |
| о, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ов |
| скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица за |
| и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, |
| отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} |
| тадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну |
| путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стад |
| даше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разг |
| ђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврн |
| п их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њим |
| ад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе ј |
| на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти ра |
| а идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра |
| е паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну ф |
| ку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са пес |
| ега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све т |
| ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, поч |
| ; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; нап |
| ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлу |
| најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш други |
| и. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера |
| лазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а |
| кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније д |
| е отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> |
| управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка |
| ве је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... |
| квом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми и |
| осао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо |
| p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, о |
| ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он пр |
| нима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља н |
| риш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Пр |
| и? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p> |
| p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити |
| ратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Б |
| у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на сам |
| тављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шал |
| — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— |
| ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, н |
| вођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па |
| кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, ј |
| те кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било |
| ..{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да |
| заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А |
| ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... д |
| то овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где о |
| ш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Мар |
| ш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— |
| Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S |
| ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он н |
| неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, бра |
| што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени |
| и да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих |
| ...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу |
| слим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда вез |
| како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па ма |
| Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је по |
| страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! |
| , сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — |
| Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, |
| стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим |
| Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помуће |
| шта вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да ј |
| ванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? |
| о луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милош |
| да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам. |
| ка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати |
| али, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори др |
| у што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За |
| >— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убије |
| ро — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} |
| ана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. |
| да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е |
| /p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! < |
| нога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или поб |
| од последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силаз |
| ицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе |
| орити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки |
| ла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема изла |
| што знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је |
| сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> < |
| ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне оп |
| да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. < |
| неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} С |
| м?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су н |
| је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} |
| ако је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апот |
| ве сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то пот |
| ко да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецн |
| то на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекид |
| >— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— |
| о ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S |
| смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш до |
| и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>З |
| авај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, |
| својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </ |
| ајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над пр |
| а хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </ |
| а свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко |
| нувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> |
| рукчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на п |
| ака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изн |
| } Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале |
| е ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одм |
| јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> < |
| . па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необичн |
| зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти т |
| ко да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Не |
| јаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће и |
| сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачин |
| ица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— |
| ва.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар |
| де Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научи |
| да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »При |
| појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирс |
| ега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на друг |
| сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли |
| Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А з |
| тану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону мог |
| јо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су |
| аш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p |
| p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е |
| есто поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, |
| и прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одг |
| — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже |
| ; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухва |
| побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле |
| се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S |
| а. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих с |
| ски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе љу |
| по, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руко |
| е — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} |
| ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p> |
| з среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише ж |
| > <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад |
| притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} |
| није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па |
| напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и ист |
| а, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од нек |
| па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> |
| има и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овог |
| ит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један ч |
| пају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље.. |
| лео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра |
| кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури.. |
| и удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жи |
| викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко лич |
| а се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете |
| мо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јав |
| о она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жанд |
| овор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, ш |
| очињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} По |
| колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред оч |
| зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, |
| ну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка |
| азвуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: |
| овац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање |
| е одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом |
| ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити. |
| крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи |
| <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејат |
| ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим п |
| ... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи св |
| ашило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он |
| једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор ох |
| ...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе.. |
| ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да г |
| ш како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне |
| Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да са |
| куд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пр |
| а ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове омор |
| е с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пружив |
| одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега ст |
| не. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да л |
| ече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... |
| гу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угур |
| се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа непо |
| ма? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и зан |
| во и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је |
| гао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га ова |
| м местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А |
| p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним |
| } А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке стр |
| сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да |
| послетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиск |
| уживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му |
| а жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу |
| а Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том зав |
| ништа... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Г |
| и, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Ст |
| речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не |
| успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... < |
| <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној |
| строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај пр |
| ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— |
| Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за др |
| цањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{ |
| идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново ос |
| можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху |
| з Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се с |
| ти...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« у |
| мишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже рамени |
| ати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, з |
| трвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучнос |
| оцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако др |
| ку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатић |
| ата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица ос |
| тили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се |
| тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да на |
| вим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће в |
| ачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја |
| цаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је |
| мену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p |
| ат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, |
| ош боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао п |
| скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде |
| , који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од друго |
| бећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као |
| и, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка при |
| руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше из |
| <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју стран |
| н, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га по |
| чајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у |
| д куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у дв |
| брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на |
| посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад |
| само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и о |
| дина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као ш |
| га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— |
| о... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гор |
| p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те н |
| а и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељени |
| >— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— П |
| га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за на |
| проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— |
| е послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, |
| оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај |
| охаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на ве |
| многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочити |
| на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад н |
| а... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелаја |
| ну и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одл |
| учај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода |
| поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније |
| ледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себ |
| пуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица н |
| ушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесни |
| до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за тв |
| ије сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... на |
| спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на ст |
| ну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од тол |
| добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да |
| не, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао |
| ео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узви |
| одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> |
| да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше |
| мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко |
| т!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, он |
| као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он из |
| ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седн |
| последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи пра |
| е му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам |
| н се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му |
| оју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану гл |
| <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше д |
| ар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину н |
| .. овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен |
| А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оно |
| м су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш |
| , кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} |
| вору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Н |
| , и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а др |
| бе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, |
| и, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било т |
| њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану |
| последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могу |
| а провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји |
| ва своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу |
| ош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва |
| ело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна |
| едва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сач |
| гим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нерво |
| одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он |
| по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје м |
| ч застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, |
| {S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, |
| и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доно |
| е пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, ук |
| си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђуриц |
| Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови в |
| пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми |
| оводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како |
| Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И |
| ро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја |
| своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, |
| и своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, за |
| е глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да види |
| тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју |
| и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чека |
| ађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> |
| с неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и глад |
| ле, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпу |
| же. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко зна |
| поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам са |
| тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си х |
| послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... как |
| је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицо |
| огућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те изве |
| састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но |
| ласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад и |
| ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после |
| о Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не |
| их очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — з |
| гу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: ма |
| риђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! < |
| рим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени |
| ше танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим |
| таде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А м |
| постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што |
| -хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и ба |
| екшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> < |
| пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти к |
| и, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђуриц |
| ај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — |
| им њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... је |
| ок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да |
| ва — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем св |
| покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - |
| p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратим |
| ву на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{ |
| га може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило |
| одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — прогово |
| ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао |
| али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече |
| ад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им дел |
| Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, |
| ма је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове нар |
| ој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда са |
| држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу |
| >— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прођ |
| г и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, к |
| а жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко |
| ... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> |
| он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али М |
| и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим ј |
| гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја ј |
| сао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома во |
| једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некак |
| /p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно ј |
| ма се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопа |
| — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну |
| јо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а т |
| па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> |
| врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда |
| ва.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} |
| у иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. |
| ујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме поло |
| дноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут |
| Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, |
| ..{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, ка |
| кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се р |
| тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти |
| } Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо исприч |
| абави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претур |
| ога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волел |
| своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле |
| Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже |
| макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он |
| ..{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочи |
| ет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то |
| па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је |
| p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гл |
| се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} |
| ал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, |
| ку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И |
| тиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, |
| Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — од |
| сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио |
| глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. |
| оку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — пр |
| нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мора |
| од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти |
| у беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« с |
| .. шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се |
| пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се |
| , ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... |
| ..{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао |
| му испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је рас |
| ажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он р |
| ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје |
| е за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељач |
| и се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стра |
| <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме оста |
| и које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим |
| јући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој |
| ку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухвата |
| е грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је о |
| кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не по |
| и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то |
| спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, а |
| и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене |
| ш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} |
| </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и с |
| у нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо т |
| руди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... |
| ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с од |
| њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица |
| ија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица |
| ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан |
| и шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гл |
| у. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се |
| p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском. |
| и да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш. |
| S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он н |
| од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би т |
| е.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачу |
| /p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p |
| итељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, бр |
| кне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необ |
| ђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина |
| ар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, д |
| што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само д |
| дем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — |
| још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и |
| би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи |
| да ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури |
| таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђ |
| излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и убл |
| чао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мат |
| p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или |
| повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љуба |
| .{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер мо |
| н, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквен |
| ..« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се |
| е знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — има |
| мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, |
| опатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели |
| даџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештат |
| ер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми |
| то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јес |
| ерен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без разм |
| Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуд |
| } Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта он |
| с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до |
| љно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говори |
| ље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље к |
| о ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> |
| ила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— |
| и то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да п |
| > <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате.. |
| сом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где се |
| слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана же |
| Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видим |
| , ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за |
| убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ам |
| зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш л |
| бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа ку |
| вну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш че |
| а је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад |
| ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш са |
| н... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које |
| етан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике |
| а ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста такви |
| на. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намо |
| дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је |
| жаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше |
| о, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучи |
| је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим до |
| видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју м |
| атацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p |
| дити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па нап |
| е ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, |
| ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси |
| > <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволики |
| адзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није би |
| амо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди |
| часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Б |
| ко драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од |
| ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако зна |
| чање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе бесп |
| журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} |
| седству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични го |
| нио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут |
| на куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Ди |
| > <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тра |
| ји може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини о |
| је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онак |
| ако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, са |
| и мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи |
| од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако |
| злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p> |
| ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо |
| д мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. |
| зилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу |
| бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’ |
| јми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме к |
| ама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше |
| ш невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p |
| у, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која |
| /p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако о |
| p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. |
| во село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и |
| емаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p> |
| Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне |
| ганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ва |
| је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Бо |
| >— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништ |
| тигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> < |
| одан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ |
| срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — |
| у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. |
| оме распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали |
| ла је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе.. |
| обар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише |
| ује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{ |
| ла — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би |
| гу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, |
| Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповере |
| ом.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред |
| није. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова |
| е Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти н |
| ? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. |
| внике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осе |
| ад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по ста |
| ци.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским послови |
| злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} |
| на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S |
| мо јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово |
| « — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да м |
| а по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се с |
| ри самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се на |
| блигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху |
| владају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за |
| <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} |
| гу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми с |
| и се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђури |
| S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивиј |
| обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за о |
| се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се п |
| више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубин |
| он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа г |
| веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила |
| те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби |
| да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља с |
| >— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резниц |
| на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које |
| } Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смр |
| ра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па |
| о си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш с |
| ти.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новиц |
| ран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да |
| p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се по |
| Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, са |
| потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више д |
| у ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ... |
| попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча |
| да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мис |
| право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он |
| Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помаж |
| : научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некак |
| би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке ко |
| и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уп |
| дговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, на |
| рењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити |
| у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмури |
| у — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p |
| успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <di |
| са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно п |
| више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за памет |
| S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржа |
| >— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у ваше |
| ји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубиј |
| едала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му с |
| га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука |
| } То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио |
| саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— |
| е ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијо |
| ки!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} |
| } Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар б |
| руги, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— |
| то радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| } Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то н |
| <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га В |
| убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— М |
| дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све |
| </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча с |
| илазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> < |
| } Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да от |
| ти беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и с |
| Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се |
| дно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а буд |
| м.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај |
| >— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, за |
| ије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да жи |
| и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... |
| Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунц |
| га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пу |
| наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове кор |
| и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се |
| они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она |
| </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављ |
| аш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу |
| олан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Доб |
| е много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се види |
| е убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завит |
| .. </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{ |
| о паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотек |
| вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом |
| , па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја |
| <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} |
| лободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>О |
| ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он ј |
| ева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом |
| ! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква по |
| куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђ |
| о да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штого |
| и. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Ба |
| .{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га |
| почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је неп |
| } Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се з |
| ..{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или |
| пропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} |
| <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на |
| ом бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несве |
| во питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па он |
| ачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једн |
| се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунају |
| је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и |
| .{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под т |
| ет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од |
| потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и |
| ко ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он |
| или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Ал |
| нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти зн |
| .{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по |
| а и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузд |
| су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} |
| о?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет |
| устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... < |
| нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима |
| , сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и |
| аре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих т |
| радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, |
| ће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, не |
| и и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целог |
| њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју |
| ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! . |
| му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себ |
| вљаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и |
| танкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину |
| l:id="SRP18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се с |
| проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био |
| ао у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собо |
| на Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варош |
| } Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, мо |
| идевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} |
| Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> |
| (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољ |
| е тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и |
| дећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, с |
| ка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему з |
| ресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд н |
| је никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се ку |
| ad> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намр |
| {S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад |
| о узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте |
| ричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек |
| жје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци |
| ека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу |
| .{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога |
| </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и |
| , два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а п |
| кнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — |
| ст на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се |
| ескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице |
| у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ак |
| учује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никак |
| живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p |
| ду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што |
| се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради |
| игурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед рук |
| о, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, |
| цати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Т |
| бе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много д |
| знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним глас |
| а су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по |
| p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— |
| то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону глад |
| озинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са |
| регачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се пис |
| уката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{ |
| Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p |
| истио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку |
| ом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру.. |
| кусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за н |
| од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш с |
| пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, |
| им деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован |
| е ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, |
| воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; |
| јере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, |
| } То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар |
| ти. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради... |
| инути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући ви |
| мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, д |
| ристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али ме |
| цимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође д |
| па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога чове |
| абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет |
| таше журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци |
| {S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита |
| и, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секу |
| су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прила |
| ако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђо |
| етлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угаси |
| ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђу |
| је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста јо |
| е — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. |
| оче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да |
| во увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо уско |
| е нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што ви |
| врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што |
| ити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено |
| без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли |
| потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, гд |
| осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и |
| а рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, |
| андура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву |
| аљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај рук |
| ра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит |
| дном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за |
| а ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, зб |
| обе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да р |
| аву на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост |
| од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она |
| ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на свак |
| не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха |
| е ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевит |
| ad> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхта |
| руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркв |
| ха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они с |
| о да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се |
| о је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених |
| вука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> |
| пим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не би |
| некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред оч |
| руз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, |
| S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} |
| Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајду |
| вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — за |
| а другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су и |
| у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници г |
| им правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по ко |
| ђено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, кор |
| се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрем |
| е не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и |
| ре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му ру |
| кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и |
| ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући |
| тарац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те |
| ли се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} |
| з брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленович |
| па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те прос |
| ицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи п |
| да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, ј |
| А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради п |
| ад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изнен |
| тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла зави |
| толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје |
| аху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, мож |
| и се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много |
| кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у так |
| изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све св |
| но унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук њего |
| а сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У то |
| што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити.. |
| да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти |
| >»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још |
| м, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је |
| својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрај |
| ви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у п |
| е врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са |
| авац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, д |
| свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> < |
| ога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSectio |
| врати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца |
| јала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се » |
| саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, |
| > <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе |
| он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p |
| — Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па ни |
| леда Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко |
| е од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу с |
| онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика |
| .{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — |
| чито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти. |
| е новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!... |
| ицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S |
| се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој с |
| сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S |
| и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле |
| ...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и т |
| ају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погле |
| знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са |
| о. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим |
| p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома ст |
| е због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветн |
| овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али |
| иде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весе |
| рица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p |
| } А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </ |
| Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он |
| ад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говор |
| нуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили |
| ава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угр |
| само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још има |
| те се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи |
| ејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за посл |
| а...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано и |
| је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p> |
| Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу |
| ове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљи |
| е може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу |
| lestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друшт |
| 18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која в |
| ати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни |
| елу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} |
| га.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме ч |
| на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило ту |
| <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу љ |
| гло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: шт |
| <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо з |
| главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — |
| је, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, до |
| жњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао пом |
| томе положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, |
| 8971_C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пре |
| би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и од |
| p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, |
| ку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некак |
| т нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од |
| ише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше |
| сећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи |
| — Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мис |
| ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва |
| му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се |
| 18971_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је сп |
| с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако к |
| а се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p |
| тији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. |
| и сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, |
| а дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су м |
| ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S |
| ослати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и до |
| тану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да |
| /head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по св |
| не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осоје |
| ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се |
| _C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричи |
| де за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи д |
| мо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онак |
| } Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад |
| ва лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града |
| а пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово ве |
| исоком, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легл |
| То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, |
| ...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </ |
| угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не изб |
| нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да |
| сна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад болов |
| > <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам в |
| не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. |
| Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ |
| и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а |
| ења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се сва |
| ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промен |
| или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше неку |
| Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— |
| ео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништ |
| их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси пр |
| тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход |
| »И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као |
| је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после |
| о да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »д |
| Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ј |
| и. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући |
| ; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта в |
| по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где |
| ; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?. |
| ре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; н |
| це.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— |
| ишта и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш д |
| туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о |
| риље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, к |
| иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говор |
| је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио |
| шити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти |
| еку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. |
| у његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </ |
| дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p |
| е, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке г |
| рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чаји |
| </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — по |
| ичавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> < |
| да га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више поток |
| може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не б |
| војка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — |
| и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем |
| зор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани |
| } Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му ко |
| је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те уб |
| <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи |
| ладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чуд |
| соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми |
| а види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто ј |
| Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад |
| му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душе |
| ко је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу д |
| јо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче н |
| шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, к |
| ога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко |
| рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све |
| жаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздан |
| пусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричин |
| , из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се |
| а очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био не |
| проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила пос |
| , како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе |
| да зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту |
| адржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите свак |
| дредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да |
| упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше да |
| , то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у гр |
| и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села п |
| } Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али и |
| ватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша |
| је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени |
| мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апо |
| Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и гл |
| посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа |
| рваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим глас |
| пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, |
| те, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи ов |
| </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно др |
| тавља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад |
| пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Ник |
| р и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки |
| иш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све |
| /p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једног |
| ко коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево |
| оше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да н |
| бише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну кав |
| од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и |
| срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме б |
| год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко |
| речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то н |
| , да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — |
| еколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко |
| да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— |
| збере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публиц |
| појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као |
| p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди |
| тнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади г |
| и сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га |
| олико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да оп |
| још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то |
| свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— К |
| их, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна вр |
| е.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то |
| а се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но с |
| ватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно |
| и син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор |
| му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љу |
| ити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> |
| урица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, |
| ујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега см |
| ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, д |
| е твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му н |
| Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи |
| и да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Има |
| буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само д |
| уја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и с |
| аше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после б |
| м.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шиб |
| е јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро |
| до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— |
| ћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. |
| ла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам |
| опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, кој |
| на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову сн |
| губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покуш |
| ова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> |
| знао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко о |
| није да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зече |
| у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опаз |
| урица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! |
| це, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у дв |
| револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и д |
| па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за та |
| . </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом |
| бе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у |
| мији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно са |
| и обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, за |
| — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч |
| више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме |
| о скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, ј |
| ију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба из |
| оше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свег |
| проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше ме |
| обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху на |
| и писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео д |
| па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p |
| пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један с |
| му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S |
| у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> < |
| разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капут |
| никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по |
| омози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обо |
| ћи око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара погл |
| помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, |
| ничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине |
| у. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се |
| о до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи |
| едавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к |
| давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је т |
| ица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто кл |
| много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p> |
| — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико |
| свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може |
| , а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикрив |
| о место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и |
| а, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само ј |
| тих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на |
| ашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пан |
| ху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један чов |
| S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезах |
| кве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби |
| ити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гл |
| познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под име |
| ича Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она |
| побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разг |
| је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се на |
| како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, |
| ица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} |
| љају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђуриц |
| а села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није |
| Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зелени |
| ићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо |
| е бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђе |
| ацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко |
| да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли |
| Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му |
| и, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после б |
| кни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекив |
| зор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — гото |
| пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кр |
| и не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина |
| до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћ |
| апослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од |
| и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, не |
| та и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још |
| скост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И ј |
| и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао з |
| утра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео |
| о разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и |
| ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не вид |
| ко то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ |
| ор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека пр |
| RP18971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најк |
| ечагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових т |
| е челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»От |
| вног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, е |
| е горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, |
| са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас |
| адо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му ј |
| страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, |
| аше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле |
| ршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из го |
| има и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »он |
| рале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шат |
| ш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хе |
| Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на ра |
| љаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад |
| после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« |
| S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али ниј |
| стало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двад |
| здавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао вл |
| Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опе |
| о, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два |
| , јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се П |
| атова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело |
| Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке мех |
| се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, |
| учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата соб |
| изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло |
| Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шт |
| тарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршил |
| ту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које |
| Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрет |
| дредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чеља |
| е, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у |
| ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори г |
| нска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко им |
| воји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом.. |
| — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо корис |
| да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се какво |
| , а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, га |
| </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p |
| место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им з |
| бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах |
| осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они г |
| запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да |
| веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се |
| } Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за |
| е махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то нећ |
| тајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а |
| заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху ка |
| двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако разм |
| а. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дош |
| а њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њ |
| ну се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и |
| ажарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих ни |
| тка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Преда |
| шкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде д |
| овори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме |
| кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за к |
| ја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке поди |
| х кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица |
| ћ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео |
| p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p |
| игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком непр |
| њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само |
| среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреш |
| што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају |
| Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете |
| <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кл |
| ишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и дец |
| није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му д |
| провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове |
| о помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ак |
| а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна |
| а га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча |
| са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док ј |
| асплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стр |
| а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црв |
| викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевш |
| . </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му намести |
| кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гл |
| право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаш |
| ајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цев |
| ост шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака о |
| , а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, |
| па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, |
| — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Остави |
| гова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи |
| понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журн |
| низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се д |
| ли да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Дол |
| о необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом св |
| дсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро с |
| рао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" x |
| а око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, ко |
| еха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напосл |
| о то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на |
| одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> |
| p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док |
| жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомил |
| розорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се то |
| тајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... |
| е Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, |
| едаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну |
| ебе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, с |
| кајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезани |
| ака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и |
| аба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> < |
| .{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p> |
| аза се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он |
| о можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам.. |
| мљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти |
| омањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, |
| ојави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, |
| вањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, |
| те, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизаво |
| се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, про |
| кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светло |
| оге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бег |
| у са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што |
| имус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </ |
| то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у |
| убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чу |
| и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са |
| истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања |
| одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Д |
| био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се |
| лучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да |
| те изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га |
| танка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, |
| нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у о |
| Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се д |
| јим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар бр |
| Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда не |
| рзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао б |
| p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се |
| в осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бива |
| ти и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сут |
| з собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да пр |
| ало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно |
| ућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нис |
| седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Б |
| чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нек |
| ебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као |
| а сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш |
| кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то |
| азмишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршу |
| спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обич |
| ше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна |
| <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним пут |
| и — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се |
| о засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше с |
| ричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одво |
| разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од |
| ала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гл |
| ио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао т |
| цу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и само |
| е, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се |
| другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријат |
| ...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за |
| </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па |
| мамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затворенич |
| шеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ |
| p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Ст |
| и! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срел |
| <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у совр |
| се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по двор |
| мешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су в |
| ољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је |
| м друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно ода |
| ар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе |
| гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти |
| на. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зац |
| људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год |
| већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из дев |
| ц, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, |
| еним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагл |
| екиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије |
| ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} К |
| вом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика та |
| те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се |
| буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она |
| умњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђу |
| ају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне за |
| асвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> |
| о издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— |
| </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — ре |
| > <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камича |
| ти, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и у |
| у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар п |
| напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то |
| квих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици бе |
| {S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе н |
| Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— |
| одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна чо |
| редвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице |
| ица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико и |
| вају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и |
| у, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет п |
| само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око |
| а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у дру |
| ко, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као не |
| ком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, |
| , нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у |
| на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да с |
| ете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно |
| земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| реко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као с |
| рдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичкан |
| и.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он |
| д нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... |
| све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, |
| ђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од св |
| ше — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате |
| од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај |
| себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с посте |
| , а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> |
| ак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, зано |
| ... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> |
| лни појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (та |
| а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, |
| ви људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} |
| пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвор |
| његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусу |
| о је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. |
| ада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се |
| вим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз |
| <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с |
| па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све д |
| других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испо |
| ... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке... |
| наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те и |
| еба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину о |
| давши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и до |
| у, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p |
| дачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене дев |
| очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли |
| дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} |
| бора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, ка |
| га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозу |
| мо да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему друг |
| {S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући усто |
| не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам |
| да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо с |
| јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среск |
| светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} |
| да шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. |
| дећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам |
| > <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго. |
| тво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше |
| воришта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном |
| они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </ |
| и из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се |
| ишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још |
| } Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му |
| у лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} |
| уго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још н |
| ричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S |
| таковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у го |
| . </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели јед |
| не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, |
| иш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— |
| рош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, |
| он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту св |
| као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеште |
| руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пруж |
| е даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи |
| к он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> |
| како не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова |
| Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, доз |
| на Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се |
| ви посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да |
| се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он у |
| <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад |
| груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће пр |
| све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, |
| воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{ |
| вао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на |
| наху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љ |
| , која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота |
| а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, |
| а он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — |
| ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му ж |
| за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p |
| рђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђе |
| Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— |
| да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. < |
| <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. |
| рате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче |
| горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу ис |
| иве поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на |
| > <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, в |
| зу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држ |
| а. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. |
| ову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у в |
| ића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? < |
| p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатем |
| . »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као |
| стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо |
| /p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке |
| — Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па |
| амбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с о |
| > <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништ |
| већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> < |
| у му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, шт |
| обра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав све |
| право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће о |
| /p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагн |
| и му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отв |
| у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако |
| ако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја. |
| веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у к |
| дашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене |
| ра и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада де |
| буни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави |
| ило да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони н |
| е и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше |
| чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном |
| а је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још |
| се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав ист |
| е састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> |
| онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да |
| усед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела |
| ок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! |
| раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Н |
| зите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p |
| ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који ве |
| истичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, би |
| : </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну П |
| <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, |
| вај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да |
| птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и з |
| , то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа |
| и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешл |
| ијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слуг |
| Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне к |
| езак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми ње |
| прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p> |
| рча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и |
| вши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљај |
| ажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће |
| ужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пан |
| меја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, |
| з заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— |
| p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви с |
| им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао |
| сад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихов |
| епо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> |
| о јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни |
| Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помо |
| {S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај о |
| вата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше |
| а ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни о |
| и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи |
| и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и зд |
| руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце ко |
| S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек о |
| <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} |
| изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, бол |
| ова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њи |
| вори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довест |
| апуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред |
| испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу |
| ију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме |
| ице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замаји |
| арицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова |
| шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једна |
| о срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго ј |
| _C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светл |
| он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, |
| Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Ва |
| сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се |
| бично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који |
| е нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самов |
| пред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаниц |
| ...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше г |
| ше главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, |
| момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. |
| је одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наи |
| Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </ |
| <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, |
| р — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику |
| : </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а др |
| Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица |
| Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; з |
| вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на |
| p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, |
| собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и пови |
| а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у |
| /p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јов |
| присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, н |
| играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути |
| ши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, |
| чну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као |
| т пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је. |
| су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пласто |
| тка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом са |
| прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад од |
| <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђ |
| ка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марк |
| да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече о |
| , под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> |
| аше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ни |
| ве.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> |
| си ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А |
| ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и |
| из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, |
| текар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Ап |
| .{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама |
| <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S |
| ...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, |
| Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изг |
| ом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који |
| дмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђ |
| су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани |
| да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, |
| а и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забр |
| р, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? |
| ту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних ле |
| да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, |
| ојима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога |
| разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терају |
| дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кић |
| ди, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} |
| ратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази ова |
| о ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како |
| а благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те |
| ре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш би |
| ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима |
| а у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ев |
| — Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра |
| до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговориш |
| овцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јав |
| Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље |
| ...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, нек |
| снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну це |
| е пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђ |
| са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. |
| и своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане ов |
| аву и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општинс |
| пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, |
| слом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше вес |
| } Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око |
| ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико ди |
| — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су пар |
| ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да ј |
| те сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отр |
| к он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји н |
| ако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко ко |
| ека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, там |
| </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p |
| примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од му |
| Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, |
| бодно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге |
| опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се не |
| ах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... |
| о ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћи |
| ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице нам |
| >Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у л |
| <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> |
| ље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по је |
| светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је о |
| је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, насл |
| у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те |
| чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кре |
| ком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом |
| другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога ј |
| једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово |
| жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и пог |
| »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега. |
| а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде |
| >Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да н |
| парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па не |
| ајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— |
| <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима |
| елијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, |
| и његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нек |
| ласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак |
| И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо |
| андарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се из |
| . </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умет |
| > <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је |
| а смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! |
| ала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} |
| ме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, д |
| еђу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али |
| еше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којо |
| бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... са |
| — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад ни |
| словна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборавља |
| о...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизат |
| о се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све |
| а бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с то |
| куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осм |
| стук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим |
| То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих |
| <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, виде |
| {S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он с |
| густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате руднич |
| м, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га ч |
| та ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим.. |
| а виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично |
| он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«. |
| <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој |
| девши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по твр |
| конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Г |
| за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необичн |
| ти ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна |
| . </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у ког |
| видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — од |
| амирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно |
| раво к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} О |
| и, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно ни |
| о ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само |
| мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p> |
| . </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одма |
| та!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а заса |
| ичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру да |
| покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори глав |
| је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да |
| ји су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да |
| већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропас |
| } Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планин |
| е веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па |
| овољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те с |
| — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p> |
| сли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> |
| озничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p |
| е зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одг |
| истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта |
| ка пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро |
| — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта в |
| шу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... |
| ачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више В |
| тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и |
| њилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз ње |
| о неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој |
| едајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што м |
| испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га и |
| о. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти кућ |
| ним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се |
| време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плеск |
| му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да ј |
| ала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, |
| о заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, |
| оја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопи |
| н слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола |
| во, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је |
| о: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба |
| и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и |
| у да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! |
| уми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а ли |
| епоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где |
| лу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стад |
| којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} С |
| е, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у |
| раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лаже |
| о кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако иде |
| зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће т |
| ди тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па |
| а једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш м |
| себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш с |
| ј да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> |
| упао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Ал |
| о зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или д |
| од доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У |
| е би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе |
| тим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} |
| и!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендиј |
| а чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи та |
| </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се |
| учио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај |
| е и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ниче |
| сене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од |
| /p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све |
| <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, |
| укоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. < |
| равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и |
| них јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућн |
| омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, оле |
| е овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, |
| , која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану.. |
| и у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} |
| га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претп |
| к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се |
| ловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на |
| тране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездуш |
| уга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да |
| куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну гл |
| шао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док с |
| /p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум |
| и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потера |
| шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их по |
| је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шт |
| А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, сп |
| н, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> < |
| сти прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих наро |
| о да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису мор |
| да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним |
| пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{ |
| ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — р |
| која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући пу |
| уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће л |
| се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бе |
| То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то |
| рице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу |
| ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то с |
| денце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих |
| >— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти |
| рака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По пла |
| ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте ви |
| ој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село |
| ово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, |
| баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га |
| и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све о |
| кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њег |
| /p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не м |
| ну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће |
| Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и |
| пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се заси |
| ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за др |
| рпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекуј |
| дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још |
| тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати обли |
| заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се |
| да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али |
| а. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. |
| ама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко |
| драви га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у ча |
| цу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он б |
| но... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити д |
| ра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како |
| е?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он |
| — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој |
| че Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. < |
| ремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соб |
| рен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом. |
| таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаш |
| м...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чи |
| да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p> |
| и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а |
| су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p |
| шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махо |
| то ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да |
| и нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица ок |
| , пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је |
| квој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђ |
| стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p |
| на! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{ |
| ок не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече |
| ојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се пови |
| <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупо |
| Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити |
| у потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели |
| о, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема мо |
| Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{ |
| ећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не |
| сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — |
| И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се п |
| ..{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?... |
| ба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да с |
| та вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за |
| Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— |
| е мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим |
| га, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражи |
| овор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му |
| на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми |
| <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} |
| p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не т |
| пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја |
| ма стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица |
| а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вриј |
| да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није њег |
| еда дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — |
| /p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се см |
| искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> |
| им те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се |
| го што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. < |
| сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село |
| и да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зоро |
| ећ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему ј |
| , а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год м |
| чке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p |
| отражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој |
| Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је ис |
| рица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица |
| хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О |
| а; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје м |
| ити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и |
| S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« |
| ити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зим |
| попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка |
| ледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш.. |
| емо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S |
| к у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шт |
| буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се |
| угога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} |
| овориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе |
| о вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p> |
| е пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> |
| о две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није |
| е улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиро |
| то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити бе |
| <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја вид |
| Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p |
| . — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p |
| то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица |
| они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта к |
| љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је на |
| сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> |
| у од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, |
| и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — |
| , и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од ост |
| ајсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који |
| пазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоћ |
| ас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> < |
| већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снаг |
| <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не |
| преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка |
| је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не |
| кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{ |
| друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не м |
| се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, к |
| и чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлуч |
| . </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} И |
| , као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. |
| сећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Нов |
| га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога шт |
| > <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прили |
| и, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо т |
| се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му |
| о, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједно |
| оље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени |
| ак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђ |
| новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— |
| <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његов |
| </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису |
| ш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{ |
| о да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га |
| корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће |
| аместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и |
| вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, об |
| ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те |
| <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш |
| Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече |
| .{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти |
| дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражи |
| ор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурн |
| а уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгу |
| заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида н |
| ди га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њи |
| синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, в |
| >— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђури |
| рица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ће |
| са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежн |
| у тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом к |
| нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, ре |
| ерен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад |
| а прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завича |
| еничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак |
| и на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратим |
| дише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, |
| гло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом |
| не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас с |
| да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни |
| <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини с |
| а ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове |
| ен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} |
| ô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} |
| Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила с |
| Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p> |
| ко имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша |
| к...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пита |
| .. </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај |
| ругој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Ка |
| ено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пић |
| за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и ч |
| причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка.. |
| уче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи |
| > <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако с |
| стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом |
| мерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зелен |
| тац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако |
| ати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не траж |
| ила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа |
| >— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И |
| века, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу стра |
| омислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живет |
| а сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. < |
| ого рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се с |
| ка мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто ч |
| и ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскор |
| {S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и п |
| ну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући |
| — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и ос |
| м Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог |
| леда га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S |
| ко свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ мор |
| анем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не мар |
| глед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да п |
| бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, з |
| у, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... < |
| S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је |
| не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> |
| тру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Л |
| и узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена |
| Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, |
| ки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прек |
| књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па мака |
| толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, |
| е спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза ње |
| еш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи |
| је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ће |
| послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како |
| ад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бег |
| оји су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капет |
| и ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није |
| Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде с |
| разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па и |
| најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога |
| азмрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао |
| ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је б |
| вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа |
| трпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p |
| го опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада ј |
| </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p> |
| му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, с |
| спрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па х |
| је му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским до |
| пљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> < |
| </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, |
| и на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> |
| ех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Ву |
| <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом |
| ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљ |
| о и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко ње |
| шта смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу д |
| то са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од |
| оју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваш |
| нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у |
| продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но |
| у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка |
| а Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала |
| а ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Б |
| неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milesto |
| мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{ |
| слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ће |
| сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било |
| о размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново |
| да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели |
| да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду |
| шких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући |
| и, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно п |
| ашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађа |
| га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких ст |
| ослао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље |
| p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговор |
| та на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хле |
| одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легну |
| p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете |
| , да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... < |
| ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. |
| ојом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих са |
| , као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадн |
| ак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одго |
| спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мок |
| . </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува д |
| рџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а |
| </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годин |
| Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити ка |
| ћи капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — позд |
| одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, к |
| Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право к |
| ељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори |
| стаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дики |
| После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, |
| собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} |
| ако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Н |
| {S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, је |
| : док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја ро |
| а, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију |
| видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о |
| није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу пол |
| е последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му в |
| гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и |
| треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чу |
| саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да п |
| {S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирн |
| а без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{ |
| е се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је уп |
| ...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна п |
| у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по чел |
| к, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука |
| рини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ног |
| то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако рез |
| {S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> < |
| мче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи ј |
| , па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, је |
| разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одје |
| му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаш |
| </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> |
| елики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народ |
| авља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговор |
| као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час дв |
| . </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после.. |
| и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, |
| и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз нека |
| а да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много п |
| ло се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слобо |
| {S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, |
| т, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све к |
| до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси шт |
| д одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добр |
| ма, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, |
| али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, |
| ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то ј |
| о, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, |
| понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како |
| к дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p |
| <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му |
| да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> |
| а ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о те |
| јо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме с |
| рећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умр |
| синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исп |
| а си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти врат |
| Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> |
| весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи злико |
| се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелиц |
| е нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се пре |
| као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га пос |
| и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људ |
| >— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да |
| Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, са |
| </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се ду |
| ст за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, |
| вом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада д |
| о издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} К |
| село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и нек |
| дузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва |
| , власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а |
| ного трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинит |
| етку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сл |
| јој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се |
| тељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још |
| али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то доз |
| е ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — мо |
| ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигац |
| че да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њ |
| ико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} |
| ила!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва |
| и.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не |
| та да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана |
| ека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе. |
| траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим |
| нати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју г |
| <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по се |
| , кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онд |
| је држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд ок |
| уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш... |
| , ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да зн |
| тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: па |
| данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добр |
| наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће |
| начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала |
| као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лак |
| и не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: |
| о на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је м |
| рате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели в |
| бравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и зако |
| после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, |
| гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз с |
| {S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах ски |
| али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, |
| овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, |
| еху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Р |
| — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је в |
| пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се по |
| коностасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који |
| паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуд |
| аста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и стр |
| е узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћан |
| кчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити |
| и прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. |
| авом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо дана |
| мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч |
| одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} |
| се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу блед |
| а и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан |
| е му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично ос |
| ш обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— |
| леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беш |
| не, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читав |
| уче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радњ |
| што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не преки |
| сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш |
| S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који м |
| може нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Ву |
| ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо |
| и други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га по |
| одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом |
| иком није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све изврш |
| > <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох |
| {S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ изб |
| а то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: |
| добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p |
| екам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мис |
| ести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису при |
| тера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и |
| </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугл |
| .. </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја и |
| није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе |
| знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата |
| лином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право |
| напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше х |
| еке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно |
| ли, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} |
| слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше |
| то ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Д |
| S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и на |
| упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус |
| доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва од |
| р, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла гу |
| нда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, |
| би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се |
| је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових н |
| па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе |
| нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — |
| не и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху |
| Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите пра |
| /p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, |
| стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — |
| Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се |
| то...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике мој |
| не на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бог |
| Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур ун |
| ам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала св |
| д заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако |
| оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са |
| . </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло в |
| >А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њ |
| <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за |
| м дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... |
| а јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> |
| се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. |
| ни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим нар |
| им за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а |
| и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети је |
| S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Нас |
| азити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! |
| у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко н |
| и како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За о |
| им да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »ст |
| још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, |
| ислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и та |
| доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна |
| p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од са |
| ознавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан наред |
| се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим нек |
| S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом |
| ад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку |
| о, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на по |
| других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он пол |
| е примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се ст |
| тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— П |
| ц једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све |
| мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и |
| p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сва |
| влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су вис |
| опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— |
| ко намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ће |
| андарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељ |
| који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> |
| тигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи |
| ело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, |
| е уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега |
| само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочи |
| е само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — в |
| , по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разг |
| ер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као |
| во?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам |
| сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразме |
| а, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те ла |
| ц Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи |
| покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу ч |
| ..{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p> |
| његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању |
| он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станк |
| море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти |
| ш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је с |
| </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </ |
| сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим |
| Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и бл |
| здрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само |
| хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичан |
| ушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера упла |
| само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада |
| ед изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом |
| кну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само о |
| ђе брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, преблед |
| нтовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже стра |
| е, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нист |
| а гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумед |
| } Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> < |
| морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш |
| .{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише с |
| /p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажен |
| грнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина вар |
| између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики |
| евици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклањ |
| би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, за |
| ата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер м |
| рваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица ок |
| отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А |
| S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} |
| мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> |
| изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађ |
| у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прили |
| о се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква |
| и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, је |
| ве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се |
| минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би св |
| општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро ве |
| чих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ко је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно |
| е нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледав |
| оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сва |
| овору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, к |
| опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђуриц |
| овора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чу |
| гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је |
| неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледа |
| шће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пи |
| ања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз |
| у.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала с |
| ај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени рецит |
| у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод |
| учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико |
| га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кме |
| чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. |
| му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица о |
| танка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p |
| за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам |
| гађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{ |
| ршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био |
| е се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече |
| ов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама в |
| него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се об |
| е остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши сме |
| } Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> |
| од нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурат |
| пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— |
| ли се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« |
| јда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да мо |
| итоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда |
| т. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговор |
| од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му дан |
| е су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... |
| ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо как |
| нако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним |
| многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине |
| куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао |
| о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусн |
| и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кме |
| Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је |
| ара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од |
| века коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, п |
| рло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очи |
| ; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, |
| о, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свач |
| роз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и |
| е он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, |
| Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она ј |
| сли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће |
| } Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — |
| да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене.. |
| а и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић |
| луша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако |
| года! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p |
| говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и н |
| о подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. |
| мео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо препол |
| Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем дого |
| } У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> |
| и му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... |
| ао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— |
| њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, |
| његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозо |
| рани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се кри |
| роћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> |
| о се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га |
| номад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантова |
| к, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} |
| еку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: ша |
| е могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у |
| и је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на |
| p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мис |
| ало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почаст |
| етири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад д |
| вари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то |
| дан је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чек |
| ликом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га ј |
| е у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незг |
| је одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отвор |
| огоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убод |
| ела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада |
| м?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они ле |
| ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао |
| по, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од дет |
| аховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. < |
| ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на пос |
| еда попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледа |
| измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово бла |
| на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајно |
| ута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о ком |
| мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе. |
| и он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па посл |
| Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде |
| н разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и |
| рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— |
| дједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док н |
| « </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, по |
| размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није |
| н ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његов |
| а уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} |
| а у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. |
| јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... < |
| да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд |
| ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што го |
| ви слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори |
| ају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају |
| шманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је |
| ије за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да |
| војим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — |
| , не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом |
| м, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па |
| еку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, д |
| зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и |
| и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </ |
| ца. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко |
| а мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђури |
| поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једе |
| два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти |
| Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије с |
| ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он |
| </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разго |
| 1_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгод |
| њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} |
| Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући и |
| у гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се |
| е ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо т |
| ом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило |
| е смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди |
| , ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирит |
| еска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Ка |
| дговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај |
| огу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p |
| е избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да |
| о је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније разм |
| тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко ре |
| на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, |
| Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пр |
| } Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном |
| њав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и |
| да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још |
| кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нар |
| н подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори м |
| ње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и пр |
| Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђу |
| ригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тр |
| Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђ |
| ли ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима с |
| до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад. |
| па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од |
| ре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам |
| да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о то |
| ?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али |
| — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро п |
| наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не |
| идела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се она |
| илософску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове на |
| да је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разгова |
| рестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S |
| обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи |
| теже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </ |
| ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, |
| жеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја |
| ! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S |
| . </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Пос |
| али би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен |
| бро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта т |
| Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одма |
| .{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се |
| ли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве з |
| не, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још |
| /p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. |
| ући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на |
| још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... < |
| та за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{ |
| о близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, гд |
| изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да и |
| на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба |
| знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђур |
| у крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, мога |
| ушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пу |
| вљеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако |
| <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши |
| озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, |
| е, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном си |
| p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па |
| твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче |
| оведа се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљик |
| дело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. |
| /p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ва |
| н брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђури |
| у напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде п |
| бгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је мој |
| и остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му |
| ши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа |
| види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — |
| жи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Не |
| дић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би |
| си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искап |
| обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана п |
| није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже мо |
| и кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право |
| </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Б |
| амо да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— |
| ху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може д |
| то сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу зад |
| угом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио г |
| Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, поне |
| енутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до |
| а. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати ста |
| еху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} |
| и прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <di |
| обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде и |
| ну, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо |
| људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће |
| ти, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Н |
| } Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети |
| зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим по |
| догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности |
| плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита |
| у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен |
| опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ т |
| квашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то с |
| ш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је ч |
| дведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој |
| , погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> |
| за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојаж |
| ху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учин |
| очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је д |
| екао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који м |
| {S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестад |
| госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, п |
| во да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на |
| .{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не |
| карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} |
| се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и н |
| п.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — |
| пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице |
| о, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме |
| он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету! |
| цу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо. |
| једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — пола |
| и га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у к |
| ни, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спа |
| т, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем |
| и приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима |
| ев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао н |
| ном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде |
| ади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши |
| о у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у жив |
| попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па д |
| нцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне |
| икну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} |
| ед очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« < |
| ајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грл |
| <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. |
| ако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не |
| а — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђур |
| м животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те о |
| одаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај с |
| , па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положа |
| па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми остав |
| рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи |
| та ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али |
| мало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> |
| оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А м |
| и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрли |
| ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда м |
| Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> |
| и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му |
| анке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне |
| више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Је |
| криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору? |
| пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјај |
| </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што |
| ед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа позн |
| жовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да н |
| епријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку |
| му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да |
| . — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини. |
| е за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, ста |
| Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и |
| жовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја с |
| , и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком |
| али да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом |
| јака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој |
| тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S |
| </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше |
| неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ух |
| ових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне |
| дравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракиј |
| S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође оста |
| ма од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивен |
| а беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак |
| а и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушак |
| ође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсн |
| и механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне |
| јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже |
| х зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаш |
| просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са вис |
| ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливад |
| мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљен |
| а ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни м |
| оше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} |
| о дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као |
| ену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узе |
| зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, |
| ругом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при пов |
| ви Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео |
| да.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S |
| пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да |
| притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама |
| кну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на с |
| , на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!... |
| .{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а н |
| руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да па |
| о, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад сед |
| > <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гле |
| ца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђу |
| отекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту кри |
| зу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно |
| ml:id="SRP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за |
| ратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року |
| и уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланк |
| амоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздан |
| авање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком маглови |
| једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То бех |
| >— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — реч |
| а радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. |
| агу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати б |
| чи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет го |
| носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њ |
| в рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. |
| } Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; ал |
| ет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људ |
| ницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импонова |
| оралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} П |
| мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе |
| У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, |
| оузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико |
| оби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капе |
| амотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се оч |
| , везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде |
| ориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— |
| оким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђур |
| момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кр |
| у.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, п |
| еко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: |
| е да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} А |
| а у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, |
| де на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева |
| се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... н |
| бодан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окре |
| тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само |
| ко окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!. |
| {S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунч |
| ед врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији с |
| е се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, |
| пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, је |
| стаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да |
| да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели |
| озналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан |
| p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p |
| вори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема |
| ма ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћ |
| ! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше |
| обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — |
| а да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад |
| да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста |
| ајвећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кора |
| гледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Је |
| лажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Ш |
| а на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа б |
| дисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Стан |
| етла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без |
| мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, |
| је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. |
| знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — реч |
| едам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. |
| имо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаљ |
| но раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошу |
| ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закук |
| о им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замиш |
| огла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, мо |
| она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Ву |
| нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S |
| ако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, до |
| сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом |
| и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око у |
| p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је прв |
| шће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојнич |
| {S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стража |
| од Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> < |
| е дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пр |
| код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су н |
| се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, п |
| се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у |
| о јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо свом |
| ано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — реч |
| мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} |
| Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глав |
| рамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старо |
| им прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај |
| море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} |
| , а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се л |
| е у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је остр |
| њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано др |
| рео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну |
| ље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад |
| ти у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} |
| а...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све јед |
| Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> < |
| Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Са |
| p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђури |
| ао за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вирови |
| да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно д |
| мо још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима. |
| ј смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра.. |
| шке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају |
| олико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка |
| у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S |
| не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ј |
| Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се |
| е на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне ох |
| ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судниц |
| сној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љу |
| да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S |
| ове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадн |
| закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе ст |
| мо нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао |
| и је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на |
| невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p> |
| ке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им |
| икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под о |
| неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и |
| ам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} |
| з њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важ |
| то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год с |
| ини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу |
| уцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја.. |
| да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, |
| а закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{ |
| ља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совр |
| види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи дос |
| га било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим |
| помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је |
| дан пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Пос |
| S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — ви |
| алију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за б |
| стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па п |
| човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је о |
| кају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече. |
| дни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али |
| ива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, |
| је стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се |
| наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не |
| те главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За з |
| ...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да жив |
| мен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које |
| рма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у ку |
| потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкр |
| ца, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, нег |
| мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо с |
| же никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а |
| . </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, с |
| розор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на о |
| >— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. |
| у тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момц |
| /p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пре |
| и дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљиви |
| <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Мил |
| , па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима. |
| о зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, п |
| буди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он |
| памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} |
| беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној виси |
| из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се поч |
| за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове с |
| ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рука |
| је?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме ло |
| ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни |
| е на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави др |
| ег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети |
| мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје |
| ћ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још в |
| сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам |
| и жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> < |
| . </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... т |
| он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p> |
| н за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасв |
| вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју д |
| Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђури |
| урјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — в |
| {S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... |
| је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; |
| мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љу |
| .. на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одго |
| } И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкаст |
| по!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ј |
| рица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, |
| место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, про |
| <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало |
| Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад н |
| </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... |
| и, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у ру |
| Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p |
| ше преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} До |
| д зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више |
| рашним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме |
| већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи |
| е преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среско |
| а је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се |
| Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, |
| он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} |
| ој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главни |
| , испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Стан |
| се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у ова |
| S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па |
| престано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак ос |
| заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђуриц |
| абаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред |
| ш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — пр |
| знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p |
| одно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема |
| о тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако над |
| ој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десет |
| га и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив |
| и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!. |
| ш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чи |
| урица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега д |
| и их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? < |
| {S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ниш |
| Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, р |
| тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно |
| ј.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Драж |
| А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти тв |
| уга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шт |
| љад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p |
| д моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да б |
| у.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овак |
| одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би |
| требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове |
| бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео од |
| двојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вили |
| е се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте поза |
| среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само поквар |
| {S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чека |
| ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си засл |
| етар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А |
| </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђ |
| уро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наред |
| адају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, ви |
| аве уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине годи |
| је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је |
| ако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно |
| је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, |
| сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступ |
| .{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, он |
| оре лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет |
| з самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радова |
| >— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед |
| а хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али ка |
| ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутр |
| у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен пове |
| ља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих |
| ата, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, |
| тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после са |
| ју од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> < |
| Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива. |
| а, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту |
| ити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се |
| то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Гл |
| говори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Ма |
| и гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снужде |
| све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не |
| </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за з |
| е, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пије |
| устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одку |
| Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, ал |
| е твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја |
| екуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта |
| а навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слоб |
| страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја |
| ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да |
| ежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раниј |
| ну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отв |
| огледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагоревах |
| у?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли ј |
| икад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, п |
| ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад |
| утином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спус |
| брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за |
| ..{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права |
| Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се |
| редај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на та |
| ца и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, н |
| требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да |
| еш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који |
| Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> < |
| ше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> |
| внице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и заш |
| настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила свој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабран |
| :id="SRP18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом |
| у.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} |
| ине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро |
| се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и С |
| и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздр |
| куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — р |
| ури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се |
| > <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чу |
| ли Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ков |
| састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица |
| не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је треба |
| а тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полуде |
| /p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађа |
| ! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са |
| дмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? < |
| сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? |
| е дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опас |
| Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његов |
| « </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном |
| ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Б |
| недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворк |
| ј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора |
| {S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико |
| адећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, К |
| , а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p |
| ично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... < |
| међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешк |
| уку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, двар |
| јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... |
| е к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица |
| окачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићен |
| е ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортач |
| чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке |
| ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који |
| оћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </ |
| астури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, с |
| S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хт |
| да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, |
| с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, |
| онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака |
| и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештица |
| Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, |
| но и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну м |
| .{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер |
| ривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> |
| се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама свој |
| екујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло |
| а кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово |
| у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљ |
| поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, |
| после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да |
| као, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— М |
| ма и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив |
| послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао |
| и организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шум |
| д осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не про |
| з његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђ |
| крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше |
| е имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од |
| .{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око |
| вам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњен |
| . </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, |
| ад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али |
| вица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био |
| се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде |
| ом. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Срет |
| оју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћ |
| и, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли |
| младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његов |
| се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{ |
| нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја т |
| би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> |
| љао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад |
| нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, ка |
| је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми ј |
| е, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Г |
| људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Сто |
| А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако |
| кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! < |
| елој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт |
| ђашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, |
| d> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој п |
| посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, |
| у за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много п |
| ћи. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S |
| <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дукат |
| ио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешк |
| а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа |
| еко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви н |
| да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па |
| каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго |
| ерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Ч |
| ад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познај |
| а је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, т |
| Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају угов |
| Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће |
| ли да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гл |
| p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Гра |
| </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па |
| S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и |
| а, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се ка |
| Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао уг |
| своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за дру |
| потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричко |
| а прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Ст |
| . </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муни |
| е и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи |
| Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка н |
| вом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна м |
| на.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посет |
| чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S |
| ао сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немир |
| јих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознам |
| разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нерв |
| аше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио ј |
| лно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква з |
| ан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> |
| пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично о |
| је... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле круп |
| еза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трч |
| е застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вре |
| , бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрач |
| а пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он на |
| ећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни |
| и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомен |
| > <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера.. |
| <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Б |
| ла према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд зна |
| {S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропад |
| анесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зр |
| лена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћ |
| о застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може д |
| а истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану миса |
| равао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао |
| њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуг |
| камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбако |
| јих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његов |
| — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се с |
| дала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. |
| сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате |
| амучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећа |
| е овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, |
| у се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, |
| а му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, вид |
| се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрат |
| о би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка |
| ући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање |
| тињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и стан |
| десету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> |
| чија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p |
| даше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут ка |
| ве каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговор |
| је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да м |
| е лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе л |
| . </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Пан |
| Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим |
| у. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и н |
| . </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару |
| оге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничк |
| ањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђ |
| p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањар |
| шњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем сел |
| покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете |
| острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за |
| не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види |
| ење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, в |
| {S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на о |
| За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже стр |
| и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да |
| погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> |
| колност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. |
| ој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— |
| га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само м |
| емарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, |
| ице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скину |
| онопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о кој |
| а срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чуд |
| ладић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших |
| антовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једно |
| јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава |
| {S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да |
| д ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да |
| н је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се и |
| прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти п |
| рлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину проз |
| ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар |
| управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их и |
| арошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, п |
| и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не |
| којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен |
| ита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} |
| на!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обича |
| вали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је пок |
| невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу п |
| без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио свак |
| е претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина за |
| погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> |
| блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак |
| и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у ка |
| твара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необ |
| Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мирис |
| у дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« |
| ичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... |
| живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, ј |
| а — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> |
| ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напосл |
| пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима |
| ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> < |
| , осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакл |
| ричао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, иза |
| ућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто |
| сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пија |
| бе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и |
| брте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући вис |
| лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и |
| прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не р |
| нда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, |
| тла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више не |
| реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два ч |
| ави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчин |
| оћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђур |
| га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, |
| <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} |
| рушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад пла |
| ђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пр |
| ично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, ду |
| испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте р |
| вник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре м |
| ог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога |
| вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко л |
| крет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори г |
| ет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} К |
| Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он на |
| ћанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шес |
| , не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова |
| пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа |
| а... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p |
| <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ен |
| покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петло |
| и нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај |
| е, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на |
| а је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«. |
| ћи свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је зас |
| ј је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> < |
| грабе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у с |
| , а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи |
| ичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, |
| а ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ов |
| ст, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти ј |
| сао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, ка |
| га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јеса |
| S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Т |
| платио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, |
| е. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо |
| отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у по |
| једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожа |
| .. пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече |
| чком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му о |
| дио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! < |
| завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на по |
| а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби доса |
| сплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, |
| ш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити б |
| д ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш с |
| <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога но |
| и он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намр |
| џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огл |
| апита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у |
| врши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад доб |
| овце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још с |
| Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... пом |
| распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх |
| аспореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — |
| > <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> < |
| аке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да с |
| продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} Т |
| м буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи |
| уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прек |
| ...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива |
| p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене сант |
| Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ м |
| коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела |
| е нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сет |
| о мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} |
| , док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики ск |
| оја му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли да |
| кидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац |
| ковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје |
| е у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа |
| а своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да |
| Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p> |
| Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на |
| о ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо |
| е беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју |
| , или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. |
| на штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. |
| трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стреп |
| рогих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ниш |
| лакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да |
| а оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — реч |
| дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Бо |
| ров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вр |
| ужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима и |
| мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ћ |
| о, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак с |
| , па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка |
| штински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија |
| е изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Ка |
| дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње |
| сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — пр |
| слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p |
| арице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери |
| наника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако бе |
| ест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни |
| но, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </ |
| немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољ |
| обично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђ |
| она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима друг |
| е варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које гов |
| , горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несв |
| ијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње с |
| нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> |
| нам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан дома |
| ијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неки |
| шким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да |
| утка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, ра |
| шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у гу |
| жја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, пос |
| пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузро |
| ш двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако |
| може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари |
| ече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он одн |
| Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејућ |
| Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ни |
| а рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А |
| после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> < |
| ј мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко не |
| к, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је |
| сли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, п |
| чи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... |
| ојавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу |
| ладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?... |
| а пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојн |
| « О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, кој |
| никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега |
| писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде |
| ико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му с |
| им као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по |
| га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у гла |
| оца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину |
| чити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај |
| говори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} |
| неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху вр |
| ога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом |
| {S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом м |
| >— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох |
| ?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је к |
| ао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« |
| ....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнит |
| то он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, ко |
| рали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за пар |
| стајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу |
| Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоће |
| ство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и |
| ке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да н |
| наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »А |
| о, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога с |
| му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање м |
| о снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби |
| > <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — об |
| ребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да |
| ацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејућ |
| а да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то с |
| адост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забра |
| а пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја к |
| е... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може на |
| риште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњ |
| и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они |
| запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим ж |
| и он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи |
| е јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га закл |
| >— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, |
| оцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову |
| и!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погл |
| з свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац г |
| уго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе |
| — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја |
| нога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се саста |
| <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{ |
| <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога п |
| Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дуж |
| гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваља |
| е са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако |
| побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, мор |
| аво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — нас |
| Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде |
| је у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само |
| е Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и |
| Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га з |
| Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и |
| ше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из све |
| ном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у го |
| гра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се |
| јде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад |
| } У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два с |
| куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољем |
| илоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још |
| право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут |
| кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако |
| да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} |
| знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти |
| Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта у |
| о месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње |
| ене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, |
| ана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— |
| али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ћ |
| веста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— |
| Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио п |
| ах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S |
| <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </ |
| у с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да ни |
| p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадош |
| и истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p |
| е: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом |
| е. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје мес |
| жише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да ид |
| /p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не зна |
| се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се п |
| се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац |
| брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из во |
| S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p |
| друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога сел |
| не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вра |
| а по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на злико |
| љемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не |
| ка обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунц |
| азгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: < |
| олегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове ш |
| јим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли |
| ење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — |
| осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p |
| <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па бри |
| ; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити |
| рану.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јат |
| е се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. < |
| ромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој |
| н и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз |
| већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака исп |
| и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио |
| м, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориш |
| авао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, пов |
| Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ос |
| је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ва |
| мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. |
| и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад ову |
| ction" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вуј |
| знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— От |
| </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угле |
| он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало |
| илати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га |
| јде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, |
| ртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сет |
| ав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да ј |
| петан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се |
| ало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би |
| !...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше |
| бе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају |
| нађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да |
| давши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да |
| кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака |
| аса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на |
| нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, |
| мео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са с |
| е ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из о |
| к, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви |
| обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му |
| , трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише |
| е ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај проз |
| граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху упра |
| , преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну |
| преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и |
| , којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у г |
| сипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његов |
| ше... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек ста |
| ај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну од |
| ма, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} |
| н би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечуве |
| аше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динар |
| у и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се |
| подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, |
| оше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед |
| раја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирн |
| је, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p |
| мицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... |
| , које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, |
| анди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цига |
| ило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних с |
| извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Је |
| разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне |
| село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p |
| е, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се |
| д, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитиј |
| цом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни пол |
| њаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка |
| огли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво мест |
| p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривен |
| е у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револв |
| сти, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежура |
| а сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, ј |
| ње... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе |
| навши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, ј |
| може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — |
| ир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно |
| о видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом |
| и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу |
| га света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у ње |
| ћи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стез |
| гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која |
| ц остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па |
| стрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже г |
| спод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини д |
| .{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се ле |
| та Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у |
| груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер |
| ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ет |
| мо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} |
| у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаш |
| е израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спре |
| ше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појур |
| Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ошта |
| ра, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се |
| равио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни к |
| ави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруг |
| е, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... |
| чи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде |
| лико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београ |
| уго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за н |
| а, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{ |
| плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке |
| , само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбри |
| е од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше |
| н.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је |
| и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се |
| што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаш |
| ри и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту ч |
| па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са сво |
| гледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе ј |
| ићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна |
| ећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. |
| другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, заста |
| у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, |
| од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убија |
| ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. < |
| Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јо |
| ар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газ |
| .. </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> |
| тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће до |
| > <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд |
| тупа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом |
| — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво изда |
| у му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ |
| капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> < |
| у.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби |
| ку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су би |
| вну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у |
| е слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разгово |
| а проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча нап |
| руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилик |
| еви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све |
| у. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гоми |
| ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, жи |
| p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше |
| ју Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек крив |
| а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу |
| свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад |
| </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, |
| Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђуриц |
| <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљ |
| ца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... д |
| </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’ |
| после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је д |
| <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је |
| <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p> |
| Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм.. |
| ој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> |
| <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дрш |
| и. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се вра |
| е. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушт |
| укче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, д |
| стој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној стран |
| ко... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти рад |
| м, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном д |
| нало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочеки |
| шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их зад |
| но, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности |
| уту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе |
| ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасн |
| !...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро позн |
| и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} О |
| , нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да б |
| а, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну веш |
| лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у ј |
| д не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је ш |
| а отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Ш |
| head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на таван |
| осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине |
| чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих |
| да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здр |
| плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни |
| вдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све ј |
| живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које |
| S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала ово |
| P18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после п |
| ли сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не |
| наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића |
| тима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, ис |
| p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, |
| са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак |
| учка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши с |
| други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по |
| антовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта ј |
| ка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху |
| то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, ко |
| иштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара |
| бом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећ |
| ене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, и |
| би. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном |
| /p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: |
| >— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк |
| вог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> < |
| d> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под |
| и. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове |
| чели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. < |
| ad>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, н |
| ле? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрав |
| Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, |
| у.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Зна |
| ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </ |
| нам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду |
| срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је |
| и мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покуш |
| ичиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{ |
| судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети |
| звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звижд |
| главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш |
| > <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколо |
| уката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет рав |
| ад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гараб |
| p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде |
| .. ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не мо |
| е, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Ч |
| о једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џ |
| Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресн |
| кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад |
| p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави ма |
| {S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>Посл |
| к.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Ву |
| >— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — |
| оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним |
| е шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљ |
| </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш |
| то.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и |
| а вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из оч |
| ећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад ви |
| о из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Т |
| ено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са наши |
| ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од св |
| огибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му |
| <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. |
| ох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свешт |
| о њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац |
| Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хо |
| p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беш |
| чаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свак |
| у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> |
| На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, д |
| рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу б |
| само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препо |
| кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, |
| и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им с |
| поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, к |
| p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и п |
| еше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће |
| и на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да |
| , неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} |
| ребало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тр |
| о где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекуј |
| ли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да с |
| Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> |
| пили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S |
| S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајд |
| ан, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа |
| тупише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и минд |
| о време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао к |
| S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, т |
| узданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет |
| еде. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде |
| ке и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли.. |
| рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја. |
| ером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та |
| /p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и т |
| p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} О |
| и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајн |
| да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S |
| е она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> |
| икола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само д |
| стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страхо |
| ....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— |
| а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где г |
| . </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како |
| ека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа |
| Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то п |
| /p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Ј |
| а, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали |
| У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово ид |
| еће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... |
| !... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео т |
| p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, |
| p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосм |
| д... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код |
| их дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај |
| после, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. |
| покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све т |
| — Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} К |
| е, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста та |
| тави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац |
| и они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бо |
| Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а |
| Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до |
| мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочи |
| ова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда |
| — Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Са |
| кох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си |
| ају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побрат |
| цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат |
| да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, д |
| ду. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да ни |
| пред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дије |
| а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за њего |
| мо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. |
| p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше |
| ко, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радован |
| ет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу... |
| у. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. |
| омлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </ |
| огађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом о |
| е стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим |
| ов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговор |
| е си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да см |
| х био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која |
| излуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и |
| е стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагаравље |
| ође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — у |
| } На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица о |
| Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S |
| о у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S |
| прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа прого |
| /p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледа |
| м вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га пис |
| ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожур |
| /p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скри |
| зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава |
| тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папи |
| збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишље |
| >— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p |
| /p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му доса |
| аса ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као она |
| шћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али ни |
| .. </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то прави |
| к Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у гр |
| и му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. |
| икола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао п |
| м! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисл |
| </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, |
| </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам |
| уричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њем |
| и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме от |
| ареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те |
| , а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви д |
| — Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће |
| /p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се с |
| код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... |
| ?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> |
| ар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само д |
| м. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје. |
| зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд |
| Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те |
| ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, |
| ужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. |
| м ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, мо |
| >— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, |
| уду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одјед |
| а висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо |
| ла. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, п |
| "> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле пра |
| id="SRP18971_C13"> <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о посл |
| id="SRP18971_C17"> <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} |
| :id="SRP18971_C12"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су |
| :id="SRP18971_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бр |
| је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све ми |
| зите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећ |
| прави се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла |
| /p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га |
| Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људ |
| А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, |
| ка из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта |
| ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. < |
| ј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини |
| зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обр |
| авиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај.. |
| Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохва |
| </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта д |
| ..{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи срк |
| вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вук |
| зрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а |
| на радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њо |
| p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе н |
| ва, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са р |
| .{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и ду |
| } Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на |
| ко се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, какв |
| ше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— |
| ко у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколи |
| онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Бре |
| ечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па |
| тало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бав |
| и поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао по |
| још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, о |
| од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутко |
| у ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Је |
| вођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица |
| ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је т |
| Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу он |
| е гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршу |
| викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p |
| p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> < |
| старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из дети |
| вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> |
| едати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци све |
| раку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је |
| репеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе |
| вчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се |
| ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« |
| дговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини |
| чно развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју рет |
| лони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клец |
| ор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио |
| потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} |
| — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> < |
| ако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну |
| азиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинско |
| нећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, мо |
| ајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и |
| ћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пр |
| пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после |
| дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала |
| апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па уз |
| ојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Ди |
| м не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију |
| јо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче |
| а сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје б |
| наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи |
| е повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. < |
| То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. |
| адоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити |
| згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, |
| стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз |
| реба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, пра |
| ву у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичн |
| амо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, н |
| м упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барја |
| рат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па при |
| и је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завес |
| е Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у |
| ом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окрето |
| е Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где |
| лаву, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S |
| , кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распусти |
| врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе |
| ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, п |
| ко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и |
| р ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> < |
| ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости |
| ом девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више |
| руги, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не мож |
| ро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, |
| се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима |
| Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле н |
| м мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око |
| S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намест |
| дсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај |
| ма у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и нас |
| а он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одг |
| узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p> |
| еш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и |
| е путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пуст |
| о, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да бр |
| ти потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка |
| уше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао |
| а Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду |
| p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништ |
| ку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S |
| шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p |
| А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу |
| анице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пус |
| аљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс.. |
| , да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у стран |
| p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{ |
| ну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматр |
| во?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> |
| </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели м |
| анко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одг |
| , не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p |
| ицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кме |
| ања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да |
| башо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кор |
| ство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена |
| оглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па |
| ?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мис |
| ече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта вели |
| јући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми р |
| акло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да |
| узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена п |
| земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога да |
| његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Је |
| лушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчањ |
| државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше |
| пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре |
| <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, з |
| у и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како о |
| вши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — |
| вања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, о |
| но скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар |
| азао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — |
| намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да нам |
| , дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан к |
| ена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше так |
| о се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, |
| на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај сап |
| , имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће |
| екам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те н |
| елеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— |
| ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у н |
| наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја ни |
| ила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној прот |
| вори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може |
| још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разн |
| што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа |
| > <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди |
| на спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и поми |
| зраза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, сп |
| одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше |
| ре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, |
| орна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — |
| одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на |
| ... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, |
| зуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд |
| нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, мног |
| а видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му |
| сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад |
| залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не оп |
| умњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Б |
| зналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Је |
| ошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p |
| немеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица |
| што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, и |
| нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше |
| инила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла |
| тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интерес |
| тинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену |
| еде у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долаза |
| емље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би гот |
| увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и доз |
| се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном н |
| и убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже |
| рам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... |
| з ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме |
| необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да |
| Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и по |
| као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, до |
| изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се |
| пај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед |
| ! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату! |
| Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му |
| ало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} О |
| о.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} |
| пуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> < |
| д дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињ |
| падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у |
| добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но с |
| а и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драго |
| у, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али ње |
| бредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од к |
| их девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а ник |
| а, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући г |
| о и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из |
| одније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </ |
| не девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га р |
| неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи |
| места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} |
| ад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но шт |
| а: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S |
| се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну |
| и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <d |
| се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљи |
| ви на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи |
| а Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми |
| шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ј |
| а што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, |
| кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини |
| на власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама д |
| је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну он |
| ибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састан |
| ма.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни |
| и, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блен |
| и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Х |
| одизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, к |
| /p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> < |
| јо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окрен |
| а за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где с |
| и.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже |
| од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли ј |
| се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно |
| да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које м |
| шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је |
| че капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица |
| ава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба у |
| трос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман |
| ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху и |
| зе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестан |
| урицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после нек |
| ао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине |
| јо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, |
| p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у пох |
| Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца м |
| он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станк |
| х затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчк |
| II</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу |
| работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необич |
| по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ноже |
| вој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> |
| раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте |
| лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и |
| момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он |
| нуше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у који |
| вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промукл |
| {S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се ра |
| тник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде д |
| и главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта х |
| S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке |
| /p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он с |
| гине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, |
| ога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p> |
| оцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, |
| коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играч |
| ко дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нек |
| рити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устај |
| <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове |
| нут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђ |
| бар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значит |
| ут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Раз |
| Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, биро |
| који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми |
| одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — пом |
| ричајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и |
| а за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — пон |
| кри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто |
| а оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — |
| мо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не море |
| е он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како |
| му брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... са |
| ... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бл |
| близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица |
| да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима |
| p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштан |
| ине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— |
| ојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у ст |
| орише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се |
| е му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај |
| ро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака п |
| е се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Д |
| ато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђуриц |
| а како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пр |
| ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање. |
| Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој д |
| баша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>По |
| ени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — |
| свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације к |
| о што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта т |
| двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању д |
| она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз |
| е!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или н |
| притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и |
| земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се на |
| ма. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— |
| та и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад |
| тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{ |
| а вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући |
| , сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед |
| S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и |
| се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу |
| ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S |
| после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја |
| ему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави |
| ошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? |
| у писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који гр |
| аиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она бе |
| ори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер |
| д њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вере |
| } Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана д |
| кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао |
| ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибе |
| дан тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући |
| го, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад |
| ше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином |
| и буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А о |
| дима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш |
| те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмет |
| и за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S |
| е тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, |
| закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он |
| Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море |
| .. полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шал |
| уги људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко г |
| ови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде |
| а. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право |
| ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одм |
| али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад забор |
| чекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођ |
| ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта |
| но да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p> |
| И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку |
| ине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’ |
| авлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост смат |
| гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремају |
| о лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, |
| па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад ј |
| е истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскр |
| а, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја пола |
| у лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би |
| авоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној ст |
| Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој |
| де у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живко |
| Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али |
| >Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. |
| н тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необуч |
| , кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је |
| га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p |
| а шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком п |
| /p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод поја |
| е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — |
| > <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше |
| ујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, је |
| а ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш хар |
| ста; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p |
| нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела ба |
| а је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђе |
| /p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику в |
| вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље н |
| су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у соб |
| ет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само |
| и, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од ча |
| ека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек м |
| уће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на |
| >— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не г |
| еки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и |
| ића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дува |
| себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на с |
| од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једно |
| е — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у гр |
| са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар |
| су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p |
| аква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станк |
| а дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудн |
| д се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше о |
| него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. |
| несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, б |
| ободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— |
| апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — ви |
| учку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих |
| ело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје тел |
| Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу. |
| и значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} |
| се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и пл |
| су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне г |
| го прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би с |
| ате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га п |
| му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица та |
| ху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао |
| приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Да |
| одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — в |
| душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собо |
| е она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, |
| е? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одав |
| ко оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима уч |
| реза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујућ |
| част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испур |
| је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела |
| е они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су ут |
| се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознал |
| рштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће м |
| одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири |
| иди се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе |
| е неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ |
| о читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пр |
| о! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си с |
| а средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> < |
| , хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље |
| се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— |
| — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску |
| де сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, ра |
| од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бег |
| хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело |
| же да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћ |
| радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко |
| Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљ |
| .{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то ј |
| ле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватају |
| кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се приб |
| ..{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а |
| >— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, |
| — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом др |
| и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на ст |
| да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени с |
| Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не мож |
| је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се |
| ћу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, д |
| вамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљ |
| праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, уско |
| смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Ка |
| има Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка |
| , која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је с |
| ћи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p> |
| — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си остави |
| ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али |
| ене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— |
| нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. < |
| у бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао |
| урица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, к |
| даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, |
| остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али т |
| леда онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше |
| е ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није |
| ашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да на |
| рилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао |
| говори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ |
| емо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дука |
| а лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Ка |
| у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} |
| а мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да |
| варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погу |
| ећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме |
| ници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то зб |
| ови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесн |
| чи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља |
| ројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капета |
| /p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У та |
| олвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два п |
| анкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други проз |
| своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и про |
| S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ов |
| </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... |
| да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога трену |
| н и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двоји |
| S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер |
| жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обич |
| е пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у гл |
| се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз п |
| p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме |
| њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо ж |
| који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована |
| зећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренут |
| онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла |
| а, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зелен |
| ну и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица |
| /p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме с |
| отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман |
| чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, сам |
| н, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подиг |
| зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div t |
| нају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, |
| изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули |
| p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до |
| да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он |
| преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </ |
| пи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу |
| р, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{ |
| днако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, к |
| ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он |
| зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како |
| слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оно |
| овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звиж |
| ану одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, |
| дуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, |
| p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И |
| синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку |
| ио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће |
| и.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде! |
| њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, стр |
| вши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем |
| ве до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако ј |
| постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га о |
| Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђу |
| роговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, гд |
| Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из |
| урицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од |
| а бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица доб |
| , да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, |
| или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи проме |
| и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђурич |
| покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, |
| ести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му |
| стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко п |
| — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не об |
| > <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отвор |
| ! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држ |
| еч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Ал |
| {S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не пад |
| Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим д |
| p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други |
| еше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио д |
| у свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допа |
| чекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а |
| никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним ско |
| ло затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом. |
| ушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се в |
| ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадо |
| пази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, |
| те. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са д |
| в сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога ни |
| >— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај м |
| годи још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ |
| , па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дет |
| свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара мно |
| оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, а |
| м: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га |
| ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диж |
| отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на ст |
| — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па |
| и се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешки |
| рица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. < |
| уће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па о |
| тне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Ми |
| шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене |
| т је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд |
| реле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Сп |
| ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да |
| зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратиш |
| ху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично |
| /p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о ч |
| видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикн |
| , дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу п |
| само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> |
| p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба |
| А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако может |
| научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створ |
| ољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола до |
| што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао |
| разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, |
| први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и п |
| а уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се |
| поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на |
| ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја мест |
| а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да в |
| против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем какви |
| ном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиск |
| то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН |
| с чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити го |
| ађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цве |
| се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S |
| е ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> |
| ште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p |
| ци не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је г |
| икну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бог |
| и вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове |
| их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Ст |
| у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вр |
| } Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу ч |
| у се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да |
| ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на |
| целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише |
| у Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај |
| жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није |
| Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погину |
| оваца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Ко |
| повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пут |
| ад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена с |
| скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од ње |
| а ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} |
| руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми |
| ека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p |
| атио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> |
| е говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. < |
| нако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто вре |
| ... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је |
| мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет |
| »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без болова |
| н замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — |
| /p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру превари |
| Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види |
| о! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му о |
| ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и ср |
| арошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда |
| би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Панто |
| јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна |
| </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Стан |
| де да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради |
| и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« |
| разнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она закл |
| ће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{ |
| а...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур с |
| апред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јата |
| о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од к |
| ју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S |
| само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се |
| отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити |
| ко, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ј |
| ија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и |
| штрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, |
| ђу строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својо |
| т, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — |
| па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њи |
| заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у се |
| е земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми |
| но плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређе |
| акање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није |
| ртију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помен |
| е прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо |
| , а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских |
| ани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се |
| е, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји при |
| примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очеку |
| ећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађуј |
| 22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш |
| овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он |
| осле?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила д |
| ст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком он |
| >— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; з |
| Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чу |
| ...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p> |
| аде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ... |
| души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! |
| Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у |
| еш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} |
| радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си |
| хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар н |
| год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} На |
| ењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онд |
| } Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га До |
| мртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му глав |
| паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пиј |
| о је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после |
| а у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ј |
| Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећ |
| иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. |
| дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} |
| стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа |
| али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организат |
| ема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито хала |
| зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога д |
| њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија |
| акон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умр |
| а?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} |
| ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, |
| атње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна ра |
| е?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, |
| да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела с |
| склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове гла |
| его у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— |
| обом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — з |
| ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица ни |
| ео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— |
| p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као |
| , али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде |
| /p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. |
| је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. < |
| те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио с |
| едам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> < |
| м, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо д |
| олико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме вод |
| <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспит |
| кви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за сво |
| ећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је В |
| е зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} |
| ве опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су с |
| зговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она прија |
| вога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејас |
| чито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се ста |
| ом. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у р |
| I</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, з |
| <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из в |
| о у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се |
| са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се н |
| — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај |
| буди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} |
| не ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Се |
| м, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> |
| асне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад |
| S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане |
| е у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без |
| гу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, а |
| вети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да |
| наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео с |
| к! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толик |
| епаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, |
| ној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом кра |
| не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, ко |
| {S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе |
| од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapter" x |
| ло, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасн |
| ла сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прс |
| реме, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упути |
| з покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се |
| имамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свет |
| ваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли м |
| ва своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна |
| Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, |
| урна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у живо |
| себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху |
| њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не остављ |
| размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, к |
| за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станк |
| убори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куц |
| почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?.. |
| напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постар |
| мо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуц |
| а се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до |
| а, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с то |
| елу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим жи |
| светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама весе |
| и, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и при |
| најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би |
| Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планин |
| ака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим с |
| ескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му с |
| а предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној с |
| њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и |
| овори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу к |
| нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток |
| 8971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како в |
| таве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Ник |
| јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за |
| монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово места |
| ет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудв |
| м људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично л |
| та — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, бе |
| топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхо |
| ће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после |
| : неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше |
| ј. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Пер |
| о педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму бра |
| понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху |
| а ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбољ |
| ом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улица |
| по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, прид |
| е по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А ч |
| ивлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињс |
| а.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећ |
| си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{ |
| преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било так |
| /p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и о |
| о све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милос |
| ку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Он |
| целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, |
| по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> |
| мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од |
| и против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, |
| заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише |
| или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући пов |
| , како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, |
| исли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да |
| лов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо |
| ом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Зн |
| томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од м |
| .{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познан |
| била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се с |
| на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежни |
| лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p> |
| ивлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> < |
| штвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није |
| брадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али о |
| аву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једно |
| /p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Ву |
| е то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и |
| ој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико о |
| окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. |
| а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p> |
| у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нест |
| требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ка, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна л |
| отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на св |
| е из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким |
| } Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни |
| сом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомили |
| </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запел |
| ек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> |
| ели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p |
| ећ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— |
| е размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан пл |
| ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да |
| ма и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спу |
| јаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — ре |
| вља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђу |
| о — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала дв |
| м прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, к |
| олу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гл |
| м. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они т |
| о, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима |
| рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Зати |
| трено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа ок |
| вао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати! |
| а... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављ |
| , па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене ку |
| не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што виш |
| јом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти |
| ог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже глав |
| испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, |
| му... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чу |
| стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију |
| агушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још |
| на мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова |
| мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољн |
| т. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу п |
| о, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у |
| но?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали |
| пасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинск |
| Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у м |
| вши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она сам |
| рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. |
| Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајд |
| писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </ |
| ну му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећ |
| е је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо д |
| едно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се |
| што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар |
| > <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућ |
| > <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту нев |
| , добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори |
| еретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се |
| ред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упо |
| Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S |
| у мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и с |
| лужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Срет |
| јника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђа |
| такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после не |
| дено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако |
| Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пу |
| ој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, |
| ... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а њег |
| ном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се г |
| ито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> |
| к једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва примор |
| редстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одра |
| о смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко ј |
| му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној |
| о? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо |
| у ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке |
| ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега |
| еше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у |
| м страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток о |
| ца!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако |
| стељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>» |
| с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђ |
| њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. < |
| ад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, к |
| вој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја з |
| /p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да т |
| ка га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, с |
| уде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — |
| и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радован |
| ко ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, к |
| ини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и |
| ити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раз |
| ча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право о |
| д можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па |
| џарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — о |
| да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије |
| је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у какво |
| у... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послуж |
| је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђури |
| о, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако |
| ...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> |
| о мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S |
| евао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи. |
| аграде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети |
| сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје и |
| оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају з |
| И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица с |
| одигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Мита |
| ре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А |
| м тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се |
| он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — п |
| то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идет |
| ога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала |
| у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уц |
| ђати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћут |
| </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремај |
| о види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?... |
| нен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко |
| сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек у |
| >— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би |
| гоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцел |
| У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати |
| ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одго |
| по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи з |
| } Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да ј |
| х паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром |
| напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p |
| сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, |
| е удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онд |
| сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право зан |
| ока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад |
| нели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће |
| е срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ј |
| времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом.. |
| се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека.. |
| сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом |
| њу владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не |
| вени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори г |
| онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> |
| сле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко |
| видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако тво |
| забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица |
| ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је рад |
| же га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он |
| ад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не траб |
| дисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p> |
| да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати н |
| »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — |
| јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момц |
| мљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој из |
| ших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и нем |
| А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p |
| за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим |
| е?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и за |
| сто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, ист |
| >»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« |
| о га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти са |
| рука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, |
| вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели |
| уту, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на |
| > <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а |
| >Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још |
| о одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скор |
| па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се |
| трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђури |
| и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, |
| ре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему. |
| добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху |
| омисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта х |
| кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан |
| поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мисли |
| о.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, |
| {S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега наред |
| пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са м |
| лим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, |
| о; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кро |
| о каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на так |
| самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху по |
| ратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар о |
| Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи |
| ијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи |
| Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су м |
| — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, |
| а, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи |
| у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити бе |
| м Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без по |
| у, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певу |
| озора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема пр |
| а, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не |
| розорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо |
| нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћем |
| лостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и с |
| другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим! |
| снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Нови |
| S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села |
| вет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, тер |
| закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их |
| ку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и |
| цу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на р |
| вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> < |
| чно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се са |
| ава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је |
| p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глав |
| мо да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?.. |
| природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утица |
| сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђу |
| навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштр |
| сам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће од |
| лу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само » |
| чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се п |
| — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у |
| тар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Зати |
| зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и јо |
| то питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца. |
| је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, |
| дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова нови |
| носно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осуј |
| руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га ни |
| тотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и стар |
| еће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? < |
| не.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вреднос |
| ло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је |
| му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, и |
| био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сироти |
| о заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... |
| чане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све |
| изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} |
| лу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, а |
| их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?.. |
| ше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p> |
| о три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао |
| руз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Ст |
| ки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд у |
| жају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> |
| као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељиц |
| оњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш |
| мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Стан |
| га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу |
| икну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа бра |
| p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше |
| </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак в |
| му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као |
| ци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушев |
| , да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на ве |
| живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у та |
| ће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улиц |
| е!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад |
| рнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђ |
| аћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p |
| о спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с м |
| ватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пре |
| ито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, д |
| >Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица |
| — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти ре |
| и неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док с |
| рча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш |
| се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па п |
| ст и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша с |
| а сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> < |
| другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запи |
| и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим д |
| њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с је |
| шњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да |
| >— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се ск |
| ста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p> |
| лагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ |
| дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде нек |
| итава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушуј |
| а сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену |
| саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече јед |
| рате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Д |
| није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, |
| зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p> |
| ш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мор |
| поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </ |
| сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не уд |
| из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} По |
| и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас ј |
| дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му пре |
| о без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да с |
| Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му |
| д би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... |
| звешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ств |
| го више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — ре |
| и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И |
| и различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, из |
| чадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале из |
| одигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку |
| а оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сат |
| ндур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти |
| ад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је |
| љу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— |
| е да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу с |
| потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад ов |
| оту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И |
| ао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... |
| шили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче са |
| ећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш од |
| г, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, |
| теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и |
| кама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна |
| ите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Па |
| рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Ка |
| све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, |
| видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. |
| мах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривиц |
| права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радо |
| јући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на |
| рите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да уб |
| буздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главо |
| љаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке |
| вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела |
| опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра |
| свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p> |
| ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> |
| е варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— |
| Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље |
| лашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосу |
| тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за пос |
| ало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало ј |
| е тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све са |
| >— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи п |
| мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци по |
| ао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к |
| дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. |
| ричувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и |
| ућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет |
| нота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми каж |
| посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде |
| брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочек |
| она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један |
| , знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако |
| аш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а |
| ... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> |
| м, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати |
| је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обр |
| трпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици |
| о више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Пар |
| израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! |
| дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} |
| друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно пр |
| је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу з |
| </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста |
| ето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за весел |
| де, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружен |
| кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам тв |
| ма, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту в |
| — Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. |
| јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса вел |
| старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања |
| једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, |
| </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још мога |
| дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> < |
| месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а н |
| наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу |
| кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стаја |
| — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вил |
| бро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразго |
| се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео дога |
| им подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те сам |
| гов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао про |
| S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник пл |
| да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га свети |
| вао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а са |
| S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! . |
| зда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи |
| си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси |
| p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно |
| који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док н |
| боле, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек |
| одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин п |
| и свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разг |
| т мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да |
| кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да ни |
| <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?« |
| тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође |
| а!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихв |
| , па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, б |
| да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. |
| — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> |
| <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти че |
| ..{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда м |
| рицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Ју |
| {S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чек |
| ах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} |
| приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам ј |
| и, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће |
| рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну |
| ивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гле |
| би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После с |
| у Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није |
| д је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само |
| ав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајев |
| е на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џ |
| витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратн |
| да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош ј |
| . не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећ |
| не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, са |
| се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучил |
| а курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор |
| поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је о |
| нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га |
| а дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — о |
| и хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још пу |
| рекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са гру |
| еба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово л |
| нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се и |
| ..{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он ниј |
| и ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S |
| паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то |
| ан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Н |
| не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену. |
| е, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </ |
| Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни |
| куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је |
| а. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али |
| . </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш д |
| а.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа как |
| — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да ј |
| и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза |
| ваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p |
| але људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — |
| ком тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи |
| та имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, п |
| да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свог |
| та, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на п |
| о буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душ |
| сле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, од |
| аројко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, |
| .. да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се |
| како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица зад |
| а Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му |
| му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глав |
| </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни ба |
| , сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели |
| /p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То |
| >А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га доче |
| и Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад |
| но пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очит |
| о разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га стар |
| у, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очиј |
| оде« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој м |
| {S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао |
| ам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти н |
| и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љут |
| ати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваља |
| о, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Ву |
| е желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако |
| т, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се ст |
| ашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> |
| аш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита ап |
| не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу пола |
| да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са х |
| гурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и з |
| све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да уп |
| ави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом |
| о искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то |
| од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за н |
| ражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одго |
| о... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово о |
| да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} |
| кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће |
| огу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазн |
| уја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да как |
| , који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да уту |
| не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде по |
| а, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p> |
| удио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се мо |
| е стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да но |
| у! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђ |
| годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и уда |
| кну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њи |
| доке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише с |
| за, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невеш |
| р и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу |
| уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандур |
| уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљиш |
| каче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бо |
| S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као д |
| ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. |
| о један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, |
| му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о |
| сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </ |
| омузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну глав |
| {S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко бил |
| црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевит |
| — А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док т |
| ао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситниц |
| а у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је |
| да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше к |
| како не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварим |
| ом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тре |
| м лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све сна |
| сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави |
| к њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим |
| Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им в |
| ећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p |
| одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, пс |
| у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса.. |
| ле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које |
| а рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један. |
| ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба |
| ад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на мест |
| и.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у пам |
| ности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде |
| кивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу д |
| страшнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} О |
| се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, п |
| S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и |
| о га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> |
| а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од поврат |
| мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран |
| домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и срка |
| нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећ |
| е то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао чове |
| е комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, |
| јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скак |
| и, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни |
| аш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? |
| чаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им |
| озната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— |
| ткуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p |
| ивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... |
| том, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малиша |
| е нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страх |
| лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да ни |
| себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећ |
| да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступа |
| а шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без оног |
| састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p> |
| а у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле |
| Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и |
| дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред |
| ски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега. |
| с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица |
| ретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и |
| врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш к |
| био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празн |
| по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то и |
| оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ниш |
| равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му |
| решне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па |
| ати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: |
| ругом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p |
| ро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра |
| а се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђу |
| д свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред ико |
| уза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сет |
| ка једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђуриц |
| тито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога |
| ку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде при |
| леда снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашен |
| после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га о |
| ве разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад |
| тересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет д |
| есет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дат |
| њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче |
| рубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не |
| давши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на посте |
| оре зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p |
| ца се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, к |
| насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> |
| дура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p |
| ај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта куку |
| ачерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја су |
| амога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиш |
| куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{ |
| S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свако |
| аху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити аде |
| тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој ус |
| {S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо д |
| му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станки |
| м — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв н |
| а не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише |
| зима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. < |
| и раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је |
| у са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким нео |
| згледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазби |
| ању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији |
| ни дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђур |
| Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су |
| где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! |
| Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познат |
| е све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце |
| читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Кост |
| ажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше он |
| Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропаст |
| д плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима |
| орије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица о |
| нда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> |
| ниште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се ото |
| по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нов |
| душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{ |
| где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази по |
| ви Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву |
| и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> |
| аком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као |
| а звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет |
| исок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p |
| узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и |
| извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац |
| жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет на |
| рошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — |
| и оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде |
| Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је м |
| подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без дво |
| ли то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S |
| е роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сив |
| зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у поток |
| ајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохва |
| p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> < |
| у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вај |
| панчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у |
| нетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, кој |
| а му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, раз |
| ети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. |
| у, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад |
| ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави. |
| Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја |
| зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и |
| смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење |
| же се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђ |
| врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи |
| конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање |
| што да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце |
| сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разум |
| и, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне по |
| жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђу |
| мене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута пон |
| е да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће |
| права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека |
| ком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица н |
| бодан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као |
| де ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва |
| , и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој |
| е мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђуриц |
| ар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на |
| рније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, |
| сте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>В |
| ину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако р |
| но ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо |
| ко се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, н |
| <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у |
| вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му њего |
| ра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто гру |
| адоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури |
| ... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром.. |
| ер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко |
| <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне |
| <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беш |
| сно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђ |
| ена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девој |
| д јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге |
| ијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет |
| пштега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана |
| г у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оц |
| и.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, |
| ше у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад |
| енутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, ка |
| Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет |
| соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... |
| мен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица |
| суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих г |
| оши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти |
| али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се |
| треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђуриц |
| сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Ста |
| у, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу |
| и водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— |
| што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је ве |
| — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог |
| а у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет |
| омичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>К |
| зи стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих |
| о видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: д |
| ао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао |
| надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако ј |
| лазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох |
| се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на он |
| задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може |
| p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за со |
| ца дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </ |
| аком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав п |
| ј, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и п |
| о јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, |
| емљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без |
| икога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим |
| непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која г |
| а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи |
| еном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљи |
| злило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су |
| биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на свако |
| хватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није |
| сплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре з |
| у боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца |
| а... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њо |
| е са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га |
| маћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> |
| урица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди. |
| ован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, |
| м.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} |
| ом селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, |
| хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да о |
| е, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, |
| ... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у |
| еста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца |
| ечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли |
| познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који |
| се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже |
| пуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађ |
| p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с тр |
| Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p |
| е.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| вори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S |
| а!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове |
| енадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека м |
| али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од о |
| ека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав |
| ошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа |
| рата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна |
| ена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само реч |
| уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се |
| таде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дуван |
| ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од з |
| а, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико |
| дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе |
| јући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први |
| >Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шт |
| се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је |
| само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је |
| и, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној |
| а невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> |
| месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p |
| рело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ишта му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и |
| Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини м |
| умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је |
| има зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, с |
| Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} |
| а на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам |
| ма, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши г |
| ом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура |
| а љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као х |
| дном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а |
| но и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и бл |
| и се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не |
| — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може |
| кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, и |
| Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач |
| ше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла виде |
| .{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљн |
| ли ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; |
| је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— |
| ме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако д |
| могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и |
| олом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би м |
| мо добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљ |
| се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њ |
| другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на |
| и је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И св |
| заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поузда |
| . </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овак |
| ехане путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p |
| ола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p |
| е нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким друг |
| тако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одгов |
| узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? |
| знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећ |
| младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно |
| . </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у с |
| и?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак |
| малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, |
| сад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом с |
| н.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је ра |
| е. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се п |
| ворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље |
| одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартиј |
| ла овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасије |
| !{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на |
| свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? < |
| /p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешт |
| ари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! |
| оустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са |
| ваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, |
| ст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на |
| елених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде с |
| жи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, по |
| и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, |
| а црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаш |
| их ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и прш |
| е хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, ш |
| ко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Срет |
| купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завој |
| а стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо. |
| ање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак. |
| е, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно |
| нога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром удар |
| врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за |
| ца — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на ње |
| .{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху к |
| ратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам |
| и вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. < |
| астов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То |
| уству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и поди |
| а! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник |
| е, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о |
| овалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дру |
| рха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се б |
| опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га |
| ко је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли |
| S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на |
| ирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако до |
| ...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па т |
| ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. |
| је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто |
| тишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је |
| је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са |
| помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојни |
| А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од њего |
| да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена |
| ни праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља т |
| есети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили. |
| бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни |
| овац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израст |
| ви — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> < |
| ију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не |
| отивном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаш |
| од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погину |
| {S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знају |
| а рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не |
| пи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе поги |
| </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд там |
| го село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а |
| ди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад м |
| пет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми |
| е да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. |
| <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац |
| густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и тре |
| е надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секир |
| ватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маш |
| вица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десет |
| рисећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо гов |
| оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и |
| ца је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла... |
| једи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја М |
| д, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="chapter" |
| ко твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> < |
| </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гл |
| ти од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај |
| снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би |
| летима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му |
| ли и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и св |
| адоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на у |
| затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито ври |
| </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... |
| угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у |
| утине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костим |
| то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран. |
| ретреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар |
| испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} |
| сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледај |
| ући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи з |
| } Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> |
| ујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. |
| падају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, те |
| . </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад врана |
| не погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!. |
| престано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљ |
| и лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећат |
| једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S |
| и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се п |
| у, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут.. |
| што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисл |
| еобично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, ка |
| одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необи |
| } Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд про |
| Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те |
| здрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвог |
| нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако |
| да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова |
| да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у |
| села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена ко |
| арији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па доб |
| е до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; а |
| .{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да |
| ајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко |
| ама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, |
| хташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{ |
| умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја. |
| да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врст |
| мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ |
| и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се прове |
| . »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« |
| очекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мис |
| и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> |
| и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само |
| н, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, |
| говорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше и |
| ровесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина |
| дне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?.. |
| и сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ни |
| ше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирај |
| њење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога |
| нима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва д |
| је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило преле |
| сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тр |
| {S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како ње |
| слом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео |
| мо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких под |
| недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одав |
| слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим. |
| то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога те |
| заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и уре |
| } У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му |
| је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Ш |
| и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да |
| ха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} |
| слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезов |
| које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и |
| е право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p> |
| илике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младос |
| своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и |
| еном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њи |
| се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, |
| снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзир |
| о, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се |
| од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на го |
| и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му |
| тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Та |
| докруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривен |
| на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег углед |
| ви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трч |
| влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, п |
| ечица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којо |
| па. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних |
| зе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши |
| ава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на к |
| био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут до |
| дан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у |
| боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте нек |
| ршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни пла |
| .{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се с |
| којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> |
| брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p> |
| екиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомиш |
| S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басо |
| амешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаш |
| упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} |
| оследњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је тр |
| ерити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела с |
| аво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњ |
| е мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — реч |
| </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се па |
| Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушк |
| ју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест |
| опа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати |
| не сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис |
| д заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири ди |
| а, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су под |
| ора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{ |
| је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом |
| ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита пос |
| онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </ |
| онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Д |
| сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у в |
| ику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донет |
| <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> |
| прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одгов |
| сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али неће |
| p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> < |
| у. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс. |
| /p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо |
| зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд |
| а синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли |
| овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> |
| е кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, |
| а леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Ј |
| Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе |
| ад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта |
| м нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре |
| дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очеку |
| > <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске с |
| и крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише |
| огу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отва |
| ? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Дост |
| е ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке |
| и је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јо |
| г. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. < |
| p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p |
| {S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— |
| и је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, сла |
| и Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу |
| било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. < |
| о начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, |
| а се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу с |
| у. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му н |
| нима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласо |
| те стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где |
| скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— |
| ли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше п |
| по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, мор |
| идим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} |
| икну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко |
| и често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како д |
| о. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да |
| м.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Треб |
| и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> < |
| ослужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... г |
| >Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није к |
| вца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је |
| опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, |
| и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је мо |
| тање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију |
| ње: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој |
| рузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— |
| вом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са |
| еч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Б |
| ре није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, |
| сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш |
| ао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не |
| рани туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкн |
| му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље шт |
| ати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом |
| ка, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога |
| родужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђ |
| ада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово сво |
| лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарв |
| и стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и мој |
| а видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вал |
| е трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, |
| ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? |
| ј се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми |
| нуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе г |
| да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само |
| све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то ни |
| зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није ње |
| /p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали све |
| напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он |
| ..{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну сре |
| ој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле |
| ној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа |
| вића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само д |
| е ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, бр |
| или би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мо |
| анџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад б |
| .. да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, д |
| е како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би с |
| ри Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт |
| ам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је ва |
| узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, д |
| бље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, |
| људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, по |
| сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У поч |
| моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и мла |
| /p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о |
| пропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а |
| лако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном свр |
| није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече |
| ок сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме оту |
| е сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку |
| ом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није |
| — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопре |
| ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} С |
| а чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало поте |
| >— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога ча |
| илиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу |
| p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он |
| му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да |
| знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} |
| је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад |
| ији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник |
| брану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете |
| ... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— |
| но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си |
| а, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио |
| ри очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пр |
| онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се |
| аши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упро |
| раво, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да |
| е да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд от |
| едај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за д |
| је мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? < |
| ’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке |
| у се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али к |
| о Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му |
| е смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко дру |
| у је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — реч |
| вот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачић |
| строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантова |
| олазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу |
| и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопа |
| једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— |
| казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно р |
| е трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у оч |
| било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки н |
| S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p |
| ш неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изи |
| ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти оном |
| шти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му поп |
| је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p> |
| сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих |
| једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила |
| на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> < |
| трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Пок |
| је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже |
| има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, |
| p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет под |
| Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна по |
| аловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни |
| и свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сир |
| , зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та |
| о досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!. |
| тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више |
| мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живим |
| а ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А ја |
| {S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајта |
| е више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не |
| ити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других |
| ише.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негд |
| обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико |
| рица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надн |
| вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме |
| се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре д |
| ковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђу |
| вих леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата |
| да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични св |
| иновца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да о |
| } Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти |
| ете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати |
| ће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> |
| ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то вео |
| лаве. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p |
| оба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њ |
| .{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ |
| не, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће л |
| аве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше |
| коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођ |
| /p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није н |
| тна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не ди |
| ругога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су б |
| жњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало |
| не, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И |
| народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст |
| ом кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претрес |
| и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општински |
| изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако |
| славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Наро |
| па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, прем |
| S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познај |
| и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже |
| они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, |
| бетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко и |
| S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, кор |
| а лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л |
| о стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепер |
| ње.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type=" |
| p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало пр |
| зи да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ла |
| речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опа |
| , који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно к |
| , затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра |
| да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Н |
| гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не и |
| ше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намр |
| де да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — поми |
| ла? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она |
| а му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило. |
| огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Ш |
| целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под ути |
| муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели беск |
| сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протум |
| служио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Ста |
| већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сена |
| ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још |
| там, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можем |
| еби, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни с |
| и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мр |
| инити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код |
| кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред ч |
| код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га |
| се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси св |
| савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има |
| им да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам т |
| ило да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад |
| <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по |
| ца, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони с |
| ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци |
| ман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослов |
| ао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао т |
| з груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и |
| е сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, је |
| учеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> < |
| вац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био |
| ху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не м |
| неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који н |
| бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... < |
| нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митр |
| Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да |
| ном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да про |
| Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смех |
| чила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у |
| шле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим по |
| ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му н |
| а одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један друго |
| ло и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S |
| и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, |
| а у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, |
| ео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} |
| њима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши д |
| нога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом паж |
| и сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у |
| ше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </ |
| м. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра и |
| Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим |
| , или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би да |
| S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а |
| стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му |
| миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сјед |
| етку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на |
| крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти с |
| су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она |
| што... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре св |
| у му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше н |
| о је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па мак |
| н да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан |
| </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди у |
| Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша |
| ке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дош |
| обра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разго |
| људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— |
| с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ј |
| ји одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три дру |
| е сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита С |
| чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, |
| сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђури |
| номад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не |
| све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам глед |
| брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише |
| гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид |
| уо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као д |
| ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо |
| ести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурск |
| појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, |
| >Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} П |
| > <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкр |
| е без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коц |
| н се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из |
| пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију |
| говца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушк |
| ј!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и |
| да ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднич |
| седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... кл |
| чај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p |
| рипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је нам |
| ице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> < |
| Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђуриц |
| p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаш |
| врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у |
| оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. < |
| имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену ј |
| е на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пи |
| ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повамп |
| ми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. |
| и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђ |
| атими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих годин |
| /p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде |
| а, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо |
| ђи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци |
| е и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбој |
| донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му д |
| не помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи трену |
| и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика |
| p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} |
| х у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара зат |
| p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S |
| позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици да |
| и без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт ј |
| ало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човек |
| <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ ч |
| мо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао |
| како не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гута |
| лом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шт |
| тару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гл |
| </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него |
| гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но |
| је дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро |
| ећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд |
| им без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, дан |
| еби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све |
| равило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И |
| и ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... |
| врши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као |
| ише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, част |
| ла ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени |
| део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око |
| нилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што |
| мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то |
| о лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Грун |
| снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се ника |
| после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»А |
| </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — О |
| се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пл |
| ше може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући н |
| S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по п |
| та је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке |
| не пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђ |
| дном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дот |
| с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта ј |
| а овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа |
| ашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу по |
| > <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад о |
| јима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди прек |
| премио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени зн |
| и од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније н |
| д оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни |
| чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко ур |
| е да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље |
| {S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше |
| ...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћ |
| рим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, как |
| а... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли |
| ођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. |
| триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. |
| из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла гус |
| рачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћ |
| арочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго ос |
| ако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједно |
| чуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешк |
| да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехот |
| е јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани љу |
| авши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мал |
| ун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село р |
| ћи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим по |
| она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход бос |
| без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрај |
| . </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... |
| да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе |
| о самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде |
| душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, |
| ваца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговор |
| ћ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти ка |
| ве дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас |
| ица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зн |
| </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ј |
| дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да о |
| захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти |
| ености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и п |
| га дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде ч |
| нут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас В |
| , кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало |
| ка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пуш |
| ан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о к |
| уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме |
| Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо нап |
| ам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, зак |
| ико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко ј |
| ...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> < |
| а опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Нов |
| о укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се к |
| и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, |
| у и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, |
| очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим |
| јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, дови |
| и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е |
| о, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети но |
| ш опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Ву |
| еном пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а п |
| нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да н |
| ти да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала с |
| инама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— |
| де на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка |
| андара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одгово |
| ати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— |
| ори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то |
| уци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву ску |
| лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— |
| потекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећ |
| нчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно |
| атема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ак |
| и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молова |
| танка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним |
| . </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говор |
| рема девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погл |
| а га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је |
| са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем к |
| S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, |
| змерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори о |
| p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, |
| } Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, по |
| Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p |
| > <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно з |
| ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се |
| вом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p |
| а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи пр |
| е још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога трену |
| коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Дево |
| јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој и |
| њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где ј |
| ножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака |
| руд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац |
| а и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква р |
| живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну |
| ћи умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... |
| год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни |
| не својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим посл |
| оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, бр |
| /p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише |
| одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био |
| она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, ко |
| бро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља д |
| епрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, |
| пет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — |
| ао слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!. |
| кве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако |
| х имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а |
| да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћ |
| те!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p |
| учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, а |
| ричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприч |
| ата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Х |
| сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обр |
| он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за |
| апетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад |
| потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од дру |
| гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она |
| А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} |
| ом изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам |
| ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрла |
| е да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо |
| ијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица |
| а се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсе |
| време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се на |
| вуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговор |
| и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши н |
| га. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види |
| прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица |
| жао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква бо |
| кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече |
| ову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и |
| би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, са |
| огме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти |
| шевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично |
| зда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци |
| о!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јо |
| а претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запит |
| Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </ |
| а — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но оби |
| то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћује |
| опа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И |
| .{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су |
| с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према др |
| а стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и |
| »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} |
| Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и |
| у животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> |
| адате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да п |
| но људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разгово |
| а да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ |
| кву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и |
| ам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити |
| помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торб |
| зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да |
| њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} |
| еликим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а |
| ервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за доб |
| због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда |
| <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он |
| брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на ј |
| ична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Рад |
| капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> < |
| не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђури |
| и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено м |
| апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опо |
| су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше с |
| тио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећ |
| ра и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим |
| се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то јед |
| ајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њ |
| главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи п |
| егова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудит |
| пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад |
| оче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћут |
| шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p |
| а твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа. |
| неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене |
| Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се т |
| д кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим дого |
| им те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је и |
| но... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! |
| Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али ви |
| — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука |
| страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше те |
| ше колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, |
| <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка т |
| рт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски |
| а човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је ж |
| а твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, глав |
| га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани |
| head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознај |
| заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило |
| е, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узве |
| селе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобо |
| осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика ха |
| аручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање |
| лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> < |
| аш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пру |
| збрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да ј |
| </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп |
| помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ни |
| раху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохва |
| } Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S |
| поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S |
| под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и е |
| к и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом |
| аје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га ку |
| е осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази на |
| </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама |
| од лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело |
| , у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... |
| ко узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, п |
| ако је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаниц |
| ра! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си с |
| ими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опаснос |
| клањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али бе |
| } И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао кој |
| <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, |
| итом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише |
| леко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређен |
| је кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена ми |
| е новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањај |
| и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако |
| прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровиња |
| ело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, уд |
| већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види |
| неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као лова |
| га тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хит |
| онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S |
| око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква о |
| виждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помаг |
| е напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто зви |
| едначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и |
| ке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад |
| .{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон с |
| еницу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се у |
| Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далек |
| сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{ |
| и му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p> |
| розору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренут |
| главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — » |
| е, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамба |
| кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама |
| сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом ср |
| момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази |
| котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се и |
| се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (н |
| раше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погл |
| аквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зл |
| а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица вес |
| а потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је |
| каже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S |
| >Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњи |
| p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али |
| два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— |
| м ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у |
| них женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном до |
| и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је |
| варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам н |
| старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после. |
| ра водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: |
| се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја. |
| се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одл |
| ад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! |
| промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </ |
| огло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би до |
| ену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година про |
| ут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад прав |
| е обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курја |
| е...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Как |
| са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за |
| {S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, кол |
| проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па |
| ју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта |
| еше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна обл |
| отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује |
| тотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{ |
| то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... |
| е Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе дев |
| — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, к |
| вајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он ј |
| м кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Го |
| /p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет |
| а кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у |
| од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — |
| неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликуј |
| хвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски ца |
| ма задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама |
| викаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Гла |
| ођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одго |
| видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — |
| Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. |
| н сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи он |
| еше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? |
| </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица ма |
| ња. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш |
| страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме д |
| ориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати |
| оме и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки ду |
| ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад мож |
| срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложј |
| {S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угле |
| апут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе о |
| рачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и з |
| з њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пев |
| ледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред |
| ше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p> |
| ка, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерн |
| голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се пре |
| p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о че |
| лободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хај |
| дне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наруч |
| денути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па је |
| е велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гом |
| ме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и раз |
| ед реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које с |
| аглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се при |
| а...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, гус |
| ака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по нек |
| одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, п |
| пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се |
| а је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та плани |
| е мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и |
| Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних |
| повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зеј |
| адоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, ка |
| збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву |
| ст, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије |
| народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће о |
| .{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлош |
| /p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пр |
| обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, |
| ви и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густо |
| угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који с |
| н је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још |
| дмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На бл |
| Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За |
| ога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горск |
| ојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело |
| есајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њи |
| ерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче г |
| изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте |
| команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве ши |
| . не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише |
| <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у о |
| >Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, |
| p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља |
| , Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> < |
| {S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, т |
| на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p> |
| собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски |
| пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича.. |
| вори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је с |
| у јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, |
| и, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, |
| p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што |
| ас сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на |
| ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она |
| срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div |
| да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пр |
| е, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле ње |
| створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у с |
| лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што м |
| гове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали |
| ху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак |
| го, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безбр |
| ред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, п |
| ане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што г |
| је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је |
| кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они |
| , а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им |
| кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у об |
| .{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћ |
| они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођан |
| аје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> < |
| Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па г |
| уче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет заг |
| е му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није |
| стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге |
| , стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће леп |
| а заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђур |
| воју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене узд |
| у куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост |
| ед вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један |
| пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... сам |
| ца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p |
| другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> |
| ица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, ко |
| покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и |
| те, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јуре |
| еш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! |
| да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </ |
| Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> |
| Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха.. |
| а отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у |
| је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то вео |
| бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати пос |
| а загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно м |
| аслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до вр |
| е и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозо |
| ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p |
| и прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега... |
| Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо |
| адисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољ |
| дне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зи |
| ав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, пр |
| лабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, пр |
| овник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дв |
| иварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњ |
| S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за н |
| иди округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Л |
| на кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни брк |
| е стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом |
| суду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па сте |
| рукчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагл |
| ј и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега н |
| нинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија |
| је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питањ |
| се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и л |
| , ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од нем |
| роз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки |
| наћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму про |
| м, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђ |
| у, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Раста |
| о, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у ва |
| чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то м |
| жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у |
| ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек |
| >— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему ар |
| омче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар |
| то мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њег |
| ица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с |
| ица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на по |
| стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет пон |
| е искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се |
| гим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити с |
| тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о т |
| о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се |
| те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главо |
| и нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новиц |
| ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти к |
| ка сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — р |
| — А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— |
| кашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићет |
| шли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију. |
| којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју |
| ис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку |
| акога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трб |
| адознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се |
| она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум |
| {S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу т |
| док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на м |
| но, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити |
| в хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш |
| ке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто |
| , псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући |
| вао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао |
| игла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— |
| еким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је ме |
| е ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако м |
| он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану |
| {S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза пој |
| врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу виде |
| показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два ме |
| ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да |
| амо ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изг |
| у и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, |
| .{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, по |
| ле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама заста |
| а угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — в |
| и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! |
| газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прош |
| у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет. |
| мо ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} |
| значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каж |
| орала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </ |
| о сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а |
| етвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро т |
| </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она |
| у, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала |
| S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема |
| осла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које |
| о! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, ш |
| осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, пева |
| ојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се пок |
| па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече н |
| видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: |
| авам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да про |
| мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која сво |
| им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држ |
| груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испад |
| .{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне н |
| се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о с |
| .{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ј |
| Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити |
| му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча |
| и му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, и |
| ваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Нов |
| такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Кој |
| ш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђ |
| ати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше |
| да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, |
| шку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко |
| поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, |
| {S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То |
| отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно каж |
| е он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но |
| пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цел |
| аву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бој |
| је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примит |
| ве рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћ |
| да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јес |
| да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S |
| а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не |
| .{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта бу |
| т: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женск |
| арински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погле |
| .{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и о |
| итај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити. |
| ала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста по |
| азговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова ч |
| И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, н |
| и Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> |
| и Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— |
| то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и врте |
| редстављаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без |
| ћи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему |
| стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, ж |
| ио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело |
| , није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да |
| аше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га пра |
| у, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном |
| ом дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овак |
| д виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Нек |
| прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Ста |
| ; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. |
| није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га ј |
| али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — |
| импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере и |
| лели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. |
| о ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део |
| ла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим |
| на шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са |
| између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Так |
| нако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна ун |
| смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Н |
| а Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? |
| же потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђуриц |
| у...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет жи |
| и... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице. |
| ко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и злат |
| за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш |
| богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја так |
| то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље |
| о, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кри |
| сте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} |
| онетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на по |
| е одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је |
| а?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јест |
| ре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па о |
| , по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта |
| пу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека |
| тога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p |
| крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти.. |
| ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почињ |
| кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали |
| вна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит наужи |
| бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зо |
| , наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе праш |
| , ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге по |
| ред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је д |
| у и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мисл |
| се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије |
| у. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па |
| е досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш о |
| .{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!.. |
| {S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је ј |
| ви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га п |
| , није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, |
| анина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ћ |
| не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи |
| смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, прому |
| Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S |
| ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, с |
| оврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, |
| а њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутк |
| н скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике |
| </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} |
| љи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и |
| Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма кака |
| ле већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће |
| .{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, на |
| p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, |
| они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад |
| ци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јо |
| од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак п |
| о за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене х |
| си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... < |
| по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку |
| ави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и так |
| ох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове |
| S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога трен |
| стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> < |
| ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек к |
| реко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамиц |
| , а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток |
| <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша леп |
| } Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и по |
| и, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи |
| му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну она |
| рица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде |
| и!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши глас |
| е. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући к |
| д, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и об |
| м узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вик |
| о једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка б |
| ом, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, с |
| за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање |
| урица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараш |
| нога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и |
| Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрве |
| би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жанд |
| врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бега |
| аше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклон |
| уге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> |
| морно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, н |
| местили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и бли |
| , тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрип |
| .{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на по |
| ће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност |
| тела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли ун |
| о чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати от |
| е збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на ње |
| о ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што по |
| наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код к |
| ад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо поз |
| И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двес |
| ересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пас |
| ричају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила |
| рмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази! |
| сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом о |
| он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} |
| да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрт |
| али.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како |
| ам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао |
| ва... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио |
| а и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који |
| јсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парч |
| о јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица |
| ко даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос |
| жете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за т |
| лиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бац |
| т?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хла |
| питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> |
| > <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... н |
| купиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, п |
| го...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ј |
| ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска |
| наш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} |
| побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њ |
| потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — |
| , очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, кој |
| ас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо |
| ко он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> |
| брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум |
| р док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мисли |
| ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених ру |
| уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај |
| оп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да |
| е да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, д |
| а, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} |
| ар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, саст |
| .{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не зна |
| падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му |
| од хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није м |
| /p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам |
| ... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су т |
| имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита |
| само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он свој |
| чи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја |
| ма јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили |
| могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, |
| с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, |
| ече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто пред |
| »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте |
| ар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И |
| {S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањир |
| те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све исприча |
| ца друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, |
| /p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у са |
| волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се наме |
| p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајт |
| ?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Виш |
| ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Ш |
| погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога |
| ...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умр |
| од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прош |
| епоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада м |
| ван више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим |
| ју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с |
| е ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе |
| је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је де |
| о у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Б |
| су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде |
| ољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одс |
| деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта |
| Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти јед |
| ше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му |
| одину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не |
| љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па |
| стави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} |
| S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих мога |
| ене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновн |
| о што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и м |
| е.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене ср |
| дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га |
| кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико м |
| среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписм |
| .{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!. |
| но је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је |
| пропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не зна |
| о у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд и |
| сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, |
| ована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} |
| урјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш |
| ио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су |
| е бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и забор |
| а, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} |
| не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онд |
| ће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, пов |
| ј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, |
| и три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може |
| </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> < |
| >— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погле |
| прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде |
| Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> |
| нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{ |
| <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да |
| } Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и пакл |
| и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и жу |
| нда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихов |
| о снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и |
| — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали св |
| вљено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказат |
| </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у тр |
| нпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S |
| цима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би с |
| цима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. |
| , само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Ни |
| е су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од тал |
| е, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђуриц |
| није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али ка |
| ве је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си |
| ... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Њег |
| ратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасит |
| махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. |
| не криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је |
| дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју пр |
| е туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начино |
| мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао |
| беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у |
| ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао об |
| су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића |
| ом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене |
| још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нар |
| ао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати том |
| и свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, при |
| који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се |
| за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила цел |
| ед Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овам |
| /p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота |
| и сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише ј |
| Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио |
| би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати |
| мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може ни |
| ну налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, |
| сити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподе |
| тим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова с |
| Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим |
| ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се |
| да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, |
| под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људим |
| кчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио |
| им — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код кућ |
| дити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да м |
| и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље о |
| p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Нов |
| А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни б |
| <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а зас |
| на.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну пр |
| је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али |
| , беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од |
| ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз гл |
| се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »рас |
| појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је д |
| , па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њ |
| p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хај |
| и кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посл |
| а и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Сам |
| амо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осме |
| роговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под к |
| ко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад |
| па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече о |
| рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећ |
| успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио от |
| е беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоц |
| »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој п |
| е: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, т |
| очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате |
| ке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један о |
| се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чит |
| лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али |
| /p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са с |
| де га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— |
| Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... |
| селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то уд |
| тера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам |
| ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радо |
| <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их о |
| илулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — упл |
| си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се ус |
| рах... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни јед |
| средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер н |
| p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да |
| положена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба |
| похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме |
| ослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек |
| девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одгов |
| буку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је у |
| ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрш |
| двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви |
| о. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну |
| рица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај. |
| p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњ |
| питивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили |
| овима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина |
| еро ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада т |
| сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери |
| вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чу |
| <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} З |
| ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, к |
| та велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S |
| .... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног уби |
| ца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па |
| дећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио |
| <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да по |
| <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим ствар |
| образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ов |
| зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се |
| и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-х |
| им и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви |
| има, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је ку |
| p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> < |
| ве Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S |
| р код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је изви |
| {S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, а |
| /p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. |
| а вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро |
| p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да |
| . </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини |
| Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али |
| и, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— |
| м рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говори |
| аланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. |
| риче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш. |
| /p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — р |
| ро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трго |
| та, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад уз |
| разговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p |
| да: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она |
| оћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца |
| обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје |
| {S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлу |
| цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан. |
| и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пруж |
| и будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај. |
| века, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </ |
| Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одат |
| се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Ву |
| децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом ве |
| ан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачува |
| — Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> |
| м, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па з |
| дам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме |
| <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô |
| ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’ |
| од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онак |
| е дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло про |
| запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има сва |
| проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај |
| мо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и |
| а ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} |
| , јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без |
| авши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, пр |
| знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смед |
| бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немо |
| а како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би |
| т сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки |
| </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко |
| Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да ј |
| дборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми |
| ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти |
| етљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакоми |
| се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га н |
| Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе |
| А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. < |
| шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p |
| роз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> |
| адишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а т |
| да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радос |
| ући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — вик |
| навши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} |
| ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који |
| море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да тр |
| ица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз |
| ка вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? < |
| лава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђури |
| де и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава |
| потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па |
| . </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико |
| гнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да |
| у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, и |
| ануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе |
| ...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под п |
| ="SRP18971_C5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуб |
| морављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| не са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још ни |
| држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба пис |
| ји једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, обла |
| треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан ј |
| а морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није |
| он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <di |
| ... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Пе |
| > <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он оте |
| одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </ |
| Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да м |
| леда поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. |
| им сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да б |
| зима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и не |
| увши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђа |
| га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора з |
| дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са панду |
| p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаш |
| улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљав |
| застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред у |
| трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову |
| оку недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини нед |
| еху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му |
| прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несн |
| венило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не ис |
| ицу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане. |
| еје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из |
| ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. |
| плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Бу |
| пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смрк |
| беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росни |
| лаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном просто |
| лити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио |
| ашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном ци |
| о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p> |
| .. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна |
| чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и та |
| уди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво уп |
| али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да |
| а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али |
| , куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{ |
| и — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми |
| мо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само |
| p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз д |
| о себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на |
| дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро |
| писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и |
| тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица ст |
| заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад |
| дао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у |
| здуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздух |
| , да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У |
| ато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га ј |
| ! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} |
| му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и |
| нога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз |
| сли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изн |
| } Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе |
| </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па о |
| жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву |
| говори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нем |
| о прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div |
| оска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и ста |
| а ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим јо |
| очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. |
| ку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на |
| има и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме ил |
| аби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — |
| највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком ко |
| м позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам и |
| ји се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Ве |
| да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које с |
| сен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни |
| ељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног |
| ћи један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отвор |
| иста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је д |
| ј намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да н |
| ну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се н |
| ер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови. |
| , дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, |
| био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да прова |
| ренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и ул |
| и ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све с |
| обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истин |
| аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} |
| ају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}И |
| у љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> |
| а по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му с |
| ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња |
| дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S |
| и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким |
| нутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике |
| прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ поз |
| p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога п |
| кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме |
| Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд т |
| ођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш с |
| влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се гу |
| тављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све |
| И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нек |
| лази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај с |
| нутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом |
| тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: » |
| Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад |
| ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему оса |
| и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, |
| } Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једна |
| ор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавш |
| атра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто г |
| пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухват |
| ви ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге |
| разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S |
| и ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак |
| ао чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по |
| ђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозни |
| блачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се он |
| ој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером. |
| неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута |
| Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као ш |
| </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде је |
| а и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети |
| .{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе |
| Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради |
| етром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пођ |
| то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде н |
| урица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело ле |
| ој чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна |
| показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога |
| ница, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан.. |
| ј попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоноша |
| Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху јо |
| онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, у |
| /p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али |
| ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. < |
| е се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и |
| део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију бо |
| едаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадн |
| ад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а |
| вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, |
| и и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом с |
| </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и |
| ене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} |
| ом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механ |
| га Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђ |
| еленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наје |
| ме мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тог |
| во осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не р |
| S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да г |
| ва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се |
| ду«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> < |
| зни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се |
| ћа из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега |
| а луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмерениј |
| p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мењ |
| овића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Па |
| угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као и |
| ве то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци по |
| љива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мр |
| план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толи |
| тљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним |
| је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не м |
| о се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом |
| ју, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање |
| и га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица |
| ти без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} |
| унцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама |
| га страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак |
| се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их |
| љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворк |
| нам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују |
| с«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што |
| пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — пред |
| ратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута. |
| што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија |
| .{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила |
| Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше |
| ако га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </di |
| хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пе |
| ца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђури |
| никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се |
| и.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак |
| врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом |
| изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. |
| >— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалиј |
| тар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључан |
| се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица ј |
| — Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> < |
| посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво |
| е две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у кол |
| а последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. |
| се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све ј |
| очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од о |
| на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине |
| е начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостад |
| ћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба н |
| како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Е |
| се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је |
| омуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, |
| је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот б |
| јдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже |
| од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и ј |
| м раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже |
| — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако прим |
| /p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би и |
| Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> < |
| проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога ју |
| се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво ј |
| онављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад |
| у му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нек |
| непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто о |
| јо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Стара |
| о осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, |
| , вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица у |
| о дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична |
| бодне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не трен |
| једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неко |
| авладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осе |
| ком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p |
| ре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело |
| уче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посл |
| курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ће |
| е ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три |
| едају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрај |
| и сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, |
| газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!... |
| ећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати т |
| } А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш. |
| еда их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се разв |
| аше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац |
| му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојни |
| а, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повр |
| лек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крст |
| Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вран |
| S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и |
| ло новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речи |
| ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на |
| {S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: < |
| оносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} От |
| Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје |
| и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се |
| >— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше ви |
| ћи! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. < |
| .{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се |
| рча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен. |
| само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глав |
| познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, ал |
| жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше та |
| ’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само |
| рахује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и |
| >»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p> |
| > <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта и |
| је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла н |
| О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поузд |
| сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињст |
| баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед |
| тра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може при |
| ..{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, |
| беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ћ |
| се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, |
| ти другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне |
| је...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора |
| и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он поб |
| </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши с |
| еше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља глав |
| некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори |
| етан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим на |
| још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је |
| ину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана по |
| глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </ |
| е и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{ |
| {S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци по |
| едби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигн |
| и нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Ми |
| ћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго при |
| младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да |
| еспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, пр |
| «... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: он |
| сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> |
| сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све л |
| се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се о |
| еке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обич |
| ренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада |
| д куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуру |
| десет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако мо |
| му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу б |
| на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја |
| ћете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној ко |
| јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа н |
| их његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. |
| нати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је |
| стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дув |
| ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако |
| век буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се увери |
| е чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђ |
| резирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да с |
| оје је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Нек |
| двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не |
| демо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} |
| ст на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца |
| д продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а |
| и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </ |
| јој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем к |
| пред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрин |
| за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега |
| је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да |
| и ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} О |
| девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мен |
| у, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али |
| Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S |
| ад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налаз |
| аиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од ни |
| дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како |
| Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угуш |
| се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова стр |
| .{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S |
| ори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука |
| у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одм |
| из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху г |
| з врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, |
| леда Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре да |
| </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, в |
| се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па ква |
| сја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{ |
| и бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, к |
| да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против |
| транства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, ко |
| исар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико год |
| во мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није си |
| ушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити |
| оја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај |
| већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— |
| мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да дру |
| ду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у ср |
| ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, |
| >— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А т |
| е то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш с |
| Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричи |
| — Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе ј |
| обросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, г |
| људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— П |
| ако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се от |
| а сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже на |
| зацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру.. |
| овчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикн |
| е на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропас |
| и пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </ |
| е у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, ка |
| умâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... |
| нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја |
| та? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девој |
| А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући свој |
| /p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S |
| има.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. < |
| а гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још |
| едној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошки |
| е чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> < |
| е може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи |
| и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следил |
| , погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И ка |
| удећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан |
| улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се |
| мо да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... |
| раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћ |
| ове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви б |
| у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} |
| где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању |
| бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаљ |
| </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она |
| опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој за |
| е главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештава |
| м љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, |
| но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из |
| аст ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је дос |
| и шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три |
| {S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и |
| мо до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђур |
| .. и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим.. |
| све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда ј |
| од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као |
| је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Не |
| газиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема |
| ао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ с |
| ли су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, м |
| на се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку |
| исело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за |
| у, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... < |
| ед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље |
| е ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре |
| ну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ћ |
| како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док го |
| лом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тр |
| у, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно |
| а сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде теж |
| нца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и |
| .{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Н |
| ислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, к |
| после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и раши |
| би, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S |
| више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p |
| да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како ј |
| чега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној |
| и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </ |
| огу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочек |
| ледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма ко |
| гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу. |
| ије тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} |
| ажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене |
| што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> |
| ати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној с |
| и ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, гос |
| ерено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан п |
| ело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропаст |
| не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не ид |
| гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћут |
| јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погиби |
| ише привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанс |
| ако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи |
| а то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="ch |
| е затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послуж |
| а се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} |
| де и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за се |
| аклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију |
| на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искре |
| вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Ник |
| зненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, бил |
| енкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="su |
| иђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе |
| нке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једар |
| ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p |
| а одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, зај |
| ли и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други нап |
| нац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку |
| у, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушко |
| ео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али |
| шиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од |
| како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је |
| е, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако |
| кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... |
| од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред н |
| Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јач |
| што учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{ |
| одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одгово |
| ху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беш |
| откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, |
| ад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прил |
| едом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и д |
| ах, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мис |
| ари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па по |
| спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би о |
| аклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа |
| кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из о |
| ођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не д |
| а сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. |
| ост, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, о |
| то ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало |
| ве јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи о |
| дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сун |
| благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознава |
| требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је |
| ак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пре |
| рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чуд |
| е.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни гла |
| ило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка с |
| им нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новац |
| ују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим |
| ош морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кр |
| и шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штог |
| е одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И кап |
| еникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело |
| го не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ва |
| кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети |
| тање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога за |
| е имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену |
| а своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пож |
| о осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жу |
| о то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, |
| и шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али |
| мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?... |
| за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, госп |
| оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама |
| но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља |
| брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели |
| би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му |
| а досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишл |
| ош ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и |
| т! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до с |
| ви: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му |
| га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држ |
| ни хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електр |
| види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који |
| а све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухват |
| е?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како м |
| м, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади |
| .. хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраш |
| речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} |
| е десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су |
| м... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа до |
| ако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекидн |
| аједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, ист |
| не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је за |
| аље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто п |
| оже, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </ |
| па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито в |
| ноћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не |
| имо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очек |
| водиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па ста |
| .. </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> |
| Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио |
| з заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђури |
| ећ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе.. |
| Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, у |
| жи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где |
| «, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распозн |
| ише не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе тол |
| ши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одм |
| та је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам вер |
| е малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило по |
| .{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан ос |
| ри писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у ши |
| } Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Н |
| је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељач |
| {S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино мл |
| че он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа |
| сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али о |
| моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако |
| чке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капе |
| после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћути |
| иво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко с |
| овно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разго |
| ла, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отима |
| оја да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то |
| имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> |
| жи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </ |
| ићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнув |
| обро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. |
| еље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући |
| вршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра |
| о дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А са |
| S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас |
| </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересиј |
| лио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из |
| кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се н |
| међу строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по сво |
| оби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко |
| ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа |
| одних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум ку |
| да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш |
| аженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... |
| е, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претр |
| клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је з |
| самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом |
| ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај |
| ани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју неп |
| аву као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{ |
| механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скоч |
| маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се п |
| погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђури |
| p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} |
| ребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Ал |
| хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као влас |
| ну, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за |
| овињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко сто |
| Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао |
| <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кук |
| урица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p> |
| ..{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се |
| д прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да |
| Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђе |
| чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да ј |
| , велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да с |
| ободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијо |
| сле само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — ми |
| а очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{ |
| . </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> |
| ма нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну М |
| д тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради ж |
| рудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако |
| га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића |
| /p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши д |
| иве душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вра |
| ду саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече ј |
| о оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глав |
| слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и |
| ношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као |
| бог тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако |
| Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>» |
| циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаш |
| груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица |
| ило...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још с |
| детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да |
| ле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад |
| пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности |
| , гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада |
| аст!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слу |
| м — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не мо |
| црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно у |
| роке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} |
| ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p> |
| та.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одл |
| нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји |
| по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче |
| и себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Ми |
| да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} |
| S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај с |
| е се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори |
| д си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини.. |
| естима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Ста |
| летку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском |
| урицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљ |
| о казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од п |
| ону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и жи |
| милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу врел |
| је да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелоноб |
| да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излаж |
| у намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћу |
| оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капет |
| зе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе |
| дећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко |
| а није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — зап |
| а до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад |
| орише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко до |
| роводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да |
| оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је за |
| Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за на |
| чких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живо |
| га робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти |
| ца и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </ |
| азговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — пр |
| ан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најп |
| своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му ткани |
| послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... |
| их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита ј |
| ито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планин |
| имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао |
| ије имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се д |
| ад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за се |
| — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, ко |
| есету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, мор |
| га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја |
| њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — ре |
| елом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнич |
| е и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, оба |
| ри Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да |
| head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се на |
| х страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без број |
| и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, |
| . </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђ |
| , које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио и |
| је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је о |
| у синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо д |
| зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схв |
| њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу |
| орача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звони |
| На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од |
| гано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згр |
| твари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари |
| ...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одгово |
| е уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће |
| <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па о |
| >— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p> |
| </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отера |
| трах: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које пост |
| у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком.. |
| одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-х |
| љаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опаз |
| над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само |
| те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, ка |
| је, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Нека |
| човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да |
| ô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем г |
| о ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Ми |
| еш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p |
| кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а да |
| ено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у ша |
| , али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад с |
| али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, ка |
| кан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пож |
| > <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. < |
| е дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад мо |
| еко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено |
| отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју мла |
| бухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Пов |
| помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тим |
| вољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни др |
| , а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је |
| сте хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, |
| се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, |
| ици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непр |
| } Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за |
| акао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, |
| самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац |
| човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну |
| јте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пруж |
| жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се |
| ло, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом н |
| ади.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад њег |
| ...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко о |
| цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорч |
| говим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима |
| тницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто ј |
| — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. |
| не околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој |
| глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под |
| заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на св |
| ој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у |
| енице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично зама |
| лаву право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Е |
| јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к се |
| села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је друго |
| чи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта |
| неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S |
| као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис о |
| брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— |
| ана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и |
| и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу с |
| ма улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрн |
| Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже м |
| Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни пол |
| Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још троји |
| светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је |
| а да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је |
| де, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је там |
| олазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде |
| пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она... |
| м »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — |
| тар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим посло |
| адао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојник |
| > <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у со |
| ло затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од |
| једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјан |
| а конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, зб |
| па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} К |
| ом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пре |
| се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер бл |
| ога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њ |
| ге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната |
| одио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, к |
| ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у |
| ен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледа |
| а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде |
| хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи! |
| собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљ |
| понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{ |
| ису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Тр |
| с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху |
| е био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут |
| ше из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, об |
| и није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига |
| па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и пита |
| ину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге |
| усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и ц |
| рјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица |
| ши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече |
| говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не до |
| ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе по |
| аносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да |
| огледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, |
| ва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види сам |
| ге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p> |
| аху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: |
| p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му |
| кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљодел |
| и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну гл |
| руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да пло |
| другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> |
| ио, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да н |
| поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необ |
| Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у |
| мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморн |
| сију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио |
| Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Мо |
| анимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им |
| жавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему з |
| , па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи |
| ше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зар |
| спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној с |
| {S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита л |
| арави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S |
| д њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мис |
| ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, В |
| Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он об |
| p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> |
| гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!... |
| њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> |
| тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — |
| ... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чув |
| стите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о прово |
| агати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p> |
| а Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô |
| чина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестри |
| сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавос |
| тену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде |
| младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наши |
| ђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, на |
| ед очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> |
| и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је |
| ла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне |
| растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула свој |
| а девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе |
| ше од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слуша |
| је старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће б |
| астирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам |
| </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пре |
| и да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе |
| е срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гло |
| квим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, ка |
| ли му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним |
| , заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је |
| S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у дворишт |
| чен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренераж |
| е и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из |
| има, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели с |
| се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док с |
| еселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и |
| ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. |
| , мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од из |
| ца се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам ш |
| > <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S |
| рихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како |
| ао светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{ |
| не. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси |
| мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постад |
| да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да |
| у велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p |
| а траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, мо |
| .{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се св |
| } Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури |
| о из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — |
| леда шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биро |
| а, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред а |
| влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му |
| о игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, у |
| лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку |
| } Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где |
| много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} |
| е шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, ко |
| е, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам преда |
| епену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је у |
| ма, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и |
| ваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој |
| ло доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> |
| </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склони |
| да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде |
| и одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те час |
| е, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна |
| ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад поми |
| ш већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, приско |
| баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену |
| ћ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снаж |
| егли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да |
| ушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао |
| {S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, |
| мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и |
| лулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по |
| а у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђу |
| може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћ |
| раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле |
| некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа |
| о, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не в |
| т...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... т |
| олико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко |
| х; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> < |
| да с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем оп |
| } Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? |
| необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, |
| детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на д |
| свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се |
| уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и |
| то. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесм |
| ад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће м |
| у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, г |
| си собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он п |
| и завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на |
| е.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па к |
| за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ва |
| нчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И ш |
| с и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> |
| отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у со |
| е, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викн |
| а се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико |
| н то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи уп |
| и тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, бо |
| ко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, |
| м...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта |
| еписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, те |
| се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим |
| тнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је др |
| иже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на |
| тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити |
| леду светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не |
| страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини х |
| гао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијан |
| еоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завича |
| и шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и |
| намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно |
| овима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, |
| други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — в |
| <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није |
| а тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше |
| ште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уок |
| на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао |
| ј гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем |
| Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и к |
| ац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зеб |
| кеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које м |
| бро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад ј |
| /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спрем |
| амо да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и о |
| оше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под |
| нута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. < |
| Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако р |
| т...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на |
| може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </ |
| послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох |
| на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, с |
| > <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом п |
| — Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће с |
| и. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да |
| д’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше пр |
| осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то з |
| S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза д |
| е научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се |
| . </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на нога |
| овина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг |
| са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погле |
| после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочек |
| , вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти? |
| одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове план |
| осле већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> |
| мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— |
| је од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, |
| </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дох |
| Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро по |
| . </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те. |
| аг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча |
| 18971_C17"> <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица |
| P18971_C12"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веом |
| очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих |
| м замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тр |
| осно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз |
| је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као |
| пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једн |
| ну се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песниц |
| p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече |
| ... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — |
| неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак му |
| необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папуча |
| кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{ |
| е рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и за |
| би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико |
| идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, |
| х му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да |
| илош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђ |
| а. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вам |
| ви људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли |
| </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p |
| без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време д |
| оде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди |
| ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} За |
| у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав |
| , и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што с |
| ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очиј |
| се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; би |
| њи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, за |
| помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?... |
| <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. |
| па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке |
| ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважно |
| Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, ст |
| ца, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и |
| це поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. |
| е, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... |
| ред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Мак |
| још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у гл |
| једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне |
| ни на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата |
| елећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} |
| че, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Бољ |
| е се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси |
| ру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> < |
| у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве з |
| и и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацим |
| езаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, |
| ца лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, д |
| и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p |
| да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он за |
| ини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на |
| . душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица |
| ше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово с |
| се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се |
| и пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико м |
| d>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један напад |
| ос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом откр |
| он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десн |
| прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне |
| користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказивах |
| лед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Поли |
| </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним |
| сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, п |
| ле испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голи |
| плашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу |
| , Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне |
| у, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у |
| име забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве |
| је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Ово |
| тином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и к |
| требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који с |
| о некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готов |
| скравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита з |
| олазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу |
| а покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова |
| ивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — |
| да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још |
| о привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter |
| оваца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вуј |
| аху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху |
| дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би |
| се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. |
| адна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја к |
| је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} О |
| велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нароч |
| су учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} |
| претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче да |
| /p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </ |
| од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да |
| од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то ј |
| гледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? < |
| поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— |
| докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и о |
| Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека ста |
| } Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — вик |
| м на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка |
| ше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? |
| видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у др |
| ао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколи |
| за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није |
| > <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха- |
| као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{ |
| пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгл |
| бом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кум |
| одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнути |
| у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше |
| остимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се и |
| би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па умест |
| м, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Че |
| у би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом |
| х испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свако |
| атове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три |
| у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе обла |
| је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из |
| т је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умел |
| »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> < |
| p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче д |
| у лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да |
| ридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко |
| урица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени с |
| рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и о |
| не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претур |
| нашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетан |
| коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од де |
| д би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p> |
| — Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наор |
| ...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани с |
| споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено висо |
| готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p> |
| ом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе |
| елећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уно |
| па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола час |
| своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па к |
| Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли |
| >— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђ |
| p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </ |
| ебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним |
| века где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он с |
| великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа т |
| и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему |
| друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из |
| пе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом |
| бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам к |
| ма дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар |
| купили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима. |
| анастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двори |
| збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и о |
| ова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — зап |
| отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу |
| Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног |
| и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајч |
| а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, по |
| коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би о |
| шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опаси |
| у, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе б |
| му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потч |
| своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, |
| и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} |
| ишта предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек он |
| > <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говора |
| и на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде |
| а бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом ње |
| удње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и |
| , ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не |
| ажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, м |
| се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му |
| .{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није ва |
| да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље |
| ико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расп |
| кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешт |
| ..{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од х |
| мет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одгов |
| могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себ |
| жио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се прибли |
| ајвише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбија |
| јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор |
| тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп |
| , не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног о |
| ао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у ње |
| руп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, как |
| упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мис |
| о. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да и |
| завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао се |
| оји му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до |
| е, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица |
| јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим з |
| д му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав |
| е осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о с |
| а, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работниц |
| енутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, |
| папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене трав |
| х другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кик |
| орном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слобод |
| онитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, он |
| е чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и |
| жаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш |
| ш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар |
| му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Сврш |
| нем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они |
| узео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљ |
| огађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> |
| е тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојк |
| га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удар |
| догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчав |
| а као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p |
| иге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекин |
| из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена шт |
| дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па |
| во од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узв |
| еоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике |
| тар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца з |
| , одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше заст |
| е да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све |
| S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и |
| {S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из |
| исар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту с |
| оја вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свем |
| а«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, |
| аше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па |
| атаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћал |
| потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мр |
| љаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обичн |
| Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нар |
| ни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће |
| аде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, кој |
| иге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и |
| о је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка нач |
| че...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> |
| у други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао |
| ни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим весели |
| узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} |
| ..{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не |
| кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! |
| би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, о |
| мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је п |
| за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога |
| кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, |
| ј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и |
| по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта |
| ца се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понав |
| лац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све бл |
| морен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душо |
| езô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка |
| бруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевн |
| адоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у |
| ...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у |
| </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као |
| репери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком |
| апи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; |
| и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећа |
| ивота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну над |
| егуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљо |
| де лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, |
| устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... |
| розор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. |
| што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по |
| увши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ниш |
| м, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама ве |
| о им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже |
| ито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може |
| је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да |
| Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цев |
| соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им ка |
| ј падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у |
| акву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То |
| штајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се |
| е одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потр |
| им сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не |
| овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истог |
| се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, |
| после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је |
| рашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу... |
| њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, ал |
| нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасниј |
| бјасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мисли |
| она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заг |
| обро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} |
| После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па |
| е ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно с |
| му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xm |
| уци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> < |
| } Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људ |
| одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прв |
| још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се бел |
| као се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ћ |
| ушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што и |
| о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад о |
| лиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} |
| одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пиј |
| еце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету |
| цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје т |
| Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хлад |
| пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од н |
| ...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрч |
| у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S |
| танцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код р |
| а... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред х |
| ца је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје |
| ко над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше д |
| по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте м |
| механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрм |
| ити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, |
| јицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} По |
| асак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Поте |
| ад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се |
| . како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају |
| лони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фи |
| бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад |
| <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, |
| остепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицах |
| дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозн |
| сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али м |
| узе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p |
| наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?.. |
| ца све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ип |
| .{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} |
| нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај! |
| је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатств |
| јући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све ви |
| нез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »ј |
| ица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на |
| ао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, |
| снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самоста |
| е налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је по |
| е из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} |
| а да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, |
| девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, |
| ца«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици о |
| као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом по |
| ... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у ш |
| нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи |
| и комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасн |
| и, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за |
| ој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, |
| аквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш у |
| ече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима |
| у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде ј |
| е, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, б |
| и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим дру |
| вља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’наког |
| е такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} К |
| ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им п |
| ако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беш |
| и!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и |
| положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога |
| ји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Дру |
| досећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са |
| ак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter |
| му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по |
| појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </ |
| ош толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Ка |
| дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на пре |
| пава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах ск |
| ају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{ |
| али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не зн |
| </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан. |
| е и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, |
| о, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвен |
| здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике лив |
| ца хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздр |
| сно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала |
| ане, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријат |
| о! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан |
| чи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба |
| ако се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> |
| може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху п |
| осад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђа |
| ца промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири о |
| спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђ |
| у ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и н |
| и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у |
| данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, п |
| , али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар |
| у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов погле |
| жљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на |
| кад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку ош |
| па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је бо |
| а је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре |
| чје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинуло |
| ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станк |
| ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао о |
| први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну |
| но у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће |
| ире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, п |
| е робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} М |
| ед, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. |
| намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћ |
| а наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? |
| нам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш |
| опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно |
| тртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико |
| вен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица с |
| и ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још кој |
| ђу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице |
| . </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у о |
| тадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се |
| немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| нтовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, изра |
| ест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других |
| ут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина |
| исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом |
| што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, поп |
| Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомен |
| p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, вол |
| — Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не |
| ке и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лак |
| ђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а |
| очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно је |
| ио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се |
| оше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осе |
| дговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, |
| у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га.. |
| па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... < |
| ападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој |
| , бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, |
| е могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се |
| уде, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p |
| исар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али |
| икну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво т |
| много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p |
| {S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га пог |
| е односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p> |
| еколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, ве |
| ...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелете |
| ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снах |
| овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Нови |
| днога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и |
| обом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а по |
| ли доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће |
| а, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кид |
| да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се м |
| о...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се р |
| и слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она |
| ити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p |
| сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су |
| неле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p |
| зане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује |
| дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти |
| она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин |
| му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слобод |
| на, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мр |
| ди пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш |
| слима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да |
| вши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потр |
| </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи |
| е тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући |
| нула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна |
| шњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту њ |
| е ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} К |
| тово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ус |
| та, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другим |
| котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је |
| е узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док |
| свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа стран |
| е у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу... |
| које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Сам |
| азиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто |
| уке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се |
| Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио же |
| дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Как |
| маже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— |
| д кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с |
| ко ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> |
| дним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш |
| уричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено |
| то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, прат |
| ка!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки вели |
| оркова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне |
| , па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо |
| кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а |
| у, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам |
| му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се |
| се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али |
| уштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> |
| провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око |
| {S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и о |
| унцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опа |
| то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он |
| ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| еницу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зел |
| чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљи |
| тим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени п |
| а у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. |
| — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу раки |
| чних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други |
| та он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћут |
| пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долаж |
| ма и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас |
| ао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа б |
| силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква |
| авршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни п |
| тку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шум |
| ти, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појењ |
| ањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, у |
| ше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да о |
| његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђу |
| жара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, т |
| напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки |
| ид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах п |
| астаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— |
| ави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљи |
| зби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ мног |
| .. — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не мож |
| узело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, |
| намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца |
| <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћа |
| не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му п |
| ку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога ди |
| но затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше |
| т старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ посл |
| у икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под |
| пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац сво |
| а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђ |
| ноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако приди |
| плете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> |
| уши му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по |
| паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђур |
| ву Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, |
| мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он прого |
| — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно ист |
| онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта ку |
| а кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у т |
| о, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јат |
| ки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба |
| главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио |
| еста: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он б |
| потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— |
| а мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но |
| оложење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: < |
| ти, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од оч |
| нчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине |
| ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред |
| рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Са |
| <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође н |
| а живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузим |
| беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла ви |
| гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. |
| глади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече по |
| Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. |
| е секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је тр |
| ламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, |
| већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само |
| гледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што ј |
| о радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p |
| шао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да |
| ..{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви |
| </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. |
| и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћња |
| } Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури |
| > <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, М |
| курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месе |
| гне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући |
| тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на |
| шити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} |
| еколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, |
| а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде |
| не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отвар |
| ш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да |
| ар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!. |
| разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са сами |
| као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица траго |
| божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, о |
| чиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандар |
| ише ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или |
| ст, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њем |
| гестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоно |
| , спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда о |
| сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, а |
| бре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колик |
| ветлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало |
| едном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да п |
| , продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без |
| ије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, |
| во, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? |
| му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. |
| ати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — |
| и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све |
| иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, |
| и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очим |
| да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима о |
| ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — р |
| што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Ста |
| и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и |
| мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати |
| У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се и |
| тановници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, ил |
| S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>О |
| . </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти |
| ом набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини нев |
| јих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, да |
| им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на |
| Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. < |
| ом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — |
| за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много тр |
| и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. |
| етнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи |
| не каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствар |
| а сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуј |
| војим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је о |
| у нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није на |
| а за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, |
| н по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцел |
| рми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, |
| родужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разаст |
| то је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило пре |
| на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сј |
| реста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети к |
| одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше |
| сила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо г |
| после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од |
| а тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, |
| , по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему м |
| рда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква |
| не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђ |
| у других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било б |
| за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </ |
| , кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, к |
| три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> < |
| Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немо |
| еба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца |
| адне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, |
| речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Ст |
| и точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које с |
| ци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцим |
| нати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Ба |
| наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право ов |
| е, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако др |
| а отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S |
| н.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оно |
| неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је о |
| збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и |
| ти, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренут |
| У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. |
| авши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо |
| на.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и |
| >Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а в |
| на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшн |
| окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као |
| тов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен |
| ... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања без |
| еха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире |
| p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и па |
| д... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне леде |
| лио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству |
| т, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, о |
| бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотека |
| шити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву |
| и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га неп |
| се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А |
| х облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бес |
| <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад п |
| апа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав |
| рим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И с |
| ен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да ј |
| ата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотич |
| же га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом |
| гледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их превр |
| нили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, |
| наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу ч |
| буњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са н |
| не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да |
| око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком |
| миш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} |
| спричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му испр |
| ије то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао чо |
| руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже м |
| ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под прит |
| S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу јо |
| {S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} Пос |
| мо наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за т |
| да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вр |
| о онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно њ |
| њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите од |
| дговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни |
| орио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле |
| хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је |
| као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно |
| гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликов |
| азно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ов |
| е Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, |
| ом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако |
| чин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даск |
| Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је нек |
| е и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или са |
| кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!. |
| вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> |
| ут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад |
| p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власт |
| омисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, |
| е дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему |
| ла, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од н |
| вим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам п |
| се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часак |
| Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега |
| ге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари |
| е сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намуч |
| уката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован |
| и за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме |
| добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала м |
| — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало ј |
| и огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу |
| али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо |
| Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крва |
| ти ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Пер |
| ово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Та |
| може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђур |
| тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог |
| ао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, о |
| то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже г |
| озор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропуст |
| беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да ј |
| одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, забо |
| он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђуриц |
| е или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздан |
| да, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се |
| мена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, п |
| оследњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове мл |
| хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само |
| ним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо |
| тарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи с |
| удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, кле |
| ти хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је |
| затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} |
| је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен |
| лава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево ув |
| дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изгов |
| има, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Најед |
| гује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу ре |
| p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима |
| ! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. < |
| егов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче мно |
| слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљон |
| /p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који ками |
| н ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и |
| изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам |
| ико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне в |
| на.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет н |
| м.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} |
| .{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и |
| у, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело |
| арац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, к |
| ћно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у ре |
| ама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> |
| пољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова.. |
| љаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пре |
| >Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завез |
| хове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> |
| , али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, |
| ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} |
| ма, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докл |
| што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па з |
| ... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече |
| она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена |
| пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш |
| тојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу |
| немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га по |
| вљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу у |
| ну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уп |
| <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— |
| и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} |
| ога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија |
| Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко |
| де, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у |
| ј груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{ |
| , а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... |
| Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући |
| >Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси |
| у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад |
| једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к пот |
| свесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погл |
| у још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђуриц |
| е капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лиц |
| она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је кра |
| Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада |
| је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p |
| јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више он |
| се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча о |
| шум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора прол |
| укући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели с |
| ке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнал |
| е могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе. |
| ло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скака |
| дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у нед |
| , оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се |
| о и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа |
| и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно |
| е обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и д |
| р савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади п |
| еру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду св |
| ш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— |
| /p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </ |
| .{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђав |
| Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Тр |
| аше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пр |
| сти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини... |
| разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгле |
| држа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> < |
| ћи дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са к |
| <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред соб |
| ну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време |
| ору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и |
| брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </ |
| вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Сим |
| о осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необ |
| адном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, звера |
| блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... |
| а... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица |
| укчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш с |
| Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, |
| блудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, |
| о село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, с |
| већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> |
| ој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> |
| рљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што с |
| >— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци |
| ајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти |
| ...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— |
| ад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да |
| овека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згоре |
| е ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, д |
| лити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} П |
| ики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и про |
| овац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђев |
| оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања |
| корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погле |
| ама, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте мл |
| јем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али |
| туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али је |
| ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то с |
| привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од дети |
| све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, и |
| мести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну |
| ити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и не |
| који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави н |
| аци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу |
| општи новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с љ |
| је то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за |
| а она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и гроз |
| } Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично разв |
| акој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од глав |
| тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. |
| дговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и |
| се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, п |
| о! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. |
| Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај к |
| одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко |
| еше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и тел |
| ш синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше поток |
| на платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са |
| жећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још сил |
| ософија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскуди |
| ишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — реч |
| е; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном ј |
| ци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и |
| г, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— С |
| рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим т |
| осад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја м |
| уда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају с |
| тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укоче |
| и се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће |
| з сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад |
| оли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S |
| код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> |
| Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; за |
| /p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само ш |
| о је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар збо |
| ћи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало |
| а, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених гр |
| алена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици пом |
| и је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </ |
| а сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде н |
| округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и д |
| ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна |
| он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} |
| ски писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео |
| е у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} |
| м косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше н |
| ице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и |
| сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па |
| ком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, |
| ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио |
| ко му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о м |
| , поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени |
| рица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. |
| ослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали |
| унаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав |
| рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циган |
| д у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа |
| гледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нани |
| рај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и |
| има безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те уле |
| зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе све |
| а.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну ба |
| говим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше |
| противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изглед |
| >Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде как |
| е. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа |
| , и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само т |
| е, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Је |
| paњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стај |
| аше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — р |
| ане му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних |
| и о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да |
| тиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Н |
| се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га гроз |
| а се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму |
| ећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим д |
| ље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао |
| цу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узим |
| а и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече гус |
| Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. < |
| стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може при |
| То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никак |
| спод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у тем |
| а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње |
| боду!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога плани |
| ој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, |
| /p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз пр |
| дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном пре |
| А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, |
| еди!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио. |
| једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и разв |
| куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старији |
| ко онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ... |
| } С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препреденос |
| кли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, |
| тиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лека |
| дарцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је са |
| да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније и |
| а, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенци |
| е одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не поз |
| ше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поре |
| леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица |
| и’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, |
| другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер |
| у, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радо |
| да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој нов |
| омимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па |
| ати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлу |
| ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па |
| по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике |
| есели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увр |
| S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман |
| бузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опс |
| по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио |
| S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом ма |
| ивље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну |
| ући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребн |
| нџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчан |
| све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p |
| очеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у ли |
| чно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне |
| {S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Мит |
| Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водит |
| а!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, о |
| ан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као моло |
| и! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p |
| ер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оруж |
| а им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ух |
| богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, пр |
| био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад |
| што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се |
| трала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само |
| ве речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви мог |
| ?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: мож |
| ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све |
| гу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекид |
| не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси |
| ..{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. |
| истом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз |
| ричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а по |
| кво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, |
| дим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно |
| као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца |
| p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, кој |
| >— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше |
| у доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље при |
| од. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не зн |
| куд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, зано |
| беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нех |
| се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варат |
| зати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђу |
| р он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цик |
| ло са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру |
| је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али оп |
| ј! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал у |
| обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за |
| } Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при |
| ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао ис |
| ..{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су |
| код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја |
| жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути |
| он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И с |
| о прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, ка |
| ићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећањ |
| малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите |
| ек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у наро |
| и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две |
| робуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, о |
| е памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{ |
| не, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздра |
| ма.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи |
| д сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непр |
| д кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли |
| еше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не б |
| } Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби б |
| девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чув |
| кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће |
| јући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> |
| близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махн |
| му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — ре |
| Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, бр |
| неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства |
| за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком с |
| де да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот |
| </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућу |
| — Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђ |
| м ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смр |
| покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим упла |
| — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај са |
| аначким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се |
| д се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обух |
| е око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно |
| ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да |
| кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али |
| а села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена |
| јана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи с |
| иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањ |
| о, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна |
| пље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од сваког |
| .. — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закук |
| ... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчиј |
| вала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} |
| о с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договара |
| исао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{ |
| буђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— С |
| </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек |
| вца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} С |
| а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и с |
| нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, с |
| село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих м |
| } Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква |
| столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим |
| алко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, к |
| и.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мач |
| гу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око |
| д осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак |
| ки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разн |
| кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњ |
| е, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је |
| ! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бо |
| ст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне ж |
| вати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђ |
| ђе му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да б |
| вој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у |
| вао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге ун |
| >Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку |
| асоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да |
| и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, п |
| тана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће |
| руге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оп |
| какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога с |
| меру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. |
| није, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумови |
| Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пе |
| ле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момч |
| ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац |
| >Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну |
| плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке |
| слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је би |
| им се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна |
| злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— |
| добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— |
| ај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </ |
| је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, н |
| и с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и |
| ован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да проглед |
| ово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што? |
| е сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу р |
| и. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наре |
| у. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо |
| м било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у |
| <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? |
| ка, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке |
| паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та |
| стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он ј |
| паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, |
| ка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дот |
| оњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глатко |
| <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, к |
| чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у |
| >— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да с |
| звесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се |
| како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} П |
| аса отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи |
| м и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ ј |
| S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко |
| Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ ј |
| жио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице пром |
| вољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом сил |
| њ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који ј |
| p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари д |
| ина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пре |
| густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо! |
| ј своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе |
| такло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па т |
| ле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се |
| уди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је |
| ици, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренута |
| ју, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зл |
| ри Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за |
| тављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати |
| лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </d |
| топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вили |
| >...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на |
| си, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Н |
| > <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати исп |
| рицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пан |
| е да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И се |
| уседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако |
| а на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, ни |
| је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило с |
| шта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пуш |
| амо да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам |
| ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, бр |
| и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као |
| неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се н |
| избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, гре |
| о од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ћ |
| ри кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај |
| еш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за т |
| p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> |
| а! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да |
| д мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Ста |
| рете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједан |
| ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде |
| {S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар пос |
| ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, на |
| а... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним |
| рану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па д |
| а сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узв |
| оћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S |
| S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу |
| а гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога в |
| S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна |
| и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тог |
| мех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то |
| опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type=" |
| а собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а |
| вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини |
| ично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слаби |
| сећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуз |
| бично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необи |
| се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе пор |
| је су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Мац |
| басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молит |
| Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред њего |
| а високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, |
| Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласов |
| абрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да пад |
| остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумар |
| расположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сео |
| и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубо |
| ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још је |
| ашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога |
| и кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а н |
| ла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекуј |
| од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно |
| х људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима |
| — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, |
| још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S |
| ј да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну ша |
| у. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за |
| у ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па д |
| рази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би |
| зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — уз |
| тлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, ком |
| ој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протест |
| еше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, |
| ланова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељ |
| очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада |
| еднако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— |
| рица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дох |
| неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро |
| оворио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или ниј |
| међу обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну |
| свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаш |
| Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И шт |
| ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још љ |
| p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђури |
| заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око |
| лицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са у |
| баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с во |
| Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна к |
| ш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како |
| меја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} |
| бро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће |
| никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, дев |
| ш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веом |
| у огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима ос |
| евољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито |
| о чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја г |
| у та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодиј |
| , савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да им |
| вен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чек |
| ао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад |
| разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са |
| вај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} |
| осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасл |
| и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред |
| очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S |
| >Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз б |
| бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру |
| гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лој |
| но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говораст |
| сећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S |
| ји потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре |
| p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и б |
| аћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се |
| >— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра |
| >— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над |
| о!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’ва |
| вест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он |
| ру на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњани |
| воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три веч |
| ка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су |
| ици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређан |
| прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке н |
| шта не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку |
| Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Т |
| ва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер ум |
| ру, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова. |
| извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то |
| овину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас |
| лаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; |
| о што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низ |
| ђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом |
| ачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресеч |
| извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе с |
| <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се |
| ного више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — |
| роз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и з |
| а, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни |
| дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне |
| горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а |
| нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, ко |
| шу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог |
| Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоно |
| х очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док |
| два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момк |
| ађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања |
| Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји окр |
| он је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, и |
| им оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују |
| адионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Сп |
| свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, |
| — Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти |
| бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати |
| ико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на това |
| <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — п |
| државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш |
| ма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника |
| настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, послед |
| јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним уку |
| и га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, не |
| а је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет |
| га.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а о |
| и поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често мо |
| ирен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху дв |
| се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он при |
| ога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, |
| помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда цркв |
| ђено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на |
| а те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега |
| висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. < |
| у беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној ви |
| p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна |
| јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем |
| укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— О |
| p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше п |
| е заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да |
| госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче мо |
| га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ћ |
| беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, |
| одина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — прогов |
| азише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи |
| откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... |
| антовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло |
| ј не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мо |
| ... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. < |
| али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, |
| помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да п |
| ј сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара |
| </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну к |
| тине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше |
| псанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светло |
| </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препор |
| ... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, |
| уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је |
| даш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја |
| т иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио |
| још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год |
| сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? |
| пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — На |
| м што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опом |
| брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од т |
| ки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра дл |
| те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну |
| шао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајк |
| .{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети прв |
| то, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{ |
| да! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није |
| о и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и ми |
| >Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно |
| издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па в |
| д ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвр |
| вештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, дру |
| утрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — |
| и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека |
| у у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше |
| ила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што |
| ам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који |
| је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како |
| туденцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Ме |
| за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш. |
| ку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од о |
| е.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: |
| и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задо |
| велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А |
| p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узви |
| раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме |
| стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако |
| ђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и |
| јника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да |
| амо слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, |
| .{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести к |
| сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бл |
| арени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — До |
| тар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бел |
| тно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом св |
| ...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} |
| са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се поз |
| ако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а |
| срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврат |
| авити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p |
| е му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Стан |
| друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— |
| а, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пр |
| ови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници |
| — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!. |
| лош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврћ |
| ругога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ов |
| ндарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станк |
| воје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и о |
| > <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаш |
| а, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дво |
| се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави ро |
| свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> |
| м, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... < |
| нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погл |
| не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пр |
| } Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се в |
| исли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задово |
| она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радит |
| али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... < |
| у од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} И |
| момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи |
| привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— М |
| ме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пруже |
| цу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли |
| е други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пи |
| их леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза је |
| аним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и |
| себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериш |
| — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, |
| упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше |
| да носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у |
| а прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не |
| сити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му |
| се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на |
| аси ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чиви |
| тави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, ча |
| ан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око кућ |
| у, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквар |
| } Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини |
| помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућн |
| екако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташ |
| овру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две |
| ла, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се и |
| иђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој |
| утак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодл |
| зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Р |
| с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злуради |
| И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора |
| Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у ж |
| речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити |
| запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не |
| {S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе |
| е једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жан |
| арамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу |
| оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук ње |
| ће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима. |
| , доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S |
| гавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p |
| еднувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уостал |
| им нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли |
| , а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинс |
| но, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се |
| Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега |
| у се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по |
| То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме |
| је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа |
| тито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: г |
| поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеш |
| ају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким н |
| ојаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, |
| ме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан |
| пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина гла |
| о ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p |
| празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти посл |
| есну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим д |
| же.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве после |
| Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа ж |
| у и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — ври |
| затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој д |
| снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усам |
| дала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а сит |
| ихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им |
| , не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб |
| севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да разми |
| S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— По |
| паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово |
| а, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p |
| напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчи |
| ичних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена |
| ед јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с |
| мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, при |
| Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум |
| спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да п |
| гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад ста |
| бије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за хара |
| еше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле б |
| поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зе |
| удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши пот |
| а, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај леп |
| — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан б |
| стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога д |
| ра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно |
| скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — |
| в сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка н |
| упи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из дру |
| а види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! |
| слободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме! |
| } И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с но |
| намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осе |
| ше се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крст |
| глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> < |
| и и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} |
| ступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних д |
| и, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељ |
| ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село |
| , обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити |
| ачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— З |
| е, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ош |
| >Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њи |
| се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољу |
| оји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се ка |
| имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних г |
| вело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитан |
| ога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} О |
| екнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— |
| оз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се |
| па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капета |
| > <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу |
| атистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, |
| чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шт |
| анци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од који |
| Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од |
| главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад сп |
| ике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на слам |
| месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показ |
| видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ д |
| ајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула |
| а шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бег |
| јој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> < |
| p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести? |
| вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не мо |
| е, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} |
| не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам све |
| заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да о |
| ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и ми |
| а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— |
| судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, |
| ion" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлу |
| под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па |
| млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опаз |
| о падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих |
| шаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило |
| ло, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које |
| д од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га ш |
| а храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше |
| ху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече ст |
| цама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два д |
| ица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У |
| вораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па по |
| се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, ле |
| еновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После први |
| ом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Ст |
| обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, поб |
| болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— |
| отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични |
| нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима |
| у: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд |
| е и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде |
| ову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене |
| им гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње |
| аједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас |
| осле барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст |
| } Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за дру |
| време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— |
| и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја б |
| одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну |
| главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који беј |
| врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лага |
| анка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Ма |
| се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка |
| би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и ми |
| ра, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђур |
| ута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се раз |
| аспламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и при |
| бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на пр |
| не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце... |
| овор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, по |
| ивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} |
| се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо зами |
| ца, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та нем |
| >Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одг |
| бор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међут |
| том, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њ |
| чекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се о |
| помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу |
| </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком |
| кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која у |
| ворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонил |
| ио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први |
| и овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се знача |
| у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из |
| му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома ре |
| Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у |
| рављена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче |
| осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претур |
| p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стол |
| купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шиб |
| уршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ног |
| се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад л |
| . </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За трену |
| доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што |
| е ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа г |
| море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на т |
| пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова с |
| > <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани коса |
| и.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{ |
| и да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече |
| <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. |
| оварати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавш |
| > <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђури |
| ако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p |
| Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} |
| ном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се |
| Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као |
| ле једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — п |
| нике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право |
| ли тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Види |
| овори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пс |
| Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, |
| вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заварава |
| лаву однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— |
| ан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Са |
| те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо т |
| >— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио догов |
| и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био с |
| како је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити |
| све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим |
| а ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру с |
| н?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он в |
| р из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка ста |
| нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смеј |
| сто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао |
| лиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопиј |
| обода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> |
| Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави |
| д не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају оч |
| му нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред |
| а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Стан |
| .{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, |
| ук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, |
| а...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ниш |
| г да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а по |
| ма. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин ра |
| да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S |
| планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко |
| жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше т |
| ом!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на н |
| ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морај |
| Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лак |
| дио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој м |
| астраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређа |
| поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опе |
| адати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушк |
| заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у |
| рна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, |
| м углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих. |
| н га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падат |
| еваху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохва |
| ајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: м |
| и и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: |
| осади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не гово |
| у предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли п |
| сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. < |
| е једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчеви |
| це и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посма |
| та; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S |
| нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шуш |
| њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањи |
| Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико |
| чито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољств |
| ене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамар |
| а боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... к |
| а зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказ |
| јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, ка |
| трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, |
| ка док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазво |
| наш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у к |
| рође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да н |
| оло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту тру |
| S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему ш |
| се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беш |
| з плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући мно |
| , и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, |
| етело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд |
| се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} |
| у масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по дво |
| не и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема |
| по што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата |
| но... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједно |
| ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи о |
| а одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — |
| рошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да |
| умевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да |
| свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише кор |
| с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се ов |
| е слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога |
| демо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера раки |
| о дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, |
| антовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо н |
| пази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаре |
| бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила |
| током, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад доб |
| гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да |
| и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: |
| та... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, |
| он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бит |
| <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако |
| ши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти |
| њи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за |
| вицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро бе |
| ? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. |
| ...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше |
| тује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад |
| S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од |
| ко би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај. |
| види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђури |
| <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. |
| јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући н |
| опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па |
| омилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико љу |
| и је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај п |
| вораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што |
| те ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S |
| — Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одгово |
| њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> < |
| па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путу |
| вити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </ |
| кле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем |
| сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... навед |
| >— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друш |
| на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој |
| туцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да ж |
| да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека! |
| </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја |
| ега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у г |
| нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђур |
| . </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим в |
| ти.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад по |
| спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се |
| о си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек об |
| <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, прот |
| p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост |
| иш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — ре |
| p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дука |
| о их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачит |
| маш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... |
| а снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу виш |
| ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће |
| наш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} |
| јова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће |
| одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се |
| сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ј |
| . </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да |
| хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беш |
| ду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устреб |
| ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер |
| е Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, |
| ађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и |
| а махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде |
| болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се не |
| убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, тре |
| /p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд и |
| иш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... |
| имо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венч |
| е доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напосле |
| рејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад |
| — Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не |
| /p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде |
| могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, |
| Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад |
| ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после |
| видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати |
| и пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђури |
| адован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, |
| ј, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{ |
| нувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! < |
| е места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је |
| и знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти к |
| репље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« |
| Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> < |
| рам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Ш |
| че он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја |
| патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И з |
| е користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p |
| иди се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе |
| румен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше |
| е овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој |
| Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, н |
| у, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаив |
| нуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешч |
| изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S |
| чи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред |
| ше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче |
| ога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно миш |
| да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па |
| о да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега г |
| куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узб |
| и, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, п |
| ну, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуни |
| вором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица п |
| а гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, |
| ћање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, забор |
| Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу |
| абрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, ни |
| е послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши св |
| ику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пас |
| то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. |
| види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тр |
| е озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> |
| аво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова л |
| »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога нео |
| е и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то би |
| ту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S |
| рно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђуриц |
| <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, |
| ло му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући |
| им другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, у |
| м да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па |
| ори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован п |
| се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> |
| де поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, |
| иљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такв |
| побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, о |
| е девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје |
| ше, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми |
| пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за |
| отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на |
| Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури. |
| али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи |
| — Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. < |
| едаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, д |
| дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пу |
| у...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, |
| ој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело нов |
| о...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да л |
| рђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S |
| има.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад напла |
| , као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги пл |
| пколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, зн |
| снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{ |
| пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одм |
| иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} |
| а је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле |
| шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она пре |
| , а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим |
| реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико да |
| е преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — р |
| стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада |
| <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба |
| нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу |
| Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли до |
| >— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјак |
| о доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана |
| <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га |
| >— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе з |
| ено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитива |
| ска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S |
| ај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поре |
| чу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p |
| Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окр |
| дластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на ј |
| а Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио |
| , угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} А |
| егоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и пр |
| ! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био |
| о минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња ва |
| образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа |
| ва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се |
| ... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто |
| место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом |
| му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи |
| а да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад |
| , видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да ост |
| корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да |
| } Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим при |
| {S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна |
| и страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим |
| си зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати |
| е збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здра |
| сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на |
| нко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељск |
| {S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој с |
| ка на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и |
| гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> < |
| ту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене ткан |
| крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу.. |
| ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ћ |
| >Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешк |
| што оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне с |
| и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, |
| ... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Мит |
| — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа |
| м се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац |
| {S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појав |
| њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има |
| свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Т |
| озеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спр |
| вања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине |
| јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може |
| једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро |
| и влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који |
| Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да |
| {S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а |
| даше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Пра |
| ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, догов |
| тра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пуст |
| дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке ж |
| у, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи |
| лади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу д |
| затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од ч |
| шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је с |
| има и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, к |
| едајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђу |
| а потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако |
| а му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то ко |
| дни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих краје |
| братио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено |
| сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то |
| едан шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>Н |
| дети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упал |
| ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — |
| ва налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима ш |
| е дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а пита |
| у очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p |
| га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па |
| к.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу поз |
| ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — |
| е пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђ |
| кну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и |
| стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола |
| пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде д |
| а Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро п |
| е и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послуш |
| је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} |
| ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на мес |
| .{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече пот |
| има, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан |
| p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те |
| амо се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После не |
| казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на једа |
| тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што ид |
| ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крв |
| трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p> |
| колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и |
| м истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или |
| о не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и |
| есам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему |
| м кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико |
| ок и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што б |
| евом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </ |
| ... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан |
| ше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдо |
| путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окре |
| а да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је поглед |
| спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — |
| е окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво |
| {S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја |
| следње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и |
| обра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита |
| ка леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, мом |
| , који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас |
| он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно |
| рице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда |
| бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанк |
| на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте н |
| се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p |
| о причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђу |
| <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ . |
| ма — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврд |
| најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако |
| му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео |
| нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола |
| да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам |
| и обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стр |
| видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, |
| па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреж |
| ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена о |
| па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — |
| х зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне вод |
| на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шиб |
| ути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој |
| заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му |
| огаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узб |
| једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?.. |
| head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа сво |
| S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а о |
| бити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се зло |
| у горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остав |
| су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали |
| аши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад |
| га јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, мор |
| уди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Пер |
| а и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже |
| е за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантова |
| јо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се |
| главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад |
| ана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па |
| , што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али |
| о било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гон |
| а се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликова |
| апетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p |
| уди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... |
| иди црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кро |
| .. </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} |
| бост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно. |
| а око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отв |
| везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с |
| вори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква бе |
| обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна по |
| е на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чу |
| па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу |
| стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући |
| ило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срц |
| Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тр |
| јну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с п |
| им!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђ |
| ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како ку |
| шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пруж |
| дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пу |
| их очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Миш |
| девши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га н |
| погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помеш |
| ћи тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка |
| у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, дови |
| , кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искоч |
| гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку с |
| а! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} |
| о дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и |
| урица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радознало |
| да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред |
| ио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га |
| , а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смер |
| , паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Ста |
| ти се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, ка |
| само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погл |
| а и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугач |
| ти страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и о |
| да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко.. |
| амо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд мо |
| раци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу св |
| сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветара |
| ер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље.. |
| угови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, |
| <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе |
| а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на |
| сто и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица ист |
| лижује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље |
| слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином |
| еше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чин |
| ити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, поче |
| неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... |
| та му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђуриц |
| дноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнес |
| ље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на |
| , који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <miles |
| ке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што р |
| је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се се |
| ше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред |
| није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брат |
| ну гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} |
| на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му ј |
| је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди |
| пта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намр |
| о и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ход |
| врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што бољ |
| еној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само |
| јци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?. |
| понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} |
| вако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотр |
| е моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су |
| х дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер |
| ду нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно о |
| ледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов |
| ица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је |
| дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе бил |
| атком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се зби |
| тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и |
| х зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради |
| де на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p |
| сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Раз |
| друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Теш |
| стати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Ст |
| бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глав |
| код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те |
| ве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело |
| и стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и ово |
| , који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи |
| којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— К |
| подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом по |
| ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </ |
| аљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не гово |
| ом, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, |
| ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце |
| дајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јару |
| инисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— |
| ресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо |
| га. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси |
| ху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с |
| па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— |
| ојаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању вла |
| аше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не з |
| ди рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв |
| дном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Види |
| а и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате! |
| другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила |
| мршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ног |
| осад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу со |
| тан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху |
| а по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку |
| убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила ш |
| Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са ве |
| свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} |
| кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после |
| т, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, виш |
| ој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја |
| Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, |
| кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радо |
| свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, |
| јаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење прек |
| ци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљ |
| ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, |
| духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухват |
| па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћ |
| узу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је |
| његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од |
| у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредб |
| знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост пре |
| p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога |
| урица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и пл |
| сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кр |
| жеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Нико |
| ’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар |
| <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грознича |
| амни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим |
| шари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело |
| арјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, |
| — Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се ору |
| ди проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} С |
| до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, п |
| е за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне су |
| S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Н |
| он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да |
| љно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њ |
| , грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко |
| њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао |
| о је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе мес |
| о и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вај |
| S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим на |
| > <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— Т |
| рици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> |
| Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... |
| у саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би |
| е и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. |
| утка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још |
| вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са |
| е двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадош |
| т је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад |
| гне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је |
| и све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи |
| ба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не |
| да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, |
| ки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор изме |
| ити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сања |
| један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите н |
| на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало |
| огледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну |
| ео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ов |
| ац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је |
| е сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизб |
| иш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, б |
| љи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, св |
| приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода та |
| ад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јов |
| за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’.. |
| S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом |
| а нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки. |
| ре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али |
| д се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачил |
| чној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, |
| је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — вик |
| п, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И |
| ене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чисто |
| лабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда и |
| оји му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижућ |
| а њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не у |
| стаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што |
| } Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико уд |
| .{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важниј |
| Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Мож |
| : </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!. |
| дрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро |
| који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као |
| реба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама |
| ња. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобо |
| неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као |
| . </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео п |
| сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење о |
| плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа ка |
| жљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве и |
| е, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао |
| живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то м |
| о свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са своји |
| и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, т |
| гло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло |
| и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена |
| прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у |
| на, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође |
| провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе јез |
| еликој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не |
| м надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и |
| ед њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла ју |
| згледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Љу |
| ци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себ |
| ада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, |
| лови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговач |
| виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S |
| јом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се |
| и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се |
| ве што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно |
| на.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Прима |
| — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га по |
| молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не |
| ао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином |
| ћи високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те м |
| сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згл |
| љада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, п |
| ђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод |
| аше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по пра |
| право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блиста |
| стане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана |
| , који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? |
| више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше ја |
| ица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак ми |
| те му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што |
| екаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S |
| .{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред |
| чко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђу |
| , обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </ |
| и, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наје |
| ек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p |
| с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта |
| приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота цело |
| све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица п |
| нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни |
| бо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и |
| хта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти |
| да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за |
| ски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, ис |
| а прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откри |
| не, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтед |
| беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Про |
| S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, |
| ица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на нога |
| агушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђ |
| њских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу по |
| у руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — ш |
| а приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље |
| <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђ |
| а како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са |
| е да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не и |
| ко.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо такв |
| здаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуд |
| /p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те |
| тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега |
| {S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беш |
| релете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње... |
| о имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже и |
| . </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене |
| оме месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђ |
| акле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’ |
| </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред |
| } Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо л |
| вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се |
| сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци о |
| {S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву |
| <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао пит |
| да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и |
| пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима л |
| ш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бић |
| стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... |
| је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— |
| ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује |
| и ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> |
| еколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала па |
| мисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе пра |
| једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и п |
| у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — |
| па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборис |
| а друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше к |
| роз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он с |
| , само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео |
| анки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, п |
| тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, |
| ..{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, |
| у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење к |
| уку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови ц |
| p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини |
| ићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен дво |
| Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скуп |
| издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му повер |
| а и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом т |
| на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. |
| узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ наг |
| акључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа сла |
| јим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, в |
| ате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије |
| таху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах с |
| ? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. |
| кочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђ |
| по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима |
| а, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи |
| о не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћут |
| потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој |
| те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> |
| ше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> |
| ословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. < |
| знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима пот |
| аћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз сел |
| посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... |
| Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњ |
| ов, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беш |
| , који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не диш |
| мете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На д |
| рдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је |
| очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тв |
| с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака |
| ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скака |
| и бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека |
| истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј м |
| ледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори |
| з војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и сви |
| зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу п |
| закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје |
| говараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први |
| , обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момак |
| руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. |
| ико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако р |
| ликом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души |
| је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту м |
| аре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </ |
| ..« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p> |
| Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> < |
| он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем! |
| ви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересни |
| {S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Шт |
| стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући п |
| </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу |
| раше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — са |
| е.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна д |
| га.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; |
| о, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу |
| ише пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се жи |
| о!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже |
| уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај |
| истаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он мн |
| ече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p |
| : »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: се |
| та је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девој |
| па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанс |
| ству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости |
| ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упоз |
| уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже |
| епери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котл |
| изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда |
| ницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити б |
| ма...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на вр |
| чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух |
| а му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од пи |
| запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу л |
| стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Проме |
| пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред за |
| S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S |
| убичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, прет |
| стиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао |
| крете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом |
| м злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у на |
| Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као как |
| сетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихо |
| и косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пр |
| ушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се |
| у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда ок |
| е пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких љ |
| погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од по |
| по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пут |
| звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чек |
| неки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и |
| дскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окрен |
| а једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу |
| што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред коли |
| Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p |
| удбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе ч |
| танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} |
| гове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па |
| лика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нап |
| необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђур |
| тицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га |
| пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу непр |
| амен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желе |
| ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба са |
| низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше вољ |
| > <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога |
| оред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, |
| олео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} |
| трану.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да |
| а жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соб |
| а хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњив |
| а ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој |
| тини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може б |
| Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призор |
| преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој б |
| цима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био |
| ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обрат |
| иста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то С |
| че он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дет |
| следњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на пам |
| потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, ал |
| {S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаб |
| или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано |
| у, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху по |
| ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сре |
| ме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове |
| у је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судов |
| усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши о |
| у се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три |
| брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, св |
| рже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — вик |
| а...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело |
| ајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногам |
| пу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованов |
| ога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану |
| ест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлен |
| обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла вероват |
| сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у |
| кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на хо |
| њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодн |
| чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народ |
| амо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... |
| адован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код |
| итрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ |
| адуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ј |
| о један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао |
| дети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парче |
| p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијаме |
| се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама. |
| му зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко наша |
| да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — пр |
| е и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стај |
| м магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тв |
| ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; |
| ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са с |
| у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p |
| јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то од |
| криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанк |
| ојава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели |
| ге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, по |
| лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно |
| н и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако |
| за ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражи |
| ити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: мог |
| јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> < |
| , у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, |
| нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не |
| ица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то пи |
| га грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепер |
| има, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види је |
| </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик злик |
| еоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим бр |
| падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} З |
| ња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао |
| трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му н |
| крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, |
| меона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим зај |
| ке, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и после |
| тварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без с |
| х и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у ње |
| паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју |
| се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по с |
| у. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шт |
| дућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало |
| во досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе некол |
| и она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; |
| е право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се |
| и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неод |
| а меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} О |
| ајвише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито опш |
| а се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те сво |
| , као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и |
| е крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела |
| ници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литиј |
| даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општ |
| аква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Но |
| га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше |
| деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш |
| елек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, |
| анама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: |
| више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме |
| .{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном кр |
| о у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па |
| — Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држе |
| се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним |
| ћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њег |
| е, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p> |
| мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу |
| адоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за |
| а добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, |
| {S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њем |
| омад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убит |
| њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су т |
| ђамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! |
| да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога |
| сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још н |
| е, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, |
| ре реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако и |
| ђене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку |
| } Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, |
| да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, |
| мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: |
| д се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и п |
| , јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо |
| ама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које п |
| е жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као |
| з сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада м |
| од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; тр |
| е... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да пре |
| ујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власт |
| , очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито заста |
| > <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одј |
| лан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, н |
| .{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, ве |
| д вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S |
| ед зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни с |
| ном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да |
| о икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на ко |
| н затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи |
| е рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше ј |
| ајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, ст |
| мртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испе |
| м и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није н |
| нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих |
| крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} См |
| ца. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да |
| шени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чи |
| : како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила |
| т иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни п |
| ти какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их ј |
| читати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја јед |
| чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки |
| и у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном |
| бојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њег |
| ва...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони у |
| из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто оп |
| а га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад |
| , да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах |
| Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ |
| отри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изглед |
| забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што ни |
| воумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође |
| лак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа |
| , и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, |
| штво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И нај |
| : »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да види |
| м виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено |
| бичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као |
| мо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако |
| и је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та он |
| в поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге |
| да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам ура |
| <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши док |
| изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћ |
| говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу му |
| > <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жив |
| ј стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само |
| ју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, ко |
| па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком о |
| тано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или дов |
| твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико |
| нтовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пан |
| трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S |
| јао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако ј |
| ечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — |
| ају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакри |
| уће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двори |
| боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пре |
| едоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове корист |
| за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачу |
| свим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спа |
| ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту |
| м снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито |
| доше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаро |
| Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур рас |
| ове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син |
| ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро! |
| њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p |
| {S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} Т |
| , децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући |
| еизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једн |
| ечена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Пр |
| ечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите |
| одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову ми |
| .. </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели. |
| ајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одје |
| се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>.. |
| ите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о |
| брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантова |
| сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше |
| и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију ус |
| ... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијен |
| јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да |
| увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погл |
| ли...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и |
| енцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму |
| ова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од |
| чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и |
| и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је си |
| ничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством |
| . отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би |
| сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопшт |
| а њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану каза |
| још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, |
| ју, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А |
| ше одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше пре |
| ве муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели б |
| але чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац. |
| Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи треба |
| анка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно |
| шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху |
| што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, |
| а се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек |
| појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега о |
| кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одгово |
| вога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па |
| {S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вал |
| Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред о |
| уо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред веч |
| вима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не д |
| расла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада. |
| у...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на п |
| одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хај |
| понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p |
| но у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, |
| вно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? < |
| засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> |
| де, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест |
| еш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Срет |
| е то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један |
| у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци |
| сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам |
| ебало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али |
| што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јав |
| сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко |
| макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склони |
| нам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Ду |
| и једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан С |
| ном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра |
| а ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварају |
| од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p |
| о и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... |
| мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта |
| <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу |
| } Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гво |
| ненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после |
| опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је ве |
| могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се наср |
| ни и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као |
| онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ од |
| овчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше |
| ад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — |
| у стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуш |
| ... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје ап |
| се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је |
| > <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича |
| њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — |
| се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он ко |
| /p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и н |
| во је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од м |
| што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је п |
| прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и ст |
| ало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> |
| и из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколик |
| , да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. |
| према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долаж |
| отрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља с |
| и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често по |
| у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доб |
| ток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се б |
| томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео о |
| , проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака |
| а навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна |
| д наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би са |
| ница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско дворишт |
| је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му д |
| иђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставак |
| е ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе |
| иште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре с |
| и не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту ста |
| д, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још да |
| су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу |
| <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да |
| капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, п |
| тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си |
| Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гл |
| > <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се |
| . </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица о |
| урнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жу |
| што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла |
| ш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па |
| седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако |
| S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам |
| {S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... т |
| р то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш |
| <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвој |
| али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у С |
| бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код |
| аја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а |
| арушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S |
| /p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу |
| Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезан |
| р, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Б |
| Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... |
| огача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у по |
| одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p |
| ас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срез |
| и план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите |
| омисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... |
| говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече |
| а имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери гд |
| > <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и |
| живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са д |
| ико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ.. |
| друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе |
| е од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је ок |
| вет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— |
| сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стиша |
| Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре вој |
| ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше |
| ледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су бил |
| ире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, |
| који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станк |
| ао најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јат |
| питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек |
| е, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да св |
| питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па |
| овор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак поја |
| , а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка |
| ве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— |
| дузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на роби |
| у отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињ |
| и зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучи |
| штено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти рече |
| други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу |
| . морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац г |
| у.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или ст |
| над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, |
| ину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се лете |
| авао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанк |
| јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: |
| S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с |
| е долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак |
| ш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу |
| казати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S |
| е извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој ј |
| Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вуј |
| де у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви |
| .{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се |
| нам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, н |
| е он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња не |
| аша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одав |
| е л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не пи |
| , само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научил |
| а ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да |
| тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Г |
| иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окуп |
| и: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога мо |
| p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, |
| слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежа |
| е, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, т |
| {S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом |
| то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљ |
| шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, |
| д ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па не |
| Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је |
| а.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао д |
| орао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научн |
| !...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад брине |
| годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на ра |
| шна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантова |
| то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, каж |
| д њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спа |
| , громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p> |
| та Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто зва |
| бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; |
| азећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, ко |
| омашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе В |
| ајдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно |
| који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и |
| треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около сед |
| радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и баја |
| да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе в |
| м, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке |
| а ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће |
| вао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> |
| отребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као |
| а, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечи |
| е он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаће |
| очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да з |
| ху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? |
| јемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани оста |
| једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </ |
| спитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само п |
| уседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одм |
| нути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек паз |
| енети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас при |
| пада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав дога |
| лазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а ви |
| а, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непо |
| ислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку ми |
| ди тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Нов |
| .{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога ч |
| сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то нек |
| Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не |
| осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му р |
| и му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори |
| апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпит |
| и мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у оч |
| викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то |
| у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на стол |
| ши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p> |
| љах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма |
| бље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао ис |
| ган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, ра |
| на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву |
| а лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему |
| етле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у |
| овори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да |
| не јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши |
| наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са |
| га, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диж |
| ка ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојт |
| се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по |
| ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац |
| !{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — |
| ље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и про |
| Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, ко |
| . </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници и |
| Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да |
| , шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном на |
| анкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка гр |
| ндарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се ниј |
| ваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушко |
| . — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећ |
| асијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасн |
| оваца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{ |
| а ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он |
| зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и |
| из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана |
| мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игр |
| ио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило м |
| а, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака дев |
| поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри м |
| лику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако |
| киде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, стра |
| се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У н |
| гађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури гла |
| /p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} |
| евен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у з |
| његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас ве |
| овала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од |
| о једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђ |
| змаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, |
| ице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, |
| ослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у оч |
| ше и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже |
| S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мис |
| иковце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: |
| оја се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на ње |
| уше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више. |
| </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p |
| стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо на |
| ма, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два деч |
| преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — |
| </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо п |
| ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, |
| изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огро |
| на.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед оби |
| е се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском |
| .{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на он |
| олити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекн |
| и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, она |
| докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како |
| не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на че |
| или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и п |
| е бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац |
| због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — п |
| тво што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да |
| очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су т |
| зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си |
| есе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи |
| аза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди |
| такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, поб |
| јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков |
| Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти |
| — Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то је |
| ху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпр |
| наш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. |
| нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво з |
| са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не |
| ћ, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ ве |
| запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити |
| је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{ |
| ... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се ј |
| унце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из исто |
| брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим |
| еселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} |
| са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одг |
| ујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S |
| иза страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика |
| де знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, |
| аху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа |
| да, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамти |
| с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{ |
| а Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само |
| кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази от |
| Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, намес |
| ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукур |
| злазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> |
| а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји |
| > <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше там |
| е се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев т |
| грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају |
| та кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô |
| први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ов |
| ри, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и |
| чепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде це |
| а се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси др |
| а, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{ |
| вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним б |
| омиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и на |
| а и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, ј |
| позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по вре |
| ише коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелет |
| о живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то мо |
| у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђури |
| је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Н |
| да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очи |
| , само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу |
| уницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Рад |
| бу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако пом |
| пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар т |
| ка испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се о |
| а.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти |
| с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома |
| > <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p> |
| > <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао |
| олако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, к |
| де га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. < |
| пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па |
| те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња |
| се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и р |
| ула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Ка |
| жила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога ча |
| а га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S |
| де потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, |
| књавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана уз |
| Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да |
| научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и |
| те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} |
| вана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврш |
| смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа |
| са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћаш |
| док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше с |
| Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима н |
| цијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, му |
| о повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Сим |
| м на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са |
| {S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> |
| нао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сар |
| од Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја п |
| али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не п |
| очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подн |
| и хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још |
| јке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Жи |
| исли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазни |
| обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им це |
| о, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у с |
| ку срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и о |
| а ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам |
| ничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај бл |
| рт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и |
| S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула пра |
| </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S |
| памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А |
| на слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све ок |
| Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, са |
| оглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и мо |
| ац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш |
| {S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голо |
| е капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше |
| ојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пази |
| и твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мен |
| дељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у |
| ећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за |
| енутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохва |
| њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку |
| о шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из к |
| заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. |
| а они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на к |
| Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду |
| а миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе |
| у, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, |
| ко ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљ |
| ад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— |
| раће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучи |
| слима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци бех |
| ј положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, рес |
| на пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом |
| к — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— |
| ба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још к |
| виње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, |
| ко знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си о |
| и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све |
| извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути |
| де ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?.. |
| ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту н |
| власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује |
| и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> < |
| ао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и н |
| адовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру |
| к иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати н |
| се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S |
| ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако |
| води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, н |
| то ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у |
| везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало |
| /p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дат |
| та је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{ |
| апад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се н |
| да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио |
| овори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само |
| . </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су |
| е он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљ |
| сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводни |
| о, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све |
| ко допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, ка |
| неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, та |
| го сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме н |
| начке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... ре |
| почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Ју |
| ело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је |
| е и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећ |
| ет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био п |
| .. </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака и |
| о да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет вели |
| лиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у т |
| његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да |
| и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између про |
| сти, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењ |
| некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљи |
| ка одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— |
| охвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} |
| и ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди. |
| га жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упа |
| лађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не |
| плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и |
| и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срц |
| ћи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у ј |
| очића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, ал |
| е уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то дв |
| радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је мн |
| а он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, кој |
| нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!. |
| сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи |
| ападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и крав |
| гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> |
| ом. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање. |
| главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дво |
| е је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе г |
| са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у |
| се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диж |
| </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, |
| не тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи |
| н, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на |
| Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с |
| еном или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом уна |
| ве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} П |
| чева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну |
| ; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему |
| е новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би |
| оји су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети с |
| и му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, |
| евати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако |
| p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га |
| небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у |
| па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хај |
| уби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде м |
| верљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви на |
| оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по з |
| ... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади |
| ве спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински. |
| пери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренут |
| има, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јо |
| хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на |
| ...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко ј |
| урица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> < |
| е користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам к |
| Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики |
| љику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га о |
| руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. |
| ти једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Ст |
| сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окид |
| то зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се осло |
| } Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противн |
| а онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и |
| а носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисар |
| у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи |
| мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пази |
| о! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше |
| Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, |
| њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без су |
| селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мен |
| ј право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се прип |
| вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек |
| ло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови |
| ељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где |
| знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо |
| је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. |
| ад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или пре |
| њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позов |
| е без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пу |
| је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан |
| >— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршав |
| оћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без реч |
| прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази чо |
| есу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде |
| то год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јав |
| код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслуша |
| не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже ку |
| одине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. |
| рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, не |
| рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> |
| је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!. |
| и с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он м |
| шисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива ра |
| ашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причањ |
| латке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало шт |
| ћи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, |
| да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. |
| Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Зати |
| д.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју го |
| уша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна |
| очасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Кос |
| шке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад |
| ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде |
| таве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава |
| страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном |
| од куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме по |
| е полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давал |
| ко рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... нећ |
| >— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајд |
| а, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не |
| чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти |
| е Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само саст |
| као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стиго |
| S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун ј |
| ратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој пре |
| снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Види |
| њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, |
| и твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини јед |
| А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га по |
| с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пр |
| Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као раз |
| му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. < |
| наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђ |
| коше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мис |
| одиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отвара |
| олим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву свет |
| вцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и С |
| S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не б |
| танка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се с |
| одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипај |
| и очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило ха |
| <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори |
| да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе |
| а потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још |
| чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко г |
| то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им |
| те или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене н |
| урица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год |
| тером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и р |
| ујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и |
| шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде |
| е, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да |
| иво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном с |
| сило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило н |
| е вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га мор |
| че Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— |
| Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако |
| Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тр |
| овадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писа |
| епотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у св |
| } Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светло |
| д оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, |
| број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће гру |
| ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло посл |
| ац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који ј |
| уричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше с |
| х прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац |
| сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Т |
| ају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, |
| ака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а |
| ој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога пол |
| добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да се |
| а њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица ск |
| твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поу |
| и како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то |
| слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без њег |
| а ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — од |
| ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— |
| сприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми о |
| — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет |
| Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с |
| . — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p> |
| е паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не би |
| однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприк |
| е често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је м |
| у га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у њего |
| Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједн |
| сад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опре |
| ку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> < |
| сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неко |
| чима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, |
| за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући погле |
| дајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но |
| е ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у |
| ко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и ви |
| кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега на |
| не росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{ |
| едној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша |
| гову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште |
| х четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, |
| {S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S |
| о све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а |
| ки његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и |
| тили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброј |
| одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срес |
| е очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па с |
| им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаш |
| >Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај дос |
| од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремил |
| а од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одје |
| д дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекав |
| ало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва |
| ам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше о |
| дговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!... |
| бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, |
| } Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} |
| оде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изв |
| свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} |
| ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где |
| ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица |
| бичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њ |
| питуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај. |
| ју други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она |
| му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио б |
| новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једна |
| <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} |
| адржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво |
| ем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи |
| а код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А |
| ад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу м |
| јка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да |
| и ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— |
| ... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела |
| чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отиша |
| то је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С нај |
| то би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где с |
| е ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или |
| ату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танас |
| ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он с |
| </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабра |
| да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пук |
| ујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше |
| да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо оти |
| а? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, д |
| } Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде |
| вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p |
| p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново ос |
| } Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу |
| ом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја са |
| ..{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — ре |
| си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четврт |
| о, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, мо |
| није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А |
| овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда |
| елио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треб |
| ну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Д |
| речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, |
| Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина |
| јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и насл |
| сао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p |
| имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ пр |
| хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вај |
| е он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и |
| . </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је он |
| вима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам |
| ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} В |
| имо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све ш |
| ’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Кост |
| ли ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као шт |
| аженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто |
| а, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помилов |
| е гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари |
| p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, |
| дава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо |
| му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} |
| е ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p |
| врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину пр |
| /p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако прав |
| ом.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из |
| и’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. |
| зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... < |
| — Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао |
| од ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш по |
| /p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а он |
| ке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих |
| познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} |
| Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— |
| ћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делит |
| ан нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа |
| имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{ |
| ем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па |
| врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да |
| о-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p |
| р, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не с |
| т излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дад |
| ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за |
| реко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устад |
| ет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је ш |
| </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су |
| ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог о |
| угима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измам |
| же, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна |
| устићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све |
| .{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као |
| ер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> |
| после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. < |
| <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна |
| сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подјед |
| стина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, д |
| . </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и |
| , саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи |
| мијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? |
| како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згод |
| еш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али |
| и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. < |
| исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узм |
| ве мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, б |
| оје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те ј |
| аде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А заш |
| је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дође |
| </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: |
| легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. |
| е обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка |
| луцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, |
| </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. |
| ало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посврш |
| — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако к |
| аш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са |
| пио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S |
| друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати |
| диш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> |
| е није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се |
| је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суд |
| јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S |
| .. — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, |
| јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Н |
| војке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се ирон |
| — Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>Н |
| S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— |
| хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у р |
| ра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре н |
| е ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — |
| и и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад.. |
| ји не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо |
| ве браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— |
| двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као |
| а не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек |
| њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, |
| а му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не |
| повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да |
| личанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово! |
| а, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Па |
| оше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јеле |
| ада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p> |
| вори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одер |
| а. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо |
| а омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — о |
| предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуц |
| ушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам |
| /p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} |
| </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она |
| у ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. |
| ло, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вел |
| а ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу |
| и човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде г |
| е, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оста |
| мо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, |
| </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може |
| . </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једн |
| ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову из |
| ћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </ |
| Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав |
| на, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи |
| истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; нећ |
| Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— П |
| а ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одго |
| и сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Стариц |
| Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради |
| Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре |
| ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене |
| </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био |
| десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мен |
| м, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" |
| оја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. |
| иђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку |
| S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, |
| па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђури |
| а њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тр |
| ци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче |
| вори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради |
| урица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте л |
| S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— |
| бро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, |
| .{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види с |
| ше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме о |
| живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих |
| ... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти б |
| му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам засп |
| добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да жив |
| егов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опе |
| снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим д |
| и нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p> |
| д није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо с |
| , беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени ка |
| д’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити |
| д власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли с |
| јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па вел |
| сен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом |
| ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с он |
| .{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. < |
| >— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу |
| а њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, |
| Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добр |
| да и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, |
| о ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и мах |
| да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар |
| о ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не |
| ади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Приста |
| отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича! |
| о ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори |
| О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста аба |
| — Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је |
| проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. |
| ? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам |
| ара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој |
| оток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{ |
| је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као с |
| ик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е |
| Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се к |
| а сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за |
| <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он м |
| } Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p |
| седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ј |
| прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не мог |
| ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се |
| ! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао |
| едао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? |
| каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица |
| е; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико сел |
| стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам |
| итегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, |
| — Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога пото |
| {S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетн |
| а слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја ми |
| <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја с |
| видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет |
| тно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, |
| е, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има |
| ким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме ниј |
| е требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли дост |
| мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> |
| што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је д |
| и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поуздан |
| зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш |
| његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. < |
| ам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ни |
| ећ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па |
| гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још па |
| чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p> |
| е рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бој |
| до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђуриц |
| и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{ |
| д мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као в |
| кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? |
| нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, |
| е могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко |
| он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа св |
| м ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одс |
| ји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако.. |
| е. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да |
| и Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај к |
| т!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слуша |
| казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре |
| водити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гл |
| и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем гла |
| ли тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какв |
| наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — |
| чије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смр |
| савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p |
| глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се |
| ека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео |
| ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док |
| и свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протр |
| ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то ста |
| то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за в |
| Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како т |
| ј Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да |
| снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> |
| — Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S |
| а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За |
| ори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, |
| То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор |
| разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — к |
| имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{ |
| <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче ап |
| еко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па |
| ало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, |
| па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке стр |
| право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није |
| остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у к |
| екај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па |
| о, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се с |
| се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под но |
| јеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни |
| ије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да |
| /p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на п |
| о је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз про |
| p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртв |
| вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледај |
| кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бит |
| д прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овак |
| ... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да у |
| дно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо |
| > <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши пог |
| ила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти поми |
| више. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у оч |
| ица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац. |
| д паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није т |
| радићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила |
| а, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. < |
| здахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си |
| с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, дру |
| ије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче мес |
| и, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к др |
| сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ств |
| е ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће |
| и говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко т |
| . скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Чове |
| .{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, |
| може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за ку |
| вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— |
| ке старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ к |
| сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се р |
| м мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да |
| ледњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи |
| ња. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једно |
| шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте о |
| окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једе |
| , ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} |
| >— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао |
| јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи |
| То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и |
| е варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, он |
| е ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар |
| удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим |
| два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну |
| зимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> |
| днице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p |
| рио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одгов |
| да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него |
| } Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет |
| си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је |
| акву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> < |
| за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, |
| Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је |
| ви се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. |
| е и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашт |
| днако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо |
| ву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, с |
| шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осој |
| почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да во |
| по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио. |
| енчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, |
| она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше |
| вадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, |
| пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме ро |
| о једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ни |
| е, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} |
| беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. |
| >— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Ви |
| дан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи |
| а, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да |
| ри му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражи |
| опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томру |
| еш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, ве |
| оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као нијед |
| д вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто п |
| ц ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежи |
| {S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђуриц |
| ћи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, ни |
| помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, |
| <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о посл |
| рзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што |
| ли је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ... |
| ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... < |
| : само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се за |
| им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они н |
| вљу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој |
| он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти |
| вао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да |
| ећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, |
| де да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ј |
| д ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толи |
| тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, |
| — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је |
| види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћ |
| чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпос |
| женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан |
| у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журн |
| сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} |
| , срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ бе |
| да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па |
| лашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô куку |
| ати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те јед |
| тво од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; |
| непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да |
| на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се |
| а сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја од |
| не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у |
| орбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не би |
| начајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава н |
| а је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, до |
| , потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах с |
| м том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим из |
| то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је |
| им беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућнос |
| м дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S |
| љу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђур |
| та си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} |
| ав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом |
| а где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо и |
| } Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Нез |
| у једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам та |
| време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> < |
| већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону сл |
| </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добр |
| ого.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођо |
| где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђош |
| ацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога рас |
| </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, |
| </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога |
| ула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веом |
| д чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а |
| а му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће з |
| чнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђуриц |
| ка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрест |
| нствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у з |
| и џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећ |
| ће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзг |
| , то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што го |
| н ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p |
| виш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} |
| а прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстар |
| врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позав |
| ојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... |
| пада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдук |
| ји његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наи |
| дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за бл |
| нако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу и |
| а сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... |
| да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликов |
| гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за |
| мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p |
| дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече |
| ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p |
| је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у за |
| <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> |
| према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана о |
| {S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— За |
| ротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако |
| ема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би |
| аст ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! |
| Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S |
| > <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља сво |
| них лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што см |
| кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за |
| се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе |
| па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, |
| дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, |
| аки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а |
| >— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми са |
| амо се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S |
| ица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у то |
| <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема ви |
| ма. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђу |
| ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к |
| а пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила |
| е ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је |
| и крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девој |
| ђеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно до |
| као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за в |
| асно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И |
| ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсиг |
| лоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново |
| тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва с |
| х у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха. |
| викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, на |
| у га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и |
| <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. < |
| ш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p |
| први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа прем |
| соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно |
| бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоће |
| , али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па н |
| а, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још в |
| рица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаљ |
| е да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} |
| себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Ву |
| е тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био |
| лом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} |
| е пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вр |
| } А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, |
| нутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога прету |
| а да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око |
| Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гур |
| о отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да ј |
| на и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохва |
| у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури |
| га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се н |
| о печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то какв |
| До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна г |
| зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио п |
| црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако мн |
| Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, че |
| p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцелари |
| за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметн |
| што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки уз |
| нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити так |
| же ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашт |
| шта не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо м |
| ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда |
| и пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањ |
| е су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да сврат |
| заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он |
| тави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p |
| аса.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком о |
| иже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту |
| устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену |
| је сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и |
| на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што |
| </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— |
| х ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, п |
| ац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме |
| .. </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S |
| дговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље |
| .{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, |
| се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— |
| у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнери |
| дство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данаш |
| лена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p |
| и кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђур |
| едној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да |
| стију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за к |
| лвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озг |
| револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше об |
| оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађ |
| гунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле н |
| н. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо |
| ланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао |
| о рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином |
| даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим л |
| </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде и |
| м тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— |
| </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну к |
| ише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. |
| нога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да и |
| рма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десн |
| м је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну к |
| Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима |
| дравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлач |
| дености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </ |
| е, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци |
| ели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предан |
| ава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> |
| китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четк |
| Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличас |
| д не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо го |
| егово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p |
| .{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који |
| нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега у |
| ајбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге чо |
| да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи св |
| елено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемо |
| вако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... зн |
| па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намје |
| о прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожед |
| те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, кој |
| свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} |
| о: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу же |
| ед собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке |
| Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све |
| ана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачког |
| . помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ј |
| ебало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су |
| то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи |
| због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим из |
| им да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Д |
| главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају |
| .{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дозна |
| <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама |
| о, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{ |
| дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p |
| нком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако јо |
| му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чује |
| ке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, |
| ренију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p> |
| , у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засип |
| , а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. |
| м, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бед |
| аде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. < |
| и тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту њег |
| ио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби |
| се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У кол |
| никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се упл |
| е и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишља |
| више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај др |
| неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S |
| трукове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Об |
| вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? |
| го нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао д |
| »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пас |
| , па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, |
| им једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од |
| ачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се нас |
| прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је те |
| а га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола к |
| .. шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек |
| р, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p |
| вега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њо |
| погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то |
| прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Ј |
| да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица.. |
| мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавал |
| } Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«.. |
| тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго... |
| чунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти н |
| би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то |
| за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очиј |
| преман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — |
| ч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, зами |
| ти. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, |
| ке идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо.. |
| есто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и |
| оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у оч |
| — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа |
| ва завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио... |
| Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај |
| p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је |
| у, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, |
| о посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто |
| усти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вал |
| али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p> |
| > <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од |
| ан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где ј |
| ата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце м |
| во седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држ |
| о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђа |
| сли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, поб |
| ених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до |
| ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, |
| ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не з |
| е зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је |
| звешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбој |
| добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни не |
| а рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p |
| а, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутр |
| у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривало |
| а се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на |
| н још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху |
| Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се нек |
| а тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својо |
| ебан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид? |
| </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао.... |
| иваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином |
| о извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — в |
| к вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана |
| као, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би г |
| жући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — од |
| је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Бре |
| се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помиш |
| јим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и ник |
| и га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад |
| да то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лиси |
| уја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} |
| ци, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, |
| да из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном |
| те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз ње |
| љад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Пис |
| жено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p> |
| о вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забра |
| > <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је |
| оси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би |
| по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не б |
| S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре |
| много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно |
| Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне пл |
| цу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад |
| учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што |
| аху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти |
| да буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Са |
| кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и |
| ого тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али не |
| Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он |
| ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наима |
| за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Оп |
| е му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и инач |
| да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се п |
| ст. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> |
| ко журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека |
| бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј |
| и. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну С |
| е губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени |
| и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе |
| овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше је |
| у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p> |
| увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се |
| ..{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А ш |
| ра), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, т |
| она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и |
| но, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно зн |
| Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избач |
| у умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио |
| азива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан. |
| м Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији |
| ца је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га |
| ти и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у |
| ти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од |
| ве било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана |
| ледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило |
| пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља |
| а укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и |
| и — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад ни |
| а Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац |
| о му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпун |
| и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоуми |
| , изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео |
| /p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђури |
| и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од |
| која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војс |
| лопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако и |
| научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи о |
| а вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да |
| ећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше |
| ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али са |
| е може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само |
| исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S |
| догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се о |
| антовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га од |
| дуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите |
| правдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, св |
| ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла |
| и, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети |
| оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. < |
| која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећа |
| ишта око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и |
| а их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти |
| деника у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских мора |
| каква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по з |
| страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није |
| д потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окре |
| свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у |
| : </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам |
| никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим ства |
| Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку |
| сељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је |
| овори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маска |
| е одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је бил |
| стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ра |
| о што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо |
| , са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва чове |
| је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{ |
| опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} |
| лити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је јо |
| се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била ј |
| е знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз |
| овалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, |
| у преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива би |
| ц, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. |
| сти, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, д |
| ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката |
| , кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај |
| шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, |
| .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је |
| зану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, |
| ору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђу |
| ти код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну |
| крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их т |
| еврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто ја |
| одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једн |
| ата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обрат |
| н и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> |
| Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозо |
| еже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уц |
| са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад она |
| разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права |
| И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај не |
| о село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је л |
| атина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави и |
| ом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са |
| тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан |
| ајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, |
| Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подви |
| > <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи |
| запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Гд |
| ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен с |
| вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је в |
| последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио |
| им речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само |
| енога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истр |
| регледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одгово |
| реза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жанд |
| е ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек |
| да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часа |
| дари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигиц |
| е вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и п |
| уче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p |
| дједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са |
| главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... |
| Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати н |
| оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши |
| — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима |
| вши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му пад |
| чи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не за |
| чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Ст |
| и.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се леп |
| очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види |
| ђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја зн |
| ране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велик |
| ге ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, |
| мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толики |
| он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђ |
| ер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што |
| ко му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати. |
| </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао о |
| много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом с |
| стаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што |
| ив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им |
| ребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је с |
| кар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он сед |
| не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, ве |
| оје се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим та |
| ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} |
| из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дук |
| договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Б |
| и, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, из |
| ш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Све |
| она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајам |
| гацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху сам |
| дају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за как |
| Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар н |
| , не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изр |
| — Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђур |
| } Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим |
| своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а са |
| ов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, ко |
| ови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се пр |
| може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, |
| вом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су оп |
| лава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све јо |
| о му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа в |
| А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајду |
| емља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав св |
| вет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она го |
| ш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, ш |
| >— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради |
| p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још ко |
| {S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — о |
| ан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре |
| погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су |
| пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што |
| , бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи. |
| муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго |
| слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши. |
| авно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навик |
| нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обо |
| шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и |
| репери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Су |
| с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити та |
| еху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и б |
| пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога |
| потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносно |
| очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече |
| имо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго го |
| остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} |
| поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{ |
| {S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер н |
| заше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије. |
| у, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хри |
| , док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња заузд |
| главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, ма |
| ед једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То |
| дговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> |
| ао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред |
| у, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> |
| .{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част н |
| Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно |
| она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђу |
| а.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала |
| ead> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — гов |
| та поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније |
| лази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, оста |
| ео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се у |
| д не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је |
| на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке з |
| је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да П |
| о ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе ни |
| а га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом |
| еће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за ж |
| ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, ал |
| тив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђа |
| о разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро п |
| иру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, у |
| родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да ј |
| а нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред |
| , раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадниц |
| Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како л |
| адоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће м |
| е жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично |
| ату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до |
| ке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> |
| ишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала |
| мислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови |
| и зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме |
| је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о то |
| лом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико |
| а, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се в |
| Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} |
| ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање |
| ли на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиж |
| амо да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, п |
| з невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђ |
| па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ј |
| ће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе. |
| акшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремц |
| се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место.. |
| тражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко ј |
| {S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који |
| онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може |
| аткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све |
| свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бис |
| — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан |
| и од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га |
| </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, види |
| и ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само |
| о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О |
| шарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Мит |
| атељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен п |
| то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ра |
| ори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не |
| ини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу |
| на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово неп |
| е очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после |
| </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, с |
| ко пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се |
| ју да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> < |
| p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради мор |
| телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као |
| док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Че |
| се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави |
| , ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица |
| еб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело п |
| ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призива |
| опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брж |
| бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам |
| намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одгов |
| падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, по |
| се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спуст |
| ше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а |
| да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему |
| на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђе |
| као да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако |
| је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô |
| е и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — р |
| — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> |
| ј свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, п |
| се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби св |
| </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и |
| ају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми |
| се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан |
| мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — |
| , што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и |
| им, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине |
| теник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, |
| за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, |
| — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да |
| ица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p |
| Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, ду |
| <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на |
| лава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. |
| у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде |
| > <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуч |
| с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. < |
| аме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави м |
| Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за |
| а? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p |
| ди, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стоти |
| ући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и исприч |
| рикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> |
| у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита |
| аго, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се |
| а је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики све |
| а што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p |
| тан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </ |
| > <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашл |
| па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатор |
| бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не |
| . — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> < |
| p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разде |
| обросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, |
| још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај |
| ртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{ |
| , па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, |
| магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зац |
| није но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико |
| рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у с |
| и сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе |
| су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно |
| ју од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке |
| а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му н |
| и да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, |
| новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена с |
| мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је п |
| ролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања |
| <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по |
| бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако |
| омандује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било |
| што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се пос |
| ше никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по ц |
| д, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Ст |
| Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што |
| вијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снаг |
| аца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по нек |
| о њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио |
| е као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац |
| еш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек д |
| је низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку |
| му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада |
| имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Х |
| га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га ј |
| уде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А го |
| ли на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, з |
| о што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му |
| отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се поглед |
| некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу |
| х двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> < |
| .{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и н |
| и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми |
| резан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на к |
| сту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није |
| p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од |
| А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« < |
| > <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ов |
| а.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица и |
| рено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако дана |
| е и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске |
| ригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стр |
| пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све |
| не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан |
| ода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш |
| његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неко |
| ијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи |
| линих речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо. |
| жем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— |
| </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му њего |
| а својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да |
| ше их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је д |
| ике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га це |
| о се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења |
| е имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. < |
| знао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јо |
| "SRP18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео посл |
| ...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим |
| е, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну |
| да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши |
| ра нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново о |
| , који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливе |
| тео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док с |
| слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране к |
| где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су |
| учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, бог |
| одај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њег |
| ре, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да |
| ходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена |
| го више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио не |
| лована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!.. |
| слио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би |
| регледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачк |
| дсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути |
| ше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те с |
| : зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, с |
| </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјако |
| и шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пр |
| ио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није та |
| шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а |
| приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обред |
| ошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака |
| аша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, пон |
| не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим по |
| у: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> |
| апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објас |
| у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? |
| Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трп |
| p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да |
| ико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бри |
| ом, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикић |
| у, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одоб |
| {S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Дру |
| њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магласт |
| . </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова о |
| и непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше р |
| з све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка у |
| ом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше нико |
| хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обр |
| ндарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! |
| осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу. |
| ишта наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она к |
| ности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у |
| рце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — |
| ки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У |
| рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута про |
| ивши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и п |
| авши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде |
| p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — о |
| смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам |
| с или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом |
| ри Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино јед |
| етаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или |
| виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужино |
| што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју |
| да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је чов |
| ца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљи |
| рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, |
| длучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се |
| тишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си |
| томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојаж |
| , опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну вра |
| p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Сим |
| се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела свет |
| рити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја |
| друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли б |
| е нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Такв |
| је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много ду |
| де лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S |
| лики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечег |
| друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове |
| S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти с |
| то време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној |
| на пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се з |
| иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{ |
| ује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђ |
| ако је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} |
| ти наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражов |
| повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурог |
| ра умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта |
| ачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да |
| могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар б |
| кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се |
| <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи |
| ам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободн |
| сјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуј |
| вим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисл |
| кога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради она |
| и нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси |
| аја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збриш |
| иш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ.. |
| огибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти ст |
| : што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С |
| неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним цили |
| ио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома к |
| дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, |
| а тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, поглед |
| са, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијам |
| воје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изг |
| жина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као |
| у није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини чо |
| раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом |
| , па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш че |
| ој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ови |
| оје су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасн |
| чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — |
| ко натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљен |
| у.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених |
| њавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философс |
| јатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити |
| аким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је уб |
| коло седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је виде |
| колико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; р |
| . </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад од |
| аху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> |
| } Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како |
| ија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, |
| а више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> |
| реших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. |
| на... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде |
| може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква в |
| јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се |
| 971_C23"> <head>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, |
| , у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузд |
| га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, |
| амо једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готов |
| ипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој н |
| е, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} З |
| себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство |
| ој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе о |
| олико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све |
| а нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па наст |
| ку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, св |
| > <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних о |
| у све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ак |
| у, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, см |
| и: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете |
| маше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрах |
| е један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пар |
| о: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то ш |
| оме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је |
| вим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> |
| ао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је |
| епих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас |
| боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш как |
| {S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жб |
| име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се ожени |
| е на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на пам |
| који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући |
| е њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, а |
| ви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носи |
| диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извеш |
| харе, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да |
| ро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спо |
| де нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се |
| и.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све |
| .... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радниц |
| .{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио гл |
| када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме мес |
| синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После |
| Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спа |
| а сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим |
| — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу |
| ку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један пр |
| ле се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут |
| е при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газ |
| рви падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S |
| свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, |
| агрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се |
| тарац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се н |
| ладића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их |
| Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — |
| их у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка |
| ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— За |
| у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. |
| . </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да ниј |
| мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде. |
| ће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, |
| а кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — од |
| је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} |
| ао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на |
| е, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред |
| а празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она з |
| <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, |
| паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, исти |
| ..{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити |
| е појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Ч |
| S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је он |
| која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Го |
| и једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате |
| >— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, |
| кинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа |
| ... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи... |
| ала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га |
| екало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се в |
| А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до |
| раха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... < |
| рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми |
| ије он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам ниј |
| се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на |
| са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Ма |
| е боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе |
| није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с изве |
| коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од мил |
| н је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} |
| уку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче. |
| хе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако |
| ближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се при |
| покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му |
| е највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одб |
| испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, уме |
| костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, |
| > <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београд |
| е наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњ |
| ше главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако |
| И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стад |
| и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе з |
| Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?.. |
| ва, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одго |
| обом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће |
| ебе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет |
| p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, п |
| да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала не |
| ли гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређа |
| : накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мо |
| ћи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после |
| ратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па |
| о чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би |
| га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отв |
| жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, ал |
| друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учи |
| жао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко н |
| вори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја |
| <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да |
| p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље |
| </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштан |
| е чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати |
| и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да рад |
| не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S |
| ина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Н |
| вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатар |
| ао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно |
| . </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару |
| с нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли |
| излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на ч |
| ога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. |
| овицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто м |
| А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... |
| ...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам |
| рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— |
| /p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. |
| еба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А в |
| овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p |
| </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, ост |
| ам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се |
| знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> |
| — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран |
| шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то |
| после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти ј |
| се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим |
| ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добр |
| .{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар |
| ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима |
| е знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — |
| е, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} К |
| > <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја |
| а вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина |
| ма заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се |
| обру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледа |
| у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S |
| могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тр |
| м коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези |
| н је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па |
| сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </ |
| .{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, п |
| ећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти го |
| збину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... им |
| он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то |
| м«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо |
| а ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{ |
| х. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у |
| ер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено т |
| Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти |
| рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад может |
| p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и |
| аљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија. |
| се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад |
| куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти р |
| ажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једно |
| е, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p> |
| ек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и ма |
| омах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и |
| бити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док н |
| ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди ку |
| иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод. |
| једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! |
| ам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Ми |
| већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> |
| то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— П |
| д седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући |
| ри му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, уср |
| оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега до |
| тио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јави |
| о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори |
| га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећ |
| <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из засед |
| слиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па |
| . </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> |
| ката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— |
| суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-М |
| су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га ра |
| А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба |
| аст; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет |
| е главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> |
| ажи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од |
| ном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запара |
| . </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре |
| то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунат |
| е, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба |
| и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И там |
| бичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и |
| олео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> |
| ат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две ог |
| о углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим |
| {S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Но |
| кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његово |
| а, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, |
| RP18971_C21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је |
| жегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у |
| пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке |
| ћи га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен |
| нога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да |
| х од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових |
| </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону |
| па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица? |
| ина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисл |
| уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам у |
| мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде по |
| туд и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, |
| и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, |
| п-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, |
| : пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Пи |
| главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— У |
| великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она г |
| одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре п |
| , па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, |
| се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече |
| човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад б |
| , да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да |
| , напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна |
| сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше |
| танка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом и |
| отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> |
| то ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога |
| кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори бир |
| рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна |
| рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загре |
| за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи |
| ам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако |
| р неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам ка |
| о, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а посл |
| њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... св |
| а ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, ко |
| ..{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижућ |
| никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} |
| ва друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он н |
| дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео б |
| њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше |
| су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, к |
| Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред |
| о су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да |
| ла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} |
| мах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук |
| че, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за к |
| ив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па с |
| .{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угл |
| једном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, на |
| не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио прич |
| аде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учин |
| ориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмет |
| који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скуп |
| орска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели |
| </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он |
| Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прел |
| беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се |
| ј розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта |
| е и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; в |
| ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на г |
| ешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда |
| Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажа |
| је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва п |
| о одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са гос |
| начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се с |
| д синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не з |
| p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти |
| и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној |
| да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радован |
| д паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка |
| ледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он с |
| ош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Па |
| вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, нео |
| у, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису |
| оши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити? |
| ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрт |
| рењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, |
| /p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешт |
| S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на |
| </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад г |
| а столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук ко |
| ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће |
| тупити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчиј |
| ећ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да г |
| о каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, |
| ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш т |
| у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољи |
| вању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је |
| регледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледал |
| а нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа |
| се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... < |
| p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ |
| нала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управни |
| ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би |
| } И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза.. |
| ову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој |
| вајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да печ |
| којни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, ал |
| о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S |
| ица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарс |
| начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куван |
| ш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су |
| јо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} |
| ио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову поха |
| вер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... |
| не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја |
| ту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не |
| ледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло |
| по са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, к |
| лед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељ |
| тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада |
| Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да св |
| шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паме |
| разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се на |
| , хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити гл |
| шено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе |
| а, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у в |
| а и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у дол |
| ријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит к |
| ест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два уб |
| о мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар |
| ашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља |
| епих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаш |
| врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ип |
| пад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), и |
| лигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њег |
| је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га и |
| и, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S |
| је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Сам |
| лико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> |
| ни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам |
| да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је пос |
| само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна |
| , кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да |
| се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му |
| /p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов от |
| је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе пит |
| Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, посл |
| гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, |
| са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди по |
| необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му пр |
| као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је дал |
| аном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и |
| е обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући |
| д Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али тр |
| , пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пи |
| е подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао |
| паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да |
| чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. |
| могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. |
| дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Ко |
| и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, |
| је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе |
| а био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне д |
| упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а. |
| ло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} |
| а на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити. |
| идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — по |
| ла и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све |
| е овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађен |
| Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> |
| од чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших с |
| /p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобук |
| стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и ж |
| раво у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А |
| е... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај кола |
| насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислит |
| ца још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само |
| понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је |
| кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} |
| погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осам |
| а!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — |
| омисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </di |
| а и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку |
| и у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује гро |
| грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... |
| себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да |
| а би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кн |
| Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобрав |
| колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, |
| а је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељс |
| а.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа с |
| .{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опаз |
| стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, ка |
| њем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауто |
| хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане н |
| м Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и в |
| а други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата |
| ође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, |
| ив природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под ут |
| да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све о |
| са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, |
| >Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А с |
| ти звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напоме |
| на са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво |
| х затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врз |
| та, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о који |
| беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га изву |
| илом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим |
| мева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони вел |
| а се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се з |
| што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће |
| е реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим живо |
| дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— К |
| влачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћ |
| знутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а он |
| ни мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S |
| а и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који |
| мехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади |
| ритрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напип |
| сих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отв |
| чу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавају |
| станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не |
| етлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Стан |
| и љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде д |
| кад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — о |
| е појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш.. |
| гда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се нала |
| ече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити с |
| о никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље ј |
| Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у |
| посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с в |
| се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И |
| да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка о |
| ишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то изв |
| у другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем т |
| гове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвозд |
| од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао |
| у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S |
| ве, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, |
| крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још |
| шко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га јо |
| амо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога с |
| на се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?.. |
| не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> |
| ји ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спро |
| утим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше |
| Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до |
| ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} |
| } Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Ру |
| А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицај |
| ца — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита г |
| ј наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступа |
| и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што с |
| а одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутал |
| ње, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — З |
| ац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио он |
| ињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа он |
| ана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било |
| »Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда |
| За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошт |
| Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зл |
| м да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно друго |
| чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, |
| све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој н |
| иче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену |
| лазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла рук |
| не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би |
| ад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а |
| е он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} С |
| </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљос |
| </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Пле |
| досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због |
| RP18971_C22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога |
| овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, о |
| p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету |
| окајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш |
| нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће |
| чево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише д |
| и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао |
| .. сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, |
| , којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ј |
| дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану |
| ја такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко |
| Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама |
| . — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем |
| те...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече |
| а слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна к |
| ата, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном м |
| отекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али |
| а и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се |
| необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека сла |
| ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Каж |
| рно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало ј |
| а зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, |
| ица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па о |
| ти се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — шт |
| ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим |
| ав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде |
| мо она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређе |
| ги људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине на |
| ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двест |
| сећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а |
| игнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спо |
| могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица в |
| а нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да уп |
| ну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... в |
| , који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам |
| једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, д |
| , остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па |
| ђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђ |
| от.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга изл |
| } Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац |
| ову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, |
| конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојк |
| ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћ |
| о!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси |
| бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само |
| а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То зна |
| е са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, в |
| е и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се |
| нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стад |
| очарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види |
| тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и на |
| SRP18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим |
| Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, |
| ..{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове |
| таде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p> |
| ненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, виде |
| оварали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за |
| вање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... < |
| же можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} |
| о, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле |
| угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших |
| оз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, в |
| пита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио на |
| совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око судни |
| .{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Сви |
| о? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} Н |
| све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље |
| ...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Ниј |
| су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан ви |
| људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже |
| хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задо |
| вори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... |
| војој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да |
| ндарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури д |
| с припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти |
| ма нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно« |
| не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема |
| } Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше св |
| продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она з |
| } Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као |
| огме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђури |
| икога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи |
| ш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на кра |
| та Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је |
| оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, |
| о, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} |
| још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помилов |
| е... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, |
| е из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема см |
| иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога |
| бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим сел |
| ана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати н |
| >— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — |
| вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу |
| а ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — ал |
| — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душ |
| ве људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S |
| — А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони гла |
| колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи сам |
| виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S |
| му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан м |
| е, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе д |
| њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја. |
| p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет |
| Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показ |
| мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно |
| што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која |
| и тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсе |
| нам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја пог |
| а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим уз |
| ему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пу |
| ијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, ко |
| не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је |
| слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се |
| отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због не |
| , и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и |
| исао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p |
| руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји једа |
| гонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чим |
| ујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око зара |
| {S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— |
| ље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав преда |
| осад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још |
| ећ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђи |
| а, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— М |
| сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам она |
| раз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућо |
| ледња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се заву |
| муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </ |
| дих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други с |
| , сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не о |
| ап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »ј |
| ња, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта |
| <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одгов |
| </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху |
| души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и |
| ного боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јад |
| и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Зна |
| овори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде |
| посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицал |
| и је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело |
| азговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак п |
| да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... |
| све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонет |
| своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и от |
| непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и прав |
| опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад |
| ао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, прокл |
| да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлу |
| о је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља |
| је у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, д |
| стајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после п |
| а и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p> |
| сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се св |
| тивши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен |
| о, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те |
| брамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше о |
| погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, с |
| тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у |
| оз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало са |
| и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. < |
| Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и |
| шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошт |
| бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају |
| отив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он нам |
| } И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{ |
| би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, |
| ја, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у |
| икнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу |
| ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, |
| ица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у то |
| отовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они |
| , па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислон |
| сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што г |
| ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да |
| ли...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па т |
| ечима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озби |
| Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант |
| видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она |
| овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало ј |
| он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> |
| љаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман |
| S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричи |
| ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти изврши |
| поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} П |
| </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а д |
| е онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« < |
| кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми |
| испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викн |
| је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој |
| њу се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помол |
| е и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју ду |
| састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то м |
| елива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— О |
| ијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи д |
| RP18971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Т |
| ична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работ |
| ише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога п |
| обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још д |
| збацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки гр |
| Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано |
| ј се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена |
| е ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маш |
| урица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво зауз |
| ка. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним п |
| ш са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и |
| рва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, |
| рица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у гр |
| ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му |
| воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједар |
| еизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу |
| оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мисл |
| лика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да |
| а и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дозна |
| овац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема |
| успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војск |
| онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још н |
| извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га стариј |
| оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљн |
| повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> < |
| прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља н |
| д беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, |
| е? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно. |
| које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на то |
| тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужас |
| мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица |
| букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и д |
| е рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје о |
| ао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли как |
| охвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслу |
| ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га |
| отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему |
| ку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим |
| . </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовиц |
| аву навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним |
| ву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, |
| амо по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокић |
| пуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слобод |
| тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад |
| о: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо ј |
| , смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а |
| ам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи ск |
| видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини |
| вђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не |
| е шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам |
| ову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантов |
| се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </ |
| м он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма |
| он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје о |
| да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако ми |
| видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је про |
| у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се |
| ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људ |
| е.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задо |
| љује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са т |
| опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло |
| p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији |
| А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси. |
| дарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу |
| {S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и с |
| о, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и |
| у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважењ |
| и догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p> |
| о лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му не |
| /head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здр |
| и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она те |
| може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мис |
| урици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, |
| сле похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли |
| ека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа д |
| ло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји виш |
| толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мал |
| к се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> < |
| чај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испо |
| ко му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђуриц |
| у се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонет |
| отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се |
| немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Исти |
| >Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно |
| се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој п |
| ви ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли им |
| ли с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој ј |
| ке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у ста |
| ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се не |
| ? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шт |
| е само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зго |
| на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... < |
| де Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, |
| ком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа он |
| е се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад ј |
| — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке р |
| е.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: сл |
| исте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за на |
| је — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити |
| је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољ |
| е и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хај |
| у се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, |
| ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико п |
| су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p |
| рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће б |
| или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њ |
| ом.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река |
| би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и доб |
| о се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко |
| ој сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе |
| а избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову |
| Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} З |
| е једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ј |
| ад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку исте |
| и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтеви |
| тоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумади |
| ке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћн |
| ојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће |
| Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти н |
| веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у др |
| а ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт |
| мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} |
| а посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади |
| , које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему др |
| рви пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, на |
| , кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те |
| потекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био н |
| .{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђов |
| ика.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да в |
| ним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем д |
| т дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха |
| е за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак бл |
| </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђуриц |
| <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p |
| ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да из |
| p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху п |
| будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све пла |
| и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним |
| о доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашн |
| сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву |
| ешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S |
| у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благ |
| орављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и |
| ристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађа |
| јих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— |
| трчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} Н |
| ва бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући |
| западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевт |
| раз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — |
| — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђури |
| динама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари |
| е цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све |
| унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури п |
| ући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави т |
| дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} |
| дредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма од |
| па право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> |
| леда Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му |
| ругому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. |
| и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже |
| тресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми |
| цу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђ |
| </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове |
| ре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де |
| адоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је |
| кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим |
| м ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни г |
| ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти ма |
| га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спреч |
| се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се |
| /p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му мо |
| ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на |
| чка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко |
| гате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, прем |
| овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... |
| ба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плав |
| да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па м |
| Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом |
| ичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитат |
| > <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p |
| гу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — |
| . »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначи |
| другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа |
| еда...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку |
| ихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тог |
| обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... |
| ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, |
| оја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро |
| шкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један но |
| и свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и |
| а, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој |
| по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неук |
| ви планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, |
| «. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, |
| а радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, д |
| у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, ст |
| о, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко ни |
| . </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... |
| де...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с вели |
| једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Срете |
| Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом |
| {S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S |
| кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће са |
| имо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа мес |
| ве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што и |
| рче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. < |
| тељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава |
| јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовиц |
| </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мал |
| си писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </ |
| риште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. » |
| у пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца |
| Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим |
| , треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта н |
| гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не сл |
| еста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окрес |
| и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као чове |
| угу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, пров |
| м путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да |
| ица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагаст |
| за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Стан |
| ад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се од |
| у дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} |
| е сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше с |
| донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, |
| јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да |
| апетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одгов |
| потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш друг |
| оше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, насло |
| и да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. |
| ле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је м |
| } Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео д |
| рица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ниш |
| вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних суд |
| рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но ск |
| ра и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смеј |
| јо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, не |
| брте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут |
| S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глав |
| то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто м |
| ли кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лука |
| не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од ум |
| Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотањ |
| ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал |
| чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш |
| азде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S |
| ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, бел |
| лету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Ви |
| је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Гд |
| затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радов |
| > <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита |
| а сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана мо |
| има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго |
| неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да |
| у, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије ста |
| гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч ве |
| Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекат |
| ло чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин м |
| S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу ј |
| Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, |
| у, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге ју |
| астао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу |
| који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе |
| не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више о |
| бо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још |
| длежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недељ |
| бе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без по |
| ута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type |
| оз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме све |
| изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд п |
| {S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигну |
| око хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке сло |
| исли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде св |
| свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта |
| ој ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> |
| ше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сј |
| њем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зат |
| То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи з |
| укама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше ви |
| те ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> |
| па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен куку |
| де!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Се |
| жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу м |
| , које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није |
| а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, д |
| } Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у плани |
| е их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада на |
| то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене |
| га гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наруче |
| повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, в |
| {S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељиц |
| познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде |
| </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са зе |
| ди, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на |
| . </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се |
| је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, ос |
| /p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хај |
| ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нек |
| о. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> |
| о сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!... |
| на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима |
| ено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку за |
| S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} С |
| >— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад пол |
| Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се |
| же да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? |
| други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у |
| по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p |
| шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значе |
| њ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да г |
| нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робу |
| трашно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> |
| >Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи п |
| брале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима бе |
| а се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је |
| спусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица |
| кну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, |
| авише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухва |
| мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с о |
| та је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде М |
| наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрен |
| енчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не см |
| пријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те |
| да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја сам |
| вати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш |
| рапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, об |
| е му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> |
| с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и ра |
| нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му онолик |
| огледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја |
| ек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица пр |
| али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не |
| он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p> |
| запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> < |
| једеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S |
| м да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице д |
| во уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити |
| је се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило |
| амо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... |
| присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам б |
| овао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> < |
| >Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера р |
| се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разга |
| звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се вид |
| {S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и сек |
| есним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{ |
| у; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у |
| бичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњ |
| ица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује |
| и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољ |
| шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегун |
| в се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни час |
| еретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— |
| диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p |
| инца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој |
| кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} |
| ћна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И |
| дубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, |
| ађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} |
| разна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било |
| пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и з |
| еме најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњи |
| . — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велит |
| хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да |
| мише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, |
| едној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p |
| јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} |
| о кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кро |
| идео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </ |
| них гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згод |
| ни пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше |
| овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овам |
| ази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе |
| а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> |
| о друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други д |
| у к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бе |
| овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, кој |
| аше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да пр |
| заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи ви |
| Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући |
| а и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаче |
| ок, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} |
| а чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истог |
| воју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице |
| аци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водо |
| а је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отв |
| — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гл |
| журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чек |
| а издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне пос |
| <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убит |
| и!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка преско |
| </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и К |
| је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом |
| е Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандар |
| стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас |
| рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку к |
| сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да |
| {S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је |
| игурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} |
| Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> |
| мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </ |
| з Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, п |
| или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче |
| обија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко.. |
| уде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> |
| е ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало |
| ар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помен |
| <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </ |
| крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати најв |
| S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и нат |
| о необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћ |
| о, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Мла |
| част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица о |
| ом му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцед |
| љане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од |
| леди не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забрин |
| да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћ |
| ица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са п |
| во положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Намести |
| ко.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обе |
| сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски |
| за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао бор |
| и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад ру |
| својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци |
| и свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рач |
| S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут. |
| авом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити |
| ас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радим |
| тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно |
| , држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивос |
| е да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она пред |
| а се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се ви |
| родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна |
| асасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засве |
| ан и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </ |
| и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека г |
| и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он |
| се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога н |
| жно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих |
| >— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и |
| S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. |
| предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се |
| ше; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се о |
| ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и |
| {S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Буд |
| имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Стан |
| p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те ос |
| лужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То |
| к као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан |
| ђе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам и |
| зити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, кој |
| вену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Р |
| се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, |
| и су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?. |
| није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим нед |
| упом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно сваком |
| емо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробн |
| умовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко |
| их мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, |
| сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут |
| риге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, |
| рити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у |
| са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прст |
| ло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда |
| према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на др |
| а гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају мла |
| руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, |
| и. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што |
| и пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели та |
| одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад |
| а, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Исп |
| затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На п |
| >Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варо |
| ли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Р |
| и капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За сто |
| руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и ши |
| котураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Ми |
| огледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због |
| . </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и кос |
| тле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњић |
| разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Ж |
| ртачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми т |
| отегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се |
| велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви по |
| то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас к |
| и га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесн |
| екавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађ |
| укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њи |
| кије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју |
| неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онак |
| д заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде д |
| ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не |
| ји држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак |
| се, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{ |
| нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право |
| акав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја |
| зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — за |
| ућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши |
| поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантов |
| стано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи |
| те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш |
| врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер из |
| цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога трен |
| мо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и |
| — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. |
| досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из а |
| јала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А к |
| да, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и в |
| но разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... |
| — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из |
| Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу |
| на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у з |
| Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, бол |
| а.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана об |
| едаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му пл |
| које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрет |
| добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запеча |
| <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу т |
| свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако |
| >После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једн |
| о радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одбо |
| , јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше ни |
| ве то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде.. |
| воцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе |
| м и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колик |
| но као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље |
| књицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли |
| га, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђур |
| вет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља |
| .{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где |
| виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада |
| гао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре. |
| } Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке у |
| меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз |
| мери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је |
| <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат је |
| <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у р |
| алије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и поне |
| подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. |
| зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше пис |
| за вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, |
| виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отв |
| ека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је оп |
| алидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то |
| а му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. |
| е руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу ру |
| е Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим д |
| а.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, м |
| трану и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гле |
| , ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, |
| знао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту с |
| нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између гру |
| егнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непреста |
| пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ј |
| ги? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— |
| он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док са |
| жити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S |
| ћ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да |
| да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се н |
| — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остав |
| одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор |
| >Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохв |
| ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљ |
| е три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... доб |
| једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица план |
| ла, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова |
| ји је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на |
| ш јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год с |
| м кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче |
| господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче |
| еху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осв |
| овора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра |
| тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одв |
| овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </ |
| рица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Мару |
| азо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава |
| и она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бог |
| е крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, км |
| пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме с |
| Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, |
| изи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} З |
| леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран цр |
| екорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако ње |
| и, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђу |
| терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики туно |
| се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше |
| и шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали с |
| е — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигац |
| е у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после |
| а, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и ко |
| ше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Де |
| , обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па с |
| Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан |
| <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз |
| једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p> |
| > <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође с |
| кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехн |
| ве, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а он |
| омад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети ка |
| се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— М |
| им путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића ку |
| неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела каз |
| дужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над захо |
| ом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почеш |
| дговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јави |
| уж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S |
| , постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гу |
| , а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али |
| p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Та |
| } Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зн |
| ке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и ј |
| ље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p |
| . </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја с |
| спода, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престају |
| о је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не |
| казиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој |
| /p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку |
| чу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — про |
| «, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи о |
| } Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Ш |
| пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде |
| ма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чек |
| а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сеља |
| тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам кој |
| чи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </ |
| . </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ |
| ва часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни |
| о је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је |
| да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућно |
| ценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, |
| вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједн |
| у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече |
| њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела |
| е, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи |
| рак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати дев |
| ре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па |
| јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато ј |
| Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да |
| Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се |
| ва, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} |
| уци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... |
| рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево са |
| је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на |
| ито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Има |
| капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше |
| к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. |
| место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Нај |
| пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Та |
| тео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... |
| е?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и |
| ти.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а |
| хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{ |
| ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њ |
| ош могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случај |
| се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна поква |
| бало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и пос |
| за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе |
| авоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он |
| готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацел |
| } Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и раз |
| нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао |
| } Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S |
| свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше к |
| д с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, м |
| {S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на |
| е замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој лед |
| дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} |
| рац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посл |
| остаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долаза |
| објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога |
| Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да м |
| стаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, |
| е се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш рук |
| ка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију |
| поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозни |
| обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бик |
| смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега |
| а улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{ |
| м шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, та |
| p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко |
| ам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S |
| ет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем |
| ст.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђу |
| Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </ |
| кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти из |
| — Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треб |
| обија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивај |
| а примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је |
| Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p |
| >— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у |
| и други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са |
| жи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} А |
| уре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме |
| финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било |
| и ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, |
| p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо |
| и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не оп |
| мад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јавља |
| ре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Каж |
| > <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми |
| ле узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем |
| девао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од |
| о нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо неку |
| Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци в |
| а видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p> |
| <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватр |
| што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавал |
| да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукур |
| ад пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — о |
| <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку |
| болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и за |
| ју. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо |
| и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Пос |
| Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелиј |
| ретио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Ве |
| капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. < |
| би, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{ |
| — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе |
| ведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је |
| чи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </ |
| се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ до |
| да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... |
| . </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Ка |
| буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они |
| О може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А |
| ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се с |
| ушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} По |
| ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А ш |
| ан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и п |
| амдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> |
| зире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога по |
| их, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после.. |
| одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p |
| же на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је |
| а то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у |
| <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је кра |
| моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може |
| чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро с |
| е у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S |
| сти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па |
| . па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему? |
| S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — |
| толице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себ |
| е злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука |
| теру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти |
| лан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркива |
| још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више |
| ца, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рође |
| ети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене |
| слио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и |
| н. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвај |
| посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад сврш |
| е живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у р |
| о, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је |
| чном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} |
| молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирс |
| речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... как |
| двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код ме |
| појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје |
| ма, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни вид |
| у се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на |
| тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ћ |
| </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад вод |
| е, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Је |
| то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, |
| ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! .. |
| одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али оп |
| јући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, |
| не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке |
| дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад |
| век — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да ка |
| га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— |
| ем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у п |
| р је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убис |
| , простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} |
| Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, |
| ога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не ди |
| н се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера |
| на, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Как |
| ни стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморим |
| .{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: б |
| и...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да с |
| чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољ |
| ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти пом |
| и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручиц |
| гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше |
| и опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море ма |
| у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве о |
| ина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговор |
| ађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његов |
| ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који |
| тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се |
| е с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога! |
| Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!... |
| од може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, н |
| бе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му п |
| танку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам |
| > <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и |
| .{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није |
| head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве |
| ко до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка у |
| ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може |
| том сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је |
| >Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, гд |
| један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и |
| а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката |
| да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ бр |
| осла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то ј |
| то се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте ст |
| бушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке |
| анкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <miles |
| тим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата |
| на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде ра |
| што се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. |
| же пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, |
| полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али он |
| Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо |
| цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као д |
| говори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на до |
| стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из |
| приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик |
| вац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућ |
| одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће н |
| . </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаш |
| их поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А |
| о ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— |
| а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече |
| анку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад у |
| е имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се дог |
| p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га п |
| !...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви |
| Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друшт |
| деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с п |
| седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p |
| , па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, ал |
| е ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се ком |
| их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке.. |
| p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још ниј |
| војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значил |
| же капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара |
| потребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новиц |
| тију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! |
| орити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| а, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То на |
| ече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се |
| . тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p> |
| кама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Ов |
| тавио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто |
| анци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, |
| рачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи |
| е обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хо |
| ја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко |
| ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра |
| оришту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо ме |
| сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише сво |
| и, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборав |
| сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да |
| али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку |
| унца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другар |
| што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пр |
| зо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она по |
| амораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но разми |
| же и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се |
| згубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе ут |
| <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест |
| окобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Св |
| {S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Ва |
| за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али он |
| .{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да с |
| нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не |
| беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и виш |
| им, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очим |
| ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у |
| јица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се |
| м’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жан |
| на оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И оп |
| принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти |
| ије; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је |
| } Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом |
| } Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то |
| буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом ра |
| Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази |
| девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила м |
| јми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, |
| .{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене |
| амом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврћ |
| м и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се |
| >Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећ |
| е, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} |
| чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. |
| чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и л |
| е, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он |
| м немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео |
| очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чу |
| њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она |
| Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не мога |
| не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се |
| ве ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да м |
| да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако |
| ала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више г |
| ређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... |
| ; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја бе |
| помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи влас |
| да и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивиј |
| ља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној само |
| ако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p |
| воје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лу |
| ло прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему |
| </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не по |
| <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори |
| — Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си д |
| морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тре |
| он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица |
| дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше з |
| о — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Је |
| де би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако.. |
| ако се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: » |
| а руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа. |
| е, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена |
| »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па с |
| иже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, зас |
| Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на в |
| у око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се о |
| са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсн |
| сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опаж |
| .{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. |
| ..{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела |
| ше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али с |
| и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S |
| м сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p |
| оге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда пока |
| посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине роди |
| ле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота |
| азнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро м |
| танка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се ис |
| да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па |
| е, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девој |
| о велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица |
| икну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; |
| аде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, |
| има о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у ста |
| арица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и |
| S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у |
| одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; сам |
| обом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћ |
| у са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, |
| о отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не |
| ој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом о |
| ку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирни |
| Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и при |
| зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> < |
| е тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необ |
| тва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој |
| саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p |
| , само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да |
| вака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио |
| жда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то |
| </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља |
| на и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, |
| ра све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Так |
| , која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само |
| хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — |
| еже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али |
| општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не по |
| е прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна мл |
| ) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, |
| ог, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине ср |
| њем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђури |
| дмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — |
| ела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: са |
| а и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати |
| опашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Н |
| м је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па |
| им... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста |
| у од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће |
| >Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ прош |
| Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да |
| лити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти к |
| није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не |
| па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга на |
| Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па од |
| } А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћ |
| ојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Ај |
| издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шеће |
| е то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у |
| у означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико ра |
| ну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе |
| дован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли |
| забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} Посл |
| су познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући |
| тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља |
| мао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потре |
| већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су мо |
| мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, он |
| ље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} |
| трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами |
| !{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда прову |
| ропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачи |
| сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љ |
| , море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне |
| те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора |
| Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принес |
| та беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било |
| аније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше |
| кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> |
| н није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор... |
| {S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после |
| из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група |
| и да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су оч |
| на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прсн |
| творица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на ра |
| у ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали |
| ц, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се о |
| и, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, |
| каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не нали |
| S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он с |
| итујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим |
| оказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за |
| наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, н |
| се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мо |
| редби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p> |
| ца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, о |
| ђен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица |
| е боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа как |
| еровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, го |
| одина прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одле |
| ући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} |
| најући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га |
| исне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха на |
| а са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, |
| р ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> |
| ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да т |
| сио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим са |
| се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p |
| S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не п |
| е испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред к |
| том, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, п |
| p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ра |
| трао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убис |
| дио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месе |
| о ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред д |
| га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјури |
| ! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пит |
| и и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам |
| . </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његов |
| и сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: |
| и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично |
| ну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угле |
| сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му стр |
| могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Ву |
| к. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, |
| безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мис |
| му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давш |
| у жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поре |
| и осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити... |
| о циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја |
| наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она |
| ватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са с |
| погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> < |
| устио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не |
| и се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозни |
| а се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је |
| аква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде за |
| ише за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} |
| а у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натр |
| посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, |
| ... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати. |
| и главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, |
| тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ј |
| , да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се пре |
| низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са |
| /p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах |
| одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису ку |
| изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу |
| .. </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — кур |
| мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И |
| да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све с |
| </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путн |
| морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне |
| {S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па.. |
| ица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могу |
| и је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове |
| е му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У |
| е угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне |
| ад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којо |
| нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако |
| и!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био |
| стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и пот |
| не своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p |
| у, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не си |
| руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је |
| премају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегмат |
| еме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зи |
| е бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка |
| бјаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни крив |
| уће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, к |
| није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила |
| и је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, си |
| зорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше з |
| ет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше |
| значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p |
| наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе о |
| орак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну |
| ..{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он |
| е прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће |
| «, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се к |
| еше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође м |
| и.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Јед |
| као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђур |
| у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит |
| <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога пит |
| Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако |
| ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и |
| о тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија м |
| зиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за |
| да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресе |
| , не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала |
| ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> |
| ад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мал |
| ла.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне |
| ужену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова син |
| ш. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> |
| му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша и |
| урицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли |
| о обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше к |
| се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди с |
| уде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те оби |
| е да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо ва |
| , зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер |
| облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да |
| се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме |
| Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се |
| х, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку |
| попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећем |
| чно подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на |
| рође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко |
| памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Св |
| у се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се |
| одим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице вол |
| и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> |
| је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, бра |
| ловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши поте |
| иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече пол |
| нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани |
| емљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и њ |
| ео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одм |
| лабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жен |
| аш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он с |
| м онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? |
| — Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Ра |
| е ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њи |
| шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ б |
| Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из тв |
| ње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше по |
| га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прођ |
| о размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па по |
| p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p |
| м, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где |
| му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери |
| . </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још виш |
| ут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са |
| власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не в |
| аком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи |
| </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја |
| не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пруж |
| Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четврто |
| за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати оста |
| преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. |
| од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се о |
| но је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па д |
| о да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!... |
| а се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... |
| , те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто |
| мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из |
| <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дува |
| и да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њи |
| — Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја |
| о...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И так |
| Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xm |
| томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без разм |
| « — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше. |
| а столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е п |
| прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, |
| то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не беја |
| ди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темен |
| а му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који м |
| сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку у |
| зао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заус |
| и бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, посл |
| и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Ш |
| .. </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћ |
| не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрск |
| из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код |
| ад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео |
| да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... |
| се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p |
| и ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и |
| {S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у п |
| к. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратим |
| вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. < |
| рштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена |
| иртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и т |
| под куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне д |
| рнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море |
| х, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно ра |
| /p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те |
| о што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш с |
| »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p |
| е гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке дев |
| као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећа |
| да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијес |
| и главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му |
| га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели јед |
| ије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и сл |
| .. </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка по |
| p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} К |
| дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их |
| и опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња |
| ра их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бе |
| шине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S |
| злих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} |
| јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се |
| пот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, кл |
| нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на |
| а љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Злик |
| чи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Вен |
| орђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радо |
| адић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип |
| зио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, |
| реко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, об |
| већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи |
| А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, |
| а, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један |
| укуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице |
| а улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протеж |
| ак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од с |
| домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, |
| груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и п |
| лонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцрт |
| XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зра |
| Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стр |
| јаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица преко |
| ђе међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем |
| му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p |
| н стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чист |
| ита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати |
| разу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушк |
| уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога |
| нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут |
| и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још ви |
| ишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осме |
| О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо |
| оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње |
| лице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отво |
| д му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, је |
| етаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду? |
| p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из срез |
| азове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутр |
| истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви с |
| у, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и вод |
| си што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и |
| е похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капета |
| .{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{ |
| изу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну |
| p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво |
| вна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао н |
| окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А |
| покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале |
| атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читани |
| ише ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Х |
| значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори зб |
| ву. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође |
| е одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други тр |
| ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам |
| , брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Види |
| е убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} |
| .{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он л |
| и весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо |
| — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и по |
| к главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, |
| своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једа |
| зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је |
| Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши з |
| {S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да |
| турио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти |
| ном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја в |
| обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па |
| ад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бо |
| Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрек |
| те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p |
| ли опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде |
| оских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извес |
| је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... |
| у заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, |
| е он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица |
| ро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, му |
| куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше з |
| , једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мал |
| , па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо |
| село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Ст |
| ећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагл |
| удника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим |
| оји је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} |
| јанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако |
| дморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| ица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То |
| време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} |
| д којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшил |
| оља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у двориш |
| Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, |
| ом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која закла |
| д, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђуриц |
| капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа ошт |
| на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одл |
| своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! |
| . па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вр |
| о.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш.. |
| тицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети |
| ра, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, |
| у ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато |
| и Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да |
| ашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, к |
| али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до т |
| е сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет |
| адама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на св |
| и се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати |
| а чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па о |
| узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и |
| века. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар коли |
| ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се |
| и Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, |
| без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. |
| је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет... |
| дем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у ње |
| аше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| већа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитра |
| у у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и |
| вамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p |
| <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све |
| цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. |
| p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-х |
| док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, |
| с и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је |
| ко бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све бра |
| ету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ. |
| згледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато |
| да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S |
| од буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, в |
| сећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. < |
| гим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случ |
| поверењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам г |
| с шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то ст |
| се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ |
| оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну |
| урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе чов |
| Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, |
| знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене р |
| петан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и от |
| аде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више п |
| ...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле к |
| икну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах |
| ави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{ |
| Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он на |
| да Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта д |
| аћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, шт |
| кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем |
| ледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе |
| а су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога |
| ју срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на ко |
| сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет.. |
| стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је |
| г!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну тре |
| е састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута ли |
| , ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> < |
| бе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а н |
| већем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица |
| унце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вич |
| ојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што |
| да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се и |
| отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ |
| љоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — ре |
| S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p> |
| е може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... |
| евима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, иду |
| погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који |
| . ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно |
| > <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да т |
| овик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио к |
| вамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врну |
| >— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> < |
| ете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмита |
| сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лука |
| још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, |
| ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време прв |
| !... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. |
| ему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> |
| тре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру |
| сно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продуж |
| и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} |
| дисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђа |
| Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одгов |
| мпанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспос |
| Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну соб |
| чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда н |
| ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га |
| Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они с |
| удске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се |
| њих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спре |
| аже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако о |
| , кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се за |
| хове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори о |
| дим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам |
| запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда м |
| то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је |
| ом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га осло |
| S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надат |
| срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао. |
| ије бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има |
| јаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Р |
| ио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </ |
| него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како |
| </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а |
| положење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} |
| а од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се по |
| се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и |
| шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју |
| с... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на ле |
| ну главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> < |
| упља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p> |
| последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово |
| тим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху |
| .{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно бе |
| а ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти |
| Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S |
| ре чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, |
| ваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше |
| } Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, |
| рио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, уз |
| овац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они |
| стоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе |
| рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам |
| ати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их |
| а превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми о |
| док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не |
| сао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се с |
| ... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p |
| му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао с |
| теже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је |
| оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </ |
| чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, |
| Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се у |
| не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је |
| ре, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вел |
| си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Как |
| о себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају св |
| /p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код |
| > <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му с |
| учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из ваја |
| село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те |
| гледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само з |
| сно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер п |
| мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раски |
| омене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> < |
| онетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућн |
| ку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво шт |
| би помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим ш |
| шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе |
| сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никол |
| о опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, |
| ако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било |
| беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли ова |
| а да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околн |
| етку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. < |
| казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за |
| са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} |
| трашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове мед |
| е месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— |
| пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вуј |
| p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао |
| е, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се |
| он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отво |
| ико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али |
| {S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје.. |
| мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није |
| неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три де |
| S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи вр |
| погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и |
| ем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, |
| е у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје сел |
| </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, к |
| че неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. |
| у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} |
| ? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насм |
| стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стаји |
| ајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> |
| искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако |
| , омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док |
| требе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све се |
| очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, к |
| тигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мисли |
| и сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да |
| прави пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере |
| звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: |
| </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме от |
| } И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујов |
| ку бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити |
| И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снаш |
| {S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! . |
| буђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти |
| беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, |
| данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађо |
| или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он |
| но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли |
| зналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само ј |
| ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим п |
| баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и м |
| свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, а |
| ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли кап |
| уде.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш |
| еме протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапк |
| </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин |
| тво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И оп |
| је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, |
| те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да |
| .{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није |
| } Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трч |
| ајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачек |
| нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у как |
| дигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све к |
| жавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али т |
| рма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и м |
| Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим |
| е, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— |
| Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђу |
| ве к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо |
| ве то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{ |
| о. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела д |
| у хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би |
| ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, |
| иставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да |
| . </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, |
| хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко |
| во, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, на |
| е на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После |
| гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да |
| слушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу |
| чку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по |
| ла! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а |
| и не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачу |
| уда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! |
| еле дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и |
| м, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} |
| у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо цело |
| ад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под з |
| ити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али |
| оснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме |
| цо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, |
| чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да |
| ажио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостани |
| нку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плано |
| , шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{ |
| ича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо |
| до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где |
| жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај. |
| боје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко неј |
| ејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке |
| ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, |
| и? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — зап |
| живети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њег |
| } Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећа |
| и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си |
| а посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђури |
| , него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам |
| и, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па доб |
| Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и оки |
| поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вел |
| ела сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... |
| сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законски |
| м умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад о |
| тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада |
| сред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозо |
| онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајк |
| ао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ сми |
| } Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које ј |
| ј кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> |
| ађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну гл |
| че Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујд |
| лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка |
| поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у на |
| нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио |
| Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти |
| е прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свира |
| ом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац |
| уз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. |
| ад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, |
| ла, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распр |
| еде у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јо |
| лећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме |
| ике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му |
| нији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати мно |
| исуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице пор |
| ет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сус |
| леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зн |
| ра са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурн |
| идећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи |
| животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срц |
| и још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах по |
| десет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и |
| риближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глав |
| гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побрат |
| пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче |
| одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{ |
| а свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{ |
| ћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и с |
| а, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив сво |
| Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, |
| им записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко глас |
| и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео |
| недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, |
| »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу |
| и су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше |
| публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да г |
| поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плав |
| език издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му п |
| уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци п |
| , аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за к |
| како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавеш |
| оје се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Ј |
| увај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, |
| и и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може п |
| знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада |
| ме, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш т |
| за, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачн |
| побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </ |
| се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, т |
| ику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руков |
| иљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређ |
| арише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p> |
| те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одгов |
| ?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно |
| дуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни мој |
| зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} |
| све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на |
| ишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише |
| ок се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чуват |
| код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти |
| је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Из |
| ижује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> |
| питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повоља |
| е сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S |
| ли да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно |
| њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те у |
| , да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље |
| бро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се јо |
| {S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p |
| па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакош |
| вши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћин |
| редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести |
| бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога пр |
| Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да |
| зну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и д |
| ута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— |
| ребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше к |
| ађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Х |
| де необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па |
| ци. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси |
| врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> |
| ја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спав |
| у узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад с |
| њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјеж |
| , па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче т |
| у, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чи |
| . </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срет |
| оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем |
| Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и |
| и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други про |
| качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете н |
| , које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање оч |
| сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, га |
| хо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на н |
| у.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подр |
| бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, кој |
| ве зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је |
| и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе |
| ече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио |
| то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, п |
| ечено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То |
| и му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по пи |
| је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, изд |
| док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да пок |
| и, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — ре |
| .{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мисли |
| а личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> < |
| рио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а |
| а још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше |
| људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне бор |
| би — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозо |
| нчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, зап |
| . </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим т |
| псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, |
| ворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се |
| цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} |
| !... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, как |
| о, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, |
| гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрач |
| {S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После з |
| >— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— |
| Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, ис |
| еће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окр |
| тходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим и |
| само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде |
| а идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> < |
| стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси |
| мирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет поди |
| ју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима не |
| ио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су |
| бом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види с |
| ио на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад |
| на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав |
| на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви |
| зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S |
| већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу |
| допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} |
| — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врат |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро |
| :id="SRP18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео |
| } Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде |
| е задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час |
| онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се |
| е знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже гл |
| >Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретено |
| ично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером |
| она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обичн |
| га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста ј |
| S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручај |
| себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе |
| асна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и |
| се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у |
| ца, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало |
| но да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује друг |
| ане, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише р |
| писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку вел |
| јом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обуз |
| — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно пр |
| у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош зајед |
| , он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те |
| уру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво ра |
| да се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се |
| тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже |
| еш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму ис |
| сред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне |
| ла. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници из |
| ле барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — |
| дне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, |
| кару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, |
| Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спр |
| е и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њег |
| јка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата сп |
| ..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њ |
| /p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— |
| астаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, по |
| ан Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђури |
| тање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад н |
| а није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заин |
| н извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p> |
| аћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p> |
| викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... |
| који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p> |
| сматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио |
| он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Ву |
| p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хо |
| дована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдат |
| ица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни м |
| аш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размислив |
| .. па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на |
| прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине |
| а, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му д |
| и... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама! |
| не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изи |
| сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори |
| у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добр |
| а опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p> |
| е пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p> |
| че он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p |
| еш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. |
| } Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{ |
| Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па |
| вола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. |
| ју реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед вл |
| а, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ |
| и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што зг |
| а стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклел |
| ...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, о |
| рате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш |
| би ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према с |
| од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> < |
| ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, к |
| итре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треб |
| договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> < |
| /p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ни |
| о!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња ст |
| мим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом ст |
| ти. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} Пос |
| ник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако |
| > <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ниш |
| олико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се |
| јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> < |
| и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствар |
| емој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а |
| ајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раш |
| ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу |
| То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи |
| p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се |
| уче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једн |
| а га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један |
| p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан. |
| лико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p |
| </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она помену |
| и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља |
| а, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то з |
| /p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам |
| е просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом |
| се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљут |
| . </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, |
| ан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> |
| наш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — ре |
| са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо |
| штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро вид |
| ре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друг |
| сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то |
| ше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим велик |
| убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’ |
| </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш |
| то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни |
| крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право к |
| треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Треба |
| <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?.. |
| до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим |
| а који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће св |
| а, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако |
| рићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући |
| p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестад |
| — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у к |
| до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само п |
| извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом |
| /p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој |
| би не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте гл |
| очито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не |
| викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме не |
| е...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или |
| ига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шт |
| .{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом |
| а ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Б |
| да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са |
| код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, |
| ко, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, |
| о си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p |
| зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S |
| нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, син |
| де? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и у |
| огу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растаје |
| Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да п |
| лом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p |
| } Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га знача |
| и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>» |
| !...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на |
| обегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и з |
| е прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и бару |
| ..{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{ |
| во Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S |
| — Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, |
| ко резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђу |
| /p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} |
| у, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Нови |
| што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... к |
| би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али с |
| ам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га пој |
| — Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним лива |
| рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} |
| О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја |
| д најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ са |
| ше оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може д |
| урица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси т |
| ша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговар |
| му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, |
| насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђур |
| овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велик |
| </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} |
| иловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не мож |
| још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратк |
| ети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа |
| оћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} И |
| добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шт |
| знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па с |
| Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{ |
| да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме сву |
| лао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас н |
| краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да д |
| .. </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако |
| прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до |
| еди лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оно |
| а, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Је |
| та хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам па |
| ве моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а |
| Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе |
| ца. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни ми |
| м... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од |
| се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{ |
| је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </ |
| аше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам |
| то пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући |
| p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се |
| ни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S |
| аш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и |
| ј ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту |
| ао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, |
| , а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђу |
| ј, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти |
| је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине |
| ће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. |
| а ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те с |
| <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— |
| ао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не мо |
| ом? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам |
| сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као |
| но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, |
| рџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш к |
| рица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђур |
| S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорас |
| /p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени |
| е... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је |
| дур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би мога |
| братиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главо |
| и признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро пром |
| } Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p |
| почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... |
| удо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, |
| та за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, |
| редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, кој |
| опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао |
| ична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва |
| ни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али к |
| ј одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... < |
| се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш |
| и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели о |
| зи овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се сте |
| ко лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду |
| непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не вид |
| амо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да с |
| вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина.. |
| и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и |
| ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште |
| а чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, про |
| аку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасива |
| је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп бел |
| <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви |
| на, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по чит |
| растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до г |
| с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог |
| учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, |
| ширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> |
| Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу д |
| е ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> |
| ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Ст |
| да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, с |
| ни даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А |
| рењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља ча |
| ли нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба |
| сео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растр |
| ћа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. |
| зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упа |
| Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињств |
| е, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа бил |
| ар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Д |
| о ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... |
| ора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да г |
| ити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу |
| да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Се |
| отребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јут |
| мишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!... |
| .{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карл |
| : </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... |
| ли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро зна |
| еднога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се прову |
| погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, |
| мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикн |
| .{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више? |
| } Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни |
| — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... зна |
| еша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... к |
| дана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. |
| е неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сум |
| ..{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим сас |
| <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица дон |
| дљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охол |
| извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак |
| а се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је мор |
| ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, |
| ке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори о |
| ре, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, ум |
| неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, |
| ицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало ис |
| ад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чи |
| ака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занима |
| етом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је пост |
| е, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он |
| а задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> < |
| ти...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од оног |
| </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га |
| некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да нав |
| »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, |
| гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да |
| нка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твој |
| вила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао |
| то се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога трену |
| та. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. |
| помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувар |
| ему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проно |
| еш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован |
| ити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом |
| /p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната |
| а ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, ал |
| а не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за |
| само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и дон |
| усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је |
| а?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је |
| уршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За ов |
| зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечит |
| ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широк |
| ице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку |
| оста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о с |
| и за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А ова |
| е беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно |
| како могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесно |
| то и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине |
| нима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у који |
| бало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити |
| алека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе |
| очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му |
| е гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, в |
| ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Д |
| м кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, кој |
| арко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и |
| /p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви |
| ели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се |
| .{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са поди |
| га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се пред |
| у си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, |
| > <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти с |
| ше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али |
| ега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, н |
| S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна |
| едне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био |
| пљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили |
| јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа |
| биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врг |
| {S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необ |
| ела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са је |
| .{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>П |
| } А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једн |
| о рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шт |
| ... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној |
| ичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вр |
| ан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се н |
| њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — |
| {S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А св |
| Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на св |
| екање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... |
| а, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са |
| p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не им |
| лену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно |
| све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: |
| аш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> |
| па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S |
| једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, п |
| .{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га дове |
| еким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи |
| широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одје |
| одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за |
| а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А |
| имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде |
| мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе. |
| ...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{ |
| е он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија м |
| се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p> |
| надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, з |
| дећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш к |
| амјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјест |
| .{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа по |
| д да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омириса |
| p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко |
| се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — |
| ши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката |
| жљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{ |
| ... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после |
| зненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су |
| е у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код. |
| нограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле |
| он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и |
| d>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, как |
| дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p |
| } Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспат |
| спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али |
| Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — зап |
| p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце |
| му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе |
| . </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> < |
| /p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки вет |
| чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено |
| који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамн |
| , него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, д |
| прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на |
| рица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у о |
| p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> < |
| ћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечер |
| ем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?. |
| уо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није |
| Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на сво |
| А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје |
| и од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад ни |
| да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам |
| и не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отвори |
| им ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак! |
| ти, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђури |
| ори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха |
| адесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двес |
| сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?. |
| ма попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад в |
| очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, свој |
| што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> |
| е бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p |
| он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... < |
| ћи онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. |
| ца.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз су |
| о би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за |
| Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се у |
| питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања |
| оље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> |
| , одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме |
| да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су љ |
| ој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти |
| оре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се |
| ше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да н |
| што ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, |
| нчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу |
| која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање паме |
| а свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни ко |
| м био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене и |
| иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се п |
| упиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само |
| > <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, п |
| /p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће |
| љутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а |
| оке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прште |
| им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настад |
| некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да |
| — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да т |
| ушу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, ј |
| ати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ проме |
| и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? |
| ом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њи |
| лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; п |
| де човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки се |
| умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је ви |
| метне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад |
| ао и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости |
| Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> < |
| еднога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{ |
| м врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи |
| ди у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли к |
| ница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше з |
| ком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав су |
| о смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај |
| као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p |
| он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала |
| бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнин |
| н рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће |
| слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао |
| је. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, |
| S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у с |
| бама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и |
| постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у |
| ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, |
| аху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је р |
| ублици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје |
| .{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек |
| да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и п |
| ће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на С |
| ој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам уч |
| з детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осе |
| м, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано |
| м да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима |
| јима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђури |
| ремена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све |
| хта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, зан |
| балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је |
| > <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} |
| } Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао |
| ву однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Ка |
| налост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} |
| Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на |
| трча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му |
| .... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволел |
| и, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се. |
| обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу |
| он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знат |
| ити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смра |
| вцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после дру |
| аинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе |
| жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини |
| њићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсме |
| ко се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! |
| >Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори |
| смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> |
| Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S |
| н био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је мога |
| ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мис |
| p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист |
| {S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити |
| над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њи |
| .{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то |
| бро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се |
| рим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ј |
| Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у |
| рви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има то |
| <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча |
| дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео |
| е поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што |
| видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно |
| аране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестриц |
| — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у |
| Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако |
| а њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити сво |
| везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Нем |
| ставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> |
| ње утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази пр |
| а ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа б |
| . </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и под |
| S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали |
| {S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад има |
| гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — |
| воје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас с |
| о да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица |
| <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигл |
| 21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у |
| Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламења |
| , да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, |
| нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си са |
| /p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе бр |
| — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства. |
| в човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... |
| еже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући |
| бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено |
| је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свира |
| о ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелиц |
| м неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да м |
| ... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким |
| и не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умел |
| човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он |
| »А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, |
| огледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало де |
| id="SRP18971_C22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p> |
| осу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, |
| днику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима.. |
| да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јас |
| и старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут |
| сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенци |
| ови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред м |
| браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само |
| н исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет д |
| {S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, |
| , па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удес |
| 971_C20"> <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда |
| да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају оч |
| тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше |
| гледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се ст |
| бу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — прог |
| {S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећ |
| се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да бу |
| љајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју |
| кати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војк |
| е. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са м |
| лочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, ква |
| , одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи н |
| пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, |
| , стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, к |
| х повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвоји |
| , те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђури |
| а... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упа |
| асусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку |
| па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, ј |
| </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажел |
| одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја |
| ... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би с |
| сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех |
| виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по |
| гли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> |
| м Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао |
| и.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> |
| диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Ск |
| о, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год |
| иваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђош |
| , низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз те |
| звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апоте |
| паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђ |
| седлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна п |
| грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа |
| тање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику |
| га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капет |
| оја је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом к |
| е готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би |
| , изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам б |
| људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама. |
| се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, |
| тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у поче |
| чиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— |
| у... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смис |
| ку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и |
| низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </ |
| Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи |
| тарцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, |
| и!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће в |
| крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље |
| е донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то с |
| И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, |
| танка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од |
| љу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... < |
| ао олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би |
| а очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли |
| а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче с |
| же сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За јед |
| закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне зем |
| светлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ва |
| гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече |
| претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С такв |
| је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи |
| и се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се зату |
| а завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, ре |
| који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресн |
| ! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко |
| ца да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окр |
| а тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да |
| како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и |
| адрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, нек |
| ад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој |
| је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — зап |
| ри јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце |
| лави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загас |
| су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник св |
| свршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} |
| човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у |
| {S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор |
| га пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div |
| реже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над |
| струка леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, |
| одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом св |
| ут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S |
| мо онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда |
| ј кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обух |
| лаву и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу |
| атима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отво |
| у и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пре |
| S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом к |
| аху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте |
| звикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дел |
| ори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину с |
| ам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над С |
| ганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали с |
| »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, |
| злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! |
| е ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не ша |
| ет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одгово |
| Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво вен |
| А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђуриц |
| ле се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом мара |
| рће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служ |
| говори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих |
| азивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У ов |
| е и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на з |
| /p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале см |
| виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на свој |
| едећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гла |
| а и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се до |
| ишта од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слобо |
| е ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој завис |
| плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у д |
| страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онд |
| још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одгово |
| чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, |
| гову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих |
| те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђуриц |
| адање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао |
| ити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затре |
| Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звец |
| нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање. |
| једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год |
| о, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весељ |
| сле ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, |
| петане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и по |
| учити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоу |
| и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу |
| <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, д |
| да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и с |
| /p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђур |
| p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се раст |
| лити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини |
| а откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсн |
| јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој д |
| ену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обеш |
| — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове |
| ислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мим |
| награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван |
| стаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пр |
| а — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечег |
| црвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, |
| — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене са |
| >— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога све |
| неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме |
| розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради |
| ако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред |
| .{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пр |
| p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна д |
| ке, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У њ |
| досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је |
| аћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: |
| да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ра |
| да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене |
| па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа |
| д, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад |
| ојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и |
| } Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све виш |
| и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, он |
| ан угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га |
| >— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село |
| </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна |
| — Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па |
| и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима ју |
| јаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборни |
| ругим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> < |
| оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем. |
| е брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу |
| пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи м |
| се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену со |
| оје се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дан |
| се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад с |
| мену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозор |
| p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у раз |
| пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне |
| ме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад |
| ..{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке |
| е ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зн |
| а напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под у |
| е.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у со |
| одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од |
| , пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим |
| рећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Шт |
| ода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку им |
| застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S |
| тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за |
| сети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после |
| но са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том |
| ако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује |
| Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је |
| есео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само |
| подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи |
| ах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда |
| гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{ |
| ре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А п |
| они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се |
| мерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов д |
| станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{ |
| !...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година |
| е они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> < |
| пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га |
| а јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, ч |
| кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заигр |
| док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох д |
| ба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта |
| ашне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово |
| ити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{ |
| а заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе су |
| ећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету. |
| </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На је |
| оја га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са п |
| оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати ова |
| куд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> |
| часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и у |
| {S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно з |
| е пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да ожи |
| ме подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, ал |
| а да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно нов |
| само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, о |
| ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згле |
| , без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом |
| еци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Са |
| — Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, |
| е то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> |
| ја му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково ли |
| е, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога т |
| ј и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична |
| ма других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором |
| па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што |
| е би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече |
| м давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Са |
| ећ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадош |
| су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је |
| </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. |
| њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије. |
| ку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што |
| Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављ |
| је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је м |
| ен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он пов |
| се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи |
| знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!.. |
| едначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пи |
| оди му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, са |
| ао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачуна |
| ао присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо |
| поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу. |
| ти. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, |
| Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте |
| У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говор |
| и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже ра |
| пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му |
| , врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњ |
| , Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлу |
| ћи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен ж |
| диш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, |
| један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: |
| тал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, |
| које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Ва |
| о би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је се |
| пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљив |
| мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање... |
| на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже п |
| есто мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устр |
| своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громов |
| ло доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнак |
| пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... напл |
| идећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је сав |
| </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Виде |
| е.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму ду |
| ке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираш |
| и врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђуриц |
| ела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих д |
| p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне љу |
| , тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке |
| изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} |
| аместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али |
| јке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? < |
| ер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он м |
| и га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земљ |
| ећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Наз |
| вет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, |
| p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегр |
| <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. |
| више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} |
| м очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се о |
| тога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке д |
| његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лиш |
| ној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз |
| ао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком д |
| те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднут |
| ве ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не м |
| ец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души оста |
| све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једр |
| не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно шт |
| аклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад м |
| по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. |
| познат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто она |
| то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упир |
| о да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно с |
| , славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зо |
| и ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му |
| етен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од д |
| не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, |
| ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка |
| варајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. < |
| негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривал |
| онцу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брез |
| јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, пр |
| <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао нека |
| вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који |
| раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p |
| се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад |
| ћ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не см |
| хну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеш |
| а беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио п |
| м за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, доб |
| рхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по д |
| -Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се о |
| . </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{ |
| кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено |
| гнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи с |
| у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из |
| ође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и |
| прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ |
| рене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као уг |
| Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше |
| </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А т |
| мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подле |
| павају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’ |
| Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако |
| где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да г |
| што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он |
| >— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пл |
| , није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђа |
| гинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није л |
| ворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од ку |
| е не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и |
| е, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће ре |
| ти и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност от |
| врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— М |
| оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и с |
| мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, ч |
| оштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник |
| размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се |
| и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у з |
| оје му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« |
| растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, по |
| о механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, д |
| .{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курј |
| наш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш |
| S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакл |
| мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А |
| удне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општин |
| каста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху н |
| е то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљ |
| сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе ј |
| узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади |
| /p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју с |
| лажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она г |
| лаву у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми |
| бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отр |
| руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњав |
| ну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само ув |
| уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема |
| мца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац п |
| и од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с вра |
| ивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини |
| <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — отка |
| дна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто |
| , па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и пог |
| а, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично |
| глед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде |
| све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хот |
| у и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља |
| мога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињ |
| д и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Че |
| е и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Др |
| l:id="SRP18971_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред |
| тан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кр |
| причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не о |
| а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи |
| едан брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овак |
| такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — проду |
| , тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} |
| као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура ос |
| </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p |
| диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Ут |
| приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не мога |
| p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста т |
| каза да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Уве |
| .{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица |
| без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се к |
| пи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгле |
| а исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали П |
| </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да |
| о... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено г |
| сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу.. |
| пу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заин |
| тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад ј |
| unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку ј |
| <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; |
| </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p |
| ћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецн |
| ди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви н |
| е. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се |
| му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, в |
| се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, з |
| за разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он |
| ..{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, н |
| цији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{ |
| се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку н |
| и ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>» |
| своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожур |
| еобучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама |
| азделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа |
| зишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p |
| >»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама о |
| тра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радоз |
| , починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — поми |
| од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети ка |
| у. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартиј |
| . </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њи |
| сар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> < |
| } Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изне |
| ...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, н |
| е капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми |
| и о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш |
| аза руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима с |
| уљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком |
| уда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апс |
| мети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Д |
| p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а |
| Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се |
| а дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи |
| <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са м |
| : или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради ј |
| . после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхт |
| ете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба по |
| , а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне к |
| о за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станки |
| > <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да л |
| ожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори |
| вољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да |
| , убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше С |
| ј из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу п |
| ш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па |
| и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметн |
| м веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слу |
| ш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти н |
| пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стре |
| да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, о |
| ај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо по |
| ви ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p |
| дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво |
| н одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не зн |
| Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га |
| је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком. |
| се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, |
| } То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажн |
| {S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевн |
| одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} С |
| њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није зна |
| p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали |
| дном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. < |
| оска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p> |
| а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, |
| се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи сп |
| страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као |
| и новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај мета |
| , осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} |
| {S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврја |
| а и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му |
| и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испарава |
| у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу |
| еда како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте |
| ива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о пов |
| ед уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </ |
| вамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога г |
| и очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тр |
| ха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му о |
| Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А там |
| и, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљаст |
| и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па |
| један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет д |
| .{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадо |
| — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само н |
| од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беш |
| седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели |
| ше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек |
| дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча |
| а чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу |
| а дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну |
| дина.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике |
| и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У |
| иш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига |
| а и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни |
| а ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили ран |
| оворио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта |
| ад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али |
| аше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, п |
| оњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које ви |
| ицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да ј |
| зници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и с |
| гло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, |
| } Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају |
| тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо ви |
| па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док |
| > <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничк |
| па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи с |
| еновичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огран |
| но.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на К |
| ним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред |
| пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у гус |
| бњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула ст |
| , знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да |
| а опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела |
| шт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљав |
| , не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако |
| кво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужас |
| враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку |
| ати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — |
| Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} |
| е то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја |
| Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах |
| свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а |
| и густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, |
| мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. < |
| Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има л |
| ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне |
| нам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безб |
| ди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се ста |
| S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, |
| имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још с |
| </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и напада |
| </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише |
| са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> |
| же на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пр |
| њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа |
| Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја.. |
| не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} |
| осле испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и |
| а погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и |
| .{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим |
| свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{ |
| ти!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је |
| ...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, |
| само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут |
| {S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми пов |
| — Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мор |
| ко све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то |
| , нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет з |
| , као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како |
| ове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим |
| често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с |
| тена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђури |
| се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило м |
| а, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му пог |
| Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмис |
| о затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, изве |
| х пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у г |
| им подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичн |
| ивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беш |
| атра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не т |
| ледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико |
| јводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у |
| а Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње до |
| Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. |
| таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетк |
| еза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада |
| их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подст |
| мућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пусто |
| ајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори с |
| охвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах |
| Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружн |
| ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстонош |
| горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна опл |
| на за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Рад |
| у у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{ |
| послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p |
| , чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не |
| ђе ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, |
| </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо |
| у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} В |
| пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђу |
| ње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која |
| троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожу |
| ана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на нек |
| пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — |
| ине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па р |
| путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивш |
| , а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним |
| нога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у |
| рећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! |
| иже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у |
| , али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој |
| омаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш г |
| ладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну ма |
| ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И та |
| то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p> |
| орити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се |
| — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море н |
| ук осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— |
| и, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p |
| пред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док н |
| се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну С |
| сама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигош |
| урица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... |
| пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му д |
| /p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Мита |
| елика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на |
| ровом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Ма |
| , и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла |
| S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па |
| тарцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле ис |
| притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А тере |
| у уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Мил |
| ут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчев |
| оја је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} При |
| о сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пан |
| хим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, |
| итно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ход |
| да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе пр |
| рочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори |
| рена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну |
| пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко |
| брад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крст |
| ну? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дозна |
| во, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{ |
| стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, п |
| ту.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се ов |
| <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме оре |
| жите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> |
| </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади |
| оме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску ико |
| чепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење о |
| жаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу ко |
| им коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се неп |
| p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из лу |
| ако дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p> |
| ... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване |
| необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Мариј |
| чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право о |
| а, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </ |
| ажим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако |
| Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p> |
| кол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању д |
| . </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо. |
| потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о |
| > <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, |
| укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљ |
| ма ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарм |
| ити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја ње |
| ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, кој |
| дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и г |
| дан нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— |
| дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплаши |
| але, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нари |
| и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... ро |
| и за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фи |
| жем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </ |
| ије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и |
| врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар |
| руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? |
| је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. < |
| за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за |
| ша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудим |
| ма ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају неш |
| -Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а |
| она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус |
| Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саве |
| дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко т |
| укурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, |
| ропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из |
| а ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправ |
| е ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се о |
| а Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговори |
| вица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две |
| м бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене |
| >— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у |
| . </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу |
| е осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вр |
| о ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше пог |
| ичину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо |
| рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти каже |
| , не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« ср |
| ђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише |
| аст па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познан |
| да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у ку |
| ? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар |
| ави... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} |
| још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта ве |
| порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђен |
| > <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели.. |
| би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико |
| итрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђ |
| ш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој де |
| ше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: |
| {S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозор |
| она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А ј |
| буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо од |
| знаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш |
| од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нис |
| аред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би |
| на, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако |
| днети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? |
| јено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{ |
| и зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао |
| неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </ |
| у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако |
| бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... др |
| е изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а |
| . они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?.. |
| а другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, п |
| <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — При |
| пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај« |
| а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и |
| одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код ч |
| се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да |
| д пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} П |
| како...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је се |
| пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и |
| ..{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за кол |
| ало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете |
| кав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислит |
| ан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не |
| по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и |
| плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражов |
| има, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити ш |
| >»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу |
| лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, |
| оваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је н |
| те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испиту |
| ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </ |
| евђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је са |
| окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, ко |
| осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да загла |
| , притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар на |
| босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— |
| зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнав |
| том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и од |
| веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како г |
| а после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </ |
| да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим |
| »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре |
| — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђу |
| пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, |
| ако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У С |
| е бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и |
| иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја |
| ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — о |
| борнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчић |
| Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, |
| џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Н |
| >— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде жив |
| — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти |
| ли сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво загов |
| е журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му |
| светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>С |
| о ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотл |
| асник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада |
| могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: |
| нки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни п |
| реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или |
| ео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је провод |
| /p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p |
| мњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад до |
| е, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици |
| што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут |
| а и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: с |
| кочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стад |
| где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће виде |
| говара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му |
| аш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> |
| ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му |
| вудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше гото |
| истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> |
| ј приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији |
| је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власт |
| една жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у |
| о су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шт |
| ре, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подноси |
| па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет по |
| ја кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Им |
| Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит на |
| кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али |
| никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! |
| уп: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да |
| о се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, зна |
| ктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући и |
| свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се н |
| какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохв |
| ња у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна |
| о моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, б |
| адован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави |
| ком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до |
| а није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до |
| Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу |
| — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добит |
| аде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе п |
| од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{ |
| ше радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — |
| пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А как |
| земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У ста |
| рму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </ |
| <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накаш |
| Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме о |
| ова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половин |
| ом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, ал |
| . — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући н |
| и Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко |
| заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква |
| не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на |
| у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њи |
| ника, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше |
| у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери умес |
| аду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и зав |
| крета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на ра |
| едним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди |
| во по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим деве |
| ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} |
| о, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} А |
| је и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала |
| али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца |
| е нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из |
| први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, м |
| дни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност |
| шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну |
| спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су |
| , мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и он |
| а је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: |
| то одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела ко |
| баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум |
| лавом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем |
| Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да |
| > <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђе |
| јајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада |
| у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, |
| акав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђ |
| ознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на њег |
| инити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво |
| е ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни ре |
| »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помис |
| ао да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да круниш |
| p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> |
| јица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим п |
| /p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код П |
| ј како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па |
| си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? |
| , док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба |
| поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Ор |
| >Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, ко |
| , само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Бо |
| неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кме |
| назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, |
| .{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само не |
| говори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га |
| чинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венч |
| идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је |
| ћу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, |
| ивети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по в |
| највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најср |
| то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој наш |
| да Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се пот |
| </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздра |
| тога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало до |
| Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гро |
| о. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— К |
| воји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, е |
| мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је |
| неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p |
| </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању |
| ам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да м |
| води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А н |
| а у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђав |
| а је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p |
| е се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се |
| ога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне |
| упио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем.. |
| ље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара |
| и је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад |
| а угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и препл |
| подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до ју |
| Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђу |
| дох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, каж |
| > <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућ |
| ојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром |
| нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро |
| ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, |
| клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p |
| <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; тр |
| окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријат |
| ли није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никол |
| и случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с т |
| с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па уста |
| ељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У |
| оро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се у |
| е среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз дру |
| II</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњ |
| е за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац м |
| учно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите че |
| о знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна |
| сио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или |
| ледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике |
| мати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаж |
| а треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, ј |
| е лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Стан |
| оброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало |
| тао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре |
| је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не м |
| нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p |
| — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и ост |
| сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станк |
| нтовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Ш |
| и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како |
| и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па |
| м Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Л |
| му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, л |
| вео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица б |
| и путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где |
| ече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, |
| > <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или |
| у те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хи |
| же овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли? |
| реко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад |
| арамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком |
| крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу за |
| > <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу |
| наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док |
| вари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванци |
| а ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p |
| >— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они не |
| овори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апо |
| де је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољн |
| Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због т |
| а, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговара |
| пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спрже |
| јно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну кап |
| био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је н |
| рица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и ја |
| у, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку |
| а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога |
| у се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му |
| ло га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала по |
| уги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже |
| чи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше т |
| су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чуди |
| е у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по |
| нали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из ва |
| <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и |
| ним челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху к |
| и другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту и |
| к стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И |
| на светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћ |
| ва није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са |
| сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} |
| S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, в |
| топи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p |
| ребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини т |
| Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац |
| угу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, с |
| одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе |
| ојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом |
| анка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необи |
| колности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику из |
| амено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у |
| , па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеј |
| јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомуз |
| црвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погле |
| а и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{ |
| аконских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; ка |
| } Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зау |
| аве, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на једа |
| ини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова т |
| ку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пр |
| ва оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци |
| говор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете би |
| ад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим п |
| а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни |
| му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен сол |
| ахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја |
| ини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму |
| м испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га не |
| шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су св |
| о се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној за |
| ци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им |
| неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звек |
| јући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — |
| ним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први зна |
| изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си јо |
| е му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он |
| мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, |
| спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурил |
| гледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, т |
| а Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје с |
| <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је заду |
| беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{ |
| зору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са х |
| ле заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и |
| а овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савла |
| је се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све |
| ица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} |
| одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p> |
| анка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кук |
| чепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тог |
| се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш |
| ... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере |
| и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних |
| а не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући |
| >Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила вра |
| ваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да п |
| ну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, ка |
| према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза |
| и сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим |
| ђоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на по |
| о је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло ле |
| чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, |
| болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p |
| те брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> |
| јстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено |
| еше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху тали |
| p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окре |
| ј Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он |
| ко луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у |
| « и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?. |
| поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија |
| е на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противно |
| >Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две прова |
| лисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожн |
| свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али п |
| на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а |
| ој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња |
| није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опа |
| одећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новиц |
| под којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на |
| де пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S |
| ини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да ниј |
| његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање ро |
| усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, в |
| . — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. |
| ију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... |
| у мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала |
| вињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... |
| а, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и оп |
| ођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само |
| е, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опр |
| ку, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и |
| се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушав |
| играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ће |
| да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако мно |
| а гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примам |
| поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испо |
| нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисл |
| е обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до |
| атор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} |
| тес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} С |
| пасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је |
| огаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни тере |
| даваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} |
| , стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка |
| аједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} |
| ј неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, |
| Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то мно |
| му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе |
| разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто вр |
| би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав п |
| м — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. |
| а нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса |
| речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се са |
| по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, |
| И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и в |
| ија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљ |
| му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да |
| ми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се мо |
| е око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у |
| лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се ру |
| м тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Ал |
| но зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђур |
| пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дох |
| преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја за |
| во, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је |
| ки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од |
| ка нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} О |
| ; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јав |
| аге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим о |
| се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драг |
| ту у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге по |
| ражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изго |
| сом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је с |
| е у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко |
| велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, а |
| се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђур |
| шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и |
| ст, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак |
| а...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и |
| угих живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их д |
| ремишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној |
| ога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да ра |
| у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразло |
| p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметн |
| цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мењ |
| ица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде о |
| о ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакн |
| ху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица за |
| бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И |
| у, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љу |
| беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с о |
| урица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџи |
| знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Мило |
| видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шу |
| ђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно |
| јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: о |
| буздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да |
| се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је ср |
| више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То |
| ајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе доч |
| нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако |
| једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало |
| ање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли |
| </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{ |
| Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и |
| арева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> |
| тају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се на |
| , али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} |
| иближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи |
| . и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда. |
| ај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ с |
| корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је са |
| знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p |
| д очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи |
| окула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављ |
| ди се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико трену |
| писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Д |
| А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не |
| другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза |
| а се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар |
| т на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његово |
| на шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасно |
| ток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на ј |
| же.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандар |
| још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после |
| ао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопш |
| зумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би рад |
| штро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенет |
| у...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ вид |
| аза трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђур |
| ..{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбој |
| пазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беш |
| ска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради |
| после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе |
| ти под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« |
| у криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, |
| ати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним |
| се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван |
| ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чек |
| е дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па оп |
| ге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му |
| ико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све дава |
| {S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га |
| ујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због т |
| лижаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехо |
| апита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. |
| е скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљи |
| ње своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отво |
| ече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пу |
| је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дру |
| у их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову с |
| етњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући т |
| морнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помр |
| неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда мога |
| > <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам прашта |
| време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда |
| ропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, о |
| како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији |
| та.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и |
| усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и |
| ју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </ |
| а подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед |
| чију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро |
| о — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби |
| м стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозо |
| ом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме друг |
| у Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун хр |
| то пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке об |
| шуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице |
| и сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по и |
| Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини б |
| ама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, н |
| ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови |
| и овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убист |
| више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! |
| одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце... |
| > <head>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође |
| ај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до уш |
| т људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо и |
| мехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви р |
| ено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслон |
| на, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквом |
| , само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити р |
| усти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, в |
| је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад |
| тоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том |
| да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И |
| се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац о |
| сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђ |
| лиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} |
| едан пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом |
| ро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, |
| , а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа |
| ој противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви он |
| Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! |
| рекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми т |
| чени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Пре |
| едом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S |
| о на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се јо |
| Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом |
| жника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збун |
| ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није з |
| и, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти |
| а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, |
| за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што и |
| не и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже |
| фску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај раз |
| може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те так |
| едини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapt |
| улци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има |
| , самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становник |
| .{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, |
| е«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! .. |
| а.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју ба |
| {S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радов |
| /p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет |
| д се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на глав |
| /p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— |
| а.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с ра |
| слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околи |
| вчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Срет |
| роз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да |
| ретрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, ве |
| опо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— |
| ра и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијани |
| велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није |
| и.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи |
| ге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S |
| че руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и јед |
| е да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да |
| о примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац |
| , па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери |
| таде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене |
| иш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, ир |
| трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци |
| ије — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... са |
| квих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... < |
| p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку н |
| пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да н |
| } После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по нек |
| кну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија |
| ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после о |
| вца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд по |
| да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> < |
| Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба |
| у и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим над |
| и узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде |
| — А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} |
| он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићи |
| а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коњ |
| </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ч |
| орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниски |
| да на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту пошто |
| ном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А к |
| ем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидн |
| естано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само |
| је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести |
| остаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одс |
| .... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз |
| глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма ви |
| них младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и д |
| лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, В |
| еда своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не мо |
| је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај! |
| S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одј |
| говори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам |
| па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам н |
| не.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију |
| ао подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не бри |
| р састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадо |
| Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је |
| жимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p |
| појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{ |
| око брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, нач |
| p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочи |
| д којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вуј |
| да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мр |
| ђе до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да |
| ... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне |
| на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Ст |
| напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, |
| наде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже |
| дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и |
| она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и б |
| горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, т |
| вши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко п |
| ознанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојни |
| за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка |
| ац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од |
| сав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсан |
| века, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по |
| ворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} |
| — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога прос |
| е разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упада |
| он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{ |
| , па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Бого |
| горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} К |
| ама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће |
| сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по и |
| енчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, чит |
| и наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Ј |
| ка кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обу |
| јчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} |
| стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p |
| е то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p |
| и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обаве |
| ађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> < |
| ема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи ка |
| м му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па |
| с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај др |
| ејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— |
| <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих кр |
| врши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном |
| погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му |
| овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она б |
| тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућо |
| скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли |
| у поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем |
| м и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни с |
| огоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко |
| рће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не саста |
| Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни |
| ст«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати |
| вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па у |
| оше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегу |
| загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад.. |
| о, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе |
| еце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка прен |
| исебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Мил |
| уђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од к |
| } И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак на |
| ики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај |
| опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на сам |
| који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора и |
| угова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заноси |
| ле пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из о |
| би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лаг |
| ли, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слу |
| } Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад о |
| оје пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> |
| е мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> |
| на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви п |
| хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да |
| ево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и о |
| пао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покор |
| Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке б |
| на, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружј |
| с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро |
| отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше ка |
| коленице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чара |
| у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобод |
| сторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, |
| непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначит |
| о, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{ |
| ујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — |
| дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиш |
| Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво |
| ће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда |
| вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... у |
| шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно |
| поље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар изв |
| и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим з |
| >У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су в |
| укну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеш |
| колико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и |
| у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици д |
| дама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга пол |
| и да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се |
| им плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На |
| за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела |
| андарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће исте |
| ока чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да |
| арада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необич |
| дена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се |
| на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и с |
| рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако ре |
| врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се вр |
| е веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се |
| сла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и |
| , а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си |
| е, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а г |
| допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, |
| само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се про |
| рава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћ |
| ори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, |
| тли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покр |
| где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, умест |
| срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвни |
| ио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле на |
| ељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настад |
| д очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« |
| и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га в |
| дати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пр |
| војим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка ули |
| То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантов |
| мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и |
| ше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам с |
| високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му н |
| за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове карама |
| агуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху насл |
| аљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје ру |
| ти јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увре |
| >После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима |
| урица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправд |
| ица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше н |
| И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, |
| непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нек |
| , а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво |
| позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио |
| тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се прек |
| ритискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци м |
| свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S |
| ре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p |
| Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </ |
| ши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, ка |
| камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом про |
| еда на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његов |
| </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и |
| твеношћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} А |
| х, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаш |
| мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Заш |
| права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се о |
| то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А п |
| >Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се |
| рвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку дев |
| ане. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и сп |
| прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жед |
| p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, она |
| али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, бр |
| ст је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не |
| н је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а пој |
| чи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу |
| , куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, ви |
| Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у ј |
| муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Панто |
| на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он |
| у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ наг |
| Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он |
| без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их |
| ове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три ча |
| сти се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну к |
| сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта |
| и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, н |
| вет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђур |
| ра.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред |
| е измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седи |
| ихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А ст |
| гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} |
| причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак |
| да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се... |
| мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жан |
| ов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> < |
| што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошин |
| мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седи |
| где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђури |
| поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута |
| шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац |
| помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати |
| лици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, |
| че да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас |
| кола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И о |
| поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави ј |
| ка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћу |
| три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само ј |
| вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу |
| итељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{ |
| ване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате |
| та, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p> |
| заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— |
| трашно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после |
| оже проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не |
| с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, |
| о педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — |
| е располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вуј |
| и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, т |
| едну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, |
| А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> |
| </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом |
| им!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква доч |
| ичај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни р |
| плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — |
| ише оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта с |
| ору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок |
| и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излаж |
| и...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде он |
| од нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ |
| , почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} |
| а већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе ред |
| ици, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај св |
| обичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, |
| ма, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити |
| е цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{ |
| свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо о |
| мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му |
| и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка |
| вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од кој |
| Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже с |
| о његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до мо |
| а одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе |
| остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »пол |
| није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматр |
| — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али о |
| е увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу г |
| и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, |
| , јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, |
| рже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево |
| > <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену. |
| > <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, |
| дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потр |
| јем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад л |
| ео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, р |
| едите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стој |
| ђали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну тра |
| да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{ |
| они меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври |
| гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао са |
| ни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. |
| обросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ... |
| е по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним |
| дна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи |
| оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху ве |
| ке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око с |
| у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да ра |
| ого дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. |
| једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да |
| из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац |
| Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околн |
| ла.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне г |
| но, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њег |
| све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној |
| ни оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{ |
| у? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... |
| е бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да ви |
| ваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дув |
| шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неко |
| неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај из |
| ке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, п |
| сећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни |
| старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебело |
| едном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развиј |
| : дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао с |
| да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро |
| — Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам |
| ар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па х |
| појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским ка |
| жила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може |
| и дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле |
| ...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је па |
| Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље |
| сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједар |
| ају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху ху |
| ако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило неб |
| т.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила он |
| изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђуриц |
| ошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у |
| а, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала |
| дно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апот |
| еда своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му св |
| њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> |
| на са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p |
| , само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не |
| се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и исто |
| и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе |
| >— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни т |
| з собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а посл |
| ице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да |
| ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у ком |
| екам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од |
| њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима. |
| итар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном чет |
| рете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — |
| , клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе |
| екај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у |
| је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је |
| сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и о |
| их руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јас |
| орава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и |
| а дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда |
| Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним |
| нај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, м |
| > <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их д |
| повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам |
| коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није |
| треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нек |
| S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да |
| осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дот |
| земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очиј |
| </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канц |
| а се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и |
| вара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. < |
| у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p> |
| ш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаро |
| нијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погле |
| ? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p> |
| а уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе |
| им уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти |
| м... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом х |
| ива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у дв |
| надне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који |
| дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те за |
| , укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пре |
| е њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише оно |
| редај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах грун |
| . </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </ |
| од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе |
| о се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p |
| во глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђури |
| исто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познад |
| ћи се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то изме |
| путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше д |
| ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и с |
| , виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се |
| па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш |
| спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. |
| бро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана по |
| уре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо |
| уде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила пом |
| ницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </ |
| онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на |
| уо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да н |
| ми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се.. |
| чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане препл |
| Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате |
| а је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више |
| надна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је |
| ских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се |
| возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове с |
| ка нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и по |
| са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p |
| арод живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано с |
| ријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а вет |
| пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с ко |
| бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с д |
| а пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гле |
| онесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, |
| коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека |
| опали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали о |
| посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да р |
| држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Ра |
| а.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, иг |
| донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Пис |
| ам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — |
| де Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p |
| е.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та |
| </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокр |
| е тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије |
| <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљ |
| осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе с |
| зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му св |
| — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} |
| ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђуриц |
| ајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда |
| ше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци |
| и шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме |
| везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, |
| е.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву. |
| мовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају |
| е ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да |
| верајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвар |
| ла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одву |
| н. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, п |
| једаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p |
| ј близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво гла |
| </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет |
| то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђ |
| p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњо |
| /p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, |
| тесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кр |
| а коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div |
| мо срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div ty |
| ај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе |
| но своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она т |
| у и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хај |
| а и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом |
| е побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} |
| на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему |
| ругу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, о |
| уту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стра |
| крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи ка |
| души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и |
| Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно и |
| чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге сек |
| нда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повик |
| ео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао |
| софију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се шк |
| се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, к |
| еч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду |
| раш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз |
| јеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, сл |
| речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је пр |
| лажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напосле |
| отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, нап |
| ива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да не |
| низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} З |
| мађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p |
| и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гл |
| ође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе во |
| и се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; ра |
| азе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га |
| пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и пог |
| вица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђу |
| ци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све ож |
| о. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брз |
| чер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда |
| та, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и |
| > <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ва |
| ц.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчен |
| .{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Је |
| страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у ја |
| начито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан |
| Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у напере |
| под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Ст |
| лена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим к |
| се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, |
| . — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </ |
| а слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било |
| људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подиз |
| уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{ |
| викну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху |
| зо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели о |
| дах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући |
| брисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту |
| бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Треба |
| е.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што |
| оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Зна |
| љути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти д |
| њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, |
| се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... |
| стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква доб |
| Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би б |
| а падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{ |
| у.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да поте |
| не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и глед |
| на, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о |
| о, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, из |
| он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређ |
| , застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али |
| вима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, |
| вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, б |
| љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, д |
| елиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — |
| а шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насиг |
| по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Вид |
| уцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац |
| урицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кук |
| одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна |
| с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред |
| еже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по |
| угога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их |
| посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао ц |
| ма.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са |
| е-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на др |
| м пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихв |
| .{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се нијед |
| чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и |
| вчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смр |
| хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури |
| за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мир |
| ма се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћер |
| </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерс |
| ки поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета |
| и је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S |
| ама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, |
| нопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глав |
| му. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми |
| он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све |
| глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над ра |
| — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то |
| за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће |
| стала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ве |
| онеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре з |
| рц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, |
| пна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} |
| руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга м |
| анка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била |
| ете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном оста |
| најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње |
| а виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно при |
| да. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи |
| во и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезл |
| кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у |
| ним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће с |
| S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и за |
| обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нов |
| ну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан панд |
| , истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Уж |
| вати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{ |
| а и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у гр |
| и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> |
| танка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међ |
| {S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе пош |
| — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су |
| Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гв |
| Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи |
| јале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... |
| ловати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао |
| д у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, ка |
| стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за п |
| к свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он |
| говор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо |
| владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна |
| ли ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћ |
| ко...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, н |
| Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и |
| х.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега |
| је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Ал |
| и напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји |
| ла. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Буку |
| не из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да |
| S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} |
| се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која |
| {S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{ |
| адгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, с |
| на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— |
| ихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са |
| да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати |
| атра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењ |
| мршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О |
| морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио |
| .{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. |
| разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и ка |
| но, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разго |
| менују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада |
| страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за |
| то чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми |
| стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица |
| а што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, поп |
| би да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кре |
| м, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— |
| аљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци о |
| потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је |
| м лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одва |
| и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се пр |
| му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и |
| , за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђуриц |
| двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод кућ |
| дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одов |
| и му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти |
| ши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чу |
| едаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соб |
| да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разб |
| или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне |
| и, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? |
| ружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише |
| коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он по |
| > <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица |
| и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљ |
| ине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и моно |
| узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, к |
| да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готов |
| ани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав |
| нутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или д |
| аш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе н |
| <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела |
| оје носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на |
| онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који в |
| и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах ра |
| и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, |
| . </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p |
| се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привла |
| ци са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних |
| онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песа |
| Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена о |
| <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти т |
| о.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="ch |
| он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја |
| ица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се х |
| !...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи |
| је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђ |
| и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и |
| ловину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје напе |
| аред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна |
| , побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мис |
| ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам д |
| жем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, ј |
| куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трч |
| ди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> |
| ица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста |
| "> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и једа |
| и.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </ |
| нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакш |
| нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору. |
| са.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и с |
| овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по |
| ава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из |
| н налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимај |
| и зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато се |
| е ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој пр |
| ад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} |
| ма јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се |
| ору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне ја |
| једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрч |
| узданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим поте |
| жније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклева |
| оде коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па |
| <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатн |
| Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, пос |
| ају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко |
| после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви |
| ставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озг |
| и од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на |
| извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну и |
| пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли нео |
| е. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и |
| народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше дост |
| општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ниш |
| апке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свако |
| ј! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откљу |
| ј главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена |
| се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију |
| аде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разле |
| . </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p |
| му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узв |
| рад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном |
| д изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, |
| у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се з |
| чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да |
| За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но |
| и они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не в |
| збојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налаз |
| то да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! |
| аже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те уб |
| е!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у |
| не од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не има |
| p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, пома |
| ичај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, о |
| огла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вуј |
| е наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти |
| но слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни |
| муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели |
| си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре з |
| </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим |
| ави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре н |
| зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, |
| у он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути.. |
| окајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао б |
| чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако |
| о да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече |
| из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у |
| размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због |
| х пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те кр |
| ноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. |
| је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољ |
| у учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао д |
| а ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, не |
| мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откр |
| као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи мој |
| ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ј |
| p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још виш |
| и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврд |
| нички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур |
| најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није лан |
| е зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела |
| Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни |
| имању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила |
| ену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет п |
| а се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се |
| чиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да |
| инути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин сло |
| Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — реч |
| ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим |
| дно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> |
| свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти |
| ати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! < |
| у на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху ув |
| </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S |
| га где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој |
| дњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија |
| а извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако |
| p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се пол |
| и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима ост |
| човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи сп |
| у своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоко |
| о иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта л |
| лете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </d |
| толовина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награ |
| </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забран |
| е препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз |
| , морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима. |
| ћу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ни |
| кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују |
| Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, |
| устом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се пон |
| } Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цел |
| да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви и |
| нако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> |
| ки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом из |
| се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хлад |
| им и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз мале |
| бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и |
| од натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улиц |
| цају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у то |
| се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </ |
| е опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у њ |
| уго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са с |
| шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но |
| унилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и |
| га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је бил |
| d> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвил |
| из поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред |
| ете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забр |
| таде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, ч |
| т му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и |
| е вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ни |
| је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови гор |
| откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, н |
| је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, ш |
| ишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђ |
| оље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p> |
| Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до |
| е мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете гл |
| испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срц |
| стрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очисти |
| оград, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дуванск |
| аре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и |
| че га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се |
| и она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде |
| ао у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на до |
| и се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сва |
| стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше н |
| рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и п |
| И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, |
| вожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још виш |
| — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који |
| ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда |
| рећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— |
| високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови с |
| д њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, |
| се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не |
| {S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затв |
| из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </ |
| ав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одбр |
| а подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе |
| љно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваш |
| тнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S |
| вамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица |
| њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешње |
| их песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га с |
| е се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, |
| т полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна |
| вежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне |
| .. ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, |
| , по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одре |
| ло ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрв |
| како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао д |
| нога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну |
| <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— |
| ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа |
| е искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} |
| о си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: |
| о што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту |
| једаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога |
| и да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђор |
| >— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разгов |
| дарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд ок |
| необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и са |
| у и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они |
| само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласни |
| росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} |
| , без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човек |
| ема томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене |
| и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, хар |
| орби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, |
| бацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше |
| а одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се |
| поди, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда |
| попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама |
| ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — гово |
| о Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара |
| да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} О |
| p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила. |
| преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га ц |
| ога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде |
| ише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже |
| та то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш ми |
| крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут |
| жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне |
| /head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му с |
| !...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> < |
| ма обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под запис |
| т је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му |
| преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што |
| : </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуш |
| нос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} По |
| е тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећи |
| мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице с |
| н под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад |
| шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћи |
| али само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом д |
| говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд о |
| дим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад п |
| зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одгово |
| коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава су |
| И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу |
| ст година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слаб |
| > <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хо |
| .{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио |
| р није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи ста |
| јрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, ко |
| и Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљив |
| ачерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем |
| он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугла |
| сану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни |
| рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био пр |
| и од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је ва |
| га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже |
| таше.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Свак |
| јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи |
| е детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, |
| ласт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Не |
| тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао |
| јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два г |
| ар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацај |
| ајпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од |
| мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} |
| а остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. |
| кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он |
| а Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Д |
| а као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за |
| а зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио |
| они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукав |
| ?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, ка |
| Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачн |
| само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S |
| Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, |
| чена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори |
| па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него |
| да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, |
| и... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нем |
| еже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му |
| вога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Нег |
| за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде кри |
| .).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срц |
| н се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе |
| вему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена н |
| аумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. |
| а си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем |
| ек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, |
| али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, дец |
| у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју |
| уше, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више св |
| ам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, ка |
| о гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре бо |
| олико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, в |
| уњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и ј |
| и онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер мож |
| ста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку |
| ћи иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти с |
| о? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задр |
| .{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чег |
| мо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полици |
| а да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би м |
| /p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша |
| се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У та |
| јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја |
| и о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </ |
| о мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само ка |
| а ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних д |
| онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами з |
| д ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер зн |
| та.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Се |
| да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта с |
| онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревс |
| .{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— |
| да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине |
| а женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и |
| бичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и |
| етар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштри |
| а му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде |
| .{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здра |
| е на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири с |
| рно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још до |
| , разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка |
| пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умериш |
| а, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надви |
| га, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да |
| цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, з |
| нела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се |
| окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова п |
| закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>П |
| у, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад |
| > <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се |
| ених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, к |
| {S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, |
| е у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и преб |
| воју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку |
| трану и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>П |
| н на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна ма |
| Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô с |
| гнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и |
| нај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Н |
| жара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на дру |
| обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и доб |
| стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упр |
| >— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне |
| вара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим за |
| говори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђу |
| , не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који |
| шту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљако |
| вљаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на ч |
| н планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чу |
| ? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — уб |
| сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, ко |
| ачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не |
| Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које нај |
| га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантов |
| њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оцен |
| о нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе се |
| под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у |
| днога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од |
| пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку пре |
| стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за млад |
| <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну левако |
| д радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешт |
| који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су по |
| ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, |
| вајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовч |
| ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — |
| »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти |
| док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p> |
| д девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу |
| учама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознал |
| струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, сумо |
| у и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: |
| ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — |
| дамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје |
| увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читав |
| рви сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећ |
| ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра посл |
| леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубар |
| рењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једит |
| о ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже д |
| купој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим нас |
| лаву, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и |
| S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, с |
| ликом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шу |
| после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да иска |
| /p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Да |
| сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачу |
| ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одгово |
| ћа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, |
| док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се |
| урјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са |
| та оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... |
| аха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чата |
| .. то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... |
| дела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају с |
| себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла |
| кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у |
| шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах |
| ах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курја |
| рча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих |
| и ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све јед |
| д с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, |
| кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, |
| ћа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му |
| као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком рат |
| м разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној |
| та он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, |
| људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, |
| ... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђуриц |
| је лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели вла |
| ад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцен |
| она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Про |
| ости, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и |
| е сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај. |
| а, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да ле |
| оји зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Д |
| ћа! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да |
| да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну |
| /p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окр |
| е сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, от |
| бог чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху |
| подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче не |
| ине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се |
| едном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне ј |
| аборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мис |
| тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго |
| ачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни ка |
| пред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p> |
| о у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напр |
| незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која предст |
| За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то вр |
| бичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу н |
| обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са сту |
| елих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... |
| чена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је |
| дари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су |
| е од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело п |
| на, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је пош |
| гу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражи |
| а неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} |
| ца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, |
| закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{ |
| траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Пода |
| х после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} |
| ми гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Так |
| Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита о |
| и суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за из |
| стаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па |
| и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве |
| д Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица |
| а прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му |
| . </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p> |
| , чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да т |
| ник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, та |
| »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се т |
| дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво по |
| Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На |
| очито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, не |
| еба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер м |
| ац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта т |
| и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише п |
| им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — |
| и из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»К |
| ред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без |
| рикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву. |
| се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који |
| ад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро |
| ад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја т |
| Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност |
| им мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стан |
| одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта |
| Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед т |
| {S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па ч |
| попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ра |
| Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господ |
| току и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Бео |
| ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— |
| аш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што им |
| и.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А В |
| пштинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђур |
| ца и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да |
| авости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марк |
| за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за |
| их.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе ј |
| S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту |
| жи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим |
| се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> < |
| гледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, |
| сто, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зли |
| вно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— |
| прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договара |
| ! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то мес |
| дећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, ме |
| , али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, |
| устише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђу |
| до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји |
| заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокр |
| /p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах н |
| у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p> |
| е ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к висок |
| Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим пос |
| а, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им с |
| о двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сип |
| тавио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један |
| омишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, |
| Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико |
| да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{ |
| е њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им |
| ам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поје |
| огађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре |
| {S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торб |
| — Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети |
| ме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — шт |
| не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, |
| и Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од |
| рке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »П |
| ита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... |
| од осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да с |
| довану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се ве |
| днога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и ст |
| апред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, поглед |
| а, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чо |
| тити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала |
| прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те обја |
| Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено |
| S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: |
| обро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћ |
| косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице |
| ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђури |
| .. </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вр |
| о је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану нал |
| сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна |
| т, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја |
| та ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!... |
| лима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурен |
| ла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, |
| ао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као ли |
| е све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си |
| д окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> |
| у дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене |
| а хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} Т |
| риње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећ |
| о пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмен |
| а. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, |
| њено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Отку |
| } Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најм |
| њац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога |
| слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко с |
| же кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике |
| ад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремц |
| аде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихов |
| Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претр |
| бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p |
| тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љу |
| е гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и |
| а, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — б |
| ..{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> < |
| ајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Пр |
| речени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно об |
| еда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљивари |
| пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два |
| заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку |
| она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степени |
| али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} |
| кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова |
| по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} П |
| p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из на |
| опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ |
| жио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препр |
| о да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако |
| дима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од |
| ућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који ст |
| ласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговор |
| раво к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писа |
| уда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јал |
| ачера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, зн |
| ајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем |
| пце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички |
| презније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз п |
| > <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, ниј |
| е вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на дворишт |
| да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустиш |
| радан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никол |
| а робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи ла |
| са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек уве |
| , па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} Н |
| ца погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже п |
| тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} |
| илику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад |
| одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један п |
| беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико |
| ској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте г |
| њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђо |
| укоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна ж |
| ас сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код |
| {S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а једа |
| једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо лет |
| bSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и |
| неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина. |
| мој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да ид |
| </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој |
| браз под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету |
| би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не |
| </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не пр |
| испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на пр |
| едаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше |
| се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли |
| чина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, ст |
| и се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и |
| p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима |
| се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читав |
| е спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред заст |
| .{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је о |
| зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао прису |
| е могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и сед |
| ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су |
| у башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> |
| и, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака |
| о чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве |
| итну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у нев |
| изиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош? |
| а веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какв |
| а што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, |
| си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... м |
| па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, бр |
| и одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{ |
| евине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро |
| е душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране |
| ну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, бе |
| ога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капариш |
| ла врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} |
| у на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под проз |
| вцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— |
| оља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога но |
| ући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим |
| е до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отвор |
| главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понов |
| ндарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из |
| ње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, к |
| а... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </ |
| паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у ви |
| обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђуриц |
| урицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио |
| оста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући сво |
| е насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А у |
| . </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака |
| мља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше |
| ица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога |
| е ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се о |
| а се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му |
| аних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и |
| ћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на |
| бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, п |
| } И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљи |
| не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте глав |
| да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се пок |
| и и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при |
| <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море бр |
| S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пр |
| вни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по г |
| ико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А |
| мо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну |
| еснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме |
| летића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти се |
| </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, не |
| њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буко |
| нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само да |
| ри ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и је |
| ила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред суд |
| м да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљује |
| Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, |
| о и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унап |
| {S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> |
| плашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ |
| а ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће |
| бав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као |
| моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше пре |
| нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!. |
| за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадос |
| срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте |
| се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, |
| ледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у |
| о је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до ов |
| дговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш |
| убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, |
| , савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полаг |
| ица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести |
| гоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. |
| икну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p |
| аше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не |
| рету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим |
| ближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chap |
| — На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> |
| } Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! |
| невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а ве |
| с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не мо |
| .. </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно |
| у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни т |
| иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још сумо |
| , обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капета |
| има! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном |
| ђу потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, |
| звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> |
| протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с је |
| ени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, у |
| чи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> < |
| поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево |
| би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку |
| езизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} |
| госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане ж |
| што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, п |
| у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да м |
| м стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара |
| Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очај |
| ше добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала |
| лажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске |
| пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И |
| ући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију |
| , сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не |
| и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та д |
| нако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Гд |
| ца скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохва |
| о реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повик |
| ти нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> |
| опу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежа |
| познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради о |
| иза се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ |
| тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... < |
| дни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> |
| </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крст |
| ц, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће сл |
| о је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насиг |
| куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слуша |
| доше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта |
| превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кр |
| е пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба |
| он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, ма |
| оје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, к |
| Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да р |
| њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне |
| сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месе |
| уша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште |
| ! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим п |
| , али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зо |
| његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије б |
| в, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање про |
| да се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снеж |
| ртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вра |
| доше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, ма |
| , зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање други |
| ађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шуш |
| чица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрме |
| кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти т |
| па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, |
| и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се рашир |
| И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од з |
| повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џ |
| ли... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да поч |
| ханџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, |
| колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цв |
| капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, |
| доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати н |
| мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, |
| баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му |
| пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне с |
| коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} З |
| ци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, |
| Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Уб |
| аштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили |
| д нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се л |
| око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посл |
| p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону |
| не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друшт |
| ..{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, об |
| едном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и |
| мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му |
| у, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим |
| азгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. |
| кнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једног |
| , иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим н |
| у, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топли |
| о пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на после |
| е и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то |
| ц, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких |
| </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка |
| и ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном |
| е и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, |
| и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да |
| /p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац. |
| /p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стак |
| а, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред |
| овце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пол |
| аљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с дру |
| е куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сј |
| од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену с |
| еобично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумева |
| хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p> |
| појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну г |
| аде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном |
| мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станк |
| ељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене ми |
| е вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу посла |
| једном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих |
| узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четв |
| ако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе |
| им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је |
| а и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта рад |
| руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу м |
| .{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели |
| .{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје м |
| ном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим натк |
| ића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се |
| где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Ш |
| е сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе т |
| у Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи |
| /p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијем |
| е пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити |
| мо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по |
| се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се |
| ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај об |
| руга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да но |
| бирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега |
| Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче |
| дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекива |
| Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће пр |
| ад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја |
| и је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад |
| и и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као |
| два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше л |
| сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... < |
| згледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевк |
| ражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да |
| пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе с |
| не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући усп |
| анаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над |
| нијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, |
| ина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а р |
| га нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју бу |
| ла!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради |
| о; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и распо |
| роде и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем |
| и да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p |
| } То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта тр |
| елим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном жив |
| ој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} |
| } Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати дру |
| а ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, тама |
| пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S |
| и ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} А |
| ђа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључ |
| цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око |
| , па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним |
| и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кр |
| е ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунц |
| и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане |
| е.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А г |
| тигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто с |
| ти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. |
| е јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— |
| — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: |
| ју.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а н |
| на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагоми |
| са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазд |
| S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, кој |
| о му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последњ |
| бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици гра |
| — Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. |
| ном лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, |
| , то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од |
| а...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка.. |
| у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; |
| еди, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако з |
| благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — » |
| пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. |
| них очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја о |
| сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— О |
| ш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од |
| ку оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим |
| о, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад |
| коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још |
| еке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио б |
| се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити |
| се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Поглед |
| најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе де |
| е до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад б |
| То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допад |
| ароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако ј |
| влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метн |
| о удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а |
| У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, каза |
| е дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мен |
| постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му |
| ала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више и |
| наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле нам |
| он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа |
| бљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе од |
| <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самово |
| уда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих |
| досно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако |
| у, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућута |
| нску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су о |
| иваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгл |
| еђашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном |
| од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> |
| к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука |
| ане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким |
| од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, кој |
| — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти са |
| аке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребе |
| ене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је |
| , прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала |
| и да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хи |
| ца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетан |
| ојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њ |
| , а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и р |
| /p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста |
| пита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — |
| идети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец да |
| далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове |
| ш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} |
| ај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта разда |
| едају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже ј |
| зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, а |
| то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{ |
| шући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђури |
| ве, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вуј |
| је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и би |
| {S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?. |
| а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, |
| е крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му |
| аја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да |
| та! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S |
| ишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, |
| и их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не |
| каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једа |
| нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али |
| по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам |
| евиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамн |
| н, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако крас |
| чи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један |
| се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанк |
| тадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају не |
| ко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, |
| бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно |
| питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда |
| сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући |
| {S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њег |
| мула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и он |
| рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а |
| то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Беог |
| од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је |
| о да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је |
| ар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо г |
| шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке |
| днога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станк |
| каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Ж |
| кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— И |
| пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће |
| ек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека |
| , да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још |
| Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу |
| дури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, а |
| шчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право |
| х дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упит |
| атку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрам |
| p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научи |
| и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, и |
| Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавај |
| адити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> |
| S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, она |
| ај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора б |
| неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, |
| одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и пог |
| ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S |
| ије од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као |
| ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђури |
| у се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, |
| {S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад са |
| ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у |
| о лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Ра |
| ужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све јед |
| знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где |
| То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... он |
| ..{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је |
| она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, |
| лишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потр |
| у, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— |
| пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток |
| м ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, бр |
| ред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </ |
| пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори |
| у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо т |
| му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће |
| е: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, |
| ма, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </ |
| нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћ |
| а колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с |
| једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мен |
| а зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслуш |
| грушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек п |
| шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек оч |
| а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> < |
| леда га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, к |
| илике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је л |
| ли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала.. |
| ух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... < |
| жим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} |
| ати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти нами |
| ...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смр |
| мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију о |
| ман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упа |
| </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишља |
| </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мај |
| идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — |
| о.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и по |
| ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. |
| насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га |
| завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} |
| нтовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. < |
| <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — о |
| осматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му |
| и одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Д |
| да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— |
| не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекал |
| сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога |
| к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата |
| <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Ле |
| а запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно с |
| роши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама |
| својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, |
| и, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш к |
| но. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили |
| } Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди обори |
| ави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... |
| је и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а |
| јо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да |
| ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде |
| рштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш |
| се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени |
| .. рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни |
| } Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином |
| таде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаш |
| рвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беш |
| : пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су |
| и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе к |
| а идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} |
| е, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p |
| овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> < |
| овце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само |
| на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко пов |
| иже к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подмета |
| </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, д |
| — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафа |
| о скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли изве |
| е привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза п |
| аменом. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одгово |
| Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. < |
| /p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се ч |
| ема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевско |
| ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да |
| тан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> < |
| ли им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А |
| е цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он м |
| повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p |
| робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> |
| ки, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар |
| арошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... п |
| S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају з |
| p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је уби |
| ива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи |
| стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само |
| паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити |
| ме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} |
| ем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{ |
| је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш д |
| други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, бо |
| лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар |
| погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд л |
| ело) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... гд |
| а слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, |
| } Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу с |
| S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, |
| а, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, |
| Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за |
| буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} С |
| о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али до |
| у... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узет |
| страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго.. |
| мом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила |
| о шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово н |
| повољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </ |
| е — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја! |
| Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, |
| S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра |
| ћи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на |
| .{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи д |
| упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и п |
| али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и |
| не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. < |
| ше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да н |
| ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти |
| десет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али |
| да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин |
| а устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се |
| вац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; |
| ена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђури |
| е добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, ш |
| уди«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> |
| — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... |
| то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, |
| о нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да |
| ити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам |
| лиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Зна |
| та се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме друг |
| /p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — о |
| имо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори о |
| ира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу |
| још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа |
| S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа |
| кама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Х |
| и се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљи |
| осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад в |
| у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, |
| , је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших пе |
| и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — р |
| ду!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинс |
| огнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а п |
| ом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{ |
| антовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше |
| не равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже он |
| м, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са |
| ном, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и кор |
| че да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше |
| бично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на |
| су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали м |
| о разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам |
| Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша |
| јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да г |
| ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако у |
| а избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да скло |
| се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га по |
| о ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше |
| . </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети оп |
| зговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити |
| евешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— |
| ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас |
| умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, |
| , под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му ми |
| {S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегу |
| том плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз бл |
| легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очим |
| атко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!.. |
| орак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад т |
| невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и ста |
| да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема |
| а молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише |
| де, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И |
| ово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским |
| т кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с |
| оја му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино с |
| ет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разл |
| . </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке |
| двикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомича |
| земаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за се |
| а, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима свој |
| ац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вук |
| То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст |
| кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се |
| p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно |
| добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебно |
| ише прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нерво |
| ад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, ш |
| ка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} |
| пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут |
| гих карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољава |
| у крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна |
| м, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!. |
| некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше прија |
| зненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опа |
| — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећ |
| у нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по је |
| е ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници ка |
| ... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станиш |
| е сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа |
| му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, ка |
| ка топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </ |
| а брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није у |
| е игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је |
| доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвој |
| </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> |
| чно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде коп |
| уо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га |
| ари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на |
| слије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: |
| а он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да с |
| и окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остав |
| ?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој |
| а га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да с |
| Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преинач |
| </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах скл |
| те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, |
| реврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном |
| е, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стр |
| му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, к |
| бодно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осе |
| нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљењ |
| а тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му |
| збори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и |
| о пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном |
| д апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматр |
| ма.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на ла |
| бично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га л |
| ше.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада |
| па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих ста |
| квој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао |
| крете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му неп |
| ажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p |
| вори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дозна |
| обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз неви |
| .{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да |
| p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши |
| шано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморн |
| четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос |
| урица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, |
| ређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} |
| агу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div ty |
| сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек. |
| се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си т |
| а чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђурич |
| ла га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља |
| е куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци не |
| е оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушк |
| трач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па |
| опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се |
| ив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако |
| о мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, до |
| видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже |
| а нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да п |
| во оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати |
| и бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега ш |
| а разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, го |
| пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њи |
| и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права |
| носних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледа |
| расло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по |
| пери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком з |
| азвила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S |
| е воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута |
| д ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S |
| погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио |
| реву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало. |
| дном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије |
| лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи |
| моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p |
| ица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по н |
| м у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их |
| плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те |
| је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. |
| андури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, |
| еновичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да |
| ни, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима |
| и ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што с |
| е, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда г |
| ? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја |
| ваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{ |
| {S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара |
| лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све |
| ај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и |
| Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто |
| уче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У |
| потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш |
| /p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ г |
| заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи д |
| женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађ |
| ?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} В |
| </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ва |
| се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потре |
| </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја |
| све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти ха |
| мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигну |
| /p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа |
| вати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само н |
| згранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва п |
| одила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он |
| мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају |
| раво у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се |
| вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пр |
| и поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе то |
| сети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши д |
| једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>П |
| и хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на коб |
| на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица о |
| кво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за те |
| том, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, кој |
| ицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега |
| и не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p> |
| и.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, |
| огурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, |
| Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе зами |
| бови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи |
| а ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, кој |
| тне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље заглед |
| е очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба с |
| ове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механич |
| >— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле |
| иште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то в |
| па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не вид |
| Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — в |
| — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пан |
| <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана... |
| .{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде д |
| их са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али |
| исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S |
| падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрв |
| том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази! |
| ем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нек |
| с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет |
| ем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом поја |
| причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо |
| ки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да |
| то ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа |
| и и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p |
| ега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренути |
| да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како |
| вори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи |
| Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам з |
| ву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити |
| ема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећа |
| ала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна |
| враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ћ |
| </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и |
| и погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше |
| лиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем |
| шала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пу |
| нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа сре |
| Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га |
| на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро об |
| асније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није сме |
| ва...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опро |
| ска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја |
| свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на |
| ече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мог |
| вајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, кој |
| , очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> |
| у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Ради |
| ознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни |
| : »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред |
| нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се |
| хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право... |
| сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p |
| у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} |
| аш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друг |
| и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p |
| е пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </ |
| S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полиц |
| ставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове б |
| е! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани с |
| ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да т |
| S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како |
| — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи та |
| као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему |
| , што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро |
| облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче |
| p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био ма |
| онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, п |
| али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p> |
| мин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и |
| ебе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а |
| понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се |
| се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то |
| м.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се мол |
| оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, ко |
| јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Ст |
| кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он с |
| стио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола |
| ем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незго |
| ћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљ |
| апу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је |
| т... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије о |
| <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, |
| и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, |
| чи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајућ |
| е, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично |
| адашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му |
| оћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао |
| ену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бра |
| ушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много |
| ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста све |
| учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по зако |
| ве више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на |
| /p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô жи |
| дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у |
| ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} |
| спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парч |
| тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме поло |
| да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за |
| Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му о |
| и.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало ме |
| не дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други нож |
| и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате |
| опаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! |
| њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше он |
| бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше |
| има, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} |
| па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не б |
| ве, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико п |
| није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И к |
| Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче |
| о беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве |
| код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад |
| ста, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је неш |
| од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терал |
| <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се |
| ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом |
| није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је ос |
| {S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну |
| е знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге |
| ма добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај |
| а четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу |
| бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди |
| олице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па де |
| ..{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадат |
| је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а |
| ему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека бу |
| ећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта |
| Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре ни |
| и? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где |
| . </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се дого |
| познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буд |
| пет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже п |
| е да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама ш |
| ба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још |
| су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијај |
| овољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудно |
| села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе |
| милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека с |
| и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, виде |
| Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли |
| сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви с |
| увши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах по |
| еко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p> |
| > <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречен |
| и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник |
| виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, |
| но што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели |
| е пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред к |
| и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и |
| уновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку |
| погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топ |
| радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> < |
| ет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би у |
| д опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад за |
| е погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Ра |
| а разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокоб |
| радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и насло |
| ама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пуш |
| вори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми |
| су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче |
| , кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео са |
| â да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше |
| разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чуд |
| , није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као ч |
| >— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, |
| ко! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите |
| мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћу |
| > <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обу |
| ледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше |
| S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> |
| ио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А |
| <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све |
| шљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим |
| и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, |
| че благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не зн |
| . — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је |
| > <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја |
| а то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова |
| а дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти в |
| а.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче |
| раше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мучени |
| о неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву |
| ше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он |
| у му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста т |
| јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срам |
| не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, п |
| изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом ок |
| S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извирив |
| — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Св |
| тајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се н |
| ледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко и |
| шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села |
| од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право |
| — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излаз |
| а потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од |
| је, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не м |
| траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах |
| и у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који униш |
| нко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Б |
| чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S |
| му дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{ |
| још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после н |
| њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху |
| ? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до с |
| ти, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више |
| од прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е са |
| спалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... < |
| ело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави |
| и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво ч |
| , малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону до |
| олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, раз |
| их плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као |
| уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задов |
| ко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стар |
| име, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним ок |
| су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весе |
| егова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к се |
| у мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен |
| чицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху ста |
| а не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> |
| е брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају гос |
| а ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси |
| што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако мо |
| беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Ста |
| ... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја |
| , и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљиц |
| руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, |
| само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут поглед |
| срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде |
| ошама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платн |
| оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на |
| ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке... |
| рн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, |
| хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме д |
| тима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не м |
| да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S |
| јем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јо |
| ојави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, |
| {S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не бе |
| су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, |
| слови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} |
| Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад |
| кад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори г |
| о, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— |
| зао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио |
| га клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једн |
| тиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види |
| же. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, |
| о му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица |
| она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, виде |
| ало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледај |
| о се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> < |
| што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угу |
| и доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете мо |
| у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гле |
| ци!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не п |
| се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он |
| литаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, ск |
| ислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?. |
| »Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«... |
| лишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су |
| имо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радос |
| са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори |
| као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом |
| казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао шт |
| > <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ј |
| ије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је |
| Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши кап |
| p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати п |
| ам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега. |
| азделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са В |
| војиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одго |
| ему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд |
| Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом паж |
| еда и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било о |
| ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гај |
| по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет |
| ам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хлад |
| доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у јед |
| Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} |
| нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква нач |
| ку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да |
| имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задо |
| згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, мак |
| и ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њим |
| > <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с |
| беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети |
| у главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нес |
| му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак |
| други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А |
| ђох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како и |
| мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — |
| вати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беш |
| или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, бола |
| ут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим |
| прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чег |
| е груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. |
| тан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. |
| епо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, ко |
| срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек |
| шици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрну |
| смејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима |
| Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта |
| а другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров |
| арошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је |
| д се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, ал |
| ледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порас |
| то хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевит |
| ?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ће |
| два их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као |
| очито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али ве |
| p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да п |
| јући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља |
| Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, ме |
| осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде |
| е. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главо |
| где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукају |
| ових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра о |
| увши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да с |
| мет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми |
| кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна и |
| и је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. |
| ојим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће |
| род се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених |
| ћи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је то |
| лучајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека г |
| > <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га |
| И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, з |
| а ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори о |
| идећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица п |
| у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових де |
| се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прик |
| нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких |
| куруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искоч |
| >Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих |
| Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спават |
| де наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуд |
| че Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад з |
| ли се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, |
| да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо ра |
| обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и за |
| му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му п |
| е сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, је |
| а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша. |
| ва у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{ |
| говор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права но |
| уци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Ник |
| руштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му ника |
| дећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, |
| видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ |
| ко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он ис |
| оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропуст |
| блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је |
| д бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад |
| еленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око к |
| разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако м |
| зазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше |
| наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као неради |
| појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао |
| </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли |
| а баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих о |
| ачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда |
| мо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} С |
| дговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... з |
| у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадни |
| проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, так |
| , која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и |
| .. — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми |
| лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи |
| } Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пр |
| њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било |
| <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је |
| и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га С |
| крачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мис |
| иди иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, |
| а њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све до |
| уба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад о |
| ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, |
| да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно |
| измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесни |
| њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта т |
| воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична го |
| крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао б |
| >То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па с |
| е, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет так |
| суда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде |
| спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробуд |
| сли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — |
| рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора на |
| мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи ова |
| е до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то нареди |
| е и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући муза |
| трешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тр |
| ац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који |
| пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и р |
| А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море ла |
| стаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. |
| ес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не прола |
| p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p |
| е још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судо |
| доше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одма |
| е прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде к |
| руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у |
| запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговор |
| и да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку |
| т, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те |
| му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде |
| нет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених |
| м, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама |
| о вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и об |
| лободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и п |
| ваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} |
| гну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} Пос |
| пред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са |
| е? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што |
| сте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, ко |
| добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то |
| чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ства |
| етка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?. |
| сту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа |
| а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре |
| днога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} |
| ођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а |
| p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, |
| апред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна ос |
| ртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с ко |
| идео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није се |
| вши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пу |
| ти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој.. |
| на леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к |
| м, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким |
| д прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђу |
| S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки чо |
| атно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко |
| овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка |
| , да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој троји |
| де: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете |
| село: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам |
| кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с д |
| душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јо |
| ем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— |
| Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А |
| тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p |
| мо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец |
| а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, |
| е, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се в |
| дној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити |
| , истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохв |
| понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачу |
| до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гне |
| иликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море |
| и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њо |
| пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и н |
| </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу |
| пасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па |
| опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, до |
| а, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је |
| охвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у јо |
| вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до |
| ше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, |
| о пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, |
| није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Мар |
| би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, |
| иђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, и |
| а бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам |
| ак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ст |
| {S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и |
| не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти тре |
| де Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у |
| кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, сам |
| оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко ле |
| Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — о |
| че Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p |
| видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрет |
| о нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и дев |
| мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, кој |
| . </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењ |
| но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. |
| па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, |
| и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њи |
| то видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, он |
| е.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво ш |
| штво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се н |
| урица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару |
| /p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица.. |
| ење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, |
| сле прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од ме |
| >— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, |
| и се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у стра |
| о да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, вино |
| тији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по дворишти |
| >Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништ |
| сар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У ста |
| то ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа |
| штерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> |
| ен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај н |
| је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чем |
| овник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна |
| потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распозн |
| распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом |
| ло, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји |
| . — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — пови |
| .{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала пут |
| све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>Пос |
| же се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше п |
| во к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће мо |
| рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, т |
| који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак уч |
| Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје нам |
| ј што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писари |
| обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју м |
| После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по |
| ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрам |
| сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђури |
| p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> |
| аво њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо |
| о, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би су |
| до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач |
| и да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну |
| озги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђ |
| </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет |
| овица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кр |
| а покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђу |
| >— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, |
| а се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина. |
| а од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је бил |
| ад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S |
| да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека по |
| о, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода |
| и самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари |
| а ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест ба |
| >— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћ |
| овац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три |
| ик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио кап |
| чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколи |
| затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лак |
| залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу |
| ка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, |
| их правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш |
| /p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у ш |
| астанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, а |
| раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохв |
| авали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна |
| рећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној у |
| ледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више |
| па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликовац |
| ан вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта он |
| ишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Нека |
| и, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се |
| Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — |
| , коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча оп |
| ти за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђури |
| — Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бир |
| Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, |
| јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега. |
| потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће ок |
| та оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане к |
| потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида |
| шћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом о |
| на изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотека |
| упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не мо |
| о?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, бр |
| ј... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћут |
| </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми |
| </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и |
| делске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадн |
| гу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза |
| Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, |
| <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не |
| ину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допа |
| , које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђ |
| } Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају |
| жиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим глас |
| аси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се |
| је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече с |
| бе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру |
| тва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, бољ |
| ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори |
| а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи |
| не, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује не |
| ром румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се |
| а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и |
| бом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљен |
| осу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и |
| да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, сре |
| у чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без по |
| ведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из |
| — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање |
| чио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, |
| луша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу |
| аш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одисти |
| ха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожење |
| ио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му проју |
| на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, сам |
| е моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајд |
| .{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све о |
| ажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма |
| гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката! |
| ко је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p |
| .{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{ |
| пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли |
| и све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с д |
| сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне прав |
| му би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити св |
| о. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S |
| аст, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде... |
| м. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде |
| лели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао |
| нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он прете |
| ?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да у |
| Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, |
| кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, |
| па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, |
| помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Но |
| p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, а |
| једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје мест |
| био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица п |
| очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запи |
| написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари |
| преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш |
| еше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« свој |
| бодно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, |
| p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча свој |
| p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао |
| ного тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо |
| пастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, |
| .. </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих |
| номад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па |
| ње, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, п |
| ти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му н |
| цопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста |
| мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, х |
| своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира.. |
| ећ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добр |
| о ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — пром |
| е било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до |
| здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе д |
| ао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и |
| жем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хо |
| Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, н |
| вене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову ба |
| још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну |
| огама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пија |
| — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овом |
| гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — |
| сле, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим |
| /p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? |
| арошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад с |
| ше реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мора |
| Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам шт |
| } Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити с |
| и дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке... |
| снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова |
| ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба |
| х ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби гово |
| ло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно |
| њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли |
| а ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам |
| Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га виш |
| сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Се |
| ћи пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гл |
| и душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више |
| мо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти т |
| ћу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам |
| кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, доби |
| краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме зб |
| овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то о |
| <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одго |
| е вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија |
| /p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те ник |
| ара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Ал |
| Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} |
| ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми |
| е. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да м |
| а дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљ |
| плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо н |
| на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собо |
| ељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послов |
| овори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, |
| ене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а |
| нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити ст |
| јим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу одн |
| Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријате |
| слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на врат |
| е. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па |
| уди, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково с |
| и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи |
| угима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си на |
| искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не |
| — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ак |
| је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — од |
| ку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, |
| уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа.. |
| Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да м |
| {S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако ч |
| ити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили ј |
| сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост |
| чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив |
| , па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те у |
| море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане |
| >— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, к |
| , Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то мор |
| да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлу |
| нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— До |
| е крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а |
| разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му до |
| апомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S |
| ноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим гол |
| од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да км |
| .{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јал |
| од заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи по |
| ија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извес |
| е Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазив |
| >— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци попо |
| ђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писа |
| ше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов погле |
| на другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено |
| љашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама |
| да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га |
| итар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви |
| ашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху |
| петана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави |
| шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог |
| Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да из |
| аместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, |
| о самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше |
| аре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, |
| ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да |
| може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једн |
| на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој |
| — Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити |
| ојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p |
| >— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина ух |
| те десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{ |
| бива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца на |
| звија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који |
| који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све о |
| е озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе н |
| а на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под тере |
| таше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем буко |
| ди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, п |
| цом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како доз |
| ци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... < |
| <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му |
| старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудв |
| н је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, по |
| ем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два |
| а у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад |
| наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваз |
| слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање буко |
| ?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан.. |
| дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђ |
| </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. |
| то, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апс |
| о напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — |
| елим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бит |
| </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво |
| иди и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} |
| дала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда к |
| дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња |
| и се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </ |
| ањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекива |
| врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, в |
| руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и |
| ити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговор |
| да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа |
| ти...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да |
| не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се |
| ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни би |
| вај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али н |
| } Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш |
| оже наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ак |
| тито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио |
| , вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полег |
| че за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> < |
| увене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми |
| <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка |
| обом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; |
| о; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци пог |
| <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов жи |
| а да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу |
| лудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Ј |
| рт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!. |
| /p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с к |
| p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ств |
| вога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, |
| вољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Г |
| ије све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и |
| проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад |
| — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? |
| чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна |
| само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p |
| ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као м |
| о учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} |
| ос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише гла |
| нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А |
| — Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треб |
| одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чува |
| ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — о |
| е од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само |
| и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Д |
| е даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта т |
| ој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, бол |
| е. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ј |
| то, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, п |
| и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме |
| баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио. |
| све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам |
| вори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{ |
| , па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва т |
| гови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком си |
| агоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на свој |
| е — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — |
| >Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио. |
| , он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Оку |
| али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не зна |
| онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико |
| е велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох |
| брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду! |
| и да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допр |
| еби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди |
| аљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала |
| мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— |
| дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно зло |
| , ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се зат |
| а Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја |
| в... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршт |
| у шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим љ |
| ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирк |
| томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у |
| шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао |
| то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако х |
| а не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... |
| ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... у |
| га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— |
| твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да де |
| јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> |
| пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> |
| за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да м |
| > <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојка |
| му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> < |
| ашно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате |
| јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не буд |
| што испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да с |
| си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет на |
| , синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих |
| арод... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ноже |
| бачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли! |
| /p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су т |
| па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, |
| а, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој пог |
| аде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p> |
| овца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка |
| евајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупи |
| — Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху |
| е од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његов |
| стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене им |
| ђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласо |
| човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, неп |
| ју свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живел |
| <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— |
| } Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, |
| рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесн |
| јка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> < |
| , врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико зад |
| дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више |
| добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постал |
| њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не |
| то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске о |
| ао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му нај |
| ица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, к |
| газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пр |
| > <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече све |
| ду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S |
| } Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу... |
| народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову фил |
| у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како |
| погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукур |
| 8971_C21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је при |
| који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, |
| адује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваш |
| аву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p |
| аље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећ |
| , навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па |
| о покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се оч |
| и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно и |
| ици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кућ |
| чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена н |
| , море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је уз |
| >— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју на |
| . « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што ј |
| ином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посм |
| . </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена |
| вакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и ч |
| а чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак. |
| !... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинк |
| долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или сток |
| понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека је |
| </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће.. |
| } Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила |
| ри Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш.. |
| бро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. |
| исао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом |
| ј: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и |
| p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p |
| и да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да |
| и сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. |
| зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадо |
| } Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p |
| } Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће |
| својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега |
| застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} |
| је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам и |
| ати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепе |
| , да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махиналн |
| о у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А тво |
| азгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После ст |
| е те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше |
| после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овом |
| он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја ж |
| оје их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А и |
| S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут |
| е свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини |
| јвећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вуј |
| му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Ву |
| прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукар |
| ема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </ |
| . све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио н |
| еларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу |
| тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љу |
| каза им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешк |
| </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет |
| , али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике |
| њу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме |
| иђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се о |
| атру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мр |
| оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то |
| ви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика |
| јку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица к |
| о што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве б |
| и. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код |
| > <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажн |
| и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога |
| ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ак |
| т преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети |
| објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да |
| о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико |
| оже.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца |
| S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље и |
| узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971 |
| а.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини |
| аше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На л |
| > <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> |
| , по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али гот |
| дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од му |
| ом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да |
| p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећ |
| скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шу |
| кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде |
| у опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника. |
| мили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— |
| ....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а- |
| аре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико д |
| капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора из |
| а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинско |
| , пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногам |
| мо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у |
| ут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица |
| еличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он |
| ди, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепц |
| и знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је М |
| се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи |
| , који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и к |
| е враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у мана |
| а.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше и |
| у исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и прогово |
| ном сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина |
| о. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом брит |
| гну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удавље |
| дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, ал |
| и га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе из |
| еку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца |
| {S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути п |
| а не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће т |
| p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи пре |
| сред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, |
| се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, |
| сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскач |
| нутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, |
| је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који |
| d> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом |
| ше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам с |
| наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња |
| на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде наст |
| ена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поре |
| ако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из |
| ику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— |
| пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, п |
| ва погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисл |
| је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, д |
| о?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа |
| >— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p |
| да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би |
| а друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те ч |
| — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, от |
| е они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши п |
| цени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће до |
| о да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери |
| ана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо |
| ши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђуриц |
| — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се с |
| петан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— У |
| овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђу |
| д нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што к |
| ича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метну |
| у и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до |
| па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па с |
| ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад |
| рецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, |
| уца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викн |
| г себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси |
| </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других |
| де, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђ |
| икад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Стан |
| неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега остави |
| вана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мис |
| p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — ви |
| и ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{ |
| не да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала |
| ш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потр |
| то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другим |
| оћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не з |
| газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћ |
| а или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње р |
| оље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво |
| ачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па по |
| Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — ре |
| рко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> < |
| , пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, |
| само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па |
| а и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније |
| > <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} |
| јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{ |
| моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђ |
| овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну с |
| да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро |
| — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упа |
| ш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи |
| нам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се |
| ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Ста |
| добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави прого |
| ад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не |
| ру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а ова |
| S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми |
| је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, |
| Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих ш |
| у рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њ |
| кавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радо |
| , ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Шт |
| еро — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек |
| се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стот |
| во кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он гов |
| н, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро |
| ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је |
| од мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у |
| лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатк |
| дговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насм |
| боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њ |
| — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... |
| та. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... |
| евојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{ |
| прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљив |
| у ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има |
| ичати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради |
| стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим |
| м. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскрави |
| ој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не |
| прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p> |
| волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мисли |
| покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шт |
| Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се |
| p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд |
| тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често |
| . — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш |
| </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе нед |
| но. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није |
| да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где |
| ом, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше |
| ... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте вош |
| ио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? |
| е стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамо |
| , бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, бол |
| </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Паш |
| а причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су пон |
| </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи |
| д право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те |
| х низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи |
| ца, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам т |
| о се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао поглед |
| шта и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да |
| мо да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и |
| идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само шт |
| д, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли |
| } Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који |
| Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући н |
| па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво |
| твари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким |
| Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед |
| он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, ни |
| > <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> |
| етан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће |
| ко мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узј |
| жи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример |
| {S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари н |
| вску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопа |
| гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... ку |
| узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко оч |
| } Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће д |
| с убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </ |
| спод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си |
| овица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав сви |
| куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разгов |
| Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди В |
| да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му |
| слила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки |
| им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба посла |
| {S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће до |
| о ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </ |
| ли довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли о |
| у га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам св |
| која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово |
| одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка с |
| ајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас н |
| ође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, моли |
| S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са |
| рану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала м |
| истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викн |
| ета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> |
| сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежин |
| е на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пут |
| си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{ |
| ољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну |
| Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} |
| .{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити.. |
| да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах жив |
| ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке.. |
| ражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глав |
| </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш. |
| Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} |
| апца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај |
| трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, |
| S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? < |
| да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, |
| кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те |
| амо вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то са |
| } Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се д |
| све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад |
| не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш |
| > <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} |
| че му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али а |
| аже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме |
| ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав жив |
| p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> |
| ламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, пр |
| пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па је |
| е за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар |
| е разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> |
| а младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба |
| руди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише и |
| Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време.. |
| је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се |
| ама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од |
| } Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... он |
| погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S |
| нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одго |
| p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не |
| у Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — |
| ула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани љ |
| — Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по б |
| иво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу |
| ..{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с |
| p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили |
| ао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Је |
| ро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се ка |
| лије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засј |
| урица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни |
| рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову |
| издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не |
| ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми каже |
| за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим |
| и Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Какв |
| да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. |
| p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Как |
| а?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ј |
| S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са д |
| ком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, по |
| адише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка п |
| жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро с |
| {S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и |
| Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више вр |
| : неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи |
| о други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па |
| давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а |
| ут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окрену |
| <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он |
| ење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотека |
| право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће |
| анас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако |
| не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја н |
| ...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дука |
| нскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћуме |
| го говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склон |
| а Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашт |
| S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац. |
| ажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти |
| ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти м |
| оју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и |
| нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја ње |
| ек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја |
| тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би с |
| <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удар |
| Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друг |
| завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми |
| о.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викн |
| јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Ни |
| у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> |
| попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од |
| Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде ку |
| . — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p |
| р. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај |
| д мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да к |
| . </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>К |
| олико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новиц |
| а: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори |
| е знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, в |
| ? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са ва |
| но време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p |
| да, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! |
| свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. |
| ије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве |
| > <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се |
| е, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува сток |
| — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— |
| де, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> |
| оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је |
| ст, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за нево |
| , мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено |
| ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> |
| треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} |
| .{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га зн |
| на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. |
| и, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што ни |
| овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што |
| а. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, |
| весело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она н |
| Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука |
| ер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— |
| , но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро! |
| еданпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа.. |
| </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, |
| а посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он засп |
| а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је о |
| /p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а |
| p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао м |
| то ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути |
| нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајућ |
| посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хот |
| те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и |
| о готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одјед |
| ке паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми т |
| новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одго |
| , а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, бољ |
| е дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте |
| о, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... < |
| о сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа г |
| смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба |
| па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за кле |
| презно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свак |
| буна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа |
| а осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје |
| у Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица уда |
| село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари |
| мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> < |
| оја је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. |
| скима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а о |
| и к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... |
| и.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његов |
| ца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога д |
| о баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја. |
| тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа |
| Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. < |
| ти Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за |
| евши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, |
| е отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред |
| ћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која |
| оме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од дети |
| у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога |
| нас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашег |
| друзи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, |
| а слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је зак |
| моћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је така |
| даше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу даро |
| е другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{ |
| ку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би |
| беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— До |
| у ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се жи |
| беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са нају |
| ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неод |
| и на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то.. |
| </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на |
| лушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчиња |
| оћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непре |
| рем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује н |
| а и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, |
| ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви |
| ву и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Мац |
| се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше |
| е, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, ко |
| абили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и др |
| у драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога с |
| пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза |
| о, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на |
| мамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p |
| и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{ |
| ао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу |
| о лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— |
| би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— |
| /p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} |
| који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета |
| у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га |
| ван скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— К |
| виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли он |
| буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— |
| {S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је |
| ва.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се |
| ти слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих |
| о новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{ |
| ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одго |
| е старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} |
| — Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговор |
| , а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; |
| руди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се н |
| рну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са п |
| ему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка |
| Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушк |
| туре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладе |
| па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да је |
| — То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас |
| очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџи |
| лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, п |
| етан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама |
| њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле |
| обро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Мит |
| ју у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источно |
| а, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало |
| оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се та |
| ека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога двори |
| да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи по |
| мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка оста |
| } Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима |
| без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Прим |
| ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пан |
| Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећ |
| иран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— |
| асности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучил |
| су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p> |
| се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, х |
| елену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се на |
| зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протума |
| ... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, |
| <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас |
| и и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — на |
| . </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с они |
| насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не |
| ако то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а |
| — За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини |
| то предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: |
| азмишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао |
| </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену пос |
| еже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад гово |
| офија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици |
| а лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p> |
| о и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по ко |
| е види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао |
| а суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} |
| баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна ш |
| па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно |
| p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши |
| з очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан |
| ет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, к |
| бично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потеро |
| а шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти |
| ичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не ди |
| е једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, |
| срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења пл |
| та хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да |
| омисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад сна |
| ршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред |
| у.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нов |
| ћања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, до |
| бави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакв |
| о сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један к |
| га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је з |
| ри и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{ |
| ложај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу буд |
| о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних п |
| {S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се |
| и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И ра |
| акању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га види |
| ко њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако д |
| ји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене |
| у беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које |
| ију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гр |
| ћу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знај |
| , али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како |
| у мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а о |
| не да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пре |
| тру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притис |
| е знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави м |
| де.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, |
| и њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеле |
| н никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је |
| себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. < |
| истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој у |
| , да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све. |
| вори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>К |
| прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. |
| мо она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се |
| о је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано с |
| .. </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и |
| че апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли |
| .{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и |
| а би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што |
| уња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од |
| и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, |
| мо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô са |
| у играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је |
| ри Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га у |
| м брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S |
| ...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се с |
| и, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих ча |
| неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... |
| е, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је |
| сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни д |
| на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана |
| да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неко |
| ршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни са |
| <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p> |
| ар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену стар |
| она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врат |
| <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} |
| ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он |
| и на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама ба |
| утња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га |
| би?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква г |
| о време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да сво |
| и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао сам |
| чи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а |
| е, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекл |
| ти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако сле |
| е ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону |
| ја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; он |
| то му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан нап |
| »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, с |
| d>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно |
| } Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао о |
| /p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, п |
| ављено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и с |
| пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... |
| рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми ј |
| а не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у |
| мској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?... |
| р.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро проми |
| хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат |
| амим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи |
| тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, к |
| лади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга |
| који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа на |
| еколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје |
| борави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али он |
| ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво неб |
| ... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она ч |
| будио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојав |
| . — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они зас |
| мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најво |
| ници на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, |
| следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стег |
| би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњ |
| лена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, п |
| само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Сврши |
| томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је ж |
| да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} |
| , док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала г |
| лно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он |
| ко непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови |
| редаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у |
| његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, си |
| у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред |
| о га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред н |
| нутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, |
| и главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »До |
| ити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави |
| м био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих |
| де да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и не |
| « узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче |
| мој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру |
| баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако |
| кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јел |
| че он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на од |
| . да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз |
| по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему мож |
| ће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, јо |
| ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Ч |
| аху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Наро |
| огаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се так |
| отећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђур |
| његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здр |
| њена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врењ |
| А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки |
| аредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра ка |
| да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано ле |
| ш покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? < |
| овик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном |
| ао да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад м |
| Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... |
| мо да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а |
| ишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о |
| д тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, н |
| p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесе |
| остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан ил |
| аље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ћ |
| ру указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, |
| без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стањ |
| зазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, н |
| »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним |
| огинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот посл |
| у појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебњ |
| Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да гов |
| роводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да се |
| без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, |
| још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампи |
| руге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да н |
| адаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нем |
| ; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </ |
| <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> |
| ени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи нем |
| све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приб |
| ше за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, |
| ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што с |
| и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да |
| Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и |
| а за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо др |
| ро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје |
| ако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао |
| сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем. |
| и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од п |
| </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p |
| зићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" |
| амо с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношам |
| о лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа сам |
| могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога |
| ем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, за |
| начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, оч |
| је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приб |
| ет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу |
| лутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше |
| је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и |
| тровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пр |
| сприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми |
| И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Јед |
| осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно м |
| д чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, |
| онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од |
| смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео сам |
| ава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се по |
| !...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p |
| не памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и весел |
| год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчад |
| p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да са |
| воје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде д |
| А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају. |
| ављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше неве |
| био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које ј |
| а, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би |
| јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, |
| та стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно |
| о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја му |
| као докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва о |
| ако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истин |
| ње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она |
| рд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори он |
| S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је |
| а од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога пресед |
| застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.. |
| , сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p |
| ако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих ч |
| <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом |
| p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја м |
| p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчин |
| а се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... т |
| ји ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{ |
| се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с в |
| о и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ћ |
| еки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— |
| S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека на |
| ћи повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бива |
| ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разг |
| д имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом |
| ако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- ! |
| псани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, |
| о село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, ба |
| > <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти |
| ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По |
| бро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> < |
| ...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да |
| побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им по |
| овољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговор |
| ма.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у ис |
| рпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, |
| актове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, п |
| је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> < |
| У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p> |
| о је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случа |
| себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> |
| ко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, при |
| одиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добр |
| рва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђу |
| >— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоћ |
| љу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарм |
| оришту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> |
| ... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обр |
| /p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, к |
| /p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири |
| Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово но |
| з собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш.. |
| и готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, |
| д Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв |
| о? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо |
| и, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до ј |
| море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш |
| ићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта св |
| тај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>К |
| бити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на п |
| им телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... < |
| ... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку |
| оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству |
| Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за кол |
| >— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} П |
| једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? |
| ма; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, а |
| ођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја б |
| уди!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке ова |
| на и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва |
| на слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван о |
| ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе о |
| од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш |
| за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не стр |
| ко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право |
| и! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и |
| рцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — |
| накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и во |
| трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја |
| с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој г |
| ?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опе |
| а новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да |
| н казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. < |
| ке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си |
| је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. < |
| бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Ст |
| не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си поч |
| Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже. |
| видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с кос |
| жати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад В |
| — Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те |
| е највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и за |
| у она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> |
| ди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави |
| често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу б |
| вито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... ш |
| е.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавш |
| ом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Си |
| ? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Б |
| и је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Ста |
| . — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју |
| обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше |
| е мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сун |
| чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, |
| ицама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, |
| весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овак |
| сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше |
| друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и |
| дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и прожив |
| која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опро |
| е је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чуј |
| издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. |
| о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њег |
| , да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпи |
| данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. |
| ицом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и нео |
| од обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, ње |
| шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно |
| пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу обл |
| а те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што |
| им Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} |
| саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта ве |
| аво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, з |
| е око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха |
| о, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као ш |
| оље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила |
| да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља с |
| ра у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? |
| не значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да |
| урно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци некол |
| ни отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи |
| па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ј |
| јко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па |
| их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао |
| он, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се о |
| се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују ош |
| а на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. |
| ндисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио доб |
| — Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; а |
| ше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, |
| сте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса |
| {S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p> |
| ац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Ч |
| тасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод који |
| > <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Срет |
| ме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </ |
| то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориш |
| да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар је |
| </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема д |
| м, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му с |
| је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуд |
| лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и |
| ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод |
| варских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. |
| овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па |
| и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — |
| га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантова |
| о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега б |
| а се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунче |
| го приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прили |
| поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и с |
| ш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега неста |
| пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвид |
| и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} |
| та; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} |
| о огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Ту |
| ећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда ид |
| одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!... |
| .{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе |
| нчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бу |
| арушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први п |
| а нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је |
| уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи |
| потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногам |
| Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе |
| тву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, од |
| нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући гус |
| точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p |
| и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себ |
| еш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору |
| где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу |
| болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — п |
| прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гле |
| хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не |
| корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључ |
| омичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је |
| а, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... < |
| /p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одм |
| ење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p> |
| лећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на ј |
| у што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци |
| га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па |
| ица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми д |
| и скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’ |
| е сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама са |
| е ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашт |
| {S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} |
| по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из де |
| није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, |
| лади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно ње |
| на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и св |
| е дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција |
| е Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад |
| да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да |
| ђака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој |
| сли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је прол |
| о исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим? |
| Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта |
| оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и |
| н ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад |
| <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столи |
| једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све |
| , нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да |
| обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека |
| {S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S |
| неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене о |
| ричекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле |
| .{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена.. |
| се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај пока |
| ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разб |
| жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би св |
| својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те |
| ити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљ |
| на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је т |
| > <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо |
| е радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од |
| вљају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p |
| ве загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни |
| зи она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и |
| ити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знат |
| </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око |
| тан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не |
| .{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} |
| Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали |
| м одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само |
| мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. |
| ..{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задру |
| ећају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А |
| ек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га при |
| разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи с |
| те Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако |
| знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, б |
| {S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете н |
| обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећ |
| ра. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозо |
| треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако |
| а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црч |
| </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у |
| p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане ку |
| А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће |
| 8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на меко |
| а прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је |
| ји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као |
| осподине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подм |
| <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> |
| е мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погл |
| оже друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра |
| } Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао. |
| да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па |
| га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њ |
| пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но |
| е ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо |
| о да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја |
| а вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... |
| ли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добр |
| ица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрт |
| аго мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође П |
| асмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. < |
| есео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано |
| а, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично загла |
| гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помо |
| веком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> |
| гу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако ог |
| квих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не по |
| мисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаш |
| ! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан из |
| је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, |
| ар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p> |
| ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкасто |
| чену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, |
| згубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и ш |
| поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу. |
| ељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, д |
| ичину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти |
| као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио оноли |
| зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} |
| ледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши п |
| им се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани стр |
| оме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — |
| м и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против |
| ад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, он |
| држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињск |
| д! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ј |
| зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више |
| га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак |
| прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, кој |
| под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али та |
| тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи о |
| ше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога |
| поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропа |
| склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину |
| акле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова ст |
| и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, |
| } Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво о |
| оже много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прек |
| амо њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} |
| S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!.. |
| поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше |
| сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да м |
| уги трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да з |
| и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио |
| ену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на |
| едан такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима |
| ..{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је п |
| еобичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то мо |
| уги напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новц |
| је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли |
| мо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И о |
| ву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви тр |
| оћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле уда |
| е, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица |
| лави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцка |
| према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се |
| ући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, ч |
| ше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брз |
| око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином про |
| 8971_C11"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно |
| неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она |
| по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! |
| погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први |
| н, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и гр |
| ворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: |
| ква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи |
| ху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној по |
| еде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да с |
| клето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху зау |
| шти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или м |
| одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} |
| е грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. |
| нако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је сам |
| p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, ос |
| .{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше |
| м вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори |
| ло би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види |
| ересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити |
| идео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но п |
| тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови љ |
| емо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра и |
| ненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш |
| и, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p> |
| - !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би |
| ш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, мо |
| е, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча |
| густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој |
| ци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе с |
| } Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега |
| S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Б |
| начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљ |
| ст унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра |
| и опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у веч |
| што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђу |
| ну, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који |
| ела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао чо |
| је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет |
| а, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком. |
| ече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на п |
| отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> |
| ту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је о |
| али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац |
| доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} |
| еодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и к |
| у и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку дру |
| , још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан |
| ижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се |
| е смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро |
| Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, |
| ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мен |
| е и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згод |
| ити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми па |
| </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти |
| .{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гла |
| ву синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да р |
| } Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Ј |
| азиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући |
| д до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. |
| је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одго |
| {S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђур |
| чуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме нази |
| ве, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми шт |
| ли, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— |
| му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, |
| пава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао |
| на језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је мо |
| оји бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким |
| и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пан |
| да, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трле |
| само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, |
| ?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!... |
| шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, |
| е на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена |
| акије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па |
| {S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— П |
| ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, са |
| } Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо |
| } А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мисл |
| ки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошк |
| </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за |
| ге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пије |
| дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па |
| а Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p |
| p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, |
| брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што м |
| p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као му |
| мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго |
| <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да н |
| по видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад |
| носан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижи |
| двојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене |
| ена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем |
| ш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђу |
| што, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати |
| али?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са |
| сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Мора |
| , као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; ос |
| мпира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, п |
| а сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветни |
| p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{ |
| То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш кр |
| — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим |
| онесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, |
| лади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши |
| p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови љу |
| икако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је д |
| колико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет с |
| е по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два |
| јама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупиш |
| вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом пол |
| азбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва је |
| ио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учи |
| а није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из |
| је не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час |
| з свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, |
| танке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагле |
| {S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у ма |
| о бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још б |
| јицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полу |
| ачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S |
| нако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном ор |
| <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? |
| е могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. |
| ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу п |
| неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње раста |
| ет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неод |
| да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Ка |
| на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док г |
| угога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш |
| берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну ап |
| о сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ о |
| .{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу |
| хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p |
| — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојо |
| роменити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... |
| ићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си онома |
| .{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше |
| јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истин |
| и... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са |
| тресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, ч |
| у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао н |
| би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашт |
| а после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ им |
| ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље |
| > <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада н |
| отрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у с |
| на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Пос |
| ао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о дру |
| , разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт.. |
| {S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред |
| ка се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање |
| арко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де |
| је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је год |
| у због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те |
| обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних дога |
| стави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, |
| више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде |
| ило, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче |
| тнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само н |
| } А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, |
| до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одре |
| Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од дево |
| потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други љу |
| , болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, ниј |
| ше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оно |
| Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах |
| око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чека |
| сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стран |
| ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо |
| горе му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огл |
| Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно |
| <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свеште |
| сто; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајућ |
| о знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих љу |
| е за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар« |
| црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као ис |
| ча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му В |
| : </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на г |
| шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој пра |
| око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде по |
| етно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра |
| .{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, |
| нога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасо |
| размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вуј |
| стом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих |
| га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице бел |
| у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега |
| је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Ч |
| . </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене |
| и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једна |
| рна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли |
| Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и з |
| и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првог |
| д усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца |
| > <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то поку |
| рану, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајд |
| са...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, |
| морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је хар |
| рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ј |
| свим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, д |
| их криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи н |
| могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, н |
| а ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> |
| може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на ро |
| да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне гр |
| таде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без и |
| ча да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толик |
| могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку |
| на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у пото |
| је рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у |
| ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укочено |
| е човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови њего |
| Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свет |
| осла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. |
| теде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтед |
| ник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, |
| ад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да с |
| у са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћ |
| ром.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из г |
| ца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати ш |
| нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује |
| леда га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као |
| Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излаж |
| и, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Раз |
| овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно |
| ренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој си |
| .. па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме д |
| ку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али |
| и потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му сам |
| оде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> < |
| луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, |
| Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то |
| је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше в |
| јо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па |
| уде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи |
| је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— Пос |
| с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас ст |
| Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вуј |
| е је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, |
| ео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не врши |
| идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шт |
| извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она |
| ороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем |
| оши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо |
| ли сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те м |
| мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије |
| он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђури |
| ледњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћат |
| у... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p> |
| а кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био |
| ам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p |
| гласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та |
| ?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те глед |
| /p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковци |
| ити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и |
| косником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац. |
| гла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све јед |
| </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — |
| боље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле |
| ђу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — р |
| сом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар |
| Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... |
| ђујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку |
| да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тог |
| ..{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа |
| ћемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради то |
| си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} М |
| ега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересиј |
| а добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш сва |
| ујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем |
| едавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, |
| > <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, |
| уде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар н |
| арамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> < |
| p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко |
| ељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грли |
| </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ев |
| е сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега до |
| ише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити... |
| ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — пр |
| ај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина |
| деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао |
| аре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, |
| одиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас |
| лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он |
| ретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га ви |
| као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, |
| мо: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — од |
| се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} |
| о, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се скла |
| дан камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, |
| нио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разл |
| <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћа |
| и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму з |
| {S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам гост |
| аш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за |
| »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор з |
| друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња |
| head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе |
| х рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пре |
| како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу |
| ..{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се рад |
| току или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— С |
| с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали |
| Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, |
| ме да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод |
| е ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Е |
| тац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би би |
| ше може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши так |
| и деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>О |
| единче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. |
| још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на ко |
| да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пази |
| мијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш |
| а, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам |
| знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и пог |
| о, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи |
| и криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! |
| лини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта |
| имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p> |
| ива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псе |
| и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити |
| како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, |
| уго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката. |
| му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамба |
| — Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S |
| рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори |
| обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам |
| . </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе греши |
| а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће |
| кога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу гла |
| у обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да и |
| ом, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се испо |
| д што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живот |
| Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба |
| ање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не в |
| ... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— В |
| открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад о |
| а?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно на |
| <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— |
| ро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?. |
| {S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, |
| саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни |
| после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> < |
| њених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна за |
| мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован |
| сли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоће |
| па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али |
| Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад |
| S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода |
| ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја б |
| кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — с |
| о верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једн |
| нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хо |
| глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли о |
| и, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњил |
| и становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће ду |
| камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S |
| е блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прел |
| асних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре маг |
| крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се |
| а кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се со |
| ктиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молб |
| миловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о |
| да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. |
| желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео |
| одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Доброса |
| </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само |
| >— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих т |
| четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, ал |
| ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући на |
| е нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, н |
| иле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој |
| веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p |
| а га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад ј |
| хну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи руба |
| ! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> |
| отина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за |
| новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да с |
| и, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла нож |
| много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га |
| а, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресен |
| >— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако |
| оста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па |
| места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам |
| з предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, |
| ила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p |
| доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержим |
| ше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина |
| {S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш |
| се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — о |
| </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе |
| кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вуче |
| а овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја |
| рану улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке |
| крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и углед |
| одно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Р |
| а врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да ви |
| мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никак |
| } У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још мо |
| етену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кмет |
| ова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не |
| које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или |
| о гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али ч |
| и дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије |
| ца неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађ |
| менима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и д |
| паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепо |
| о сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно |
| , мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарез |
| њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало и |
| вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе |
| су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му она |
| .{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу |
| лазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живљ |
| она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху те |
| изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} |
| к, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха дол |
| еђали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у |
| најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тог |
| че ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађ |
| е употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу |
| вала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здр |
| беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али глед |
| ка, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред вра |
| ојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава |
| та од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једн |
| е рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и |
| енеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи пр |
| е јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мра |
| узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад. |
| м урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, |
| и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли на |
| а! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И |
| реза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим |
| слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како о |
| , хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће |
| а крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадај |
| , казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: ос |
| добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам н |
| и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не м |
| еч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и |
| мачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али |
| пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и |
| после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се |
| , стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им |
| аке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо |
| Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам |
| екиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија |
| равнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти нап |
| руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас |
| кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут т |
| ..{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамач |
| реће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш у |
| брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... |
| а лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али с |
| а.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успро |
| купим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри |
| а је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта |
| о куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говори |
| не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала |
| његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па мор |
| од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, |
| ...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било |
| </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> |
| ло курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал |
| ешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све |
| ка«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приб |
| еше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p |
| најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела до |
| > <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— |
| Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мра |
| ица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, мо |
| ма и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, к |
| поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — |
| иже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица |
| други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> < |
| варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније |
| оше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и |
| љивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је т |
| еш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — |
| <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p |
| ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдук |
| {S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapte |
| а ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу |
| <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хо |
| >— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, |
| узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвор |
| ко год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар |
| још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем о |
| промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршава |
| на.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још н |
| горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. |
| /p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не по |
| , па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу |
| Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По |
| ају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи |
| па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши |
| х се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај |
| си пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да |
| оћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— |
| ћи их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим |
| зао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — |
| ноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се |
| ста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потес |
| уката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} П |
| и, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађ |
| ма де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му ис |
| пет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — п |
| Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо чове |
| а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих |
| воликих злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде |
| и, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја |
| аредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи д |
| , али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и |
| да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних л |
| ога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задо |
| а најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је т |
| стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p |
| није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жуди |
| н бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утвр |
| за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, |
| . »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је вид |
| Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја |
| <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поу |
| } Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда.. |
| <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му сао |
| сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, ј |
| убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на сам |
| е они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихо |
| ем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и |
| Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станк |
| . </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, |
| >— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми |
| воје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добр |
| коле, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округ |
| ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад ст |
| сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — се |
| не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих |
| јно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не за |
| знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе. |
| н, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп |
| знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке |
| А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу |
| ојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало б |
| итрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори |
| ки син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. |
| ну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећ |
| више при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радо |
| ишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се |
| живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </ |
| љ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али н |
| же да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чи |
| ривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, |
| причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригр |
| си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — К |
| ин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да ниј |
| женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> |
| Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како |
| адно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — |
| док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. |
| p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није по |
| аш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину |
| сурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпе |
| упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Сам |
| пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки др |
| , проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди |
| чинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли |
| ња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па ку |
| ислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој |
| окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само |
| <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведе |
| било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с п |
| т дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како уме |
| ам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим с |
| ринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њ |
| и га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{ |
| да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чи |
| асом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке м |
| овар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{ |
| . — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше |
| а и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се |
| , причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме |
| ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајућ |
| е ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар ни |
| он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љ |
| се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Не |
| о пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде |
| > <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни си |
| проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо позн |
| рујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта. |
| <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам за |
| е, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, са |
| Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} |
| е дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће |
| после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то м |
| и, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пож |
| о, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и |
| p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, п |
| ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у |
| /p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге |
| а ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече |
| треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше |
| Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и з |
| м покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она к |
| у неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и |
| Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли |
| овора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из к |
| једаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. |
| овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читањ |
| наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} |
| , само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p> |
| загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичн |
| им: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... д |
| де да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и з |
| и прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га |
| ери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’н |
| , па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да ниг |
| вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и су |
| која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту т |
| турили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна |
| ело...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно |
| . </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жут |
| Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја са |
| до, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и за |
| ти Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само |
| Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поз |
| ће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, ко |
| звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — реч |
| а разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне |
| ликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрну |
| рицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође ова |
| ветлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху |
| кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише |
| у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли |
| требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе. |
| ива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и |
| } Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при |
| че Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин |
| му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, забо |
| е је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!.. |
| вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </ |
| д клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показуј |
| сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Пов |
| таде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је |
| капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуш |
| који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као |
| д стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он |
| ли му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица |
| се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, |
| ајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, |
| нда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и пр |
| капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а |
| д грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад |
| ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као он |
| овим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавш |
| вани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили г |
| а му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па |
| ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год зн |
| аташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај |
| а исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жа |
| у. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говор |
| меш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутр |
| ну, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај |
| ма, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надава |
| виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар |
| То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудн |
| момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима о |
| е започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и |
| ла нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да с |
| ово... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо |
| д видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се |
| стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова бла |
| лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа ко |
| си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, п |
| м у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S |
| та добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{ |
| беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде г |
| ећ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p |
| ајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из |
| због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева. |
| мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Пр |
| {S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе |
| ослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости |
| је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђуриц |
| овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојо |
| после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око |
| <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у двори |
| араца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече |
| еље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај гене |
| ве... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећ |
| >— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла |
| доглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити м |
| ње забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти |
| и, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини |
| је ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим д |
| кажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му |
| вши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стој |
| су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ли |
| и дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем то |
| Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у |
| су, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изнен |
| изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нек |
| рицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али мног |
| нути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како |
| ше се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Р |
| — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, |
| д га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово |
| ве на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, д |
| ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то б |
| х он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S |
| ће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђуриц |
| двојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} |
| тање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти з |
| на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, п |
| овац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате р |
| је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка |
| p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му |
| уша ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати |
| се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наје |
| ре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се |
| /p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </ |
| и неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја |
| чати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прес |
| ачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви |
| се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... |
| ховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, о |
| } Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — р |
| ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим |
| дима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, т |
| анку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћема |
| Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његови |
| , Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} |
| а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности. |
| ије оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да м |
| зимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му ј |
| </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвер |
| о причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога д |
| > <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода |
| S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури д |
| ослуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нем |
| велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде |
| . </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не мор |
| рива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт до |
| траха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, |
| или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} |
| у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори |
| ренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се за |
| ица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слат |
| асом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман у |
| антовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, не |
| еба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понес |
| ца, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок |
| шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете |
| скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рук |
| тра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу |
| ицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, |
| е колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је пр |
| — Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! |
| ући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у во |
| је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за напад |
| у Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од |
| {S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из |
| и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно |
| може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да |
| добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p> |
| д мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио ка |
| неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то б |
| осте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју миса |
| , у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди јо |
| д би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне она |
| се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуљ |
| кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, у |
| био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И |
| ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Св |
| и, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одјед |
| а, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га ста |
| {S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, |
| на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на ле |
| коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнак |
| има, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пу |
| ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S |
| е зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И |
| ако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озб |
| ао повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p |
| му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не заустављ |
| могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до те |
| аде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописа |
| нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не ви |
| мо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га |
| огледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гл |
| х се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам |
| сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбино |
| м. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменив |
| дуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је јед |
| д се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и по |
| ења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писа |
| {S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сес |
| S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету |
| како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То |
| ше и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши м |
| чног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код |
| си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, но |
| страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том |
| S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се |
| исли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешт |
| и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се жив |
| зиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос в |
| зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!. |
| ма, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на |
| е му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку |
| азала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече |
| озна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} |
| на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући у |
| ку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачки |
| уње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сам |
| </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица |
| јно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе |
| ату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора |
| > <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме посла |
| но у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде |
| ба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка |
| Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: < |
| аца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па |
| младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед кој |
| оји плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа |
| шљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не бри |
| ш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже |
| ах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радуј |
| се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си |
| уље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спре |
| траховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи |
| Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црн |
| Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, о |
| рзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода пр |
| то обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се |
| их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са |
| ного прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус мн |
| боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право |
| диже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружј |
| бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не |
| ему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети т |
| ђу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхт |
| еобично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а |
| човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да н |
| агледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узел |
| ати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могош |
| емо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оста |
| S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сим |
| но поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакр |
| ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћ |
| че он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} |
| постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата |
| {S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пуш |
| случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб. |
| бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли |
| жење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он |
| ао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за дан |
| е ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, |
| водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али |
| — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а посл |
| омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима |
| о дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и са |
| начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу с |
| ед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве оч |
| да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада |
| е, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p> |
| еобична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па поз |
| се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је |
| му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: че |
| о. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То ниј |
| ш судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као |
| онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо |
| а се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S |
| д попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p |
| којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко |
| ше зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне о |
| јдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њ |
| зазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност |
| ра себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилав |
| ело као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути |
| !...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замисли |
| који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин. |
| се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осе |
| ушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, |
| овало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи сл |
| ити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удо |
| рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После д |
| венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвиц |
| на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме т |
| главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушен |
| д — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане |
| е, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изи |
| јо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком т |
| p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и |
| да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не ди |
| азгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила |
| шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Ј |
| а тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем пр |
| ва дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га запл |
| цаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар саст |
| арушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, |
| и смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо пре |
| уштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весел |
| Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, |
| однији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад |
| види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} К |
| љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући |
| ед себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо с |
| ик полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео п |
| икад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони с |
| рна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима |
| ута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злур |
| S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мо |
| бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео |
| тник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у |
| мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претхо |
| <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра он |
| у дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу и |
| ве реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са дв |
| Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сва |
| , кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни |
| .{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Х |
| га ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно з |
| ио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет |
| тељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше д |
| по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p |
| ?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ни |
| је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао ми |
| ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момак |
| ако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш з |
| исли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, б |
| еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, д |
| лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застане |
| асвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је забор |
| ва мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он под |
| и само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јо |
| к два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад так |
| прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апс |
| иј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да ум |
| ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше нар |
| томим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрв |
| што сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} До |
| повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— |
| куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима ка |
| радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он |
| S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци |
| потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара сло |
| же тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, |
| јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о |
| о то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знам |
| е присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тр |
| једаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору у |
| </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану |
| а њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, |
| оса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчан |
| арцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа |
| ина, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, |
| кати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с |
| ве речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухвати |
| како одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало |
| што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Св |
| исли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови |
| кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од св |
| , и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не б |
| рица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењ |
| женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погр |
| еди Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да м |
| за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не ост |
| та.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он |
| жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од |
| потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних шт |
| па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њ |
| ића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљи |
| шту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже! |
| . </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта м |
| асветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која с |
| уби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стад |
| а значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— |
| диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану |
| и се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. |
| <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. |
| не. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли шт |
| баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде прич |
| чуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш де |
| дуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што |
| е, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мај |
| урио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — од |
| <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше м |
| е чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још |
| кајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— |
| са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то |
| ате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво |
| «. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послуш |
| } Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим |
| нара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, |
| рици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> < |
| са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задо |
| о... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према к |
| ан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — |
| ла јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удо |
| ковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта |
| га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави т |
| вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да |
| неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и до |
| ња око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, |
| тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га |
| и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нети |
| то о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, у |
| ију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: |
| бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по се |
| ...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде |
| бодне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећа |
| имо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> < |
| башу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због т |
| у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога |
| мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помисл |
| јо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта т |
| уња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и |
| му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо |
| вореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен пронала |
| те се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубо |
| заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећа |
| помену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти ј |
| та, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. |
| јајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, |
| по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} |
| би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро |
| он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаш |
| до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу |
| . </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пр |
| се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и |
| дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаш |
| , све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога |
| а Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све с |
| ; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти д |
| ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим с |
| густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрх |
| нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па з |
| ка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се |
| зда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим непов |
| јзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво |
| ...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у то |
| е уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне |
| дначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију т |
| оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевш |
| е одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, до |
| црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко це |
| и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи |
| год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да ч |
| и Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам разда |
| Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У гла |
| Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако |
| рије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му пре |
| његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пан |
| Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. |
| одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... |
| ет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али оп |
| изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. < |
| стајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и ч |
| , умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а в |
| да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица |
| спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Види |
| е и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже |
| м је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нароч |
| раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси |
| цаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако др |
| /head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не оста |
| идећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога трену |
| ди се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — ре |
| алом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе |
| уша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такт |
| метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а о |
| S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момц |
| — Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А друг |
| говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица сп |
| се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид |
| ао убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати |
| чи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да у |
| х пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве |
| S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> |
| мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, |
| сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> < |
| <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га |
| сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на н |
| ко он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила свој |
| ти да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако |
| домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикуј |
| о је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири |
| оно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ госп |
| гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он |
| . — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо ч |
| </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и преб |
| ољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му б |
| се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушка |
| све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјај |
| се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} |
| нај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву св |
| S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, |
| и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га |
| не да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш прав |
| сто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињств |
| тином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући др |
| хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово послед |
| , и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху |
| још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те и |
| справља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </ |
| р одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур ста |
| о наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да |
| е бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу |
| ј се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Т |
| о питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га |
| е знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и |
| ћи, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Кост |
| ци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем да |
| . </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богз |
| p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, С |
| /p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу |
| p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вин |
| идиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте |
| аке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете попр |
| бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си пр |
| твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... |
| погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и |
| ут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Р |
| е убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се |
| те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Д |
| нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати ме |
| тко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар |
| е се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то нар |
| ора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислит |
| гледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— |
| стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и с |
| } Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности |
| се и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, |
| жмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доц |
| ко се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те у |
| је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је |
| и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, не |
| ао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као |
| говарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши св |
| што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним |
| мо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, |
| ар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четвор |
| , понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. < |
| овори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> < |
| го живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумев |
| свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — п |
| , Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно |
| Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— |
| револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе сам |
| праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказива |
| је иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело |
| бом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов по |
| леда на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позна |
| пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, |
| здушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готов |
| д вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и бла |
| рзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, гос |
| сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо збо |
| е виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства н |
| ... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгу |
| еше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш |
| м махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кл |
| али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук |
| ирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у |
| он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па |
| па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на |
| д изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се в |
| да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се ж |
| локорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним га |
| </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек |
| рете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и з |
| код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни |
| е, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине пре |
| од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам |
| е ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе рук |
| ћ, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистин |
| га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамб |
| ам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на с |
| током.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем п |
| мамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени с |
| и већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и г |
| а њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, |
| есуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се |
| и ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у ко |
| ..« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овд |
| да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се |
| ича му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све нов |
| на опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дош |
| д собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији в |
| р је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће т |
| > <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцелар |
| {S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бје |
| о режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво |
| жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на д |
| , што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и |
| ан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је |
| а, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... |
| ку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, в |
| о, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која |
| је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, одн |
| а тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом нов |
| а не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши |
| главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша |
| у. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђ |
| о...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао |
| , па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити |
| лепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено |
| је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа ува |
| едњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> |
| усто лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му |
| као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до с |
| II</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се |
| лом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао |
| евино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхо |
| S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је ресити |
| из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да |
| ресова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе поло |
| значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — вик |
| о приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— |
| размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подно |
| рдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким имени |
| рном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ |
| ани, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!.. |
| ед очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једа |
| ћу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлаз |
| утона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је |
| Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио |
| ло и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она |
| међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p |
| ... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не |
| пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледн |
| он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако |
| p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога |
| , као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке |
| шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом |
| ћ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не |
| на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, мо |
| њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три да |
| ко секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, |
| после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су на |
| епрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећ |
| омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у |
| у највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост св |
| ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!... |
| грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји |
| ираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећ |
| је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што |
| Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p |
| случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар и |
| и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђу |
| је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није |
| лачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет... |
| ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуд |
| е му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема заго |
| и под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за |
| страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радис |
| ца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим ст |
| поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху |
| се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да |
| ... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам у |
| , вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, |
| који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} |
| ећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страш |
| у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»И |
| , соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — п |
| <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, |
| ујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и нагов |
| али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отво |
| де журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он је |
| ти — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај |
| ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао |
| Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламе |
| опадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад из |
| калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али |
| пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, |
| , тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пи |
| и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p |
| огао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пр |
| ознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђу |
| ца пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> < |
| а, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> |
| те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— |
| у....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и заст |
| Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} |
| ао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану |
| прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— |
| > <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало |
| нај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву о |
| а — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваља |
| оље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи о |
| од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше пр |
| плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{ |
| да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јо |
| . — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпо |
| резриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни реч |
| о да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледи |
| ио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати ша |
| нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му |
| кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Х |
| , кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — о |
| дне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од |
| боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> < |
| ома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и |
| м толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд |
| н га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити |
| риближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока у |
| се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече |
| морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} |
| с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао |
| ађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари з |
| иди ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испус |
| збегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. |
| о огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова оп |
| Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће уб |
| е он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозни |
| ереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред њег |
| ћи и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p |
| обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне рав |
| једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише |
| еде, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не |
| сао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не пр |
| вамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се |
| човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га |
| м овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не бе |
| и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући |
| у зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше |
| препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!. |
| низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непреста |
| и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p> |
| антовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи т |
| ли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљ |
| , па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга нек |
| везла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и |
| .{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> |
| да је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што м |
| са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним |
| дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власт |
| нџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме стр |
| могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те пи |
| е траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шк |
| с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се д |
| , тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не помо |
| ро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељ |
| и не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али о |
| , погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си |
| н... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад |
| ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантов |
| олим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкч |
| <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познај |
| ше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p> |
| ако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} |
| овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу.. |
| >Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим в |
| нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!.. |
| а... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те го |
| тим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао |
| робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти ј |
| ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ..{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би б |
| но, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако з |
| е види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по бла |
| к беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се н |
| остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучн |
| а пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско дв |
| Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до обл |
| што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, с |
| </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скоч |
| Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако о |
| тре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова. |
| о да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она ш |
| , али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га св |
| ић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} О |
| овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајн |
| ро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... к |
| хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто смет |
| с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p |
| аше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи |
| уке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је |
| г, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од |
| ог које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. < |
| ли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коња |
| , погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вр |
| ет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше крето |
| ило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за ње |
| хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му в |
| ао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, р |
| навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна д |
| а му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким |
| ато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, |
| та му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад деве |
| не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Не |
| но како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу |
| иш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, з |
| ц, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих |
| а заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мно |
| Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Ниј |
| н човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се |
| ино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама.. |
| шла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром пон |
| p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут |
| дахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’ |
| >— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викн |
| /p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} |
| рипретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на мес |
| случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, |
| шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а с |
| них болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним |
| мни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! |
| даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу |
| .{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар |
| моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Ње |
| људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, |
| {S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али вр |
| , и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се ст |
| еколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га |
| озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеж |
| Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује дру |
| ку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и жур |
| кво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не |
| ајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — |
| заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му |
| одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се н |
| очи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро ју |
| тка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше |
| и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се.. |
| <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела в |
| После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему ка |
| ожје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, |
| S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река кој |
| ико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као |
| а у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и |
| е другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадам |
| е му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макл |
| му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улиц |
| га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се |
| шевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај |
| се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај |
| на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајн |
| а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома |
| д муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта |
| обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепље |
| на, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо |
| , каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерц |
| огаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико |
| за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да |
| полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готов |
| качке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама |
| Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од с |
| ском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и о |
| о осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба |
| >— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештен |
| е дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p |
| приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћут |
| з размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није стар |
| ем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се |
| S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако х |
| от у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну |
| лаву.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав... |
| ава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично деб |
| S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако мо |
| е ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{ |
| е помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дак |
| </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. |
| ...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с вели |
| ли да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост |
| м брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и |
| готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот ко |
| могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стран |
| читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше |
| продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пр |
| д му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да |
| и дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај |
| Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по је |
| су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су д |
| . све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планинс |
| а сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртк |
| ла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих |
| довима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу |
| човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, н |
| из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити |
| таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, на |
| јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div |
| е Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која ј |
| а је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, |
| , Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, |
| , окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му |
| Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повере |
| прат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, б |
| е ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За |
| напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type |
| ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од он |
| некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента |
| {S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка с |
| — Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шум |
| рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.. |
| господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нек |
| тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће. |
| хвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} |
| белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стакле |
| овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> |
| на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена. |
| шку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — |
| тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко |
| ристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> |
| сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од јед |
| собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестиво |
| !...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, |
| а Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и п |
| азао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онд |
| ица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доист |
| та промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— |
| Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипов |
| па у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на к |
| пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у стран |
| о је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је он |
| да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... < |
| положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу |
| и од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На ср |
| он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестан |
| аше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. |
| на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, п |
| Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: |
| све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и н |
| <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, д |
| учерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што ви |
| њаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у дру |
| з пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад п |
| е овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци с |
| е Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да изл |
| пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајд |
| .{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> < |
| ако?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је л |
| м приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... |
| замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га з |
| ата.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са жено |
| познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако |
| </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} |
| ена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, |
| анима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина оп |
| двојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо |
| никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико н |
| ица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко н |
| једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љу |
| њи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази |
| ва ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шт |
| ловине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, до |
| да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да ј |
| празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певај |
| стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је |
| а, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и |
| > <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабос |
| пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, к |
| пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима в |
| ство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Н |
| брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, гд |
| ијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у |
| овац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће |
| сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јан |
| зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која |
| овцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет ста |
| ође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на р |
| Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у |
| и ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он |
| и из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра п |
| ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она |
| ињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мр |
| >— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна |
| ... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> < |
| ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један про |
| мљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је по |
| њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под то |
| брижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младић |
| ка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погле |
| а и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави нек |
| од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без |
| ... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па ј |
| високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска но |
| {S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, |
| огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по |
| ром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту бех |
| ему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мор |
| еса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, |
| и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак |
| овано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судни |
| објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође |
| вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по |
| ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држа |
| и у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај |
| апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од п |
| ерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон |
| е.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је ов |
| жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само |
| p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање |
| Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше непо |
| један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испал |
| } Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи |
| ретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта бу |
| и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма |
| сте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јо |
| — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, |
| ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима д |
| ош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде л |
| кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова |
| ски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у с |
| уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде |
| е и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да |
| осила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танас |
| посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати |
| ио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он са |
| за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћишт |
| свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} |
| >Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла |
| ујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се |
| — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. |
| ацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Ш |
| p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дије |
| чише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опре |
| задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мења |
| >Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем к |
| едбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да |
| а...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, ко |
| , у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће |
| рице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђур |
| рај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилск |
| обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не |
| Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору зат |
| ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му |
| от после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као ве |
| истој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако позна |
| сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околнос |
| из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено |
| ме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И |
| о, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш д |
| узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред ње |
| еде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одгов |
| у...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Г |
| ељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки то |
| увати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као |
| веде к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђури |
| ча усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој кос |
| д свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва познат |
| д тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да ј |
| да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} |
| нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док |
| и ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не мич |
| а један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и |
| испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— О |
| погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту ко |
| мро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станк |
| д пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му |
| прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну не |
| оговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онд |
| Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека |
| м гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиља |
| види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шк |
| и од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стад |
| , моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше |
| мо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи км |
| и се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} |
| иже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео о |
| рет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљ |
| ротест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се ја |
| аде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ов |
| и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта с |
| адовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече |
| аго, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна пос |
| које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Стан |
| о. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До |
| Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак |
| морила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код |
| столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се |
| бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и |
| . јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном по |
| агало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога наст |
| опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај понос |
| орђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући оста |
| p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Каче |
| љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као |
| и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шт |
| обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мен |
| да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта |
| н у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли г |
| ржећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} |
| ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, р |
| ечицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на |
| места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима д |
| ва страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и б |
| ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер вид |
| тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} |
| ајсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у з |
| , намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни ж |
| ибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стад |
| е му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде из |
| пипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!.. |
| е, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно |
| мора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пу |
| осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радош |
| ија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дођ |
| несе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} |
| говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо |
| па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — п |
| увао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседла |
| опијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и |
| је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и ве |
| S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо ч |
| азговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под |
| да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, прек |
| укле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога г |
| Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна |
| дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд |
| ова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба |
| а и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика |
| ну бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим за |
| о не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде д |
| тале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — про |
| енади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на иск |
| знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се пр |
| ленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло |
| о обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде |
| ица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши |
| нце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кол |
| р, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, уда |
| обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, |
| ојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p> |
| а сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну в |
| о, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој р |
| м.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа гла |
| А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одма |
| леда Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију |
| бавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> |
| а...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелази |
| ном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је |
| е...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... < |
| рате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми |
| а, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беш |
| е ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, н |
| места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа |
| е општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећ |
| што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се |
| м сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незашти |
| се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и |
| крете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му в |
| се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане пр |
| , те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијан |
| це...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривало |
| све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пут |
| </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда |
| ршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гом |
| и истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не |
| пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад н |
| а сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјер |
| ши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, |
| , сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало п |
| о слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо- |
| </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима пре |
| но хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти |
| их бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступ |
| трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тре |
| а разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва пр |
| трепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, шт |
| оре ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} |
| Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењ |
| а нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, п |
| ола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Треб |
| , па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и ова |
| ошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких |
| ролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пре |
| агоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али |
| па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с |
| p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгу |
| еваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет уда |
| ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати д |
| новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ буб |
| отињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на св |
| Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић |
| — Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, ко |
| ез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, д |
| Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па он |
| се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — |
| , биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да |
| ке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бран |
| сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, |
| .. </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели |
| p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, на |
| енаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови |
| на, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека |
| атвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — |
| ознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... види |
| дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су мог |
| екујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњани |
| , не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна вр |
| на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кука |
| селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али |
| две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ор |
| обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци дола |
| еше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске дево |
| урицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како |
| беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу о |
| видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледах |
| оја сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, |
| да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а |
| е се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па |
| блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... |
| ве бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, |
| о са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегав |
| незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђур |
| у тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одгово |
| таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видел |
| пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено д |
| ни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, |
| к рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, |
| обиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крај |
| у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и |
| д прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали |
| штвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетино |
| ше за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звижд |
| нски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањ |
| ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— |
| у густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад б |
| а и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гоми |
| окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сја |
| јица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача |
| н домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да меће |
| па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад |
| ви своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћ |
| кићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с |
| еник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који |
| </head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилеп |
| ито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих |
| S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише |
| дговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто до |
| га обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз н |
| у сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из |
| вљен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све ж |
| на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши |
| осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не раз |
| га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица с |
| } Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p |
| е је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко |
| затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи |
| p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукур |
| велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су |
| о...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад |
| ледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, п |
| одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се |
| д рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну |
| последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово сад |
| угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина ме |
| /p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. < |
| а, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједар |
| <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, |
| о дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне вла |
| есно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно поглед |
| , а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши злик |
| , са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не |
| ко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не |
| озора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на |
| инили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта |
| р па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим |
| сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим н |
| ој заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, |
| , како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> |
| има.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си пора |
| S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке |
| ту... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па се |
| о! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и |
| . — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако им |
| сносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, |
| . </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може о |
| е главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица |
| ти се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. |
| то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што |
| шку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, д |
| ако му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, |
| Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала д |
| куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пи |
| и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа. |
| рио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пр |
| а му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>З |
| и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу дан |
| само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и зак |
| е, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у |
| ко много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убиј |
| епо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S |
| акве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и |
| онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише |
| осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... < |
| ни, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач |
| мо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трко |
| путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у ко |
| рст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p |
| ича опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеј |
| у га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да |
| настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли |
| води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде |
| е сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од ре |
| ија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па к |
| ма...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим |
| </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из |
| сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити. |
| двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по |
| данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до ва |
| > <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} |
| пка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да ј |
| цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, ота |
| е по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље с |
| ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигн |
| авцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а ј |
| ливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} |
| куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама к |
| S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди св |
| а лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </ |
| је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима |
| е, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— |
| исцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p |
| о главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао н |
| ђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојиц |
| е бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље |
| ње.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно пс |
| е, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју |
| ађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у то |
| , Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о на |
| ваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне |
| урицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, љ |
| чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва |
| отињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На гл |
| то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре |
| зини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом стра |
| о...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани |
| <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? |
| м пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет |
| моран, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једи |
| иђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела |
| зи да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимај |
| вао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S |
| вори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он ч |
| питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем б |
| <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушк |
| ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то с |
| ица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен ови |
| да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте |
| сле оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није |
| изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи |
| петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свану |
| , али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} |
| уће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махин |
| — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе |
| ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... |
| е обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу о |
| у — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде |
| а ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да ни |
| се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и |
| е Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одгова |
| лободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји |
| ри она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и д |
| дно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!. |
| отово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се м |
| ну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли |
| па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачув |
| а светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта |
| ужје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати каме |
| еки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} С |
| а тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отп |
| те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и л |
| ви други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се |
| напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема |
| аше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се ра |
| ве ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— |
| , сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли с |
| воје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку |
| ушу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га |
| све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као |
| у врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, |
| н, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања |
| {S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремај |
| есна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици б |
| ава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изнен |
| грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да |
| p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живе |
| а ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. |
| побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако. |
| е.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!.. |
| мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се |
| е, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако |
| } Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ д |
| урну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаст |
| м, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то шт |
| вуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код велики |
| јаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећ |
| дним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провуко |
| ти хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — |
| ржи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику ж |
| , кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсан |
| ром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани |
| нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на к |
| а, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах о |
| огоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређа |
| их мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. < |
| те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици зак |
| вде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ј |
| он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу |
| их наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> < |
| знаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пр |
| х, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> |
| пекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, к |
| алити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пру |
| ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!. |
| трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један де |
| у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се |
| То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико |
| ер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, кој |
| е сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или ок |
| ржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему с |
| азвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој сов |
| сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над пот |
| га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруже |
| не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по л |
| ругих девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а |
| , па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом |
| да је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто |
| а ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизм |
| ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{ |
| им током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао |
| хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одрец |
| стина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало |
| > <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха |
| јо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћат |
| пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај |
| о у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А |
| елом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стањ |
| да.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} К |
| душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да |
| е. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, а |
| оћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивно |
| окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога |
| н упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према за |
| <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, |
| како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизг |
| енске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођак |
| а; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састај |
| угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам |
| та сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, |
| ејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји |
| ћ и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} |
| на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само п |
| капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вран |
| су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склон |
| мо стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се но |
| је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није |
| .{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те |
| што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица јо |
| не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете ода |
| учио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« < |
| добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао зна |
| и ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи м |
| ше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрд |
| } И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то |
| растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима по |
| Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде |
| ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а |
| > <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Виде |
| е да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Ви |
| о јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако |
| је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што |
| е на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, најви |
| иш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима н |
| и нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испеч |
| си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајм |
| д већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остал |
| мисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа д |
| ао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се пр |
| заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгл |
| не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Зн |
| е помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву |
| лан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p |
| ко себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војк |
| продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над з |
| кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је |
| ндарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у |
| "> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се упр |
| погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је |
| н осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, с |
| уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо каш |
| му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Наш |
| } Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред суд |
| дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појав |
| о. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај. |
| ви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али |
| , а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и |
| ед кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, |
| знао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас доп |
| би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» |
| ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи |
| ву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску по |
| у лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси |
| ћање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светите |
| увански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </ |
| ели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а са |
| то не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да |
| ње, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти |
| мекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лу |
| иже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши к |
| о ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хај |
| наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у |
| уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S |
| јо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене н |
| чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{ |
| чио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет |
| Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али |
| стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намир |
| но!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина ма |
| еш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> |
| померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као |
| е јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше |
| је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је виде |
| е одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши з |
| спод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми руч |
| обегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ват |
| она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђ |
| леда благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{ |
| али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте |
| а: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му |
| оји ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни |
| . као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снаж |
| p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Ста |
| Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љут |
| е Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га |
| рам се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и |
| тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се |
| ли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходни |
| н мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничав |
| петан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде п |
| Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} |
| и пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} |
| ишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обо |
| довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радо |
| ... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, |
| пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгл |
| , а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован пл |
| сколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} А |
| арост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старц |
| пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде н |
| а побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. |
| и да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је би |
| ободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </ |
| а рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и |
| , и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он п |
| вакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узора |
| ад степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на хо |
| ској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро з |
| бразе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! |
| данде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно одан |
| етан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. |
| ге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружа |
| са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — |
| ње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ва |
| осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине ку |
| зненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то |
| ним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше по |
| ратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадил |
| ко кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка раст |
| терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућни |
| Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућ |
| ..{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубље |
| не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако |
| капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p |
| {S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде |
| који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а се |
| есто доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало |
| знутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се |
| узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жа |
| причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао |
| а појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња |
| х ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни |
| <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{ |
| ред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако |
| > <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га т |
| м, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, а |
| стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет ш |
| , бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, |
| биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати |
| </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, пр |
| што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?. |
| p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више по |
| /p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица |
| ане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека |
| помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржав |
| d="SRP18971_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била |
| морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распи |
| еперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим ув |
| маде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне |
| о склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше по |
| мо ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђур |
| дини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку |
| на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не доб |
| н мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љут |
| и једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, |
| тац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећ |
| циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по |
| елику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а |
| } Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не |
| не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} |
| молити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом |
| урица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и ди |
| оређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, д |
| а само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеле |
| звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— |
| у с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђуриц |
| икао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и |
| ити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш |
| учила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да ви |
| на.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаш |
| а је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна |
| сположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоск |
| Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га |
| лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, доб |
| војком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, шт |
| ути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја |
| а јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машу |
| ца.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} |
| ло, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p |
| а бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! |
| астова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} П |
| , грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако |
| ред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укоче |
| да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шуш |
| е... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспосл |
| је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвали |
| опе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то |
| се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже |
| беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дув |
| грејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојни |
| зговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу |
| аше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курја |
| се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаве |
| знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом |
| а... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вуј |
| ј покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розг |
| не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе |
| . </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им |
| орбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — |
| е твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би ко |
| го и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих би |
| p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из |
| } Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза с |
| запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S |
| <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме |
| а бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Виде |
| а вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не |
| с нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се |
| и да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба мало |
| газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и |
| њој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, н |
| е окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу |
| .{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последи |
| от беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати |
| цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се п |
| гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, с |
| до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, |
| оје само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане |
| водницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види |
| е ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му |
| лашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греј |
| понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, |
| и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело су |
| е се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над м |
| кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђ |
| уштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола |
| ма.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда |
| преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном ула |
| не. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житк |
| а од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађ |
| /p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— |
| , скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> |
| S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених оч |
| аветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шу |
| е...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од |
| араца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине у |
| /p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина иск |
| д у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да |
| ица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> < |
| етар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна пес |
| ри и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, |
| ти.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора по |
| учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му |
| е пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могу |
| даше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, ко |
| ина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p |
| вакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров п |
| рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у се |
| се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једно |
| се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ни |
| дам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полуде |
| нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стање |
| а седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци |
| . али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљ |
| има личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у |
| кара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други |
| вима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви |
| јих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара |
| а.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забр |
| о, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо |
| Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше |
| « — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али п |
| , која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... |
| ловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, б |
| подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Свак |
| равнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зара |
| војица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добр |
| сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да н |
| ије никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надањ |
| е са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изра |
| орке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{ |
| прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сј |
| и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини |
| што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се |
| кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким |
| бо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} |
| гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао |
| /p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевени |
| пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш пр |
| њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се пок |
| обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слу |
| о... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако |
| амо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо н |
| запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту р |
| умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, |
| Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на |
| </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на |
| букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и |
| ром и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, пр |
| ири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, |
| уту? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка |
| итамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. |
| такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и о |
| д оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нарич |
| о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђ |
| али свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше р |
| S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабд |
| сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала п |
| Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити друго |
| це, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и ско |
| уца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима |
| јим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као стр |
| одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> |
| ли чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошк |
| иновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше дого |
| тати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти прича |
| иђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да мож |
| у и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само |
| цу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, нег |
| веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што ј |
| икује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </ |
| черас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>. |
| е, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан |
| , па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на |
| неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћера |
| читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S |
| е, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> |
| а сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је мо |
| P18971_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и н |
| ледак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га |
| дука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, ал |
| а им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца доша |
| нчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да |
| , ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ д |
| м сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жб |
| V</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} |
| главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и |
| Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, уз |
| ао милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цеди |
| косу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и |
| прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори. |
| ead>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Ст |
| за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра |
| адним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој п |
| крипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити |
| .{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} |
| посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица |
| рави значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом пој |
| се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. |
| кочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, |
| чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, ав |
| идимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа |
| а се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, прого |
| ложен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде |
| да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморн |
| .{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини с |
| чиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече км |
| — Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остав |
| необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, н |
| > <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Сам |
| и на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не |
| аш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће остави |
| шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно |
| ли му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени |
| жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, |
| p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, к |
| ма у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад раз |
| леновик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> |
| тај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму |
| е он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде св |
| кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, а |
| ајбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово та |
| .. им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену |
| ће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто |
| >— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад каж |
| </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до л |
| ело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени... |
| , после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина л |
| p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру |
| родру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на с |
| воту.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељ |
| ст. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> |
| боден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. |
| ар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писн |
| напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— З |
| рочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и |
| оре, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то |
| Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И |
| творише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељ |
| лко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ћ |
| и видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални п |
| уги.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд л |
| едставницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома им |
| ико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из п |
| но погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, не |
| још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надв |
| аучио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако с |
| ла? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца |
| а Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљ |
| дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, |
| рхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{ |
| кује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи д |
| у он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му зак |
| да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p |
| ела, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезниј |
| осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необич |
| а суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред |
| е, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а |
| не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходн |
| ерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Ко |
| стота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твој |
| тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица ра |
| дио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мо |
| Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свако |
| отивности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — п |
| осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече о |
| , да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, пр |
| о срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго за |
| . </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе з |
| таде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадо |
| ушу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он |
| : или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и д |
| дарих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, усл |
| о оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако прос |
| пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко пото |
| иш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. |
| уће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле с |
| сле краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда |
| ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, |
| вратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> |
| едело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води |
| Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога |
| штавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликуј |
| и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само |
| сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, |
| да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што |
| ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај |
| јио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке пос |
| ко места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој |
| које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је ве |
| о за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и др |
| , то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту п |
| ремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак |
| оји сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јав |
| га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно |
| не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно |
| ој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле |
| а. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако |
| ишта предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван |
| а кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам иш |
| е велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се по |
| мела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Д |
| е стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о гл |
| јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кр |
| збегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држ |
| шушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица д |
| леда испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погле |
| огледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p |
| за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потруд |
| > <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита |
| ! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на |
| мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто. |
| тала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада уп |
| овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуј |
| главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако про |
| едам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути |
| и на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одј |
| ак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је |
| .{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао пала |
| којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другог |
| неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, к |
| е им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чег |
| е растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> |
| ђе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размако |
| ибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њ |
| а их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуч |
| } Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и с |
| е мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве |
| оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} |
| ти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </ |
| положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се |
| ки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, |
| ати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар |
| ављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одм |
| с у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> |
| се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи |
| а, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати |
| дне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренув |
| ...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора о |
| икова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и |
| њега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на се |
| оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: |
| још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше |
| гне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и в |
| све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} |
| после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уваж |
| само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између |
| да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући з |
| /p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре каз |
| оје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсториј |
| т зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са гол |
| рало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да иде |
| хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а ниса |
| А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпос |
| ...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S |
| к иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равно |
| и добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који |
| зио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, |
| новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му |
| уздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он б |
| је крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда |
| на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и бу |
| и.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само изврши |
| замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па с |
| на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, сво |
| ре, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече |
| ело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка ј |
| цом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике |
| не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али |
| ве провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше |
| на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је п |
| н сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже |
| собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанин |
| мпирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под ос |
| руги се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе ма |
| чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у |
| че Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејат |
| отле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично мест |
| нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође в |
| ло...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не |
| чне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на пам |
| чуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само |
| исли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја |
| е седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, |
| Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каж |
| , жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и он |
| би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог |
| ошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па о |
| â пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p |
| но је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га вео |
| се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко |
| приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И б |
| оре и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p |
| <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би м |
| он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте од |
| , он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш |
| а мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, ка |
| â да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох к |
| знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А с |
| > <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смеш |
| највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се сас |
| го. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си ју |
| бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овам |
| ови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би с |
| </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; |
| не, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подг |
| ...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надла |
| што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, бо |
| емљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’нак |
| — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} |
| м рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, з |
| ац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто круп |
| >— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? |
| тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p |
| урећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке |
| ареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар |
| Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте к |
| сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао |
| а за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... |
| отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, о |
| ..{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупи |
| оје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да |
| ра, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се пл |
| ати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђ |
| ш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. |
| едаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је |
| ог неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те |
| а! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> < |
| ав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није |
| уцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p |
| е и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците |
| утом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од |
| законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али ка |
| ива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особит |
| сти, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један |
| ан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крај |
| да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким но |
| с помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чека |
| га Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... |
| них пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута је |
| у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{ |
| њства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге |
| вер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрек |
| днога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Си |
| главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је |
| трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју |
| .{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да раз |
| а нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самог |
| се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе |
| танком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, |
| га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино |
| мем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала б |
| тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јо |
| > <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана |
| који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала |
| пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, |
| м добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је |
| ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. < |
| цика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p |
| д би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не позна |
| етла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи |
| а је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за вод |
| шти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турак |
| е пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због т |
| p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али |
| а и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— К |
| те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити на |
| а те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови |
| ити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није |
| е знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу |
| римо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми купов |
| ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p> |
| /p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта |
| /p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не т |
| p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је |
| х бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не зна |
| дите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад |
| таде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} |
| <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p |
| /p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </ |
| и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опа |
| тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији ј |
| д њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одгово |
| чом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, |
| како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, |
| једно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а |
| е до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све.. |
| пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Ча |
| осао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узв |
| је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готов |
| >— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом |
| , Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана |
| ар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито пр |
| мо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p |
| т! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, д |
| ђи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’на |
| да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; је |
| твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је |
| и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће на |
| он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам |
| са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш |
| виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највиш |
| . </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, |
| јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се |
| стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, ме |
| да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледам |
| тише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љут |
| <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха |
| то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и |
| не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, зна |
| гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те ма |
| испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> < |
| многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, |
| <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за |
| но чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете |
| ело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио |
| даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ип |
| вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, п |
| лико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљу |
| ш о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </ |
| помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљу |
| у, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа |
| силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појури |
| њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све ј |
| ома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у |
| нуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се н |
| ио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека т |
| вио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. |
| е и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. |
| њу је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци |
| .{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула р |
| осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а дру |
| егови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на п |
| озорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Он |
| ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те нав |
| </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас п |
| ...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — |
| же, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Д |
| и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи |
| , па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине в |
| и неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, прич |
| пред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко п |
| таде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </ |
| лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те пок |
| е брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже оч |
| урица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се |
| {S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не |
| — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p |
| могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се но |
| валиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Ср |
| нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лаг |
| рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома |
| мљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља је |
| } Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на сре |
| ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... |
| отом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> < |
| би четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </ |
| >— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у чове |
| врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта |
| {S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не |
| не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да та |
| бро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô с |
| о, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајн |
| те се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му |
| адост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p |
| од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га н |
| је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке по |
| ега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта |
| е одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, упр |
| p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’нак |
| ори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним м |
| ешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не из |
| <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише |
| Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше проч |
| е ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да |
| то га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заи |
| ! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — р |
| е су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти каж |
| Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за С |
| и дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{ |
| се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и до |
| еме...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно врем |
| кше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му |
| ш брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. < |
| ..{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим ка |
| мо га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брин |
| ај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на |
| >— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна пр |
| орђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица |
| му, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играт |
| сти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а |
| S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога п |
| илаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па |
| већу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разгово |
| урица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је |
| његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али |
| ије налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица пог |
| . па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у се |
| ата од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста |
| све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад |
| ај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа |
| на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он |
| очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестр |
| > <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога |
| врте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да |
| и на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ј |
| се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онд |
| аће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крив |
| оравио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш |
| охаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према рани |
| проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и ка |
| ћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам са |
| !...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Н |
| требно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако |
| едстављаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Стан |
| > <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони |
| продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без р |
| поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поч |
| о, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико м |
| хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никак |
| ош, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S |
| код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се |
| окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире |
| ребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за |
| пастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, п |
| на планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде |
| и чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па |
| љу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p |
| рди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, |
| рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задр |
| седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе |
| ар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да |
| ћи да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и |
| не тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти |
| обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако |
| рекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и |
| ога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испра |
| ури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухва |
| p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, сме |
| >— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чи |
| ит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је |
| раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да |
| з сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштр |
| Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чин |
| ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што бр |
| ачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Бео |
| испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето |
| це.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; прода |
| м на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђ |
| под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико п |
| бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешит |
| ја.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две чели |
| рата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — реч |
| и.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не бех |
| у се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све у |
| помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону руп |
| моћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ства |
| некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушк |
| нка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се на |
| најући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска |
| љају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како |
| увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет |
| намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, м |
| воју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весел |
| страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као наро |
| где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од о |
| ачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — |
| бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се |
| се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! |
| ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </ |
| аменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад ве |
| овара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео |
| ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> < |
| у кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па |
| ако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђ |
| ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Панто |
| p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из р |
| дна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« |
| о се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из ку |
| аго гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали |
| ега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што |
| ? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довест |
| луку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спр |
| да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, |
| а се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом |
| знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица |
| де да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, |
| и могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, |
| застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини з |
| у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, |
| и и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоко |
| ах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револверо |
| Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица ста |
| црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те у |
| никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко |
| /p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за |
| а улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, види |
| е опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до п |
| гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све б |
| ним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, виде |
| ђе пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских |
| чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Рад |
| је је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући |
| товцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с по |
| <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и п |
| <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак у |
| ма волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p> |
| нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља |
| едићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе |
| вши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко мо |
| е изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} З |
| део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је о |
| леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се. |
| збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шт |
| ш тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, |
| с мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; ча |
| заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, |
| граде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши |
| Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меде |
| као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двој |
| и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, ос |
| мо један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, пр |
| у се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крили |
| отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из глас |
| у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, |
| учнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почн |
| } Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у |
| лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мил |
| црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му |
| долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те по |
| аде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци о |
| воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> |
| а ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглу |
| суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост |
| ој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из д |
| а света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од сви |
| стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село кур |
| ла толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нара |
| у, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси |
| све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћ |
| говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем.. |
| још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то |
| бодно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што |
| није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили ше |
| отеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће к |
| и ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити мно |
| и и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да с |
| усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупил |
| на, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова |
| ачелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима |
| } Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није |
| упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срља |
| о — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промис |
| спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Нови |
| писа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији ук |
| зимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме |
| ледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, п |
| , и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, ј |
| је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, у |
| и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора |
| </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече |
| омад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово |
| а на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не |
| да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кид |
| до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Го |
| ети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S |
| леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљ |
| преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а К |
| једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јед |
| ра је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светите |
| господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је д |
| д мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чу |
| Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} |
| ца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој |
| ху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека |
| лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; |
| а спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да шт |
| се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и |
| и, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само |
| ојих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први |
| /p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмећ |
| .. од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило.. |
| онтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу ч |
| како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... т |
| рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане |
| ије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S |
| жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које с |
| стоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одл |
| змамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели ве |
| ту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овл |
| </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, |
| — Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... |
| д проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих |
| Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S |
| илицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ |
| ли овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко бл |
| </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памет |
| Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми |
| p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од |
| Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега |
| вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђе |
| ка, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... |
| уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S |
| падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих че |
| ујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања |
| и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду |
| капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје о |
| /p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ни |
| зумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је м |
| у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да тр |
| ри јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће |
| е?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у с |
| он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјај |
| оја јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлуч |
| нама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>Пос |
| но, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, ка |
| еташе, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је о |
| се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Н |
| новче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашњ |
| > <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки |
| о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго |
| ли преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље ук |
| жарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде |
| ође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочи |
| ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Нико |
| ра, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не |
| а, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која сва |
| ојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми |
| ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само |
| нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну |
| о. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо... |
| о се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго |
| анку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо к |
| , а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту |
| а сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја сам |
| питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... |
| о ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице д |
| Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склон |
| е, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добр |
| Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а |
| ао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ј |
| е! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћем |
| каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да |
| > <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p |
| вакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — |
| легали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море |
| и ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога |
| ш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три |
| здане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце к |
| утито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од само |
| но: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, |
| мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад |
| ом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само |
| оје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели |
| — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме ве |
| село гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{ |
| ман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се к |
| ом кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо |
| мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изне |
| нили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако пр |
| ао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А |
| да Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, |
| а се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа |
| е тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путниц |
| што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господс |
| господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да разви |
| "SRP18971_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, та |
| ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка |
| ети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ |
| ј ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код к |
| </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде |
| кнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чаш |
| један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Р |
| оја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле |
| прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примак |
| а, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичућ |
| и он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те |
| лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} М |
| стао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да |
| атурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држ |
| едњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Нико |
| азвучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сно |
| Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду |
| риђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади це |
| чини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљик |
| видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем |
| познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, |
| се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се на |
| мо да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p |
| итају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Мар |
| далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима |
| проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине |
| е после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} К |
| ај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и а |
| у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи |
| едемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једн |
| о си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Са |
| и. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи |
| ите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провође |
| ртеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А |
| онела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски |
| их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... пом |
| во својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девој |
| </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувш |
| писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широ |
| нитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговор |
| у — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па |
| ало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета |
| Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се |
| варати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсан |
| во одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у |
| же! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само |
| товац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да |
| љи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је |
| се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} |
| ко умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те |
| ђе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда |
| јатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо |
| прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капе |
| ни се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепи |
| . </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p |
| амар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да г |
| о, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му каз |
| обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у |
| >Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мирова |
| ур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне п |
| едње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или та |
| сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу |
| е и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим ко |
| наш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушн |
| /head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме с |
| починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође |
| нем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задрж |
| ата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на |
| сте облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере н |
| њивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, та |
| ући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на преки |
| ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не |
| >Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују н |
| , па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погле |
| ли није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао |
| зређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке |
| страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — реч |
| не на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, |
| Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у |
| руга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Н |
| гога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово |
| д се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. |
| легаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запи |
| ровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну пра |
| вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и |
| окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом.. |
| екој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надима |
| и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која |
| де?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни |
| S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у |
| многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну нож |
| исли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, ст |
| опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p |
| у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претход |
| ош суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глав |
| а гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђур |
| — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у |
| м проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с не |
| слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И је |
| ти у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не мо |
| де год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, плати |
| , као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је с |
| Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одма |
| ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убит |
| м да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују с |
| {S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{ |
| мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. |
| је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и ра |
| дем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину бирти |
| сети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>» |
| о је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« |
| чем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} |
| брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пре |
| и новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него б |
| p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и |
| итељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не |
| велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио ш |
| им, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце љу |
| p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бог |
| олови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« |
| <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју н |
| је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— |
| који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој от |
| арију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленов |
| ом потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и |
| отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </di |
| ерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милет |
| и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе ман |
| пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд н |
| реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на |
| о.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или т |
| р немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим |
| Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од |
| адоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... < |
| смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за |
| оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{ |
| а се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на |
| Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радозн |
| {S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> |
| вори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посет |
| ре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствар |
| ересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> |
| једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} |
| ди и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од |
| мадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њи |
| ... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај по |
| обро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Ка |
| ислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> |
| ави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био |
| прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених лив |
| о!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама з |
| {S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у д |
| обра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радо |
| коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p |
| једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S |
| :id="SRP18971_C16"> <head>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга ч |
| не ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, а |
| другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикот |
| јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну |
| њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> < |
| болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— М |
| , који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин глас |
| онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једн |
| ла сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би х |
| ем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, |
| д Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће |
| ћа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном |
| овори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! |
| и то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он |
| полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици ост |
| бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поузд |
| ни се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам |
| Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету сла |
| им и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сук |
| к, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине |
| ?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, |
| ом; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— |
| их песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, гор |
| м и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По |
| нерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и ок |
| а венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће п |
| — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шал |
| ад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће предан |
| кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену п |
| а наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села |
| } Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти |
| ега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш |
| новеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частит |
| апе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: |
| коро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села т |
| о још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p |
| правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— |
| вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, |
| појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} О |
| . — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту нег |
| да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студе |
| н јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} |
| рица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и т |
| ручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да |
| p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељ |
| > <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p |
| и не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у р |
| S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси |
| одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по в |
| ећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — |
| аше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. |
| дати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. |
| сени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шт |
| ити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор памет |
| . — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> |
| > <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само д |
| S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих при |
| авно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе |
| де путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се |
| и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p |
| е проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити |
| на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, дов |
| бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> |
| те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши |
| ед ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Те |
| о муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> |
| та је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, к |
| овица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помил |
| у преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обра |
| Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S |
| дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да |
| старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и |
| ама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пу |
| лу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да од |
| у, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове б |
| се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, с |
| се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на |
| ао верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А о |
| сподске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле |
| она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ |
| — Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле |
| поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му с |
| мор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрч |
| ек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући д |
| S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча ц |
| отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући за |
| ове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод |
| ужје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на з |
| </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљад |
| и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо |
| изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; Т |
| ни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— |
| зех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се ј |
| и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, бо |
| на, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> |
| ича.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов |
| {S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш |
| .{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвничк |
| ога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у |
| аше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у по |
| да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику см |
| Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завла |
| у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ов |
| урица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није бол |
| /p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша |
| а и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p> |
| Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? |
| олужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, од |
| ас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p |
| неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном вод |
| Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или |
| .{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и |
| обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасн |
| њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде |
| здржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најза |
| ом понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође ж |
| димо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу |
| андурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} А |
| дним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку |
| тави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака |
| на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. |
| ајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њ |
| рећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то |
| мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о |
| журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, с |
| остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ва |
| ком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јо |
| га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад навр |
| ести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одск |
| , умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му г |
| њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не поглед |
| <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му с |
| ека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај је |
| о, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, пр |
| ти хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе |
| онотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </ |
| Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово |
| ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смр |
| >— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> |
| шини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих |
| ...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји п |
| и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше |
| ше низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи с |
| не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је |
| идиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена |
| је му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну |
| зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао |
| ко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с |
| но, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде боја |
| за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам баци |
| нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гурк |
| ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба |
| будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p |
| ана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао |
| је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без о |
| главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ам |
| даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за ме |
| т поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче |
| о, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак. |
| </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му |
| >Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одав |
| метна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча |
| оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју |
| — Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она де |
| паде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје се |
| , да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби |
| >Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опе |
| S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p |
| с, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога ве |
| је се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје |
| на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковач |
| лудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу не |
| несе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми |
| у Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, |
| са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш |
| обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ |
| ћања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од он |
| мам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у т |
| анка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ал |
| ; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... |
| жаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху д |
| те, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да с |
| поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш |
| {S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропа |
| и сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се |
| едњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико с |
| еш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од ког |
| осно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, |
| огаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и |
| о, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} |
| оги атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки ку |
| ди само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добр |
| од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, |
| није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек м |
| девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бру |
| воли!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши г |
| даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једв |
| ана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, |
| алијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, оку |
| куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајућ |
| то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и |
| обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> |
| ете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p |
| а мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућу |
| ршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те |
| на зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он |
| . </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у |
| жи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице |
| сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа! |
| тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Ка |
| си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се н |
| у онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па о |
| ... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, |
| му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозн |
| дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Неш |
| сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отвор |
| ... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— З |
| . </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад бу |
| S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели |
| елим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{ |
| ку и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, п |
| > <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онд |
| рете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чек |
| ељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, п |
| онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча |
| > <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дир |
| палом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гр |
| а болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте ју |
| </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну ле |
| ко би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се |
| А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу |
| ..{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} |
| <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми и |
| а ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу пит |
| кам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} |
| ек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и |
| м станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се |
| га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осе |
| тресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче... |
| к да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам зн |
| ем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> < |
| р ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред |
| човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. |
| пред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и |
| у се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка |
| ога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p> |
| <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па |
| во кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p |
| у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Н |
| е у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште |
| , а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад н |
| >— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што о |
| де да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, |
| ача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свак |
| му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је |
| ку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с |
| а моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар |
| рај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад |
| ? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ јед |
| е Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можем |
| азноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у глав |
| што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, нес |
| ше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином |
| паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вај |
| јте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — |
| ар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и п |
| имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђур |
| ам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас |
| нити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </ |
| а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке |
| о непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљад |
| адован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то ве |
| м.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми ш |
| кола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он |
| е претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апоте |
| и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он бл |
| своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако |
| ера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђу |
| пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам н |
| дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме м |
| и ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, |
| глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправљ |
| то?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p> |
| сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао |
| а за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести |
| прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје уб |
| где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је |
| пу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за |
| анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p |
| сну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро |
| а су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, |
| ену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта х |
| е погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.. |
| раво у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном |
| који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> |
| } Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p |
| а га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја |
| p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју |
| .« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти каза |
| то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — преки |
| аљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени изра |
| и и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, |
| а ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. < |
| нда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе |
| p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ј |
| а ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> < |
| се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад |
| не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не о |
| ка, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> |
| попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. |
| све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> |
| могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све |
| од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} Пос |
| оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и |
| танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје |
| и би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и |
| олу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање |
| ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S |
| о апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео |
| му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апс |
| : у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно сме |
| } О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, |
| бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, |
| Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми |
| од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — |
| од Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све |
| .{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори В |
| овац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста |
| та Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, ј |
| ажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам подел |
| сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — |
| да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лис |
| ... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пас |
| <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су |
| ише ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши д |
| о нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, |
| мо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико |
| м и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних д |
| , узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Вра |
| ако ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се р |
| ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— |
| о.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде |
| мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу |
| простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих т |
| не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> |
| ... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Св |
| ако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их |
| мисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа св |
| остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргује |
| ла би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p> |
| о за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом трен |
| вши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра |
| о га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узе |
| мах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за |
| настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањује |
| отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и |
| де за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни ж |
| ровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица |
| у и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам |
| ржању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему нали |
| плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање. |
| а, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила не |
| или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p |
| .. — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали |
| тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> |
| ли се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако |
| ле зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли |
| Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> < |
| удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-х |
| азак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необи |
| дила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би |
| ко замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две прав |
| место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите |
| гима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У ку |
| се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стић |
| акту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, к |
| лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме п |
| е опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још јед |
| де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! |
| искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> |
| Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чек |
| удња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те |
| ати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи ј |
| лава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим ј |
| бом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти го |
| ви, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио. |
| ла, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли |
| е њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране |
| розничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај |
| ремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али |
| о било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да пову |
| p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S |
| би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли т |
| еш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих г |
| очинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Н |
| <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p |
| ође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки п |
| — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} |
| погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јет |
| умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... |
| .{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам м |
| ше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти |
| ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња |
| адоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме |
| з годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и |
| рве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, |
| — Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{ |
| сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се вар |
| у.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих м |
| је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и в |
| о представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, |
| у он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прил |
| ише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава. |
| RP18971_C11"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у је |
| </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчањ |
| утећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њ |
| аветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али сам |
| Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха.. |
| Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише |
| сећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из |
| .{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет ј |
| ца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен |
| > <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше д |
| га до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се о |
| ј се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу св |
| S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од д |
| ше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка тр |
| сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станк |
| ош радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p |
| аше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, |
| кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огра |
| че, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде б |
| мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жанда |
| је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други |
| ску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, |
| едаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у |
| и: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се |
| ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке. |
| ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да п |
| кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише |
| оји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути |
| он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се од |
| е савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изглед |
| ачити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала нећ |
| разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> |
| ди дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, |
| сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим |
| је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека си |
| аву око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па ч |
| S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и пр |
| ичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у с |
| бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живом |
| еднем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могл |
| ати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји н |
| је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зи |
| . — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} |
| мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међ |
| а га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. |
| крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла м |
| ... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба чов |
| p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима |
| да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабар |
| рица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Д |
| су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ћ |
| д мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чин |
| а то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар |
| ати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бу |
| ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све ст |
| да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, кој |
| аво Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста ст |
| цу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете. |
| улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче |
| рибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни с |
| уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено униж |
| штољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно |
| Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча ј |
| домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена ов |
| упу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњ |
| м, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вреде |
| е за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће |
| ислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори ц |
| ра по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — П |
| вом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да биј |
| тра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још к |
| ш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово |
| долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисл |
| се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... |
| </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— |
| потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад |
| > <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајк |
| орам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислим |
| душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му |
| аки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село |
| па.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у м |
| ајкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то |
| већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} |
| некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде |
| а ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорнош |
| ш боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу зви |
| о и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S |
| другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> < |
| {S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно тра |
| двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} П |
| да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код се |
| х, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад шт |
| </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као |
| Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да |
| љна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, н |
| свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се л |
| А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, |
| е могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, |
| S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта |
| ао да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми |
| што мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што др |
| на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са |
| ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога не |
| о, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма к |
| за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада |
| стављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће прока |
| } Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде |
| . — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Ст |
| , свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а ж |
| ивимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија ме |
| </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде вез |
| Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али |
| па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па с |
| е? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане ме |
| бично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо непри |
| га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом пр |
| а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински вета |
| ица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео по |
| /p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш д |
| , преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекив |
| ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио п |
| а не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је н |
| говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је |
| p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од све |
| ицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост на |
| , изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо д |
| — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се |
| ањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— |
| тле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштал |
| му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — |
| место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зева |
| ори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово |
| арац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оста |
| х суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p> |
| S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рек |
| ишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </ |
| његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, |
| едаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} |
| баченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, |
| јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој у |
| ице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијан |
| > <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни ста |
| болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну к |
| само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих |
| лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није ник |
| озе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да плива |
| тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим г |
| >— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забо |
| ване за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита пис |
| } Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћива |
| с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчан |
| ш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђу |
| ега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од ж |
| писано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јес |
| песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа. |
| ише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Но |
| рст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају г |
| човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са с |
| на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећа |
| Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак |
| д окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и у |
| је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као ш |
| да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао ум |
| а озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да се |
| их, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као |
| њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила... |
| заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце пр |
| е се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене |
| е одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на м |
| и. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— |
| ече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </ |
| еколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у сла |
| ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, |
| Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи |
| ах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи д |
| ети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стра |
| прича цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори м |
| што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шум |
| тио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми |
| јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њен |
| на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за |
| чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је |
| , па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> |
| о, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли че |
| што се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога сп |
| одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Т |
| м ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад |
| уђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и |
| сом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком н |
| у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђур |
| лицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одго |
| о је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је |
| ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за |
| <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења |
| оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и јед |
| прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опе |
| ђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од ниша |
| о размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отег |
| </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p |
| њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли |
| ко ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — по |
| се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљ |
| исли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде |
| етињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на дру |
| кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну |
| тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, бола |
| болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и |
| ..{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћ |
| исмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешк |
| о да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и ома |
| поља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високо |
| уни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овд |
| изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, ви |
| што друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, |
| тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Друго |
| ви поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну де |
| пет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да |
| ова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену |
| бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, к |
| пад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки жи |
| {S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и |
| е задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај |
| , и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему |
| , нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? < |
| м тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам про |
| хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у |
| атупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} С |
| ујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак |
| е отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> |
| речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу |
| ла нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Д |
| .{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле |
| Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко с |
| о... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће до |
| те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и |
| . ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p |
| пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пр |
| кујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обр |
| p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p> |
| од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе |
| снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама |
| неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кук |
| у, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у |
| ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! |
| — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој |
| ишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га |
| Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а ка |
| и догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глав |
| показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти |
| на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те к |
| и, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше дои |
| емена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док |
| Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида |
| ви се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На |
| игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каван |
| да око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде |
| паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сут |
| .. ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} |
| руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим о |
| ријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слат |
| ку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пр |
| } Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће так |
| .{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да |
| е. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} В |
| .{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> |
| врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће.. |
| ојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право |
| ко дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би |
| остељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене |
| ше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Ста |
| у.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих |
| а: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. |
| сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном |
| о нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго |
| све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђури |
| и онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што п |
| чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој |
| што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример не |
| Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не в |
| урици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква т |
| ством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, за |
| да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« |
| узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али |
| — Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — |
| спи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узм |
| дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, т |
| х нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, |
| даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће |
| о, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често |
| е...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, |
| стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Ов |
| ише о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што |
| очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дозна |
| .. ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да |
| да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће |
| да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га т |
| ш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше обор |
| кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И ниј |
| да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дир |
| има кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколик |
| {S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, |
| накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то з |
| неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радован |
| ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако зада |
| ши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала |
| иш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом |
| себан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сач |
| а добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви же |
| то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не изд |
| кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем уда |
| ми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Д |
| остати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, по |
| !...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па т |
| штине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава п |
| урица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као |
| танка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њем |
| отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњић |
| опусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, |
| лежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожури |
| стасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са |
| жи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега |
| узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве де |
| осле се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је |
| нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо т |
| {S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чини |
| уги, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познај |
| није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? |
| м и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мој |
| ред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладн |
| и сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ |
| дам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по |
| рескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим |
| те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нара |
| мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече |
| ао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Ш |
| <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као |
| Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајд |
| и, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — ре |
| гама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву |
| бро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овак |
| ега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> |
| какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; е |
| да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није поми |
| једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и ст |
| о, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеп |
| е...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мен |
| кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} |
| ез размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи |
| а је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду |
| .. </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две |
| S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то у |
| ћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S |
| а истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између ко |
| ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је пр |
| роменили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, п |
| и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намер |
| судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар саст |
| ри ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, д |
| /p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за |
| .. </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у |
| не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити |
| помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Вод |
| знате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као |
| собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које |
| одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Са |
| ашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{ |
| амо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице |
| е тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одје |
| е показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, |
| њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он наба |
| да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њ |
| е брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на |
| тина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично за |
| таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам се |
| Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало |
| уричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао |
| ађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна |
| пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио п |
| ди ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи бољ |
| ан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи |
| лава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини приј |
| е сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«. |
| о издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она |
| Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Да |
| е на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла.. |
| да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— |
| рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека поги |
| утаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној |
| оје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајд |
| Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, |
| етову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор д |
| ио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. |
| а... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто ме |
| а, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука је |
| а црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге ми |
| је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, п |
| ар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— |
| p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </ |
| таше као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху |
| опо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те намора |
| своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сл |
| апоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по |
| } Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лиц |
| едине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тр |
| а мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане |
| чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо з |
| љењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без В |
| одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме |
| мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни гла |
| угих узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потр |
| е се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе ор |
| посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђе |
| л’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан г |
| ица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристај |
| ..{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредит |
| кање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни |
| — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете |
| хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше д |
| иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то |
| S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити |
| бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три |
| »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осе |
| p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отвор |
| ар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Пр |
| е од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без нова |
| </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то п |
| у упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не |
| еће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога |
| м то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — о |
| ворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> |
| ника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он |
| вешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, н |
| изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И |
| Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, каз |
| <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А |
| Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, сам |
| нци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венча |
| ик се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири |
| >— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? < |
| ра јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чу |
| говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах |
| /p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас |
| ислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки |
| Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегл |
| рштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погле |
| {S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље.. |
| он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, |
| и вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, |
| абоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога злико |
| , навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, п |
| анице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{ |
| атаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— |
| би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље |
| е срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у |
| >— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. < |
| ш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да сву |
| вамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је оно |
| <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. < |
| танка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је з |
| а је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, други |
| ко ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се до |
| је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку |
| га толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни |
| Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} |
| огим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, п |
| ио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} |
| аса ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни обл |
| а, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... |
| хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, |
| Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на друг |
| ним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и |
| страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти х |
| ви, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то вел |
| великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на д |
| ереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све он |
| ри Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Кост |
| ти се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, го |
| Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху |
| ити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тр |
| се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за п |
| авна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца д |
| амршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање ил |
| кри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој кора |
| носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је |
| дницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао б |
| анки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћа |
| па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с |
| на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да с |
| сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре |
| е убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јо |
| он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} М |
| ди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини |
| сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо |
| ек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису |
| ца, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем с |
| ега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, пор |
| се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узме |
| се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убиј |
| себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је |
| </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђури |
| е се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио пре |
| ија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црн |
| пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он |
| се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно и |
| мехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље |
| га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је |
| ажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах |
| и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} |
| сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери |
| ор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката. |
| равих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећ |
| усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положа |
| ица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једн |
| и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{ |
| ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Ме |
| спали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђури |
| неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се не |
| да утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А |
| е њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да |
| је смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} |
| рижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима |
| је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и |
| е онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је |
| све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза |
| и у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из раме |
| ма импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избер |
| па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред. |
| е, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станк |
| а баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједар |
| мо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слобо |
| кује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô с |
| само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас н |
| ла ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови с |
| {S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека |
| е дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини |
| леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, |
| оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео уса |
| /p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети ч |
| агрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка |
| друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, ча |
| енила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће |
| акога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се |
| ху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су |
| добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над о |
| ења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан пок |
| и...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаве |
| часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред с |
| оворио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли |
| јати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широ |
| уста помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обоји |
| и. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо |
| и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапу |
| ајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћишт |
| и одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мучени |
| им оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљ |
| е, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд |
| а мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори |
| <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније |
| рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле ко |
| та говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пу |
| к сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} |
| , треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш |
| хвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »о |
| рви пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине |
| он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа |
| аљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана нов |
| .{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, кој |
| тињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој ку |
| ек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свег |
| авља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одл |
| дији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начин |
| век који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински |
| ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и ј |
| му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш |
| ђени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он |
| . </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од м |
| ину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђуриц |
| вање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и |
| гани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опаз |
| спех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне |
| повој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила |
| каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже |
| е, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости |
| за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и |
| релу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. < |
| обом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети н |
| да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би |
| ш не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање |
| раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а |
| како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зара |
| и. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешт |
| лочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. |
| а накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да |
| а, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламен |
| е да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја |
| с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка т |
| нуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрдну |
| ли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да с |
| . још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запит |
| шиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! |
| ћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поруга |
| </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!.. |
| </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи в |
| уката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који |
| га зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. |
| p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води тргов |
| сли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Углед |
| идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... с |
| омени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је |
| Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Ју |
| не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула |
| > <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?.. |
| Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита за |
| траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегл |
| а само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бри |
| а ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, |
| за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — узд |
| <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуш |
| ну Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: г |
| ди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако |
| треба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} |
| је!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све раз |
| од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештеник |
| аво, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је па |
| мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да |
| е и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих |
| кну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. < |
| , помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>С |
| не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не ра |
| а радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју |
| примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш пос |
| то ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи |
| свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под |
| тазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да |
| на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од |
| о поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, |
| .{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — ре |
| ну да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа др |
| о може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и св |
| ро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да |
| па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-В |
| трос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори |
| јатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спрем |
| чеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена св |
| у, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зе |
| е...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна ст |
| ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозн |
| же.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој |
| бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Д |
| Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осе |
| блачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се |
| а је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога т |
| Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у |
| еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} З |
| ече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Бић |
| свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло |
| .{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више ко |
| аховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело |
| се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, п |
| тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p> |
| > <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим |
| олеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном |
| >— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> |
| ше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> < |
| , влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} |
| обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу |
| је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице за |
| че Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, де |
| аца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо |
| , али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слуш |
| ма као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о |
| се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече |
| н сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о |
| па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу. |
| ознао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} |
| ако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мен |
| гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба н |
| оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасн |
| а он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </ |
| обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, |
| .{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћуднос |
| у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} |
| жди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без |
| аперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{ |
| <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. |
| </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те н |
| мичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узви |
| се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог зао |
| же се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећ |
| каквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са св |
| звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; |
| илош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па |
| селије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тр |
| становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина |
| Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се на |
| </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, |
| и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је |
| ћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се виш |
| актовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} |
| месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пи |
| кима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако сла |
| ... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па |
| p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит |
| изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад |
| а зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једни |
| е то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован ск |
| да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се п |
| нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не д |
| е обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати |
| ва Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео |
| како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хо |
| сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Расп |
| еђашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је |
| е — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би рад |
| нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете раз |
| као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у ст |
| а рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> < |
| гљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из |
| арме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, |
| же. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. |
| нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те |
| да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ни |
| ојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати |
| је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо |
| опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се |
| <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </ |
| — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p |
| ...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и |
| еко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз вели |
| ојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова |
| човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> < |
| ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се |
| ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она? |
| а! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... ш |
| } Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке |
| па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упа |
| и му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсеч |
| </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Не |
| чи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните |
| <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се |
| тело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... < |
| ко он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека |
| борника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек жи |
| а му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињст |
| ...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме о |
| аве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... з |
| овори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће |
| ници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не |
| > <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену с |
| екоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у |
| рже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, з |
| же својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад од |
| ече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђуриц |
| већу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Посе |
| S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начин |
| а, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је стр |
| арушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет |
| , па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као залив |
| ред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људс |
| ћи.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено |
| ема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p |
| <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — ј |
| мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада |
| не руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим т |
| езику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, ч |
| у.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у та |
| на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} П |
| S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> |
| {S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога п |
| <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која |
| .{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је не |
| спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која |
| дност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много ра |
| ица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља |
| ело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У г |
| дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се |
| ац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци |
| ица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он |
| а су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако |
| ме смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљив |
| — Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, |
| њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се |
| . онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрам |
| } Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и по |
| артија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и при |
| сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да ј |
| p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде |
| ..{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тра |
| весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} |
| ије ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зно |
| о.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Пр |
| пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </ |
| мисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздр |
| ао плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто в |
| мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи |
| појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу. |
| ... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> < |
| — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> < |
| шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црк |
| му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, |
| ед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Прв |
| ам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пре |
| S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа з |
| } И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, ка |
| Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме |
| о овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не б |
| олима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се |
| S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банак |
| м, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисл |
| ута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засве |
| д у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собо |
| Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она з |
| едла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх.. |
| , снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво |
| не, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његов |
| било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, |
| ен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помис |
| е, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка |
| тва сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно и |
| стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне |
| S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топ |
| му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче |
| ва касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задр |
| љно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе |
| дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу |
| д седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му |
| и лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша. |
| </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упал |
| ма, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан с |
| испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, а |
| за шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, а |
| мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као |
| ачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од двори |
| цом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не |
| лике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без |
| рате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде не |
| } Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отп |
| <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше ни |
| </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. |
| Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осет |
| га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} |
| арња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу |
| ук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже он |
| S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и па |
| товац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло у |
| Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело те |
| а га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се |
| срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела. |
| е нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. |
| јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се |
| о, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао |
| и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не |
| кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господ |
| у разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада |
| неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве бо |
| две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестр |
| је је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да оби |
| а морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја |
| веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавш |
| егунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блажен |
| аве, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сја |
| он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постељ |
| све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси оп |
| да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, с |
| рђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава |
| пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из |
| ољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузи |
| ј суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или |
| , па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвр |
| ао човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги плани |
| ше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило с |
| ледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пру |
| зи право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он над |
| о дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} С |
| друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тв |
| е пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало при |
| ићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе |
| да казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p |
| н и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењи |
| облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватиш |
| ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се о |
| /p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једно |
| >— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше |
| ди, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личил |
| ом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за |
| је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене сво |
| ио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... памет |
| уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом |
| обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ов |
| таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се |
| ме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под кл |
| човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна њ |
| се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради |
| му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећ |
| грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да |
| Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врат |
| и тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа от |
| ар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознат |
| се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши о |
| тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу вели |
| баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} |
| еше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити |
| ари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, |
| ов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много |
| гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и |
| да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показив |
| мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава |
| што, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не ра |
| чи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема к |
| се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред уш |
| јасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа ко |
| ка што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно кака |
| ешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад им |
| овао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки не |
| то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не |
| а је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до |
| и се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи ста |
| — С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— З |
| узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се |
| овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право |
| ву, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла |
| други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и в |
| {S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пако |
| ст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишља |
| , осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, |
| о.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична |
| зор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђуриц |
| општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би у |
| се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипи |
| рашну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се |
| паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и |
| а једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се |
| ао да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светл |
| ноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука.. |
| а је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крс |
| злеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом но |
| Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове |
| ега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на ко |
| д нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и с |
| погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пре |
| </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше г |
| виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, |
| ...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... |
| може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји |
| {S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... » |
| Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте с |
| емена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S |
| /p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на в |
| ана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> |
| њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је |
| кама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, |
| асити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја |
| ише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! |
| . </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лут |
| то, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља |
| на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га оз |
| да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само ј |
| нце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скоч |
| </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а |
| не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> < |
| Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Ст |
| у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — |
| доше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се т |
| види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... |
| стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, поглед |
| ље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црве |
| кица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не |
| загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео |
| е и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. < |
| весности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих |
| много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нис |
| не, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела м |
| « </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p |
| > <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер |
| . </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абон |
| огибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи |
| он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му |
| ђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{ |
| својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их о |
| а песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> |
| ц, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... |
| попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брз |
| аслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој зат |
| иђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа пре |
| ле Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу |
| , осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднел |
| љао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свег |
| даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналос |
| и сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке пос |
| ред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> |
| јте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегле |
| шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Од |
| и волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток |
| е да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни |
| пштине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа ј |
| ле два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да |
| имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за с |
| </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице пос |
| е мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонт |
| аљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао с |
| главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини с |
| ква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао |
| <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наре |
| , покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми з |
| месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле |
| ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове |
| и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се хо |
| ед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> |
| е казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не |
| "SRP18971_C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на врати |
| лан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из среск |
| о шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} При |
| ајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Ст |
| где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на |
| лебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је |
| у не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је |
| — Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се рас |
| а загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досад |
| ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свим |
| кну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — по |
| а и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза ле |
| дован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ |
| изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к сто |
| и, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S |
| — Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} |
| — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај |
| са носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је т |
| /p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S |
| и овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш |
| а полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после |
| р осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севн |
| ном прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара |
| разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... |
| нске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови здену |
| е, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано |
| ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му |
| ко га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив карт |
| даваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше |
| вих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији |
| не, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. < |
| Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра нек |
| дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима |
| Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не |
| што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се о |
| леда се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и |
| оје вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у ср |
| истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути |
| {S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирит |
| жавном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и |
| ште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпо |
| собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори |
| леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како |
| ђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али једа |
| <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> < |
| м шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се п |
| p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — поми |
| ндуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуг |
| те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} |
| </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и глед |
| сказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити |
| оше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а |
| ова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђу |
| ије он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека |
| Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лиц |
| но и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива |
| По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S |
| {S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву не |
| па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да |
| <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корач |
| нкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, б |
| >— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, уб |
| У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкас |
| и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно |
| који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се |
| </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху пре |
| тарац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он |
| м је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне п |
| онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није ч |
| слим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и п |
| у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршу |
| е!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он ник |
| хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, |
| јаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не |
| ила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Ста |
| рица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему |
| бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страши |
| таде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратим |
| леда, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— |
| тну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девој |
| чињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и с |
| смо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се |
| , да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А |
| лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А ота |
| а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} С |
| к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече м |
| вадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрч |
| ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људ |
| о?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. |
| и... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, да |
| оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није |
| и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, |
| нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти |
| се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{ |
| јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да |
| , баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора би |
| ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долаз |
| да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си |
| им причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и се |
| </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам с |
| е! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра мора |
| <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и ка |
| , што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехну |
| и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то |
| се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Ву |
| ану, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико из |
| а гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, кој |
| јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти каж |
| S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S |
| и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна |
| им очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол |
| е Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђелов |
| <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја г |
| е је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буд |
| к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се |
| је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, |
| све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек |
| ..{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио пла |
| дну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место.. |
| ад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голо |
| ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и |
| кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а |
| стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесн |
| продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а н |
| тима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станк |
| е куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се |
| за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога |
| .{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чи |
| . </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p> |
| раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и он |
| овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање |
| т равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по |
| гог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је |
| омислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, д |
| опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане д |
| </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према С |
| људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А о |
| .{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и пос |
| обро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив |
| ешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — |
| здаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Б |
| ајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се иско |
| упио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се |
| >А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти |
| на, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло у |
| д знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу |
| во ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> < |
| и се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по |
| ица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и о |
| је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око |
| роду; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су он |
| ца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и оп |
| о бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон |
| у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка б |
| апетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање |
| м ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим |
| очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар |
| врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба мн |
| и од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} |
| е нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> |
| атари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашт |
| очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о нев |
| баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слу |
| а увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радос |
| .{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се пој |
| неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија |
| них мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена ме |
| ли!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зов |
| непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрет |
| Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква с |
| реко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брд |
| његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} |
| у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повади |
| е никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти с |
| дужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не |
| црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која с |
| о хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она |
| лим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{ |
| ли. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји па |
| само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти т |
| , ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и |
| моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, |
| .{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p |
| баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде |
| мо с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика не |
| и говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори. |
| пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — |
| з џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши ве |
| аваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </ |
| чина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тог |
| ољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци ј |
| јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ! |
| p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па |
| зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибир |
| — Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја |
| S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да с |
| ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Ка |
| чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, з |
| дарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да |
| еме, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} М |
| Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, тр |
| буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, вид |
| одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а о |
| е пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трза |
| ло а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе |
| онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде |
| више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасно |
| идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли он |
| ок је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>К |
| дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети |
| де га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта |
| од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала |
| момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то |
| и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ д |
| p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа |
| еви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ов |
| погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније |
| ачином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајућ |
| внички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама |
| а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим |
| ши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи ру |
| е сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдогл |
| Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови |
| рене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да |
| злази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали с |
| и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудн |
| нци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за ка |
| ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати |
| од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жанд |
| пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: < |
| телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем ов |
| ећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претуриш |
| на, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју |
| оже још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. |
| а грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Г |
| ртија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свако |
| е она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он |
| зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... |
| мером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село ка |
| коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка |
| , сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расп |
| тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... с |
| ећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке в |
| е боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему |
| овач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати па |
| } Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Ле |
| такла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи жи |
| стој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотиц |
| ла да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво |
| се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухва |
| ао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} |
| плина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице |
| ..{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на ви |
| аху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице |
| а неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и раз |
| и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се |
| а на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па |
| уду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, опр |
| стаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, |
| овац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђ |
| д пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем |
| али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, ш |
| ...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зач |
| и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити |
| е бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да |
| иколина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађ |
| снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је |
| га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваш |
| } Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накре |
| уст забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и |
| и Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, |
| ој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она |
| аше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче сво |
| је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав |
| у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, |
| на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Ста |
| н једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и |
| во.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила |
| у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и д |
| све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричин |
| ољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да |
| {S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји ј |
| на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако ј |
| весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је доби |
| танкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве пре |
| онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој ко |
| . </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пан |
| м, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, |
| другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, кој |
| ћи се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драг |
| отчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са сво |
| м великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, |
| шњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Пред |
| заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Пр |
| е нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђуриц |
| непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, |
| вако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутра |
| нова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељам |
| рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима |
| е још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети ка |
| , на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема |
| ога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се |
| да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданиј |
| у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечер |
| гао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и па |
| } Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном з |
| пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевн |
| — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... види |
| ешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, |
| вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави с |
| буну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> |
| и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си |
| ивоту... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Ву |
| реко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} |
| разна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и |
| екам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућ |
| е увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке |
| о, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати г |
| е.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш |
| олети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућо |
| од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} Н |
| измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.. |
| е љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, ш |
| то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </ |
| еним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад те |
| глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хај |
| почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бр |
| само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даљ |
| о му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед |
| о јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ног |
| « и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у |
| уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се с |
| неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жа |
| али, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко? |
| ице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати |
| ше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа свет |
| а јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и |
| кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, |
| тка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутањ |
| p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене о |
| се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, шт |
| њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она |
| се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не |
| ..{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да б |
| е мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јаво |
| напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћ |
| ало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу. |
| ој власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилик |
| грудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по |
| ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица |
| ош од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуц |
| ази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца о |
| и зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, је |
| остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не м |
| уга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, |
| подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му с |
| сли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислим |
| из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мор |
| ао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у д |
| кле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о |
| еч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то |
| надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p> |
| н; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, она |
| осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ не |
| би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и од |
| апетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца |
| ских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав уд |
| p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе |
| ико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати но |
| ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Збо |
| иђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није |
| ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мисли |
| асвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки |
| бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде |
| изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. |
| егавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсни |
| цу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле |
| ата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да наз |
| Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава |
| пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа |
| охвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпоставља |
| ебо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се |
| ветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој |
| ла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљ |
| ана, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним наго |
| дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа |
| светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> |
| ош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђор |
| еђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Н |
| , пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Ш |
| ега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сно |
| лажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако веро |
| обичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девој |
| е ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљ |
| ави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега друг |
| иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку оп |
| и засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе |
| м мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија д |
| ајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </ |
| сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, поп |
| на, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе |
| гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! |
| ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица глед |
| ад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} |
| о Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже с |
| вама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стаја |
| ?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срам |
| једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична г |
| ли — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше |
| . а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младост |
| отрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред кућ |
| у пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у к |
| ажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? |
| p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, жу |
| њено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са нек |
| ажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамље |
| сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка нек |
| Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p |
| а се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на л |
| ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде д |
| мора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где с |
| те, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је ско |
| х, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? |
| unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно |
| д ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно проз |
| сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{ |
| нате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испр |
| и га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону знача |
| тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У такво |
| ако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. |
| ...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може б |
| пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> |
| , све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико |
| ца, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— |
| аже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а |
| нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од он |
| о!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хит |
| ача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад |
| га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет к |
| ш који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варош |
| арче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ |
| кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не |
| о не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све |
| го зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буд |
| старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на роби |
| чисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућ |
| о се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуд |
| ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која |
| речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са |
| сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени |
| сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу з |
| ш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо |
| уд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште. |
| њем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путо |
| та, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — поми |
| води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} |
| то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« |
| од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете |
| ислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и сре |
| а га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и |
| оћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је њег |
| е да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба |
| у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Ра |
| о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи од |
| га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже. |
| да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво. |
| видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити д |
| велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољ |
| оштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки |
| ад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По |
| врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Поми |
| вољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не зна |
| ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио с |
| ак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са дома |
| кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отури |
| не, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинит |
| ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? |
| ту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не |
| ком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза њ |
| Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у р |
| ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? |
| чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и |
| најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разгов |
| о леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци |
| ледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — о |
| {S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а |
| хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. < |
| — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале |
| коваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђ |
| ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћ |
| у и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки |
| ом, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пруж |
| треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви |
| не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре |
| е?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од |
| о непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то брин |
| Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да д |
| м људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама ка |
| ..{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или ника |
| ст без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задово |
| еста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да |
| , па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу |
| <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p |
| же, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја к |
| — Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стр |
| е одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам |
| ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту |
| мље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуч |
| нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине |
| .{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> |
| оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице. |
| ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p |
| а иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убиј |
| очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом води |
| Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курја |
| право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до з |
| омисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Са |
| ћи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S |
| ара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни каза |
| мо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море |
| и сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали шт |
| мо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде |
| него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столиц |
| ушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да |
| јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли |
| , као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оста |
| } Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не |
| ко заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одг |
| . </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му |
| p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. |
| века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну |
| ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели. |
| p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји р |
| а ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — |
| о! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш |
| држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи.. |
| л’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за ка |
| х, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! |
| . </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после о |
| ко, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја |
| и, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну |
| хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам |
| и, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не |
| због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да б |
| кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади ов |
| ђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> |
| , само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти |
| е ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само з |
| ?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p |
| си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје млади |
| са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да ж |
| њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви |
| у.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваш |
| р од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. |
| екако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали |
| ту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не б |
| нски прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> |
| ако ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, |
| у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, |
| но изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се прив |
| Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа ш |
| не једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радоз |
| ...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај |
| p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна стр |
| . </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, |
| оме, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је о |
| и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад |
| еку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опе |
| ки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична с |
| ли је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опаж |
| дном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по |
| необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он позна |
| е он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контрол |
| реза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и |
| осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности |
| зе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ про |
| скрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру су |
| еговој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, забо |
| >Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отвориш |
| шило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га |
| — Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах за |
| пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да с |
| ишта...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије! |
| виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p |
| је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим |
| штра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше ње |
| истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од |
| </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико уми |
| па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек |
| ђеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па |
| други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се ск |
| н убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо ок |
| танка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p |
| чи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Ст |
| што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући п |
| тегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све |
| кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без мар |
| </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} М |
| на. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у п |
| .. </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад |
| значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави с |
| ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он за |
| на и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица |
| шаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} |
| ка </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журн |
| аше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то |
| чај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није.. |
| >— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капе |
| ујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради |
| то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед |
| p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да г |
| диш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда н |
| иједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра п |
| кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је |
| ном пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онд |
| све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватит |
| у... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застај |
| лафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p |
| <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче |
| цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — |
| ништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше... |
| вори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу н |
| , болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, |
| је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он вид |
| ај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога |
| /p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда |
| е мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} |
| да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свеш |
| <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, |
| олена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочи |
| . </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу |
| е он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхта |
| понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као |
| Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање |
| нимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али П |
| /p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— |
| ко, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радова |
| синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пре |
| два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па |
| се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p |
| га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово |
| и погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то зб |
| а, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S |
| јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч ов |
| ја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Р |
| ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?... |
| д рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно сва |
| знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито |
| згледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беш |
| му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висин |
| ирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први |
| аше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, уме |
| е немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гр |
| и како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива |
| ам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се |
| још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, к |
| ого, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше ми |
| побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После та |
| адост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... < |
| и Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На прв |
| умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој |
| е и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као |
| проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он |
| чем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«.. |
| м шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад дал |
| тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разли |
| м, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да |
| страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га изд |
| срећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S |
| в удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаре |
| : видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, |
| љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а |
| им остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, |
| провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. |
| оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам |
| — Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, |
| нива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само |
| а рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде об |
| раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самр |
| е то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га по |
| спитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марк |
| да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страст |
| боле због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и сав |
| и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по з |
| ном.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до |
| што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај |
| дарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе с |
| и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ли |
| одину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда |
| он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки |
| ци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око п |
| , отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти |
| ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да |
| необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео гл |
| тављаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сва |
| е да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајд |
| а, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још |
| њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућно |
| и горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једн |
| е: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном реч |
| љска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целив |
| мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњ |
| ко вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише жив |
| рио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила |
| ква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се |
| вим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, |
| ју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажму |
| о, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше |
| знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива. |
| ца и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке |
| едно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја с |
| да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p |
| ита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио |
| ца је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{ |
| емљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јад |
| а, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тел |
| ца се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи |
| се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> |
| > <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети стра |
| p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Г |
| Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе о |
| ш ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и |
| низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, д |
| јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вук |
| ђенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и одне |
| е гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам |
| као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је так |
| а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега |
| задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра ка |
| јући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво |
| ше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по з |
| ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али н |
| дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној ха |
| време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штог |
| гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објас |
| та ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не б |
| н... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гл |
| ки цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, |
| и кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Б |
| ан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сут |
| да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под |
| али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да оста |
| </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, мног |
| лучају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, пр |
| твртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што |
| а је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна ж |
| а ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... ни |
| ш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му |
| а. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у г |
| ловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут с |
| росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време |
| на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека с |
| ериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете ов |
| ше му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ип |
| е благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који н |
| а празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Б |
| мна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, п |
| ти, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не зн |
| и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... |
| неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од |
| причати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана он |
| дом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види ка |
| је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> |
| и се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме и |
| негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S |
| му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту не |
| и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} |
| размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пу |
| — И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицал |
| S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробуди |
| а њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми |
| <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим св |
| зраз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му р |
| танка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекал |
| И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с |
| Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује |
| нко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срц |
| ред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол |
| ти, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — преки |
| де ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим д |
| ула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље |
| .{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ј |
| убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам |
| чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањал |
| лаве за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... з |
| налија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— П |
| о одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде д |
| укама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њихов |
| , па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута |
| — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевају |
| — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио.. |
| <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко |
| а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађош |
| ка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе |
| ост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... < |
| по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се сти |
| ци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку |
| </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави та |
| атим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде ј |
| рати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце |
| м се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p |
| ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> |
| и други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђу |
| укчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, |
| . </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта н |
| Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се |
| дно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По вароши |
| > <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да |
| и ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз |
| ко ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!... |
| сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ |
| — Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало |
| ник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да |
| кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравн |
| за, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </T |
| новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се |
| сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да |
| хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде |
| чна сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су |
| ије посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење |
| ито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек |
| кад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче |
| p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни бо |
| бе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. |
| увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ств |
| ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би с |
| е тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и наба |
| сам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, |
| ане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог оби |
| т у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом пров |
| , па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на |
| о тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет млади |
| његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, поглед |
| их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и |
| ће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да |
| ога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време пр |
| ност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова по |
| а. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је |
| а да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ј |
| дела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако |
| , водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед |
| : он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома о |
| и преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је |
| погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за н |
| аивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чек |
| о покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропа |
| мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да |
| увена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се |
| н слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прек |
| е мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући |
| а?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба кори |
| , и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да |
| једно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори |
| > <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних м |
| е бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јан |
| илу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога ка |
| ила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, мо |
| </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он ј |
| <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо |
| <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајућ |
| арче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да о |
| шћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио... |
| а прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа н |
| тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на |
| одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи |
| римамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху |
| куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у па |
| ући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та н |
| живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и |
| и нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размиш |
| ац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{ |
| покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео В |
| рховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} |
| ок кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јеле |
| т... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му иза |
| ена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </ |
| и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну |
| з Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Про |
| ица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и т |
| радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу |
| води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за |
| увши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беш |
| леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, |
| Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сла |
| им се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати |
| е и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, |
| да сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и |
| во име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пл |
| амни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брд |
| њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — д |
| е и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шум |
| аре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће |
| о значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што ка |
| м — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— |
| <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, |
| де...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска па |
| стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и |
| т да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад |
| и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си |
| му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнув |
| вих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је т |
| ти се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад он |
| p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче но |
| ће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, |
| лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу поми |
| онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаш |
| ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа би |
| љоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледај |
| оже ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре н |
| лики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због |
| само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </ |
| ло боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја |
| .{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао |
| .{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти |
| е све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад д |
| ала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах. |
| одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљ |
| <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина |
| олан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </ |
| јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти т |
| оје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>К |
| S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има ј |
| е Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је |
| сли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— |
| другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет.. |
| ши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> |
| ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, каж |
| лети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њ |
| амо да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је |
| шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека |
| а не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али |
| иновче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали гор |
| д изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежа |
| у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, к |
| ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо три |
| у, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче мла |
| м селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не с |
| ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта ве |
| ео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта |
| .. помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, |
| Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спре |
| е послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидб |
| е извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једн |
| тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зн |
| .. да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако т |
| {S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад |
| ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако |
| ? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам зат |
| и га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су св |
| од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио ка |
| код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на др |
| <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио о |
| ући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изглед |
| звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела |
| али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописан |
| он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и ј |
| ње, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли о |
| од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише и |
| са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| мила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те т |
| г и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све |
| Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збив |
| без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговор |
| наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му п |
| биљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо |
| А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али о |
| осподство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга вр |
| и пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} |
| дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: |
| Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу |
| између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, да |
| и то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне |
| качи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је д |
| е изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу н |
| у у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S |
| очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кро |
| >Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној по |
| љати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. |
| . </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети |
| у. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> < |
| ј.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода дон |
| није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на с |
| ници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућ |
| ј!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацај |
| а и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одгов |
| е да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше до |
| зећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— |
| д очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити |
| аве побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да |
| све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много ви |
| да на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави с |
| испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помилова |
| о собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било |
| нка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он |
| и том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, ком |
| ока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам |
| л да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се ни |
| за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима |
| оток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред ма |
| ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и |
| то се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да поб |
| к?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— |
| -Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја |
| ам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је з |
| свршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица з |
| заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похва |
| беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се |
| кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им јо |
| ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, |
| знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства |
| о, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p |
| S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. < |
| д бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и |
| е се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у |
| поузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су |
| <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да м |
| одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли г |
| стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да |
| жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Зн |
| И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излаз |
| Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана сви |
| ана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је треб |
| , да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама вл |
| ду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје |
| прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, |
| потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кор |
| н, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи |
| тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, с |
| ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — |
| рете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" x |
| тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху |
| о што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срд |
| на је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, |
| амо да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само два |
| ршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Исти |
| лигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читај |
| аше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га ј |
| право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш |
| и сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} |
| есрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извр |
| анишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{ |
| а њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неки |
| амршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за |
| оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше г |
| и тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поре |
| одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и |
| е од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на |
| ло тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи |
| Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нови |
| рала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој |
| да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беш |
| веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милошт |
| о јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога |
| урица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неки |
| масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова кош |
| то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћуте |
| израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин |
| при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно с |
| одине лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} |
| му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« < |
| е за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђури |
| не домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишават |
| одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толик |
| исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, |
| пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан то |
| запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно п |
| знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други ј |
| ткада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, |
| уштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити пр |
| — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови |
| Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чек |
| S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до |
| ушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачен |
| еном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбо |
| елајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га у |
| јала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врући |
| — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед |
| јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху |
| и једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче |
| ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и каче |
| опадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« |
| аженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и приби |
| сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све ј |
| ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да в |
| отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао |
| да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два т |
| о одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен |
| ха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </ |
| , како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ов |
| еобичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле |
| ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> |
| у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица ј |
| Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и |
| бро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— С |
| тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи |
| која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </ |
| ели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, сп |
| и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону с |
| лела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После кр |
| акога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично смат |
| ао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов |
| беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које |
| мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше |
| неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова |
| надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава чове |
| е улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— |
| да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, д |
| их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у |
| х... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, |
| глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питањ |
| толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до ср |
| лике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни там |
| тен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се р |
| драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељ |
| да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не бу |
| .{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{ |
| у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну и |
| и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и д |
| зао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а |
| } А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новиц |
| па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с т |
| је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не |
| болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легош |
| немо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслон |
| ј изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има |
| . </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вр |
| га још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше |
| вића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на |
| {S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих |
| кву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мисл |
| нити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док |
| ће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела н |
| нас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом сво |
| ђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац |
| ло у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и св |
| нела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада шт |
| то је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> < |
| ок се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедит |
| окретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођош |
| а ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно |
| ца устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад до |
| њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрсти |
| ? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, |
| ему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да |
| ту му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенк |
| и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде |
| вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та |
| е Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад |
| не не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђур |
| тињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао.. |
| ан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим |
| а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ход |
| је после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одг |
| бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамењ |
| Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не |
| м, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И |
| , необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном у |
| јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећањ |
| за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у |
| о је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обр |
| Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право |
| пет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к |
| учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После |
| зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с |
| бе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у |
| Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. |
| мам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људ |
| Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је кр |
| p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с |
| ти молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S |
| прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на п |
| дно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде н |
| Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с р |
| тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на |
| ..{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му |
| тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим |
| би друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, п |
| з рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и |
| кује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу д |
| ешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио м |
| стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. |
| о главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! |
| а. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицим |
| .{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко доп |
| {S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени |
| евајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега |
| рала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је им |
| ама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку |
| ни осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, |
| >— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима |
| и, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости.. |
| з Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познан |
| ражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и |
| А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији ст |
| то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те н |
| ло на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет |
| >А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венч |
| </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш |
| лед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округ |
| оше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једно |
| м, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се оп |
| те.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведр |
| ша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се мо |
| ари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, |
| ко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш то |
| једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје с |
| их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да глед |
| у мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, |
| је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанков |
| о је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве |
| . он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се в |
| га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Др |
| о си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, а |
| гово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће н |
| их других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било |
| ста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим у |
| а ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, о |
| и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вук |
| {S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква в |
| о све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за какв |
| ко не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети ј |
| <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми н |
| ут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори |
| живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни ње |
| и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену |
| ободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мор |
| еколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, |
| . </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави прот |
| Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... по |
| села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год са |
| видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале |
| е Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад |
| висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно поте |
| ово.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с дец |
| и на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S |
| ца се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело |
| уше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе |
| редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица. |
| , нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то |
| зи напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, |
| а јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. |
| па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече |
| и, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, |
| ја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно с |
| ушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте |
| миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем |
| Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже п |
| , око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је |
| меру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одско |
| ију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само с |
| а!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које с |
| оњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових с |
| очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, |
| овац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и |
| и се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, изм |
| з исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад н |
| е би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта в |
| би, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне |
| за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја ми |
| p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и дру |
| , никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како |
| о у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није повер |
| се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вуј |
| тавила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест |
| о сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беш |
| ужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; п |
| она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да |
| посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад жур |
| га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика |
| ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— О |
| главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све |
| ?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега ж |
| нда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море |
| .{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам |
| сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се |
| . </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што д |
| </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он |
| ... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се прибли |
| </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на |
| } Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као |
| а.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на п |
| х и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не |
| би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како м |
| ори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци.. |
| ње, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јес |
| је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... см |
| и је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине |
| на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо |
| им радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— |
| ш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} |
| не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми |
| <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди... |
| мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га |
| х дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала |
| де да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због ч |
| брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да иде |
| хвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како н |
| ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} |
| p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и о |
| да не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највиш |
| Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо |
| е изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, п |
| ш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Н |
| </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S |
| та.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само |
| а?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два- |
| ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно |
| четку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те н |
| каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали |
| ако ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш су |
| ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, |
| д самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам |
| вих страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од напа |
| — Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се ста |
| ...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит повод |
| /p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До са |
| а велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција |
| а ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пр |
| ..{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узви |
| е, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такв |
| кад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што |
| асите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја |
| иш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја по |
| о се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p> |
| p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми пр |
| она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта |
| ш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, ал |
| звикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, ал |
| ргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио кап |
| сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на |
| олицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су |
| аше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, |
| еличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше с |
| p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него з |
| >— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продава |
| ! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Је |
| оиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дуг |
| вати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате |
| а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом |
| т. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на |
| е већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта |
| о... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они |
| аде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p> |
| ва: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> < |
| и чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прек |
| и га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, б |
| овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да |
| не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S |
| ћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих дво |
| оштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужу |
| ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, |
| шњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но вел |
| ше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао |
| реја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гом |
| ослом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасн |
| ога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча |
| ади, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> < |
| аликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке нео |
| ије волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. |
| нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радозна |
| па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мис |
| м Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном |
| не буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ће |
| о да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки да |
| али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих им |
| око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чи |
| и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може изв |
| ини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој |
| су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право д |
| и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му |
| удима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође |
| ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, |
| арамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSection" |
| бећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у |
| а их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав |
| p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами |
| чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио ч |
| да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад н |
| азао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа нек |
| разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим |
| би самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште |
| у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за |
| /p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се од |
| Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај |
| — Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако с |
| ого, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац |
| .{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— |
| кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви |
| н саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време |
| .. а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да у |
| — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет |
| жеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, |
| нца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица с |
| ени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа |
| рце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра прит |
| им све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта тре |
| После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила вла |
| , тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одгово |
| , сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а ш |
| в се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет |
| и оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора уб |
| </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово |
| е стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље на |
| е гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p |
| ши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>Посл |
| је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију |
| њем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима |
| и кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад |
| и.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па |
| .. </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек о |
| Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола ј |
| ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— |
| треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у |
| сли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окус |
| азили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Д |
| у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} |
| } Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она |
| оћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> |
| S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече |
| то се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње с |
| ош беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{ |
| да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши с |
| ет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, најви |
| би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он |
| нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{ |
| ању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, на |
| ричаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са |
| чине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... т |
| рица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеников |
| о догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. |
| шљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове п |
| умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бе |
| да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} |
| лавних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао р |
| се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт ч |
| не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запи |
| у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништ |
| болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху веза |
| »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав |
| она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са в |
| р виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не мо |
| чај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме прат |
| дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора д |
| се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко бо |
| ужје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необи |
| то ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на |
| запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће |
| , и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> < |
| ше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се с |
| мете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из |
| већу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђури |
| , и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, |
| две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу. |
| а ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — |
| се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет м |
| теде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље |
| рте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је дос |
| сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и |
| ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он |
| упи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тр |
| и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш ш |
| ођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом. |
| ч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p |
| , ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђ |
| етен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисл |
| а већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје |
| /p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам |
| р опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да |
| крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свем |
| ница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталим |
| ћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантов |
| S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова |
| оноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз |
| мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу гу |
| закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то вели |
| ченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше |
| Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестан |
| ло, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Ко |
| авај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и |
| ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам |
| мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> |
| ча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на |
| још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не |
| ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој риз |
| очане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком пр |
| те се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. |
| зиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица |
| ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху |
| , мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти |
| и плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се |
| ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим ре |
| то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: |
| влачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим н |
| и је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји |
| аву, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, кој |
| урицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. |
| е, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе у |
| ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> |
| риче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, уг |
| јо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш че |
| сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишљ |
| — Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се ску |
| идевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — |
| сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (ос |
| себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио |
| д не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо м |
| реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Р |
| {S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, нег |
| ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по јед |
| Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колик |
| ремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја нео |
| две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мисли |
| ћу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што ј |
| тео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су |
| ? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. |
| {S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пар |
| та Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, д |
| е да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се |
| родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, |
| главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се м |
| е је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме |
| ла довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је |
| ко знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта |
| ам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, ка |
| , вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми с |
| <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— |
| а друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— |
| Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе т |
| им не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно |
| , а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> |
| дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној ст |
| место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му ниј |
| оје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћ |
| је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, п |
| свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S |
| будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Треб |
| ица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да |
| тесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа |
| апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се п |
| вана?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људ |
| и да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје де |
| знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га |
| вши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкн |
| и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њ |
| ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. |
| и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је прома |
| {S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи д |
| великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу |
| знато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на св |
| .{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> < |
| Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких д |
| прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасви |
| научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одвед |
| уне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Ста |
| <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху н |
| е нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас нема |
| а се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! |
| p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци |
| </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јо |
| ла да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми уз |
| > <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, кој |
| сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> |
| сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— |
| буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И |
| да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе |
| у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. |
| ане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала |
| оље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу превр |
| да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само с |
| Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Ср |
| о ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те з |
| и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на |
| осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха д |
| и на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подме |
| тлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице |
| звести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бит |
| за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, ал |
| наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај |
| отпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо к |
| речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково ж |
| .{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђ |
| теже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapt |
| увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила пр |
| у, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе |
| безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, |
| о.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, |
| орност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љут |
| у...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од |
| поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, весели |
| о распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души о |
| , код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} |
| или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши п |
| них грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. |
| злазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз оград |
| и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: н |
| ква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу |
| бедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p> |
| дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. |
| чи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, са |
| ..{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p> |
| чина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мрта |
| да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини |
| другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничег |
| <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одго |
| ри Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде са |
| о исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја |
| .{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео пон |
| бао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мисл |
| /p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде |
| <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> |
| та нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је дов |
| мах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијан |
| оћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што ј |
| д пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору |
| Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква |
| к’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука |
| . </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу н |
| <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p> |
| > <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о конц |
| рибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему само |
| но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико |
| чи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Че |
| е ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се |
| </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. |
| ља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— |
| овица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А |
| </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устан |
| чећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу ври |
| тна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђ |
| да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде |
| а седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... |
| , тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се |
| {S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... |
| ља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? < |
| ца одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти |
| о банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти с |
| ху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица |
| ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме уб |
| урица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би с |
| Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и са |
| помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па |
| обивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ниш |
| еше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре |
| кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— К |
| и се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> |
| се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| . и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се |
| ласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вар |
| , па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече ка |
| напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговар |
| њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, |
| ару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, д |
| у по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше по |
| па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, |
| рце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} |
| ... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђ |
| чивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брат |
| њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми |
| је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — |
| и у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет п |
| се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </ |
| ма ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је доса |
| радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S |
| искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи |
| вио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... < |
| ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о св |
| ма узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> < |
| ега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде |
| грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запит |
| љај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се р |
| по опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвар |
| д тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај |
| елије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и весел |
| н је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад п |
| d> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Ј |
| пусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} У |
| це, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзн |
| /p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица в |
| руго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још |
| јке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{ |
| само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га |
| сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појаси |
| чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са |
| ца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се |
| шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пр |
| — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа |
| ко његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази неш |
| та, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — |
| после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p> |
| е дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја |
| ама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији на |
| /p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добр |
| > <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови.. |
| али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p |
| е свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро |
| ... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Мор |
| је доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што |
| убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> |
| могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> |
| рица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, сам |
| ати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви |
| јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему |
| метно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна |
| реда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми |
| то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све |
| лутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p |
| рте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а |
| S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рук |
| и, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка ј |
| онеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> |
| урица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је ј |
| p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости. |
| за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од |
| е се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка |
| гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али |
| талима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршу |
| ицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жанда |
| раг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не |
| веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђерда |
| е по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу |
| капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а |
| екорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је плани |
| руги стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве рук |
| у, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде г |
| .{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим |
| ...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећају |
| </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p> |
| напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, п |
| га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у |
| у Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на |
| се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газ |
| шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она ста |
| ласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, |
| оћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се. |
| ори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо зви |
| p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко |
| оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам |
| откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се |
| ла сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се он |
| сам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због |
| зликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вуку |
| државаху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се же |
| о држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особи |
| } Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте.. |
| ца пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде |
| у, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши |
| {S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не мо |
| овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на |
| е сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и ста |
| али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме |
| е се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе. |
| ек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући л |
| тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, ј |
| и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— |
| а бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> |
| неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен ум |
| ћа, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу. |
| кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Дол |
| цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о к |
| мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необ |
| лижи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умук |
| S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод ошт |
| о креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у |
| вници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Гу |
| пет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко |
| рише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита гру |
| е пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Мол |
| ело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, п |
| с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; |
| овца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од |
| одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада знача |
| и.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним |
| им мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и т |
| псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола ос |
| је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p> |
| т!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно |
| ме страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут го |
| свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} |
| нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радо |
| ани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић |
| ет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђуриц |
| о соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да |
| ни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Ра |
| лије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не зн |
| шим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу |
| обом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што |
| као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као |
| у Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице |
| ава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </ |
| је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко |
| ав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа. |
| а зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну |
| је се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му |
| е онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али |
| мљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, |
| меће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p |
| е простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту |
| је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к С |
| икну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S |
| — Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, |
| ата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом бр |
| же се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, зна |
| дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му рук |
| имову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати |
| опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се м |
| рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разд |
| да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гу |
| ође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу |
| капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладн |
| ађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под |
| кавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, |
| ично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вил |
| му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сир |
| е од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право |
| p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, м |
| само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она ма |
| ечном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика |
| , носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен ка |
| и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затво |
| та Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, |
| исока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачуд |
| де у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и у |
| рнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претова |
| осле краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни дв |
| ..{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, н |
| а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и |
| вори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, пр |
| оставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и |
| жују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под |
| ичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште неч |
| с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанст |
| е...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у ду |
| , веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p |
| да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше. |
| Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p> |
| , кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а |
| ле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, уж |
| ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, ал |
| а је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а |
| годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — |
| ти адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, |
| ати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нече |
| , и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је цр |
| заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око |
| } За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како |
| ..{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| у, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна |
| ед кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испун |
| .{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, по |
| о загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непроб |
| а таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој м |
| </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p> |
| журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их |
| То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман д |
| ечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек |
| дра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на |
| а и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Ж |
| ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој ј |
| се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јови |
| о се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење |
| раш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овд |
| ет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побј |
| је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Х |
| ј, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ак |
| о погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да |
| дговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у дру |
| е у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> |
| и, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкр |
| де, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а |
| .{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Д |
| Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Тр |
| о. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с о |
| > <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћ |
| ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, |
| ожају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, к |
| ратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен полож |
| рође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито |
| кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали б |
| у и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} |
| е у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а п |
| лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зло |
| речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи |
| Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече |
| ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спу |
| не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у |
| оји светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није |
| аци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незв |
| А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, |
| бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ пр |
| } Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не з |
| <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p |
| кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не иде |
| обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над |
| тито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као ма |
| ете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред в |
| .. </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у |
| радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склоништ |
| тник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којим |
| чу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека |
| авама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога нера |
| оја представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто веч |
| јима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа св |
| зно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он |
| о халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре |
| епробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Н |
| и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица в |
| почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела |
| се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстар |
| сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори |
| сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тх |
| ни су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скриве |
| ећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно тре |
| ваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу |
| шани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари |
| ве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становни |
| е не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, |
| > <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово уч |
| туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад |
| довољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их |
| већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи м |
| о. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— |
| у и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе. |
| је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује ту |
| трасно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она и |
| уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, |
| рела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да |
| м не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љу |
| а, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу ју |
| сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велик |
| јаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, |
| <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мир |
| . </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоће |
| о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... мо |
| земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, |
| тим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда |
| ренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свег |
| ед њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да м |
| још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки |
| ршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехн |
| паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је о |
| .{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се н |
| одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо |
| аше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца. |
| какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празно |
| енозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} |
| } Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од к |
| смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је |
| с, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарњ |
| наш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p |
| ине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не |
| се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} О |
| о вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брз |
| кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, н |
| S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но |
| падај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном |
| танком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покај |
| орака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попе |
| у, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није |
| у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шт |
| савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у |
| а му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на велик |
| и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша свој |
| гога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита |
| више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече |
| ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је уме |
| веде (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, |
| рици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шт |
| : не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?. |
| са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с пам |
| S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свак |
| . </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса д |
| видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друшт |
| не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да |
| ад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необ |
| ед судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веом |
| мури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која при |
| ан прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио |
| рко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како |
| аде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овам |
| оворима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под над |
| сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Ст |
| .{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> |
| стога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не про |
| ам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, |
| сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — |
| стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила. |
| ј куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише за |
| он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, д |
| и и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страхов |
| ога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога |
| руне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога ве |
| путио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заход |
| е може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа н |
| с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, ни |
| је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падо |
| не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека |
| ја трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не пог |
| их опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште |
| ј мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гра |
| ад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к |
| ом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху.... |
| На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вуј |
| ва радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} |
| оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. |
| а га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчев |
| аше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност |
| кључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах. |
| оље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече |
| онашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење |
| S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> < |
| да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> |
| а.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би с |
| ком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера |
| </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уве |
| ва жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — |
| но, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наш |
| и са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S |
| рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стар |
| узима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу |
| учај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом |
| стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме |
| је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зор |
| чи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, |
| ега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пан |
| био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде |
| ругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му |
| мену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица |
| пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— |
| Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — р |
| рагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Има |
| слетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије |
| зговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поу |
| један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, најв |
| ом лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он ме |
| што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам |
| Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што но |
| о би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршит |
| ила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се |
| бични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним р |
| војио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га пот |
| зи с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад |
| а тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Ву |
| ђе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји тр |
| ицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљај |
| ветла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је с |
| } Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он |
| онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме с |
| </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори гд |
| нам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, виде |
| а.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној харти |
| и у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— |
| неш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди |
| ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и преб |
| Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се о |
| сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, диј |
| — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде д |
| еднако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми т |
| а окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима |
| светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понек |
| где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. < |
| ави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећа |
| и опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред как |
| есео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла |
| еобичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа |
| гу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје |
| догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — |
| да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Злико |
| . </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се з |
| .. кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, м |
| је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тог |
| је могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка |
| ао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за ш |
| ед осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и панду |
| , па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад с |
| Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејас |
| е, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Мор |
| и је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао |
| ога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао |
| жаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опас |
| Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, |
| лаве, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на |
| та је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нам |
| ећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену сл |
| } Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш |
| чним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још друг |
| е, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и по |
| ици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове |
| вено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђури |
| и, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и |
| револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пу |
| смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, |
| .{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори |
| обро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овд |
| ти — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће |
| нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p> |
| тања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{ |
| био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свако |
| , па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те н |
| аше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне |
| атиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто т |
| о свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се н |
| ету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе |
| едином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и н |
| е она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растаја |
| на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме о |
| од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава |
| д нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> < |
| ио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је по |
| бљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву с |
| ијатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покр |
| уке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега |
| > <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учи |
| затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... < |
| S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у ок |
| је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Бе |
| .. </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи д |
| ховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, к |
| оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} |
| а — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојни |
| најући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је |
| е, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако ми |
| би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре |
| ламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање к |
| е необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то |
| че он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као д |
| за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тр |
| храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње |
| ати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао в |
| Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она |
| то си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, ш |
| вао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбаш |
| шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три н |
| е крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и див |
| ако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«.. |
| опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледа |
| и се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов ж |
| е на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која с |
| погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњ |
| раз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга |
| зети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај. |
| иште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </ |
| овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право |
| унце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, |
| једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са ж |
| су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... |
| .{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, |
| екне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису у |
| тес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, т |
| наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} |
| ста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели б |
| еодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, |
| д му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пу |
| сти са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком стр |
| је буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израс |
| не страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николини |
| p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окиће |
| до скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала |
| у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} А |
| речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи |
| и стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са је |
| на Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за |
| > <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зн |
| он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив |
| о, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p |
| ога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме |
| рике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају и |
| е га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да н |
| врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ |
| ијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> |
| е послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим ово |
| дужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му н |
| штавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, |
| ба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога ок |
| пили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што ј |
| ком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет ударац |
| исар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> < |
| не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, |
| ју, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па ј |
| Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за |
| х и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то ба |
| о, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се |
| ушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми ј |
| итав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко |
| жа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> |
| а часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још |
| ваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брат |
| његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН |
| е? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му |
| штења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друшт |
| с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других де |
| село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ни |
| и и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекив |
| бично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бр |
| анас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у |
| и дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безус |
| га часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко |
| и; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи |
| Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, в |
| даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око |
| о свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{ |
| рне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуц |
| ао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то |
| м се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрч |
| тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао го |
| ече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатн |
| да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек кој |
| е девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му до |
| бучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу |
| спочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђуриц |
| ше његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше о |
| И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да |
| сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вр |
| ога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. |
| у се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако |
| смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити |
| ану, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка |
| — Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? |
| уде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и сме |
| урица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> < |
| {S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо |
| , на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба... |
| јо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми т |
| <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећа |
| да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом гл |
| ..{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих |
| тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, са |
| Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и об |
| лим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету |
| ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта ј |
| горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на |
| леда на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механ |
| .{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô |
| воздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде |
| да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То т |
| димо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли бе |
| } А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима |
| ије ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себ |
| во кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спава |
| ји ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три |
| се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А |
| и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше |
| и рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— |
| ела, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога |
| воје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ов |
| Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му |
| а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... т |
| овори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од |
| тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега |
| умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на |
| е.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S |
| мо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> |
| >— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све го |
| а раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} |
| адио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човек |
| Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да |
| али су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што |
| Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Оп |
| огледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који ви |
| мо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, |
| а послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи по |
| клим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и ка |
| > <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapte |
| тању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да |
| <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, |
| а. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије |
| е у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао са |
| нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме |
| извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су |
| > <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак д |
| . — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да ка |
| а?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, |
| да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему |
| и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p> |
| ј стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то |
| утка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. < |
| атка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави пр |
| у, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се |
| е та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — прому |
| к, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, |
| {S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни |
| нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и уг |
| ед њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она |
| едне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђ |
| и већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притис |
| у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у вел |
| ну.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша |
| чега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сеља |
| етурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{ |
| не усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти |
| пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како |
| анити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му са |
| ом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? |
| и она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чуде |
| копава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и мо |
| да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би |
| и догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем |
| зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадиц |
| ећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачу |
| иђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће д |
| ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се |
| ушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну свој |
| богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек поб |
| одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S |
| уке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично под |
| појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поз |
| ће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улете |
| {S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Н |
| купила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пер |
| стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) |
| проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је х |
| па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, |
| етаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на сврш |
| положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p> |
| ишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђури |
| лу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... мој |
| и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће п |
| у се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је с |
| реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У дру |
| во пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и ја |
| , у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижд |
| од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође д |
| ица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти |
| е ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица ра |
| на кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру |
| ани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где |
| о по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио |
| у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је |
| љености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући |
| јући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога |
| оба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S |
| и чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, |
| вим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима в |
| да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице |
| адача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску |
| да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и |
| ек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, |
| шом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још тр |
| ују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен |
| на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p> |
| обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у ле |
| траном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обич |
| одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђури |
| Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, |
| би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у к |
| кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу |
| аки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он |
| димо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојск |
| а! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, мол |
| згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи са |
| пасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбе |
| Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и ц |
| рши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Ист |
| начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узал |
| у капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву |
| брте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, |
| отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погле |
| ђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му но |
| р унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Ми |
| свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Сто |
| и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту вели |
| обро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </ |
| « како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му ј |
| ом, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се |
| испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, каз |
| мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да н |
| ва и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јов |
| ве механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. |
| ла досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам |
| на, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>П |
| т ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа) |
| д би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али не |
| а сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он |
| ије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајду |
| из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледа |
| <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — |
| Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у свој |
| {S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти мн |
| би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош д |
| леда некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... < |
| на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, у |
| Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... < |
| уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не з |
| p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се |
| Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p |
| приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па. |
| луј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и |
| ојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћ |
| мо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, и |
| } Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чек |
| главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— |
| де, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо |
| ио у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука |
| ојој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома |
| слила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и |
| ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} |
| па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта |
| свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слуш |
| } А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не |
| ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах |
| јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, |
| </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће |
| е оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара |
| га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила с |
| цу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро |
| земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену |
| нилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску |
| опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Ма |
| S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора поглед |
| као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који п |
| а не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, е |
| е као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши |
| преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, |
| , али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осв |
| казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— |
| и...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као |
| једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку |
| њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му ру |
| га, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да |
| зазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили |
| олико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим у |
| .. товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић |
| иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоред |
| гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, зб |
| . </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују |
| шкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да |
| девши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Ве |
| арост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и у |
| их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума |
| у.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива |
| >Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, зав |
| велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовц |
| при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема т |
| .{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} |
| ам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па |
| ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш |
| у рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ће |
| ад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, |
| ао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову с |
| онесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни п |
| да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да |
| ата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти м |
| твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— |
| , а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, ос |
| — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, глед |
| пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога крај |
| петан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, ка |
| дно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у ко |
| посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу |
| , децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу |
| S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зину |
| њаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, |
| неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе |
| о у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним п |
| неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{ |
| ано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни |
| ако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако |
| ких стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести |
| ну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се |
| срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на кора |
| идевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш |
| е пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну |
| , а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли о |
| чи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, муч |
| </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опе |
| Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насме |
| угој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корит |
| или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густ |
| рна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакос |
| Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у гла |
| земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. |
| .. </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати |
| а јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, д |
| је. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p |
| оје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка |
| али бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послу |
| е грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све ред |
| ји дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не д |
| Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше н |
| доше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да |
| мљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује |
| д опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили |
| аједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и уп |
| намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друг |
| нога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута |
| ди овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен |
| ориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по кли |
| ст, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и |
| де ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, |
| а ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још м |
| ознатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спу |
| ојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар с |
| ца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она |
| ц, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на с |
| е могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том прили |
| о није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, |
| } И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и а |
| ћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и на |
| тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну с |
| оста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код |
| девенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је изр |
| се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да о |
| <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљено |
| стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S |
| ? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: |
| <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бац |
| евојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје над |
| која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђев |
| на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они |
| сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побр |
| х извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пру |
| још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и |
| они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, д |
| ши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим |
| турена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има |
| лену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепље |
| а се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по |
| S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред |
| не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа |
| велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузда |
| апиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пр |
| од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у в |
| дију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шап |
| једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— |
| црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и не |
| гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене |
| ку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна о |
| у да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше |
| Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две |
| ћи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Л |
| ребало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига |
| после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S |
| оста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе п |
| икну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p |
| о... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано по |
| <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући пола |
| аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа л |
| танка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа |
| </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... |
| стим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зеле |
| ало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш к |
| е опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и бе |
| ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је |
| им да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, ис |
| ачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спреми |
| д не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије |
| шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се |
| ј кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао |
| ари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече.. |
| {S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести |
| S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чу |
| сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, в |
| нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па |
| и. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Све |
| а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти зн |
| о облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелек |
| че он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... |
| тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки б |
| а Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, о |
| а му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би в |
| .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« |
| рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини нев |
| же догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху пор |
| нтовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на |
| ам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, б |
| дећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, |
| аде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна |
| колико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратни |
| такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она г |
| чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пуш |
| што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет н |
| стара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело г |
| ј ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по кома |
| наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немар |
| S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега п |
| лице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка вр |
| леда једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа |
| а, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке |
| де руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде |
| ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се с |
| p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутк |
| иде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, |
| ожеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па од |
| тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш так |
| е, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и за |
| боде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад тек |
| војке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, |
| ст из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не |
| у кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори |
| а земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе |
| ободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он д |
| авајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је |
| у с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи ш |
| а, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да н |
| Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту? |
| шће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, |
| што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p |
| чком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и |
| рема судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и |
| плашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђуриц |
| креће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплаше |
| </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, |
| а дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, |
| а је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли о |
| ња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погле |
| кида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача мо |
| оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депе |
| о, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: |
| ча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрн |
| иже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је |
| га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само |
| ијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и п |
| тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} |
| ему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је |
| јити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с |
| упу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну но |
| ако је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p> |
| ан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино |
| пала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај слу |
| ли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и п |
| тиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!. |
| беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протеж |
| ванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе |
| да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваш |
| о онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, |
| мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станк |
| хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка у |
| {S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све.. |
| аше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хт |
| то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светл |
| сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да |
| ка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским |
| доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — ча |
| а у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слоб |
| .{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, изб |
| е да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јо |
| важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се мо |
| } Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да ра |
| а пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред соб |
| ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за |
| ..{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви с |
| чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена от |
| е и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од |
| крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку д |
| ! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима |
| ...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А |
| Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, |
| угови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог |
| /p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро |
| вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преж |
| ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица |
| се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек пои |
| сио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки о |
| избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисл |
| ислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истур |
| јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, с |
| два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он уг |
| е бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још |
| ору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стра |
| </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а в |
| хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око |
| ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду |
| и држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у |
| у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се на |
| и клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој |
| а глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју глав |
| донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих |
| </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко |
| овици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, |
| зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није |
| ...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу |
| е сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад |
| именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и |
| а се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се |
| азила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној пр |
| пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка м |
| себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при ти |
| неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари рат |
| о угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?. |
| а... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу сток |
| ворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је вод |
| ажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је |
| заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та |
| уморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривен |
| Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио |
| S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, |
| д себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама до |
| {S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и |
| чен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући |
| он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђен |
| јпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам так |
| звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена |
| >Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при п |
| ви такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она |
| , као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура |
| у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђур |
| /p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chap |
| те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. |
| кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSect |
| сти, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако |
| пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гнев |
| на уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије п |
| здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, кој |
| зује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а с |
| тави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је виде |
| еочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи д |
| е, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском |
| p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. |
| з лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму |
| е чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред п |
| е што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет |
| ајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, прича |
| је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да |
| > <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне њего |
| ње и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интере |
| </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су |
| ... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском т |
| говори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који мож |
| S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је ва |
| ично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, |
| идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш |
| беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену |
| а црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако |
| да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се |
| питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео д |
| ђе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, |
| не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је н |
| забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пр |
| беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је п |
| чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у ово |
| постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело |
| > <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к про |
| без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому |
| ођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање |
| поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантов |
| ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети |
| молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и до |
| ште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом |
| разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како |
| А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићем |
| главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провође |
| трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </ |
| а је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се |
| дњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, муче |
| е треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: н |
| .{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта |
| у, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер д |
| ике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога |
| о и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака б |
| наш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — |
| у, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — |
| и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по |
| но.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p> |
| м у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Стан |
| и још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгр |
| па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он сто |
| у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S |
| но--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испре |
| етан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, |
| у их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо ле |
| .{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два ж |
| те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, к |
| у.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај |
| ши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају |
| а, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум |
| м хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, д |
| жаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изју |
| паст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она миш |
| ам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је там |
| м тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе зам |
| , видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на |
| ата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се |
| ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не |
| ност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђ |
| екуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мисли |
| сто — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да пром |
| гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе |
| То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их |
| — У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица кувариц |
| е за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не |
| милице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и от |
| читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдуч |
| Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се |
| да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђ |
| ља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне ст |
| .. глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над |
| дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} О |
| знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму п |
| , разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Да |
| ели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла прежив |
| а три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угле |
| разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај |
| и, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживет |
| три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа |
| радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаш |
| је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причеш |
| па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударај |
| забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успав |
| права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља од |
| ћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци у |
| све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака |
| испео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је с |
| спрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој ку |
| истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи д |
| едном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га р |
| је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје |
| цу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки |
| има, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту |
| -р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених |
| е тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој п |
| је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p |
| коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани |
| , али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху т |
| ч вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред |
| уздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме ј |
| у Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђ |
| едрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} |
| ише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и з |
| На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност |
| му, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: |
| само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У |
| ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треб |
| ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у |
| е тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станк |
| луђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али мо |
| ако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде јо |
| ро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </ |
| ш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— С |
| , а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим з |
| мејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?... |
| бну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећ |
| удњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне |
| ана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да пос |
| с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. |
| ослове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, ра |
| га, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к суд |
| знати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па с |
| иђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге |
| е... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче м |
| сар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара |
| се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаниц |
| гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други |
| ад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чу |
| >Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовим |
| тра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци од |
| у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу |
| е није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки |
| ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полици |
| дни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божић |
| де жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече испр |
| а стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом не |
| у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пуш |
| оћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештен |
| иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо сваког |
| пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаш |
| ди шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, н |
| бог оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} К |
| ао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бива |
| што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни |
| лед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој |
| преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојак |
| тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Ста |
| пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то врем |
| тка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на рук |
| ућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог |
| шће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд о |
| </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Ба |
| з двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут од |
| могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </d |
| о с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим |
| ик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шт |
| <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажи |
| а међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S |
| уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Же |
| рећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у зано |
| учности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у |
| се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} |
| аде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он |
| ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази п |
| збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећ |
| тине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље поја |
| ава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђор |
| два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохват |
| ожај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима |
| и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па ш |
| пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица |
| а и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави |
| еђаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> |
| ске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна д |
| обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први |
| њски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, |
| <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао пока |
| одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p |
| водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ов |
| он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то н |
| е да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А меха |
| извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, ш |
| она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је |
| ад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме ка |
| ао да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној |
| е и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у а |
| го беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је т |
| пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко |
| илима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — |
| м.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгл |
| це, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити из |
| небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зра |
| зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непроб |
| рила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сок |
| ца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Ва |
| оро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дув |
| } И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрве |
| ке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради |
| па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наре |
| <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом с |
| а се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу соб |
| Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, как |
| и у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати |
| разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и уб |
| м, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хр |
| о селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не |
| д куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе св |
| о јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одг |
| је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све плат |
| су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина |
| — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти |
| ам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро с |
| рану, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђур |
| појило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомил |
| се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере |
| е? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. |
| огледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p |
| , а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде о |
| елећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са |
| у. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Мар |
| стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> < |
| мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше зв |
| е Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће по |
| абринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!.. |
| да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раниј |
| онови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона. |
| убину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало врем |
| с ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним п |
| {S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивањ |
| је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаж |
| , страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слаш |
| ајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не ра |
| ахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, од |
| знато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговори |
| ху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала |
| одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђо |
| , и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом ди |
| друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њ |
| њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно ор |
| , где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у |
| ан проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојм |
| има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и |
| ечи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђ |
| им, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први пог |
| та, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше |
| , одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру |
| разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страх |
| О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака д |
| раде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>.. |
| а. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, |
| и наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </ |
| ном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— |
| ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост |
| /p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, ко |
| од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи в |
| једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Пола |
| ла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица с |
| Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смер |
| це, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} |
| ена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p> |
| у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа с |
| .. треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним п |
| девши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да |
| ку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њим |
| право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким |
| ка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p> |
| у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веом |
| кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара |
| ћ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само и |
| ти — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нек |
| о целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар по |
| еханџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну и |
| ледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је |
| чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши с |
| леда два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху висо |
| као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не уск |
| S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користи |
| ке беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и |
| ки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвоже |
| тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка |
| ти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на коман |
| попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим к |
| S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви |
| {S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: < |
| , кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај сво |
| на увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи |
| ам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмук |
| као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш |
| »А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној |
| ме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка. |
| крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако ко |
| трча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је |
| ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, ка |
| , ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даљ |
| као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опе |
| кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и ста |
| осно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дан |
| брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан |
| да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, |
| ице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође |
| шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се з |
| да и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед милова |
| е окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу |
| тавише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморит |
| S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке |
| у к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а |
| но накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо непримет |
| огаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде |
| еже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> |
| ко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантова |
| погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па |
| вим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен раз |
| ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... |
| е из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, о |
| } Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајн |
| душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{ |
| Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> |
| ана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрис |
| т се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело ли |
| н младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која н |
| кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! |
| S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неки |
| .. </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу к |
| ободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S |
| здаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па ко |
| наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} |
| бија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односи |
| и толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту к |
| на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер умес |
| док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p |
| и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљ |
| ича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Д |
| а излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводи |
| е врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслони |
| је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на |
| p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске в |
| Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се |
| нац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на тре |
| па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му о |
| бучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Ка |
| отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им |
| ждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; |
| та ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на н |
| .{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, п |
| с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, мно |
| . </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два |
| га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћ |
| ичаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пре |
| велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта вел |
| дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p |
| бра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашл |
| који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху |
| ак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, коли |
| одужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Диж |
| и, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стег |
| се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спава |
| већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, |
| ако си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше з |
| д цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} |
| ш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вуј |
| и Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отв |
| . </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекидан |
| цу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са ули |
| > <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричи |
| руну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на пр |
| и за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне |
| ну Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли пос |
| p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му |
| ју млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, |
| чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он |
| атове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослиц |
| â снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а |
| аиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чув |
| рамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе |
| ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помир |
| >— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не мо |
| љи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погл |
| то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с креве |
| капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срц |
| места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, |
| му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од он |
| д?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наић |
| се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те |
| неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизме |
| аху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи круш |
| ете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Ми |
| ичиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено н |
| се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће ок |
| p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му |
| у обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће |
| се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен |
| {S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хла |
| То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. |
| оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи н |
| носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети к |
| та; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, ка |
| и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад ст |
| ко је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чеш |
| раде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! |
| смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка ни |
| прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу |
| нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </ |
| ином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда рад |
| е сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпа |
| све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, |
| уљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа |
| ровом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше |
| вишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа |
| аста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, |
| каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одг |
| уњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му в |
| ..{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство |
| твори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... |
| дао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га |
| три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову среском |
| а неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, |
| чињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других |
| раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, пора |
| Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је |
| помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, |
| ти њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи |
| главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли |
| риђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онд |
| свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — |
| и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не проп |
| га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казат |
| . — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један проз |
| није ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело с |
| то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад о |
| право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је |
| рв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима |
| не? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... |
| и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђ |
| о, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с |
| море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као |
| но трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рек |
| м почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче |
| име, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Срп |
| врати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чароб |
| преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију |
| ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично |
| одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?.. |
| али.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беш |
| уо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли |
| спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута |
| вом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не |
| одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок |
| } Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што |
| стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само т |
| — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад |
| е свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе |
| куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у к |
| једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше з |
| ринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околно |
| куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још д |
| — Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али |
| И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкив |
| ан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, |
| м првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — п |
| ућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продуж |
| он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на |
| знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имат |
| p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад с |
| че Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а доб |
| ирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умириш |
| лазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— |
| у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно |
| досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори |
| еше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, |
| </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одс |
| од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шт |
| одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим п |
| се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није |
| p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. |
| ело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свр |
| е, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељск |
| е, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо г |
| охара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је о |
| овца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах |
| огађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Пос |
| е тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, |
| ран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разглед |
| и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани |
| атких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... < |
| рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он |
| се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit |
| је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веров |
| . </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о |
| е само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би |
| осле тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, см |
| зима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробо |
| е хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — п |
| у за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши |
| а где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх своји |
| о. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и го |
| ... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — в |
| ојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружа |
| <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно |
| ка, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији о |
| осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!.. |
| а од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици |
| } Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. < |
| Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрв |
| усретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли |
| урену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, стра |
| е се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за |
| гачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посв |
| ји јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p> |
| очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, |
| ам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И дос |
| асмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за |
| аговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао |
| зненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у стр |
| д је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабр |
| м. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа |
| м, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p |
| >— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица с |
| гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — |
| ога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу |
| јми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: < |
| га метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Ј |
| них веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не им |
| ори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он |
| — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p |
| к се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!. |
| у му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то з |
| вако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не б |
| p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком с |
| штина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И ба |
| ривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, |
| плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на т |
| њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нек |
| , ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањени |
| ри четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, ос |
| внога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз |
| тати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био д |
| не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо пок |
| м да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«.. |
| му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији |
| све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не |
| нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S |
| жити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му |
| могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се о |
| ица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећ |
| ече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад |
| а.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Ч |
| о?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— |
| их и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју ум |
| ут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до |
| ...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе |
| али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и з |
| разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му с |
| у би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} |
| ћи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напо |
| ега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — |
| и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љу |
| анчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} |
| и љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и |
| и ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком... |
| неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће г |
| ла ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Ви |
| </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô |
| ражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добр |
| свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— С |
| поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде |
| ељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како |
| оје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одгово |
| »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана |
| ш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... т |
| другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а |
| и сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напољ |
| дахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста ов |
| се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза |
| те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она ос |
| ам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. |
| дновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито |
| они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели м |
| га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и ст |
| ање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — реч |
| чао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Зна |
| илује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава г |
| е самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква с |
| а. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се |
| ући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја |
| о си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете |
| долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, п |
| Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место ни |
| оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали све |
| амо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђур |
| ци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратим |
| аборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казат |
| .{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, вели |
| егде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајућ |
| > <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на г |
| едио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их пр |
| Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к М |
| оцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И м |
| виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То |
| ута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. |
| је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му |
| уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — |
| тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њи |
| ва гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком и |
| оваца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамде |
| ширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је он |
| да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, |
| и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он н |
| волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} С |
| он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш |
| што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и теж |
| и за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите |
| ко се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику мол |
| е!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га |
| ако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, упл |
| !{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље д |
| .{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлуч |
| те се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпу |
| везак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду |
| ро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговор |
| ем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те мо |
| не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчиј |
| беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> |
| ицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри |
| м ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> |
| х ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад |
| тиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вал |
| ти, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први |
| да ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући |
| — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не бр |
| их онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и з |
| поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из |
| гледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p> |
| вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки |
| е помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прст |
| до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздан |
| уди, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништ |
| p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не |
| туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{ |
| околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам |
| S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није с |
| пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах |
| и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а |
| е после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће |
| и гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, |
| ђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, |
| } Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође |
| м целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање н |
| ену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, преск |
| је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато в |
| дна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале |
| .{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бр |
| јаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ј |
| ј се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, |
| нка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад б |
| ца, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтај |
| како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и друг |
| ...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој мож |
| имала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се |
| у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. » |
| на напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачег |
| им начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, глед |
| о? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговара |
| ви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре |
| аред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну |
| чио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p |
| обре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати |
| добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одо |
| <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у тво |
| главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу |
| ућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буд |
| о село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређен |
| иш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других |
| ..{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то |
| — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете влас |
| у у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} |
| јасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехоти |
| ... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и |
| Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио д |
| ... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад |
| ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убије |
| ме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... |
| И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу лу |
| ’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је из |
| ам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не з |
| тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апс |
| ар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загоне |
| а примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спој |
| збиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} |
| ну добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише н |
| ње и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и од |
| свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> |
| ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p |
| ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, |
| и да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш ув |
| </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па |
| оје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео |
| , и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пружи |
| ја. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо предс |
| и је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" x |
| воља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим |
| болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад |
| >Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и му |
| сли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у |
| да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би ј |
| . </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у п |
| у и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— |
| у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређ |
| d>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али |
| одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те части |
| . </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас |
| вале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињ |
| очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!.. |
| не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око |
| е тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија п |
| поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па |
| ка суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре он |
| тка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане д |
| слено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p> |
| да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепш |
| ло до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У |
| онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му |
| аким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз |
| а? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и пре |
| или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се |
| и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега |
| где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично |
| у, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје |
| о више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} |
| се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати |
| ио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си |
| <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље ч |
| реко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, |
| ца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S |
| овољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут |
| хватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новча |
| самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи |
| у беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и и |
| а плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљењ |
| но реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплат |
| става, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одраста |
| задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом с |
| де ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — ве |
| <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њи |
| оји полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш |
| о је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао |
| аде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам чов |
| у?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина |
| госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сест |
| неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде |
| ху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско |
| ..{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом к |
| вори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за |
| . </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој ми |
| и бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај |
| , дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} |
| SRP18971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, леже |
| ду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате м |
| ове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — св |
| ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p |
| једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђур |
| једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се ни |
| је ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци зане |
| седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе м |
| чекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?.. |
| заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече |
| и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светл |
| > <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и ис |
| , како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шт |
| већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај... |
| ичко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} |
| <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тр |
| вака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче |
| > <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску |
| епомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!. |
| држа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Треб |
| шност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње |
| } А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млек |
| јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> |
| подо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није. |
| на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Ст |
| реким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он |
| Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p> |
| сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове ку |
| избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала стр |
| ри она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. < |
| ед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица о |
| ијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и н |
| ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто |
| амо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не |
| о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало |
| боравио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало. |
| агиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да д |
| ознају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож |
| оје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како |
| ндур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, је |
| главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај |
| промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му роб |
| промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само т |
| детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне ти |
| никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога |
| ћи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у гла |
| ој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше. |
| ину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепер |
| душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријат |
| никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, |
| шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко о |
| е...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, |
| о то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда м |
| ђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти ка |
| кри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу |
| ека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цр |
| нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; в |
| ебе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Рад |
| head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину |
| исац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде сви |
| тва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} К |
| је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да |
| е ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само |
| м ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће т |
| ву!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се |
| бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Па |
| ега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд |
| се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме |
| загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викн |
| себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазле |
| јем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да ра |
| ак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бе |
| арма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврш |
| тупао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да |
| у.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ |
| па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе не |
| како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, сам |
| ушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава |
| угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?... |
| ста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, |
| и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје ре |
| жају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди |
| мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ |
| еше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, как |
| . </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговор |
| е три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи |
| за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, ид |
| м новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да |
| </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде |
| даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> |
| <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам |
| о лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те |
| е, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошап |
| ових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш |
| ко да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине |
| тра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отв |
| ичаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао то |
| ца није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и |
| као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога з |
| ао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку заглед |
| гом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у ду |
| а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју |
| ћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не с |
| и праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад по |
| у... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање ка |
| говори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет в |
| Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не ос |
| тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: |
| </head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му |
| е пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву. |
| воје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, |
| куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Н |
| и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку |
| ни.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставиш |
| <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше |
| е госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи |
| ! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају св |
| амљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мисл |
| и! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете из |
| подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само ј |
| ћи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако |
| анка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла вер |
| ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стај |
| само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али н |
| а, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p> |
| тац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан д |
| снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра |
| не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Ј |
| ираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... |
| како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још сумор |
| !{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи пр |
| готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снах |
| пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дије |
| се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!.. |
| ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не |
| у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и св |
| бор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише кур |
| чера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се |
| елика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда |
| ека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и поку |
| ила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало у |
| курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и |
| ицу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечер |
| ати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута. |
| у од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозн |
| , коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније |
| е учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— |
| а ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са га |
| } Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... с |
| ака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела ок |
| одни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој |
| нао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко |
| та, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S |
| љак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </ |
| </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је |
| м се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу д |
| куша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу н |
| еби не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док из |
| јући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{ |
| е предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата |
| бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих зал |
| иже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека |
| оши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а друг |
| не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то |
| ожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, б |
| е бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> |
| нања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш л |
| ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика.. |
| конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због |
| у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама. |
| ори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали |
| жа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова н |
| укуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све |
| ратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви |
| све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се раз |
| е сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој |
| — Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може ва |
| комеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кре |
| једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, |
| а сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је т |
| оји протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и |
| јно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилиц |
| бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у каван |
| вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни |
| пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наст |
| постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава с |
| би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при |
| е тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам |
| ртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да |
| и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта |
| иљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга |
| уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплаше |
| илазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му |
| ласти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки |
| ез њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двап |
| рави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако |
| вуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четир |
| али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> < |
| ало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и |
| е има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, |
| некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, н |
| ује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са пос |
| есним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p |
| ани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала це |
| грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на |
| учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... ка |
| >Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни |
| и корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S |
| удише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним токо |
| шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стад |
| це. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — по |
| били, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, м |
| себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па м |
| , као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да кру |
| мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још |
| и жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће и |
| и чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу в |
| му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на ње |
| ко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш |
| годити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње |
| увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвени |
| егова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете... |
| а самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у се |
| много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио |
| ликом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се н |
| а она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни зак |
| — И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — П |
| ујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да |
| .{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога |
| о учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори он |
| ван — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у р |
| остаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или |
| Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни зад |
| тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне с |
| је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. |
| се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одм |
| не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што п |
| рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буд |
| пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и |
| потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — |
| ад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочеп |
| к, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, |
| д може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али |
| д пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он по |
| у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања су |
| еповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </ |
| е, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозор |
| ани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ак |
| одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је са |
| неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необич |
| >»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и п |
| то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новиц |
| еће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне |
| немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше ис |
| , да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вран |
| ачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Бож |
| снице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити |
| е, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати |
| ло врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба |
| његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то |
| прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз |
| нену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко друг |
| узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они |
| >— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, |
| памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарад |
| а познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се |
| Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушно |
| е да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — пом |
| се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> < |
| удућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јо |
| — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који ра |
| .{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што д |
| целарији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па |
| } Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свач |
| а сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. |
| девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— За |
| о посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оно |
| сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и |
| о због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне какв |
| /p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутр |
| део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p |
| закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиром |
| једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блес |
| а часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачко |
| једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, |
| раџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!. |
| помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? |
| рога и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад оби |
| га секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увла |
| н. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S |
| и је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одре |
| долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача |
| — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару |
| ких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био гла |
| ама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је д |
| , шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, ни |
| зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде |
| се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само б |
| не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, |
| ла, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у пам |
| улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити д |
| је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, |
| цело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — проду |
| } Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрам |
| сећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеш |
| денца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, |
| на њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се д |
| ко неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задр |
| , а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест уво |
| поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набави |
| або, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... |
| пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, |
| наш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одг |
| у по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им |
| иноћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам |
| .{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторит |
| м Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S |
| вио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима |
| ла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало т |
| шће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спас |
| > <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. < |
| ље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас |
| чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад |
| је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, |
| сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно |
| је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она |
| глед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење. |
| /p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Вид |
| љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгу |
| беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадош |
| а густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — |
| момчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвен |
| близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго зго |
| ета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна ув |
| } Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно |
| од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо |
| ћом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар |
| о и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси |
| има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но |
| ај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, нег |
| а цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p |
| голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лав |
| , који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S |
| к који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не мож |
| рувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури пре |
| Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и по |
| ати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку |
| и га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица пр |
| х склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и |
| сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све |
| /p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек |
| е воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и с |
| {S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па х |
| ко удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше на |
| ило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао |
| кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко у |
| на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир |
| а на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену п |
| розничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној тр |
| планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирни |
| еху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа |
| ујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега |
| S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се |
| рден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па к |
| ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — од |
| гова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу |
| неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Ул |
| исам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питањ |
| пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога ч |
| свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, п |
| а наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој |
| су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да |
| , који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и плани |
| те радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и на |
| ако се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да |
| наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа |
| е повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморн |
| окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе |
| ан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке с |
| де право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} |
| , а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пан |
| дње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год |
| и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположе |
| ао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се на |
| танка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде.. |
| маху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да |
| ку кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом |
| им зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учи |
| овац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом н |
| А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... |
| д једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се повра |
| о уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава |
| оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у |
| Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте по |
| амо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристат |
| ебе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест сто |
| проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац поглед |
| р само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута. |
| важности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p |
| руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо |
| а њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не мо |
| ише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђур |
| и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом сел |
| е највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Ба |
| оћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече |
| а.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p |
| еописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} |
| мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изне |
| ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не б |
| .{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у св |
| о беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он ј |
| . јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безаз |
| {S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти |
| ру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </ |
| у...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} |
| виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p |
| на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га |
| зару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То с |
| гледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко п |
| а и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним ру |
| енка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да б |
| лесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, |
| као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред т |
| пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји зве |
| се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, з |
| ачина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих ј |
| ..{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се |
| се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само |
| анама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво |
| а привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово мес |
| раху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> < |
| — А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а |
| није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, д |
| све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том пр |
| ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полак |
| ра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?.. |
| и из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазиш |
| Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, |
| ви на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нем |
| глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, след |
| Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро ск |
| ... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и |
| ватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да с |
| оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде о |
| виждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замр |
| Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим своји |
| кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он |
| нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да |
| у — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Сам |
| one unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио та |
| јене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... |
| лу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањ |
| му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, кој |
| че и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе |
| p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Ста |
| сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима |
| ним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, |
| с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере т |
| не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и ве |
| , молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Др |
| тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се с |
| ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити |
| ни и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђу |
| зно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Ж |
| полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, |
| , поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта |
| их се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше нап |
| рашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зн |
| ако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне |
| . — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми |
| рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом |
| а сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјањ |
| живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да ст |
| .{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. |
| ашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци |
| окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Ст |
| а мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много |
| јући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{ |
| ој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, заш |
| у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше бл |
| права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован |
| по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, |
| , богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он |
| е чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако |
| их, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необич |
| да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан с |
| ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и |
| те и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало т |
| у и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севн |
| свестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бо |
| покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза |
| предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа преду |
| нуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p> |
| е некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи |
| и га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Р |
| дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга не |
| је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} С |
| /p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов |
| ла та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} |
| рко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чуд |
| пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Ву |
| ери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата |
| а Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и |
| умадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга на |
| у је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се ве |
| њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да |
| полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p> |
| ко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. |
| а нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, |
| во, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајт |
| е од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно п |
| још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изгле |
| љајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био п |
| друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па |
| нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге |
| еоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних осо |
| ст стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђури |
| ишта бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пр |
| а једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући г |
| војих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> < |
| <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да |
| онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као |
| полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Мо |
| селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по |
| дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, пр |
| ознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— |
| рата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. < |
| ову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисл |
| — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> |
| а гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си с |
| лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим по |
| ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> |
| таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он узд |
| код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> |
| м шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе |
| ајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, |
| Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђ |
| > <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те |
| о тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расп |
| Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води |
| с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од си |
| а се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она оз |
| ти. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту с |
| , бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко мо |
| баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотик |
| тавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо по |
| компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и бес |
| смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучит |
| смејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке рук |
| је са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... |
| а доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А к |
| е газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној варо |
| и измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели |
| апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади с |
| који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће |
| је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на |
| да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто |
| те се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... |
| у; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазни |
| у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајду |
| ате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само нас |
| еким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за ме |
| на, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је |
| му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пру |
| ца, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном |
| аш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да |
| да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти п |
| ло писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час |
| мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поште |
| ривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњас |
| ра ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не зн |
| ри очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним ж |
| о себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на |
| вени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисат |
| ом масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасн |
| оњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, |
| еше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара |
| ло и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, дос |
| тави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумо |
| рна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, |
| потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S |
| p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се поз |
| едаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> |
| и тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{ |
| рно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. |
| га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душ |
| ћи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и са |
| еса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још са |
| ха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу |
| е од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — д |
| . </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам |
| > <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те |
| з овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Ил |
| еху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је |
| брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покош |
| вши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а |
| ва, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћу |
| дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на |
| непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више |
| стаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, оче |
| шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод |
| се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да |
| е људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви |
| ш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> |
| на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону ст |
| ре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар б |
| се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се т |
| ш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} |
| дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивам |
| та није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по |
| а легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div |
| воју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ниш |
| овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девој |
| ично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала |
| тида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Панто |
| олико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш |
| на саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о том |
| обом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији вели |
| кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намеште |
| ма...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости |
| а мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саста |
| дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Мар |
| ировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — |
| и — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чуј |
| ав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан |
| ци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па о |
| ега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној стран |
| ати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама |
| у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођ |
| А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не н |
| и на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком |
| и ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуко |
| у држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште не |
| ебе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — |
| у, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромаш |
| сар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да об |
| н, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек |
| га у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју |
| купило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта нос |
| а у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога |
| </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци попо |
| ионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спас |
| вршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, п |
| па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе |
| рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Пи |
| у но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новиц |
| S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— |
| стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову поку |
| опадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... |
| .{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мич |
| заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се наг |
| ен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два |
| шити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајду |
| а не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ни |
| дузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, забора |
| о, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бе |
| — Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је |
| сматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се з |
| вши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје |
| још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том |
| ци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те в |
| пе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе |
| латног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било |
| стављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље |
| ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, а |
| а се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, по |
| у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом с |
| заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да ј |
| дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у двори |
| Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју? |
| тар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} З |
| светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често |
| е било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?. |
| исли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, м |
| рице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — ве |
| иково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се |
| му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са в |
| а да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме |
| отока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше |
| равилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрч |
| бије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вуј |
| разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: |
| начило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај поне |
| атвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га проб |
| с, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад |
| чи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. < |
| прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... |
| м ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш з |
| азили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут |
| м свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других каракте |
| S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на т |
| стерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати. |
| рица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече |
| се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хлад |
| лабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Стан |
| г, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> |
| Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав |
| а. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> |
| <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и з |
| ео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан |
| >— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Ш |
| р, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца б |
| <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку н |
| не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како ч |
| ала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само ид |
| ст свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— К |
| у, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је. |
| је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, |
| ? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучн |
| нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причека |
| S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти |
| , па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после кр |
| је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С |
| опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је |
| ече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да им |
| Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори д |
| у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истин |
| едаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапт |
| не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хте |
| еде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, поглед |
| ћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом |
| о надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, |
| е сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> < |
| мо питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у |
| гледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p |
| спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од |
| а шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Ова |
| а и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи с |
| и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то ч |
| клопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо с |
| е одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој |
| у Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави |
| о с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколик |
| </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се |
| а погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не мо |
| е дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — вик |
| </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он |
| ем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнут |
| као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај м |
| за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{ |
| еби и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Ш |
| стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица о |
| ице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с ј |
| на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{ |
| е ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна стр |
| {S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица пр |
| ренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци |
| Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, ј |
| м другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. |
| тапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко |
| </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој |
| ти главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажа |
| о. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури |
| а тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о |
| </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше |
| ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао |
| p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи д |
| ла своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом в |
| S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и |
| — Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одго |
| авити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а |
| јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повик |
| да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S |
| Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Нас |
| </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише |
| од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја |
| >— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку |
| >— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Кор |
| ено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, |
| кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретн |
| си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, п |
| добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у |
| </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка |
| им заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од ис |
| p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се |
| /p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам п |
| љах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која |
| ут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију |
| p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, зна |
| њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако |
| } Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, |
| ај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p |
| ... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет |
| а ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Је |
| </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добр |
| клетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћу |
| Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђуриц |
| </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне |
| не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено за |
| нога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању |
| о!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртн |
| арај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зин |
| ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То б |
| — Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p |
| ствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... < |
| о свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше пр |
| подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p |
| вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток |
| су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гл |
| он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Пет |
| > <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што |
| хати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а ко |
| > <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, углед |
| ет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од д |
| и друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавам |
| . </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p |
| а, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </ |
| а ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све |
| p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На пут |
| </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити |
| њу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. |
| /p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни |
| S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — И |
| тикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Је |
| тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено |
| ите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку р |
| орак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки в |
| емо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> |
| о је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зин |
| учно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши |
| </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и други |
| од мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је |
| Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — |
| Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хо |
| ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под др |
| а овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за |
| <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то з |
| и. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем з |
| па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на |
| рату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} |
| мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да |
| Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама |
| не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </ |
| гу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Ву |
| з реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега |
| још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја ре |
| идим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писа |
| ако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево т |
| су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> < |
| > <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жит |
| овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку |
| ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с то |
| Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се |
| аш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неко |
| /p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} |
| евши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад |
| спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитиват |
| и те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изн |
| се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе ј |
| p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се |
| — Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују јед |
| же ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, |
| </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову |
| з луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог |
| ека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже г |
| Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је |
| инуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Ка |
| ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задрж |
| ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих |
| нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске вл |
| ; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица |
| — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, т |
| је и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тог |
| p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш са |
| иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p> |
| и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбу |
| жи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите |
| . </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} |
| уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако |
| > <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога |
| ораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, п |
| и се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у м |
| ете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће т |
| сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари поз |
| ватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не |
| ој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? |
| Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то |
| ла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју |
| ишта... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> < |
| > <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица |
| јанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу г |
| ш више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} |
| е Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дука |
| да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не мо |
| ас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу |
| њу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи |
| зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«. |
| ст уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> |
| се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понавља |
| кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво |
| ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек та |
| вој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, ка |
| <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Панто |
| да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да |
| } То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али о |
| енуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцелари |
| роговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу |
| <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Баб |
| касмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику |
| ко ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и |
| гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви ја |
| уз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} |
| х шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Коли |
| де више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка. |
| нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве н |
| ихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним рамено |
| де одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. < |
| тим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се |
| е ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, |
| Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} |
| >— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше в |
| S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући |
| ека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд |
| з вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећег |
| а истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, кој |
| равом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S |
| — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. |
| ебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мен |
| довољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе |
| ли опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и |
| p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и |
| нчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође |
| зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори деч |
| нка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазн |
| сен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како о |
| рце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гр |
| осна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд |
| Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>.. |
| ле већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> < |
| окле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и огр |
| е пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурат |
| Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе |
| ва тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скоч |
| дрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливад |
| овори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, к |
| ућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у |
| е он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не |
| тво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> < |
| кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад |
| и после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека |
| вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радова |
| <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари дес |
| вну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисл |
| ати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} И |
| а, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно стр |
| Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље |
| невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дв |
| облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукам |
| теријала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља |
| ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— |
| е засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> |
| одужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} |
| а ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </ |
| аву, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече к |
| ик... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада пос |
| ај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно цел |
| ановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим |
| орати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> < |
| рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, трг |
| осла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— |
| ом, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило дост |
| сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први п |
| и.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И на |
| је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а |
| ромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто на |
| е према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством |
| је су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђуриц |
| се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гле |
| лити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара проз |
| , Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ев |
| та, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, к |
| т мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке. |
| светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку |
| едног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се дево |
| p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се |
| ици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако на |
| м, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, |
| гатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, |
| е, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш до |
| е неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле г |
| а, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се |
| из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутр |
| па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом ку |
| .. </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху |
| ајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да с |
| одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не |
| све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обично |
| среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> |
| ... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разр |
| аредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Ст |
| прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, ве |
| е тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен |
| уцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напре |
| но несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица |
| тлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не б |
| Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од |
| /p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога по |
| усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршу |
| слонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се |
| а јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испо |
| S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само |
| у!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, зна |
| сану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је ис |
| шуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... з |
| , па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} |
| такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој |
| Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашт |
| ложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра |
| ше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — |
| иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па у |
| стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он бл |
| ја се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут |
| бично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женск |
| је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру |
| а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу та |
| г ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо < |
| где куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше и |
| а на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи |
| е за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на км |
| ише... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> |
| д се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у |
| ј одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену к |
| и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као б |
| пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну |
| Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему прис |
| враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и |
| е он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као |
| врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш |
| у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у |
| >— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да и |
| ..{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно ста |
| знајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека |
| {S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се |
| о држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој |
| вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и |
| аше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли ј |
| S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она уда |
| остеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} С |
| ијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се |
| мом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у |
| и она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица оста |
| коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела |
| кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу мана |
| Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радо |
| мостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Си |
| <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна |
| рче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога с |
| шаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да |
| ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа |
| којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоуздани |
| а не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријате |
| у, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш |
| руну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{ |
| ли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и висо |
| он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као |
| лео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне ча |
| најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка |
| } Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се |
| , док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку бе |
| ве обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>. |
| нога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом |
| мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу |
| у и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S |
| же без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно пове |
| ења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодн |
| Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да о |
| последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је |
| де ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у нај |
| варамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Х |
| еживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђ |
| и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пре |
| ислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога сус |
| овољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, |
| ; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше д |
| д ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико |
| ој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута о |
| ед собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и |
| аше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он |
| .{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, ни |
| више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако |
| е бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и п |
| вито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене они |
| е је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори |
| собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а м |
| ђу обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну ун |
| гледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они |
| рова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад в |
| и: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>М |
| аде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p |
| е само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он прибл |
| лучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивал |
| опа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од пр |
| сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђу |
| н од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с |
| а врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад мо |
| тили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не ч |
| е вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га ук |
| ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са |
| ихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу н |
| радан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека |
| оћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима |
| њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљ |
| /p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. |
| није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему |
| запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. < |
| остељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње дру |
| гледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови пр |
| састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван |
| другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према ха |
| ујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, гд |
| спод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у ста |
| ц доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога |
| сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. |
| њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да г |
| самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе |
| готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} |
| два се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и све |
| а. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге |
| а врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи |
| уде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— |
| а, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђ |
| стише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... |
| мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица |
| ци, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, гов |
| — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> |
| .. пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже |
| ећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим |
| и оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица |
| прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да с |
| обуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </di |
| <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле |
| н оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше ж |
| леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако |
| : његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше |
| ића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их дон |
| Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на |
| сли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћ |
| ји, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђ |
| Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниј |
| >Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном све |
| е. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед |
| е разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме мес |
| у рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна |
| распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много кр |
| чуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху |
| а гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> < |
| Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње |
| има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очи |
| емеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бл |
| из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли в |
| да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једн |
| о би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја |
| новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за |
| орак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш |
| ост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко п |
| нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво в |
| ма, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаш |
| <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта има |
| /p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, вид |
| амршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца к |
| живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима |
| и!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања. |
| реба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти |
| Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте |
| еде кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини |
| . </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </ |
| то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али |
| е видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбр |
| уги провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организован |
| лете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је |
| неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погину |
| чно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да раз |
| од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»П |
| } Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо к |
| и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене |
| {S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што з |
| да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме |
| реданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив |
| ичани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али |
| са: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршу |
| ним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Н |
| осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разн |
| сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Ма |
| </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина ма |
| биљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нароч |
| , пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше полови |
| Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједн |
| у! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти каже |
| било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} О |
| цима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази |
| а поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари |
| те ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки |
| ољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито р |
| тави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си |
| у, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се коман |
| времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме че |
| кога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голи |
| ином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али |
| дмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао п |
| какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра |
| {S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици |
| смо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!.. |
| ином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Стан |
| . </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, |
| жи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грозн |
| душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> < |
| и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... |
| вори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и |
| , још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> < |
| густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} За |
| у. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> < |
| } С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткид |
| та: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш |
| нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога |
| ече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... б |
| а Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да |
| се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — по |
| ем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> < |
| ова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном к |
| ву право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево |
| лна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од |
| /p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обој |
| ру, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро |
| p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и |
| јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S |
| о нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и нео |
| демо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а |
| е он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђу |
| Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спре |
| огаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо |
| они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> |
| кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| им.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док |
| >— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисл |
| </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће |
| ао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одг |
| зиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим планови |
| ност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како |
| еху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих |
| видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их |
| се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, шт |
| појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" |
| де мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђуриц |
| упамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу |
| оврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> |
| едбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном |
| ије требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек |
| азлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредба |
| и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један |
| о исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузет |
| ан напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико |
| ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у гра |
| . </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради с |
| де да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а |
| да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места |
| одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести |
| чињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још |
| заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при |
| рабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други |
| од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било мес |
| е скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски |
| му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дозн |
| дмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за н |
| с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, |
| те бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној комп |
| живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио ј |
| ело, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли с |
| нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе |
| руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнут |
| е. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и |
| вори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан н |
| издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>.. |
| и како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још о |
| — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пи |
| опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и |
| о све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево ру |
| слим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зим |
| мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, в |
| си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за он |
| м, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{ |
| те поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шапта |
| ад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљи |
| он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли |
| а збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да приста |
| ребају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> |
| о је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело трес |
| p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа |
| {S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим р |
| аво на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде |
| о небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо пор |
| , који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некакв |
| као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу теш |
| целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нек |
| н плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку |
| више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} За |
| е, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а |
| еђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим |
| а сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} |
| н.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, понос |
| ичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, ле |
| д«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... ка |
| ? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} |
| р га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о св |
| као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши |
| за кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу за |
| е постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја |
| , да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! . |
| магање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му пр |
| хвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те о |
| мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуш |
| е одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да с |
| у. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајт |
| у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, П |
| д и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тр |
| мао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осам |
| ш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе |
| говара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо |
| е извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и ж |
| пло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње изв |
| јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини |
| ше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања |
| — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>» |
| да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. |
| их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим |
| капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну глав |
| ости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође неш |
| урица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем |
| дукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца |
| рица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хај |
| {S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју г |
| се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква ва |
| н што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо ниј |
| егово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: |
| на и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па |
| мах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова д |
| са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражар |
| ави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговори |
| брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим палана |
| ци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p |
| ча почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и уму |
| аже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио |
| о из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закљу |
| прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div t |
| екакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, п |
| има нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... |
| — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по |
| отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, |
| а и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово? |
| обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш |
| у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после |
| з тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </ |
| глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Вр |
| , разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Тр |
| це, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... зат |
| од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнањ |
| га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јун |
| S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па ст |
| пупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, глед |
| ривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на др |
| брва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Оч |
| и за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћуд |
| и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред |
| е се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севн |
| ко је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к |
| , погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њег |
| а, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, ка |
| врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, неј |
| белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! |
| одиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана |
| лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она с |
| . </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, |
| че »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли |
| о се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... он |
| гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на пр |
| ица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршу |
| за паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаш |
| р дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела |
| ковац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и пре |
| о, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промен |
| ацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ ста |
| њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, к |
| ваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — зап |
| три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретош |
| брте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним врат |
| рочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу |
| њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, бо |
| ети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим |
| а да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њи |
| сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек |
| ру.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у с |
| дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за |
| оби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се п |
| село повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од |
| ицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пут |
| е весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо |
| о крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без о |
| екет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Д |
| готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуш |
| оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као к |
| ње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе из |
| тно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ов |
| ами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> |
| на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете |
| она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и |
| орен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене реше |
| поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... ш |
| Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше |
| имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од |
| чи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара |
| ј јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хл |
| сле десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано |
| уње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потр |
| олазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к в |
| и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, |
| жу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, |
| прот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки пр |
| .{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим |
| ња.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху |
| за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старо |
| к год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он у |
| увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода |
| м бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и рас |
| поплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муко |
| ... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу. |
| вије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, |
| је ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред |
| невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше све |
| та је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извад |
| је.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање |
| <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти |
| о? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, |
| ад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђени |
| народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четир |
| те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве о |
| но бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— |
| творенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу. |
| ћу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ни |
| а први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, сте |
| ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, |
| остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па |
| ђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, за |
| /p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. |
| сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа |
| Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, |
| ћ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То |
| едала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилиц |
| проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином нар |
| и право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изне |
| зати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме м |
| урно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на ч |
| тењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се ука |
| вот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену |
| отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, |
| шица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на |
| да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што |
| о је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шт |
| че Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ј |
| чина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми иск |
| пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице |
| че и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> |
| аред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагл |
| ву у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му |
| стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а |
| д, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше |
| бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одла |
| бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту св |
| них догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку |
| ен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку дож |
| роваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се в |
| и искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и д |
| ештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, |
| познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мора |
| у ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, с |
| /p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађ |
| пао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за |
| не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} |
| од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо |
| ху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуд |
| олико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, к |
| , пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима |
| , са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у нек |
| надна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, ње |
| С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} |
| кој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашај |
| паде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S |
| ..{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило |
| а и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају с |
| } Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из ма |
| а вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему |
| , како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, т |
| оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују су |
| широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућ |
| е, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањ |
| ише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: |
| ја племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра |
| приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлач |
| Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му |
| стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: |
| ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њ |
| он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше н |
| шљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџиј |
| ким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у не |
| га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро са |
| а — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје с |
| ј звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и бру |
| кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче |
| плашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, |
| ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи |
| реба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо |
| сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мисли |
| етко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — |
| право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више мо |
| чне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гле |
| дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са |
| p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{ |
| че, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо |
| ила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! .. |
| ужи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод |
| ва за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се н |
| приметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад свр |
| Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад |
| угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека прија |
| нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се |
| вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се |
| џија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово ч |
| и нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према к |
| Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је |
| ази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тог |
| к минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекиди |
| и сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} М |
| оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </ |
| љиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати р |
| > <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђ |
| ке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама за |
| лаву, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад |
| и ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не мож |
| аде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда |
| — Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљи |
| ан нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилс |
| .. пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде |
| неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>За |
| .{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га |
| какаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим ши |
| о изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми ка |
| а окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вра |
| сла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, |
| их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огром |
| од прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, |
| </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде нареди |
| могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока неста |
| и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на |
| да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћ |
| S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао |
| а мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврст |
| ица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Ста |
| уцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао |
| бру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим |
| варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Нап |
| вади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пу |
| ему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну |
| цу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зач |
| жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да |
| , и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седош |
| ћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже |
| > <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако |
| око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и закл |
| ога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може сву |
| се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У |
| грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... < |
| чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с п |
| стеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> < |
| грушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испо |
| потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p> |
| одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викн |
| те рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. |
| затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто |
| усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним |
| p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђурич |
| жем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан са |
| који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дв |
| ећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чи |
| ушу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ниш |
| Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи ру |
| очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском |
| о, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни |
| , но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се |
| обро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. < |
| д као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво б |
| она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јо |
| p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гл |
| да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа |
| треше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници |
| причаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих и |
| , да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’н |
| журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају |
| одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све мог |
| ало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бе |
| пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да |
| дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише |
| и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладо |
| шта пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како |
| чати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} З |
| де«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, |
| ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже с |
| веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни |
| ојој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом |
| од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнин |
| с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом |
| У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у |
| а собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се о |
| ивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од |
| он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте |
| ри...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже ру |
| , па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не |
| је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. < |
| чна разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао |
| ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та |
| <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Ни |
| ле недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није |
| Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удес |
| имамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави |
| ?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на |
| правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало бо |
| ије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једн |
| д се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да ј |
| . </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као н |
| г.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек |
| секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одг |
| у.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже |
| или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо |
| обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држ |
| Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало п |
| </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командо |
| па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па |
| ћи. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, ка |
| ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S |
| бичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени ре |
| сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штај |
| познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, к |
| усрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га |
| је га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави по |
| и на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук |
| во најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим раз |
| му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ни |
| атију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други |
| да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... |
| ујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да |
| у и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и пог |
| ништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га рова |
| увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p> |
| одан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топ |
| ше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, к |
| тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући |
| недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим жи |
| о, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два во |
| {S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представ |
| и за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или ве |
| сарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом п |
| секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасв |
| наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друк |
| ка и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећ |
| па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô д |
| атила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по л |
| .. така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да |
| е пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, |
| ма, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Б |
| едно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... |
| ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одго |
| време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} |
| о псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} |
| опа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се жи |
| ре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири |
| чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негд |
| одужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се |
| други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организо |
| нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у |
| ијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао |
| пу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, т |
| са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије |
| место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А |
| ава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он |
| е већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и д |
| у реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио |
| ад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја би |
| аге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, |
| олутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p> |
| еље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само |
| а Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде |
| ицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Стан |
| д то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одма |
| амо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи |
| ван ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикне |
| све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да ми |
| и од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори с |
| у се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на г |
| пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организациј |
| ашући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type= |
| је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не |
| они собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, ко |
| и ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би |
| оже да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано |
| га.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта |
| а га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчи |
| беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо |
| ом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигну |
| али у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задов |
| рица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седо |
| допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом |
| за куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натра |
| уковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па |
| ка, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и мил |
| > <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само |
| нао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где д |
| е прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загле |
| која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погл |
| да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку.. |
| јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ћ |
| о љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окр |
| у на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на |
| > <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, |
| е знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и упра |
| p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта |
| а до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чисто |
| ре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситниц |
| еђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека |
| ем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не |
| .{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из срез |
| ледњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу |
| његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу |
| асвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством |
| одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да |
| сте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина |
| е дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући |
| рио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће прину |
| , Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, н |
| ечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у |
| Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, |
| ма о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају |
| ува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно диј |
| ада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова |
| о и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци |
| ху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час |
| сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, |
| вши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда |
| Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код жит |
| јка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела ку |
| рамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на р |
| што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет |
| сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја са |
| аопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — реч |
| е рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну.. |
| аћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па |
| и гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? |
| нутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако |
| Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </ |
| S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да |
| коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав |
| се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Мора |
| сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише |
| Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То |
| ом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завој |
| ају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} |
| нка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Је |
| осла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— |
| ира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га углед |
| а.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта с |
| гови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лиц |
| стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </ |
| з мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало |
| е. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако |
| та, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} |
| Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванзема |
| Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{ |
| </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари |
| ислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову п |
| друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, пон |
| ним.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја зане |
| па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купај |
| и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </ |
| више право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору |
| дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!. |
| /p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају. |
| е да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млита |
| општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, ка |
| извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не |
| е никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по |
| ега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док |
| S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!. |
| зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} |
| , не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече |
| новника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио |
| ога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила |
| гледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима ис |
| ји.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Сам |
| упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор |
| јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{ |
| у га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, по |
| S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Он |
| , који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, |
| метан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога чове |
| амбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори оч |
| гледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене |
| зиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више |
| могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју б |
| рити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. |
| је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћ |
| на озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још виш |
| и не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} М |
| ујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви |
| а попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што |
| оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела с |
| тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти ус |
| Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас |
| јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се о |
| ... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носил |
| ан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђури |
| ш гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би мог |
| нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним. |
| он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: |
| лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима |
| тишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој |
| — Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао к |
| у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује непо |
| и. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> |
| уд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе |
| </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{ |
| истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. |
| е. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— |
| мо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху |
| ати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, и |
| још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре |
| руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би |
| ного променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— |
| не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као по |
| целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, с |
| о како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо |
| ико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му пад |
| ез устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити неш |
| путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, |
| коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш ш |
| > <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи ма |
| S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} |
| и стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону |
| о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако нео |
| а и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. |
| буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само |
| ћи, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и до |
| , па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те ј |
| ве. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p |
| се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, |
| ед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричи |
| вала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, к |
| то га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— |
| ој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> |
| може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њег |
| ана, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S |
| Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си к |
| време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној над |
| .{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђури |
| данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се сл |
| ољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео д |
| м, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се |
| .{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више |
| > <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје |
| </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да |
| потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. |
| о да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p |
| Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новиц |
| он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само б |
| <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, |
| да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још в |
| беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p |
| епео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се с |
| на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на |
| сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, кој |
| луша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд |
| о боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна |
| знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у то |
| вљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не |
| кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p |
| ом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му |
| ад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја |
| ху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела доса |
| ом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако |
| опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневи |
| <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, |
| ..« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. |
| /p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хлад |
| молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брин |
| а да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и д |
| } Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомили |
| , ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво |
| поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за |
| зу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окре |
| е строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало. |
| ом осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше ко |
| иси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Нем |
| и, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазн |
| ило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? |
| ачајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се с |
| едини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије св |
| у спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећ |
| д рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да |
| ..{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. < |
| уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, |
| као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја |
| скрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа |
| ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође |
| у је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се о |
| лике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је |
| вост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао |
| да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој м |
| у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да ми |
| седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде |
| анос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а ч |
| .{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не |
| ао нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи |
| ст, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове |
| . </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. |
| у се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом |
| га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми |
| о попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и к |
| знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти |
| о слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S |
| : </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не до |
| ну главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S |
| е... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не |
| е к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један |
| ам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније |
| </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Стан |
| да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све. |
| књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испре |
| . </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Ј |
| има. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још |
| ица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица |
| .. не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка уга |
| ље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне реч |
| ри Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јад |
| к спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е |
| дан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не м |
| /p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је п |
| тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: |
| и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, к |
| равио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: |
| {S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће |
| молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом д |
| Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори |
| ш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, |
| оћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одго |
| <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — о |
| вор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће |
| е. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео |
| моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчиј |
| ху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па |
| ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, |
| ко је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, |
| рака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову до |
| , по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{ |
| јништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p> |
| сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се |
| удима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво |
| лице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде |
| </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати |
| ...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат.. |
| зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и м |
| <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станиц |
| ње. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором |
| бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> < |
| ’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, ко |
| снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу п |
| вој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га |
| в пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица |
| у, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне |
| </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даљ |
| молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да |
| ако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стај |
| уха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. |
| у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и а |
| и, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изнен |
| н.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни мо |
| нутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улећ |
| оше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам |
| лава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што |
| > <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али ни |
| мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога |
| ва зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрач |
| се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом с |
| страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пр |
| убавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворков |
| S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да |
| чи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од они |
| начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде |
| оницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутр |
| му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека |
| осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, за |
| вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућу |
| е веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу |
| ан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начи |
| предметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, прет |
| ти шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је п |
| ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> |
| ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он |
| леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али ис |
| е засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси |
| анства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који |
| .{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез |
| ди?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Пре |
| пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> |
| љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не |
| су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, муч |
| сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наи |
| куда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, у |
| ривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове |
| ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и з |
| а држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе |
| хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрин |
| ...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му |
| макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади и |
| диш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде |
| са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се |
| е не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толик |
| малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило пода |
| Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нек |
| гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада ј |
| о чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кр |
| се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?. |
| ставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је засп |
| аљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. < |
| и му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на кр |
| насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. < |
| у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} От |
| влачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи |
| . </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршис |
| оложи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога гр |
| толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад |
| појени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђур |
| Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а |
| тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. < |
| ној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, |
| Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беш |
| евојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува |
| урица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брат |
| икакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девој |
| : цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, сл |
| да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би с |
| и један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледи |
| воји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисниј |
| .. </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — |
| ини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, ал |
| ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су |
| > <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао с |
| S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погле |
| долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који |
| то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мен |
| тињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па ре |
| <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на пос |
| </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка |
| вештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују |
| И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и |
| у у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, к |
| га часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад пот |
| посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољниј |
| ује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се обј |
| не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпун |
| он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам |
| .{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко |
| се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек ид |
| да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ће |
| Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, |
| p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу гд |
| овач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то |
| аљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, |
| су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то н |
| јући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толи |
| мити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудн |
| едном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унут |
| ћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страш |
| видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло ода |
| S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p |
| епо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а |
| макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>По |
| мо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изво |
| > <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> |
| н двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако |
| p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке оч |
| ла је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па. |
| »Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, |
| оја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву |
| сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине |
| ко тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који до |
| д обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се |
| без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он н |
| ао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други з |
| </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, |
| ало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти др |
| <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да б |
| — Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их з |
| Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље |
| > <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе |
| а под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не |
| Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, з |
| </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Ш |
| е знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка на |
| ке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка |
| м: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; за |
| акше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке |
| то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни п |
| у га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — пр |
| нога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је |
| ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Ва |
| ам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутк |
| мере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако и |
| ка запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p |
| под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, |
| , не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа |
| Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим |
| сти, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— |
| <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражи |
| право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се |
| , која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на |
| ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома пот |
| ењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем |
| леновик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за м |
| јеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и ње |
| погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему |
| атору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам до |
| и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима чо |
| је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и про |
| , као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Ка |
| } Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} |
| и значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у пи |
| ка, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има ј |
| их очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуч |
| Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} С |
| >— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа. |
| в народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с н |
| а... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пр |
| имити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без |
| води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, |
| Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа |
| ражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа |
| знату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црв |
| бу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко огр |
| преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговор |
| истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично |
| >— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p |
| ораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и |
| д људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, и |
| е године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{ |
| ђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му |
| казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну |
| /p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега преле |
| запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет |
| — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше з |
| <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, он |
| </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшн |
| оја те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... |
| и се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина |
| {S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему п |
| реродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтед |
| Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — |
| ечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да |
| бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, |
| јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> |
| и? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!. |
| >— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рук |
| > <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зе |
| дно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити |
| м — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; |
| га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са нек |
| овори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десн |
| с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S |
| и Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта |
| <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђур |
| а и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити |
| а и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доноси |
| главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више |
| оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у гр |
| у му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се пови |
| спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово с |
| ћи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, д |
| ...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погину |
| нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људим |
| измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, |
| вити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности |
| сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилн |
| али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивају |
| једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, вер |
| лутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, глед |
| ма Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одм |
| >Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — |
| а... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти |
| само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој |
| ања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, |
| .. </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... |
| о! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море ч |
| , болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошк |
| није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после т |
| и свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању |
| а или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће с |
| ући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S |
| оме и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима |
| Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, |
| ваху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шт |
| са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље з |
| ..{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске |
| е знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подм |
| века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје з |
| сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна т |
| жи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не |
| и при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, |
| е варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} М |
| оред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да |
| не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности |
| у се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним муш |
| иран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њег |
| вољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разгова |
| овци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну т |
| ца, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, с |
| опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... ж |
| то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, |
| црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и |
| се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, бо |
| његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S |
| пођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то |
| <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образ |
| округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће |
| м јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву друг |
| пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрв |
| а је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не реч |
| у и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше |
| за.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна |
| Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем |
| седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупк |
| ло обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присе |
| ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> |
| јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала ј |
| } Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А |
| ујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што |
| } После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... |
| ш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће |
| а својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, |
| ека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим |
| удима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу д |
| ?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне сво |
| <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p |
| шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међути |
| ћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му |
| , не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну |
| аше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра |
| > <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа |
| ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разав |
| покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... раш |
| p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију! |
| . као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, |
| прављају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, |
| розбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па |
| а уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, и |
| S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не м |
| по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јаког |
| но. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш |
| </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем |
| или, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô |
| уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не |
| p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>О |
| {S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одгов |
| . </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. |
| ична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне |
| беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише је |
| нако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече С |
| редио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајк |
| вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, п |
| покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p> |
| де да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ов |
| у једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно њ |
| она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је д |
| ита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где с |
| .{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, |
| ло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ниш |
| буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и |
| ?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Је |
| оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више |
| је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује |
| е тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело се |
| рилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> < |
| ало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да за |
| .{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упро |
| д онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадо |
| <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Ра |
| и беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, |
| ни још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. |
| ега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p |
| — Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? |
| едино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли |
| ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога з |
| улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморнос |
| не удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да |
| од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже н |
| овори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, ок |
| у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега ст |
| ртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па |
| </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала |
| а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упр |
| <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмеја |
| иш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« |
| еше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене |
| о.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} |
| >Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи с |
| ише из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши ње |
| мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви |
| ашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће |
| са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јо |
| може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... < |
| арам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате |
| p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говор |
| цом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба |
| о частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о п |
| неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одгово |
| </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледа |
| ни стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти каж |
| p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору |
| Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ниш |
| по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, ј |
| /p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти |
| оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре д |
| за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, |
| но уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изне |
| кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога |
| кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; |
| амоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бу |
| и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толи |
| Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе ок |
| ио потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљу |
| енкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједа |
| ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три п |
| S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се о |
| се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не |
| чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђур |
| , њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} |
| ако она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год |
| о старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи п |
| о, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сун |
| одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капет |
| чим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S |
| а прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ј |
| ћи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, |
| адница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор н |
| доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од |
| тва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он прогово |
| и се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо св |
| о...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мис |
| утати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино |
| — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело |
| ску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на |
| н мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим ми |
| одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја о |
| о рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и ста |
| јаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово |
| : »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја |
| . »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачу |
| ајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ниш |
| ст. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прил |
| »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред ње |
| астопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајн |
| ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала ж |
| на.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разба |
| о распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по ма |
| знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p> |
| кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </ |
| молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде |
| те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> |
| одине су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше |
| ла за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пр |
| ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... |
| ику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— |
| стричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је се |
| > <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је о |
| </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко ра |
| Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... ов |
| а, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку |
| спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} |
| пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} |
| ем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да сл |
| безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху јед |
| гледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде |
| Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у дру |
| ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћу |
| еколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну |
| једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њ |
| атнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно |
| шкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} |
| ним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И |
| ано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, д |
| се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се дад |
| — Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један кам |
| пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли |
| о његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не |
| дговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после н |
| овање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, |
| њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не |
| >— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p |
| у. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у |
| е, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, б |
| ..{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девој |
| тицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А |
| то јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пу |
| е. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе |
| ше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевш |
| ка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред |
| де исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем п |
| за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше |
| са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме |
| .{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!... |
| де, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дув |
| уседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, |
| сава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p |
| не руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој |
| ам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Но |
| , које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у св |
| присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта |
| он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, г |
| {S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо |
| ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне |
| !...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се |
| е, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је |
| уту, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </ |
| погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ниш |
| се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко нека |
| неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено узд |
| ањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на п |
| ече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— |
| ка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и по |
| корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и д |
| му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке |
| јима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу |
| убила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зл |
| пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од ње |
| речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га |
| е ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим |
| ткуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га |
| ши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пака |
| срет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђур |
| необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од |
| снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује |
| о првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближу |
| чи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити см |
| уге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ић |
| ватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала з |
| де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како |
| која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> |
| ешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> |
| /p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како |
| олако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом |
| да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему |
| ишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} |
| — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да он |
| ецо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га |
| , и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} |
| о целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати |
| p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана |
| е свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понав |
| да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не бој |
| жи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незг |
| у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — проду |
| рици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без ра |
| у је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде шт |
| на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, |
| ... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извад |
| ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га он |
| !... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — в |
| е, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме посла |
| ваничним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку ис |
| на, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер др |
| прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе |
| ству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада па |
| радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, |
| ила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, |
| шаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане само |
| његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој |
| есте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори т |
| лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други« |
| учајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних |
| ну, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи |
| и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу |
| </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па |
| </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти |
| авши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су по |
| звуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтел |
| а заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> |
| кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте |
| нути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних боло |
| оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да |
| врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: |
| човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема г |
| ао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, ш |
| ...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а зна |
| ри уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па |
| е к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше |
| ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључе |
| м ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан |
| а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— |
| но седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да |
| је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету црк |
| </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти |
| рова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа П |
| и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па |
| није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домисли |
| де женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту. |
| стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно |
| дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} |
| ити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и |
| а се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто |
| !{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица |
| брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац |
| ..{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, |
| си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{ |
| све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! |
| исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— |
| елете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то |
| сар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше |
| ока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду |
| >— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стад |
| ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што н |
| си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, |
| бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око оп |
| </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, |
| S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она |
| , па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам |
| ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих да |
| нам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупиш |
| он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, го |
| ек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му са |
| рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун изме |
| Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се |
| уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам |
| опао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? |
| нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се н |
| е нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викн |
| нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... |
| о куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, |
| ци. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна |
| пропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачу |
| ш окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да н |
| /p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи ј |
| ад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена |
| сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно |
| ји моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!.. |
| ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила с |
| ба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи р |
| о, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше ис |
| а трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, |
| шли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах они |
| ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посл |
| а, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S |
| ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о |
| да је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, |
| о мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је |
| , да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овд |
| он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и |
| оље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, нег |
| тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што ви |
| бијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај ба |
| обросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако |
| иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у |
| Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и |
| ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљ |
| капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да с |
| е, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} |
| њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко |
| ши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се |
| се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једв |
| ог тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она |
| чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, |
| им упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога св |
| казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве |
| роз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> < |
| Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и панд |
| ца извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два т |
| јо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>Посл |
| ажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! .. |
| ко.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо |
| овац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, крен |
| попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица |
| вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила гла |
| ок не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он ши |
| Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам |
| му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} О |
| Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> |
| апред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помо |
| ко, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним р |
| да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А |
| на ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше ко |
| ба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} |
| дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} |
| а пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од к |
| ву годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибере |
| е ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, |
| акључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, |
| бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да ј |
| аредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао н |
| нити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само |
| треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p |
| ују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да |
| пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше за |
| и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, |
| стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљно |
| етну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајн |
| приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побего |
| ати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се |
| /p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће |
| сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </ |
| ом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички |
| чему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који |
| аве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> |
| <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право |
| иловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањ |
| чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међути |
| замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричи |
| Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, |
| рвих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, игра |
| нако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда зна |
| може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећ |
| горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред ствар |
| вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли б |
| пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, бол |
| у пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си |
| за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела п |
| же цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати. |
| лан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду д |
| бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Ду |
| е, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћ |
| ласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко мла |
| p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и за |
| јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно б |
| ...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења с |
| је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још |
| Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако нео |
| ацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћ |
| е намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што |
| шу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господ |
| се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> |
| д миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по кој |
| а револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче рево |
| и.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, |
| Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би тре |
| , ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> |
| павала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислит |
| .{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одав |
| то пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до |
| смех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, скло |
| ди потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са |
| Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није сме |
| ! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне ап |
| сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у |
| и шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} |
| последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима |
| а, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и до |
| се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то |
| урица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; уга |
| ати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке с |
| јте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... |
| — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан он |
| ле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— |
| може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што т |
| Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{ |
| на.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} П |
| ин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака |
| себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који |
| ет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајков |
| иде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гл |
| преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на ле |
| последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа ц |
| ну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду |
| чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на |
| ко што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора ка |
| пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} З |
| и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра. |
| S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају |
| ало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како м |
| који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне н |
| е, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер |
| гонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на |
| p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p |
| све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дука |
| зговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради |
| Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, а |
| свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао свој |
| уче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је П |
| ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те |
| </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има |
| творновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо ча |
| слови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се |
| д њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одв |
| њаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу |
| , те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда |
| ј мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослу |
| } Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке. |
| ичено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне стан |
| ај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </ |
| им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У |
| .{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми зна |
| — Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш т |
| сет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, са |
| и не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да |
| и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти от |
| и су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу |
| оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p |
| неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаес |
| са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да |
| ад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — |
| и рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они ј |
| за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је ч |
| , најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу оп |
| је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окре |
| .. ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што |
| Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразгов |
| е не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на |
| трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуј |
| леко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим |
| ено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове |
| ину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузд |
| и ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо. |
| узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S |
| ао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргат |
| нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш уч |
| обро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а он |
| ини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каж |
| > <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пру |
| како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово |
| позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам има |
| /p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једн |
| и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљу |
| куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, |
| зирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се |
| а њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега ко |
| е су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању с |
| ње понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога закл |
| Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се |
| х слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао |
| тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трош |
| еба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{ |
| , па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S |
| ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посврша |
| сам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше |
| у на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљ |
| ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мисли |
| сећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки |
| је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не |
| знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му |
| ако, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам |
| е се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јо |
| куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Па |
| ио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој без |
| тири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати |
| и био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, |
| > <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у |
| то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сва |
| сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{ |
| пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртви |
| елико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обоји |
| овори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на ми |
| оришту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А |
| И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општ |
| ше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и |
| ише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражит |
| на непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ип |
| <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p |
| се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S |
| p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо глав |
| тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашт |
| на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беш |
| иђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан |
| и он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде |
| кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год |
| можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилик |
| че Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукуру |
| е и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а |
| капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. |
| оследње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, |
| вите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погле |
| вада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега |
| као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} |
| тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах |
| а је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисл |
| аћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар |
| д Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p> |
| та раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе каз |
| ели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може |
| >— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, з |
| века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам |
| е био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај |
| е опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам избро |
| Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, |
| наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, |
| сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никет |
| договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем |
| о за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још |
| и... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је с |
| сле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? .. |
| удима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> |
| ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај |
| ра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав |
| миловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета. |
| о брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела. |
| S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко сре |
| чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почел |
| жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвор |
| за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад |
| <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запе |
| : </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио и |
| еш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да к |
| орча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунд |
| таде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар |
| иште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згр |
| ест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га |
| та одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — |
| ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... |
| ени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те ба |
| ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, т |
| ени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!.. |
| дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јата |
| од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, посл |
| p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Мил |
| добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </ |
| , како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и ужи |
| сно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се |
| веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?. |
| овесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила н |
| чуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени каж |
| по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наи |
| ем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде |
| кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од н |
| ло са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје |
| наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— |
| , а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш |
| S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} |
| скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо |
| .{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак пл |
| не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јес |
| етом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да ј |
| насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински |
| гледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се |
| а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p |
| ... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред |
| ао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све пог |
| ећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да |
| ора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... нам |
| х Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и на |
| <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто ш |
| да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу с |
| {S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, |
| може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема ку |
| итар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да |
| га душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча |
| ој гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ет |
| у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђ |
| даше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под в |
| ише, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за |
| ца, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — ре |
| ткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, |
| нам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? < |
| њега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, са |
| предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај. |
| нила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек п |
| вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Зна |
| ења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све |
| нако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и сла |
| наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се над |
| срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека |
| шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда |
| се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се к |
| хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p |
| тид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте! |
| ј посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај |
| {S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стра |
| никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго |
| после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану |
| амога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, |
| ед Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези! |
| им ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} |
| разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да ниса |
| онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја |
| сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се не |
| а сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики |
| шља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} |
| гледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p> |
| о место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се х |
| о се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад |
| рце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице пого |
| у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред заси |
| о руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже с |
| S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном уп |
| страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, б |
| ирило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси на |
| ро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </ |
| ко је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те |
| .. па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А |
| } Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о |
| мрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. |
| овориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица гр |
| чинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она о |
| д могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{ |
| и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увред |
| исан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Нек |
| Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он |
| стине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, |
| видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да |
| _C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком су |
| у, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџ |
| ри?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су |
| депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А |
| Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неод |
| ше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и прити |
| га нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме |
| , али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«. |
| вадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми ј |
| дмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта |
| еки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, |
| се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се |
| поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S |
| тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге |
| Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која к |
| а му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује |
| пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} |
| ља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди |
| којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, |
| авно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, |
| оном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о |
| соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена |
| кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да п |
| ници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравит |
| могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и не |
| ста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово нес |
| нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, а |
| ? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} |
| то нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на он |
| ежи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му |
| рте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме |
| оће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звижд |
| г угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где ј |
| ска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Пед |
| е наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се |
| обом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, к |
| убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, |
| ћ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у ла |
| за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те с |
| поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде |
| S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта |
| ушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или |
| падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска п |
| мам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође к |
| њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко |
| рави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више |
| њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет |
| танка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласа |
| са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата |
| м, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у |
| ај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, |
| ло, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радит |
| у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Ст |
| Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката |
| га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му |
| Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су збо |
| p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плеско |
| </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— |
| че Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. < |
| м начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... она |
| где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш |
| бе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја |
| тине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дука |
| — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави |
| ао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шал |
| им, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га |
| и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у |
| лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, са |
| н! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила |
| петан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— |
| , не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и |
| има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се чи |
| ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, шт |
| поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} |
| ознајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насм |
| дан велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуд |
| и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уп |
| ед о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено ср |
| да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p |
| се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Так |
| но — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. |
| рица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна из |
| /p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опаз |
| бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Стан |
| и воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема виш |
| уча браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на прв |
| Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене |
| гао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, |
| е, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе |
| потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ул |
| , не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеш |
| у, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какв |
| иви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појави |
| заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина |
| брецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело.. |
| евоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово |
| у црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, |
| оред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушк |
| а састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или поблед |
| га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обич |
| е пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непоз |
| уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише |
| их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постеп |
| је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} |
| једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онак |
| замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, |
| више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{ |
| че и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма |
| рате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судниц |
| } Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за |
| а ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар |
| ажења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно ис |
| аса.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама |
| ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му |
| p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђур |
| ћи га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко п |
| урица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бре |
| донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш ка |
| избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју нес |
| Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одм |
| а принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахив |
| <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђу |
| био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, |
| он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то |
| Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је б |
| ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— |
| али...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати |
| да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станц |
| огаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви |
| ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не ради |
| ху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у н |
| суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p |
| живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и д |
| хођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим сауч |
| ву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и |
| особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврну |
| е да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман она |
| несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он |
| да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, чове |
| где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за |
| лећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад |
| лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи м |
| >Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који |
| веде са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, мн |
| ужену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми.. |
| ане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то ј |
| да светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да с |
| управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, |
| ом, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљ |
| ешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па |
| се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати |
| И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица |
| е оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да види |
| е ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао г |
| главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у |
| кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад бе |
| граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — |
| . обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шар |
| ај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и |
| оји беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код теб |
| мао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш |
| у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и одне |
| и...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда... |
| ују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пр |
| ушу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој пла |
| видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима |
| е Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешће |
| су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца |
| > <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђо |
| једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пан |
| смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој |
| ија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја |
| онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо ка |
| д као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овак |
| S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакл |
| венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић |
| з ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише К |
| Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцим |
| ћи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, по |
| гу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној |
| шко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Ка |
| привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter" |
| ди само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће |
| вши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад |
| њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где |
| ше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пр |
| рипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим |
| </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговор |
| оме, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појм |
| вако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А |
| убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и |
| и јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то к |
| снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прил |
| вде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко. |
| .{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио |
| да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим |
| мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Д |
| ка, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води м |
| ре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, |
| и кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш |
| езани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да |
| ад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то н |
| може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја ш |
| да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је к |
| иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и |
| Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је п |
| трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да с |
| он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче |
| рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, |
| су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да |
| ос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те н |
| Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем в |
| — Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апоте |
| попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!.. |
| Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p |
| здано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да т |
| огу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ оту |
| о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљив |
| к ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— |
| а наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао з |
| и замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} |
| > <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагањ |
| p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? < |
| да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapter" |
| S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу |
| и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво ист |
| жу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио |
| је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи |
| уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људ |
| ко себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака |
| <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем |
| се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност б |
| олази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сл |
| зговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио |
| ра пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћут |
| опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пант |
| и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је |
| у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{ |
| сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде д |
| атељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новиц |
| сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство чо |
| ви и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — |
| икаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то |
| би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му дана |
| . може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — |
| ретурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да ш |
| ирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао |
| о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и т |
| пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи син |
| ући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{ |
| нућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стоти |
| знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{ |
| ећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А |
| ном, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не |
| е, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази |
| згледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} |
| дну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколи |
| лава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> |
| ети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се о |
| ело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за к |
| т, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опе |
| досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле |
| , по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и бл |
| е забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вр |
| им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га |
| акога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну. |
| ади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече посл |
| ао какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове |
| Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време г |
| разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац |
| а се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} |
| нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, а |
| руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— |
| Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћути |
| ако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пал |
| смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочи |
| е...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он |
| ца... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Но |
| таро познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је ра |
| а да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и ова |
| она, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонет |
| е, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га та |
| урица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе |
| ћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачек |
| вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишља |
| нако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви |
| ...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена |
| киром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одгово |
| е одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глав |
| p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магаз |
| тва, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који пр |
| а и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а кр |
| — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а |
| ке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе о |
| је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде |
| ке, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попу |
| ставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелиц |
| у нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, |
| риђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћ |
| власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на то |
| нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун |
| учно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући |
| леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ват |
| авајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекам |
| не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђур |
| Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, |
| апара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад ни |
| у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што |
| а овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо |
| стану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе |
| ке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« |
| ва Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} С |
| ем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на |
| </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви с |
| мах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S |
| еку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их ј |
| p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше |
| се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој п |
| и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да |
| рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> < |
| . « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што с |
| продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај в |
| ујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p |
| p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S |
| те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајућ |
| ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хај |
| ики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урад |
| танка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом. |
| враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за |
| дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти ко |
| ица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и |
| а чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога |
| лази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му |
| и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, |
| томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жанд |
| јаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И ње |
| е њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога |
| p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као |
| гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваз |
| љу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад из |
| орављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ рав |
| ељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њ |
| Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — |
| сти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, |
| о оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека оба |
| сна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико д |
| еби и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{ |
| <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица |
| ти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остал |
| руги не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ет |
| ош мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа нека |
| . </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... о |
| а, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није |
| агнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше поглед |
| оне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у лево |
| тами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Ј |
| >— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. < |
| девши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{ |
| ен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености засед |
| ашило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељ |
| је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да |
| а.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, |
| рад, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} |
| власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га |
| осле тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неки |
| вали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узр |
| свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му с |
| е од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навик |
| обом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он поста |
| једна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} О |
| цу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се о |
| ини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраж |
| сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места |
| ... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; |
| тадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: |
| побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади ова |
| ак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у |
| ко су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ по |
| пода.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задов |
| десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душ |
| ју потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад поп |
| њу да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изи |
| ead> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљен |
| у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и ст |
| који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседањ |
| оме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаре |
| ет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге |
| Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ћ |
| , чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми ре |
| животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изг |
| и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све насле |
| S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, |
| у одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан |
| х закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јав |
| м јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што м |
| е. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, |
| анствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питом |
| ађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, ко |
| посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне к |
| {S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше в |
| ше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајућ |
| азде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, |
| раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини |
| ну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја р |
| </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се н |
| } Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ |
| ица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Ле |
| у остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш |
| а тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагу |
| вом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз |
| ци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му |
| а дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је |
| p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет зви |
| Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} П |
| сврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу |
| штву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрат |
| Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио |
| а се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>К |
| Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </ |
| сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. |
| оњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти з |
| чак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, т |
| е јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је |
| амо сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате.. |
| га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећн |
| војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и |
| <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине ку |
| а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} |
| — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— И |
| а. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће |
| а је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Н |
| ницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не з |
| после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар з |
| S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где |
| ну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дуг |
| нчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна но |
| и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше в |
| о лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одго |
| а брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> < |
| бро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> |
| се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ за |
| д спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, |
| си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? |
| а акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан |
| де; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с о |
| кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. < |
| же и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... ма |
| руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад ни |
| га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </ |
| вати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стан |
| >— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну |
| p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — проша |
| ника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сирома |
| само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши |
| Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, д |
| коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико ми |
| дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па.. |
| заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених |
| Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим |
| прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се по |
| вратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из |
| зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, |
| служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше ни |
| осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Ј |
| ном сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у ј |
| и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му т |
| ед! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим |
| ло потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. < |
| , и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Вод |
| цање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка |
| дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и пров |
| густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од |
| таде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p> |
| /p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одг |
| љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> < |
| иља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше |
| е била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи |
| капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. |
| нај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p |
| и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати |
| е здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он ниј |
| паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а пос |
| па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека ста |
| по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврт |
| и не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада ј |
| {S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — |
| е понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на кра |
| <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља с |
| нај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуб |
| н. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: ова |
| да дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му с |
| велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да бла |
| све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p> |
| в, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му г |
| е у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... |
| авно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само |
| вижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на л |
| исар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и ви |
| и.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непре |
| добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, |
| ажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... < |
| а и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, |
| разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стањ |
| оста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој |
| .{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као пре |
| кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу |
| да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p |
| нај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним |
| — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. |
| но ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само |
| пљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунц |
| и!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S |
| брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он з |
| тљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па |
| ца из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је ду |
| какао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрет |
| , без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба |
| !...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S |
| ору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозо |
| тово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би |
| може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венч |
| p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирају |
| утајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема и |
| је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао |
| елете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — |
| у неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом |
| уцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадив |
| узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и |
| , да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздах |
| <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњен |
| терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на |
| а своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> < |
| </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ за |
| обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај дога |
| о, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли |
| га...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа засн |
| иља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њив |
| не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже |
| ма Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место |
| ну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{ |
| т стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без пок |
| мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим |
| дну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слобод |
| а, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који про |
| о у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином св |
| p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженств |
| доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, раз |
| упи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних дог |
| ање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, |
| да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да |
| бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: |
| у, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... |
| вем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање |
| ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме ш |
| ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а |
| надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено пог |
| да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав ј |
| иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му |
| ка...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одј |
| м.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки дел |
| ојима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ни |
| ј огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће п |
| у ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чист |
| иштио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење |
| коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у сам |
| ено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним с |
| о мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и забо |
| исао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи |
| оче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хла |
| страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђ |
| p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. |
| опада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку |
| сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — ј |
| наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот б |
| сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме |
| е у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано зада |
| па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека |
| пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су т |
| рају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор |
| грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским биле |
| обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одг |
| уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти |
| о утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p |
| иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим с |
| p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ |
| /p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> |
| да у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> |
| шући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p |
| нувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом |
| а поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, |
| мисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ |
| пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никол |
| вој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После нек |
| с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуш |
| д онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је |
| ише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пу |
| десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?.. |
| S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Овакв |
| ост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Ста |
| а, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али сн |
| момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега у |
| слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па ни |
| а одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погл |
| /p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњењ |
| састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учит |
| да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, н |
| село причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад |
| је младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица |
| ца, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? |
| ело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископ |
| ан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним п |
| .. — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом на |
| осле нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страд |
| >— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p |
| >— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да |
| та? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p |
| <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена |
| он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. < |
| има искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога |
| како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође |
| S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно ист |
| лости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху |
| <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао |
| стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у по |
| ојих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање вили |
| } Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, н |
| ле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели |
| е две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} |
| чају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им прича |
| грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не |
| мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа |
| ...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати. |
| кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула |
| .{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — |
| се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу о |
| рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, изб |
| ма, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са други |
| утим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} П |
| идевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да |
| По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весе |
| ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са |
| и и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези о |
| p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши |
| пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном рук |
| у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаш |
| Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што |
| лим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се |
| Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ... |
| икола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си |
| Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и |
| олу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш з |
| . </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш |
| Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све ви |
| пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито |
| плим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му он |
| аче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао... |
| авши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} |
| </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љу |
| , махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па |
| у, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад |
| е она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромн |
| може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме |
| не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Ч |
| који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу д |
| а везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и ле |
| с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што |
| S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код |
| ш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> |
| , све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила |
| мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кућ |
| S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нар |
| а те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије |
| у ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — о |
| затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има |
| ене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окрет |
| ље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва м |
| да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Д |
| љава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо к |
| и безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у |
| он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо оном |
| обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се о |
| уздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш би |
| да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори |
| јемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њи |
| сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од дру |
| чин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Ка |
| ц не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дук |
| часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весел |
| ни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још дос |
| чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је по |
| } Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: |
| <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које |
| аше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гост |
| са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, отку |
| стаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и |
| а не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </ |
| н и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинист |
| аш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред |
| зјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и ка |
| ако беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Пис |
| се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пр |
| промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, |
| рудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се |
| р и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шт |
| еде на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. |
| еђен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна |
| пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јат |
| ичега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђ |
| а устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и |
| S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручк |
| тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, |
| исаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о други |
| </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубље |
| <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка о |
| ш на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било |
| му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пија |
| то помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остаја |
| нији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити друг |
| е било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, н |
| виђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избег |
| гла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да с |
| њ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од |
| ек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привла |
| шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руц |
| а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, нек |
| у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрт |
| и сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су |
| тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Нови |
| S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} |
| Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гла |
| говоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и поле |
| е знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачу |
| — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан.. |
| рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије |
| ; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори в |
| . </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улиц |
| а се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не |
| чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад |
| у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S |
| ких момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особин |
| оју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чека |
| м нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све |
| куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је |
| ривеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, |
| »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — А |
| а и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} |
| дан пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бри |
| га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му |
| опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Р |
| p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} |
| } Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу |
| се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се |
| ргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} З |
| што ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо |
| /p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо. |
| дмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја |
| ко себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли ј |
| веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на ви |
| о се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја |
| е и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме |
| х обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... |
| пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око кућ |
| убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком |
| е.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах |
| ва једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду |
| , видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу |
| више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Стан |
| те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му ши |
| ати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде не |
| </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш. |
| ји наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично вели |
| м на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и |
| може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се љу |
| па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја п |
| амо навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћиш |
| имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога поми |
| олициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали с |
| ашљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врући |
| они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се о |
| а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито |
| сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу м |
| си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура |
| е кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... |
| рет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младен |
| мавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> |
| се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била |
| их да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца |
| не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим |
| склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и и |
| тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзо |
| а њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет |
| ћ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p |
| досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно |
| анка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим |
| собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до ма |
| p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </ |
| иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти б |
| ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао |
| ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — об |
| нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка |
| руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу не |
| мишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси |
| осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на г |
| и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драг |
| им непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборави |
| ишта.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} |
| е после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица |
| се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за |
| ита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђур |
| еко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p> |
| њив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога |
| Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо ј |
| /p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Д |
| ашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој с |
| S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане |
| агано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их |
| а, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груд |
| ушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Н |
| ак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, |
| ема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{ |
| ед онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} |
| спита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по по |
| Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави н |
| те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице |
| м месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице виш |
| огађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши |
| брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцн |
| нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. |
| огледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болес |
| но бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим |
| ћао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поузда |
| и за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво пове |
| уца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не |
| уг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она |
| адовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, |
| де мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом по |
| шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањи |
| који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске |
| то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У |
| куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна |
| ти.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отвор |
| сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али |
| та, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... |
| анским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост |
| ш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаш |
| у на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, н |
| решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха пој |
| потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па и |
| м изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утиц |
| S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким |
| нска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га |
| шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а ње |
| дини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању |
| оворио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па и |
| Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што |
| и одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је |
| окру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по зем |
| на врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа |
| ... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво |
| о браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини |
| у — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина |
| е вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револве |
| ватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им у |
| поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Р |
| азмакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} |
| исао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандар |
| е и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, а |
| е му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, п |
| хови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача уса |
| ислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, з |
| цај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пан |
| ћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно |
| , а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута |
| рос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — о |
| толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падн |
| сао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: |
| Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим |
| чиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те |
| а. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу за |
| већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, |
| аве злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p |
| </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђур |
| јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали |
| . а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«.. |
| , што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} |
| ими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души |
| леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везу |
| е и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица сл |
| и у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо |
| ем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти |
| те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми са |
| нало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни влас |
| Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p |
| уздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали |
| аке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочеки |
| роши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку |
| село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сет |
| утало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник |
| х сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радован |
| их да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} |
| то звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим с |
| аше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писа |
| даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим сме |
| у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење с |
| исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отво |
| на се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} |
| е право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђур |
| </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу |
| ће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде г |
| не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца |
| ше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Пон |
| у, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај |
| им к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу пр |
| ... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држ |
| ну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак др |
| хати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама |
| ервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква г |
| е све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно |
| ад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не з |
| па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетан |
| рици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље |
| Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па |
| рчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тр |
| ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе ш |
| се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове |
| м... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, с |
| нку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд |
| ружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а |
| жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући |
| ају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </ |
| о слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што |
| раше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова сино |
| у срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигн |
| а, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је |
| немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њен |
| Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад |
| не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, ј |
| обичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... |
| Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, уби |
| шљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и бели |
| но исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се прид |
| путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе се |
| раше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо г |
| е... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме |
| им се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p> |
| ако знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива св |
| лажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, проба |
| исли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, п |
| , каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће |
| своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опе |
| ead>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки |
| ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; |
| ђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, ка |
| а су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђур |
| оври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} |
| тоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{ |
| снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом |
| т велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </ |
| > <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ј |
| арм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Д |
| /p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам н |
| чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стал |
| танка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{ |
| воја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу. |
| две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешено |
| аштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а |
| трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову |
| дна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво |
| ху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ држав |
| га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и др |
| <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p> |
| дио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао |
| ску. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? < |
| {S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе з |
| томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Ос |
| ењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код теб |
| паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по цел |
| гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом |
| у... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Јед |
| нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему. |
| е Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве б |
| чке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може.. |
| дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш? |
| народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опаз |
| га ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. |
| преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише |
| — Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја |
| ену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је у |
| пасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је пр |
| уздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с |
| тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живеће |
| /p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смеша |
| } Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја с |
| оје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучк |
| потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о |
| не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гво |
| тко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано? |
| ветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајверни |
| , носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, |
| врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! |
| !..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики |
| чатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још |
| е куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао |
| девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S |
| и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он |
| не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} А |
| их добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да |
| Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} |
| зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе уп |
| храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} |
| њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се дови |
| урица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Ј |
| она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и |
| ква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахн |
| ећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећни |
| једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </ |
| рицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар |
| аучио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из се |
| {S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Да |
| ену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{ |
| а, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге! |
| запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа св |
| одио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђур |
| а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће |
| лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских од |
| е, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, к |
| мачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани п |
| d> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђу |
| ом стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала се |
| ом...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва блед |
| суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!... |
| амовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђу |
| p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} |
| журише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе |
| уку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за |
| да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој |
| емац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога |
| нео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« |
| ања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претво |
| се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже о |
| атрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не з |
| опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одуј |
| аслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. » |
| бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се |
| вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила о |
| </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуд |
| S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко ма |
| ако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједн |
| ђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари |
| ем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били б |
| нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека п |
| лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Л |
| А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... |
| назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пр |
| ко дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном |
| бљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде на |
| бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита |
| ао што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а |
| из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — в |
| пта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p> |
| ћим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако |
| но извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате с |
| дно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, |
| ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, |
| ало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од |
| даше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту |
| д мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У к |
| и и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! . |
| наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност. |
| погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђури |
| оже се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и |
| х се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, |
| е било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се |
| ше све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усе |
| две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му иска |
| ун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се др |
| мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупи |
| <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она с |
| казује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега ц |
| д собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихо |
| погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако п |
| нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он глед |
| , ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, г |
| народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и |
| его да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— |
| ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, |
| , па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо |
| му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољст |
| е стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, н |
| је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује |
| анка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} |
| спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> |
| Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна кур |
| себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га в |
| шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах с |
| наест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. |
| а су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима. |
| Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S |
| бинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— |
| и, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар т |
| и то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, |
| извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђури |
| а кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пру |
| или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отво |
| ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га ос |
| Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ват |
| у најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова |
| полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p> |
| први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше |
| p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, талас |
| нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, ве |
| га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, |
| помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли |
| и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{ |
| ви неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{ |
| како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити |
| трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све каже |
| рајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препредено |
| да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлач |
| похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цв |
| ву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— |
| ринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, |
| дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, д |
| у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S |
| рећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати |
| ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — р |
| , стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ углед |
| чини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу и |
| о оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис |
| . </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p> |
| >— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која леж |
| м пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухв |
| {S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно при |
| осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да |
| једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје |
| , а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбу |
| ити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не |
| .{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и |
| а — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, |
| } Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја и |
| е чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говори |
| којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше |
| Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се в |
| заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође ис |
| е, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за ви |
| у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јев |
| мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. |
| ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам по |
| пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види |
| илоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећ |
| е и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од |
| од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих оч |
| а разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једно |
| срамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда |
| вако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи |
| више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да |
| ица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена бр |
| ћи одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу |
| века.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Бе |
| потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да |
| нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су нео |
| ити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — о |
| , кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љ |
| а седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављат |
| им, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти буде |
| себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к |
| <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у |
| {S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p |
| ита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати. |
| де? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори о |
| жјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде |
| е к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!... |
| достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја |
| оче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јован |
| тање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од |
| на и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, |
| кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега |
| коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек пра |
| бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> |
| теде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи о |
| иш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага п |
| ка све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, |
| раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђор |
| омак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, з |
| > <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар он |
| и се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа |
| ају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се чов |
| ћности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој с |
| о се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, |
| ја му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да ј |
| мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће |
| — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хо |
| трашан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што |
| шће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене |
| јући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђуриц |
| отера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су |
| стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно |
| } Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуд |
| дела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако леп |
| руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш |
| старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, |
| о жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо |
| уо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта у |
| , једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често из |
| авојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође н |
| /p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Гов |
| аву. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која м |
| /p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, |
| р с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше б |
| у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зв |
| же опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једв |
| куд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да |
| за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други чов |
| брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да з |
| прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{ |
| заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела з |
| груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га ст |
| уди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи |
| S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа |
| е, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не |
| {S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, |
| ину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме.. |
| а.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само |
| се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, |
| сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар |
| } Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш б |
| ито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, шт |
| престано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће |
| мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се |
| ном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одм |
| урица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мај |
| а, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за |
| е, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угле |
| ај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче |
| ме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда о |
| м се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушен |
| у приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на |
| , па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, |
| Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — |
| о, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из не |
| не слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и |
| е, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, |
| вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, |
| е на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, уле |
| јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде неза |
| и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} |
| подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. |
| ер нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. < |
| гледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осе |
| дарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи исп |
| пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — |
| прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад |
| м, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одг |
| удше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иж |
| де неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... < |
| механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки нач |
| ири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде |
| тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући |
| за потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише с |
| к са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове куку |
| <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и оп |
| и шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и |
| е и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ов |
| некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су |
| а овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанств |
| у твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незго |
| се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} |
| лази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и |
| и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{ |
| е вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па |
| обеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око се |
| овлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равни |
| па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, з |
| капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са |
| > <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена оп |
| > <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она об |
| послица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, |
| Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђ |
| га знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, |
| као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред т |
| ше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, ал |
| се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе не |
| мачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и да |
| се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец |
| } Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, |
| вадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... < |
| кара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњав |
| ста (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све по |
| ом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило ап |
| ад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен о |
| ки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много. |
| ржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ев |
| иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је после |
| јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! |
| кав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то изврши |
| по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала |
| шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{ |
| те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанк |
| ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати |
| тачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава забол |
| пазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка |
| ија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде те |
| да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све ње |
| овара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова |
| попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> |
| пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А к |
| Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора ки |
| Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и гото |
| {S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... |
| овољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који т |
| .{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, |
| косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена ран |
| урица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућу |
| јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, и |
| зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа |
| Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} |
| >— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, |
| ло руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од кој |
| , данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје мес |
| ле!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ће |
| Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Же |
| и...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, |
| вуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, |
| о прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до |
| p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он т |
| .{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли не |
| и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отв |
| мераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, заси |
| зиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа је |
| ите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па |
| а су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по н |
| ло, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топло |
| а светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S |
| иште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би |
| ојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети |
| и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— |
| >— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, |
| испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше |
| ици сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се са |
| ри Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја |
| аше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Та |
| танка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи |
| ка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем мес |
| p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — |
| макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред |
| ром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може |
| и сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; |
| е што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брд |
| леда, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и ж |
| гох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све |
| поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је д |
| а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> |
| та ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе |
| Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти |
| о је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико |
| казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак |
| ... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђур |
| /p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовн |
| часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаш |
| сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза г |
| .{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина |
| поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, отку |
| о јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта |
| ован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пуш |
| н банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка |
| ао ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђури |
| . </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде |
| а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га |
| лоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шум |
| бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договор |
| остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први п |
| сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, н |
| згледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, |
| Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра |
| иснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умо |
| ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете |
| ци.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од жи |
| ељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђ |
| </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S |
| осом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капет |
| ном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи |
| из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? |
| а вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђури |
| виле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа |
| <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, |
| т, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби х |
| ана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још бе |
| ловини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше |
| бирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да |
| ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... |
| не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, |
| а вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p |
| местим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати |
| младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као |
| а њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога |
| </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме по |
| е могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ |
| <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и зати |
| и де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже |
| сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидр |
| ао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере |
| вече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мисли |
| а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, поб |
| ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкањ |
| тра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Ст |
| но, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све паж |
| док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> < |
| е наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p |
| Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, |
| ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро! |
| обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{ |
| почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропас |
| ка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— |
| .{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, мо |
| Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и |
| а писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше р |
| вога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу кова |
| е.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако пора |
| мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толик |
| реба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један др |
| Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — п |
| ле — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у |
| а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: |
| рце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пруж |
| ницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесел |
| о није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам |
| сле казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја так |
| о кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p |
| че ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море јо |
| о, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше |
| као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац пока |
| .{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из не |
| стане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред |
| /p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму и |
| узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овог |
| и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бо |
| м од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред |
| вори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате |
| а, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано превр |
| ма; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p |
| ок се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, до |
| ви где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни |
| ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо |
| у је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... |
| кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједн |
| е и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака! |
| аршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују сев |
| му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне |
| замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву с |
| .{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи глав |
| } Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ов |
| , да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за |
| у неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— |
| он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, |
| ом? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотин |
| ори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год |
| Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурења |
| <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беш |
| S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгод |
| рица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих |
| пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> |
| све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у |
| ок не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одоброво |
| више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте |
| а истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да из |
| ? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њ |
| о стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — п |
| а је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш по |
| смо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече |
| S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p |
| екавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше |
| вно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да |
| на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се |
| а.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако н |
| авали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту |
| ачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те |
| тпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Си |
| нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме миса |
| вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пус |
| отесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у кол |
| ђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета ха |
| не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји |
| ажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S |
| ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало д |
| барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> < |
| загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беш |
| жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи д |
| да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на |
| е Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучу |
| преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела |
| им Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и п |
| ..{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — зав |
| е платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде |
| причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не р |
| } Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да с |
| ај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако св |
| ш доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђ |
| ше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јов |
| на?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, к |
| м. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући |
| Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали.. |
| } Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од |
| и он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђ |
| а се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо уде |
| догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p> |
| , веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубор |
| коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевш |
| — Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до В |
| е, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Ј |
| таје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напо |
| а је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако |
| S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба с |
| му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измак |
| ући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завоји |
| од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упут |
| обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало з |
| ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве клас |
| и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, |
| } Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако |
| то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу |
| и моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћ |
| ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљ |
| зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљ |
| ам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. < |
| — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим |
| мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе |
| се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе.. |
| ни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с |
| ца одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пи |
| е полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога |
| и — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се ра |
| и.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у ку |
| сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се |
| нка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу |
| ћ не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога по |
| ова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над са |
| .{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта |
| Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му м |
| не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, |
| ао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учи |
| камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, |
| тало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а друг |
| у ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно з |
| а, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, ниј |
| ла.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу ст |
| донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осм |
| уди и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући р |
| рт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта би |
| вцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се |
| се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се |
| »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да б |
| вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад до |
| има, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од |
| боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Каза |
| жао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подруг |
| шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом |
| >— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се |
| ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не |
| у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не б |
| и, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у г |
| </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још нек |
| о пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њи |
| слено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и заст |
| ј затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S |
| шири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило |
| послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми |
| урица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише дв |
| p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одгово |
| дају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, |
| едам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскр |
| засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђуриц |
| лу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се |
| слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, |
| чима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може ј |
| али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет.... |
| а лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p> |
| Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо |
| у се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па |
| снувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђуриц |
| {S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једн |
| уд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никакв |
| а је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изг |
| нати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ет |
| ритет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и |
| Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>П |
| пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређено |
| и једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изнена |
| дучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <d |
| значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала |
| Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима нак |
| а хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо |
| у кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! |
| све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како прол |
| тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћ |
| ли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{ |
| ажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, сав |
| да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, к |
| она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква |
| ку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За т |
| бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црного |
| а свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жен |
| а, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад н |
| ти слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заго |
| треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна повор |
| ма, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. < |
| ла се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу |
| оји не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао |
| ко њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. |
| необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој |
| м у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: |
| ој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити |
| ци погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!. |
| ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима... |
| ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде |
| урица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и са |
| ређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори |
| {S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољниј |
| боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на |
| подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места |
| з кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратни |
| уначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, |
| небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица б |
| други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гла |
| ке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p |
| и новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, к |
| ва.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и |
| а из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам тре |
| појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по |
| ам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— |
| ећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, |
| и за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега |
| исице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — ре |
| во.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S |
| .{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. < |
| власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p |
| узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он |
| Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље ис |
| н ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, от |
| слетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи |
| жем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка |
| рица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, |
| нке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао |
| жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се |
| појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, к |
| } Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Заш |
| е зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си јо |
| ји се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излаз |
| сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> < |
| старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио |
| јка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А |
| Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с ко |
| м наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећ |
| ару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде |
| е... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дозна |
| ћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало зат |
| али...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, кој |
| роз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђ |
| елико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би |
| ма: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз |
| > <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? |
| </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, зн |
| некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> < |
| д буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> < |
| >— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна њ |
| могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у |
| тан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа |
| олико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па |
| удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога |
| их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђури |
| >— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обил |
| </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запома |
| </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим ј |
| ласт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу |
| ти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше не |
| а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се |
| наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но |
| еће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила |
| , док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он |
| {S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих н |
| моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </ |
| сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јек |
| десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби. |
| поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прес |
| ма.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвој |
| у се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, |
| налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а |
| рмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — од |
| упом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком.. |
| класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, |
| седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад |
| {S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, крив |
| мо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то о |
| стаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, |
| те...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних ру |
| Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> |
| о био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. |
| убљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, с |
| p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један |
| ни са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица. |
| р га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После |
| !...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закљу |
| удити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка от |
| <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете б |
| оне ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p |
| их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове гл |
| остан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђ |
| а нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да напада |
| > <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром |
| Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно доч |
| а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме как |
| <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљн |
| стио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан мома |
| оји је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека |
| а грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, к |
| .{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p |
| у, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пуш |
| иси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдић |
| лан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погле |
| реба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о |
| Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S |
| ица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. < |
| нопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, |
| го оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мат |
| адост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примам |
| главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— П |
| дборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а |
| огледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, п |
| о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, с |
| глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка |
| у свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас |
| не пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо н |
| а нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пр |
| ли. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јар |
| мем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ћ |
| ше од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дај |
| су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ра |
| знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p |
| ће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S |
| овици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е ј |
| рао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свеште |
| и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и |
| е!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи |
| ио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров |
| ору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће деч |
| ра да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapt |
| А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али |
| а да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да и |
| излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје! |
| наху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, |
| да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихо |
| </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински |
| его ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад |
| о да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако д |
| учка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђ |
| и.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и |
| агна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напр |
| рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку к |
| му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> |
| ри поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско |
| , прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— К |
| м био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири |
| оја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао |
| сле је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми |
| сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као |
| око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под к |
| . цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, |
| и новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још оса |
| </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђуриц |
| хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, |
| Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја |
| а ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикриве |
| Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, ку |
| де у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњењ |
| {S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? |
| у, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке. |
| новичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом |
| ице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мо |
| му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старч |
| > <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради |
| рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дођ |
| , мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи |
| шћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, |
| а! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шт |
| доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме к |
| . као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!. |
| место зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се о |
| ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, |
| ао врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </ |
| стини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — поми |
| д једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!. |
| мешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, п |
| чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога |
| стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а |
| врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване |
| не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта ми |
| о звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— По |
| је телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} К |
| потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична о |
| е, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, кој |
| хом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, каже |
| једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натра |
| <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовно |
| >Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари ст |
| по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче |
| те младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед |
| за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </ |
| још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни пог |
| « — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни |
| дивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, пото |
| Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго |
| д се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али |
| ела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се |
| чећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докоп |
| шта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га |
| ако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} |
| , који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто ос |
| еде у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— |
| ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти г |
| ерила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девој |
| то.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш з |
| ема себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох |
| провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи леп |
| алом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисл |
| аше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога с |
| то врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се о |
| е други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се |
| амо покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, |
| вима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући |
| ш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као неп |
| оњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи дв |
| а стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. |
| ката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мен |
| у напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за п |
| е тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам у |
| аховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене |
| Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И |
| нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде |
| с два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен |
| олако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десни |
| олим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну кр |
| кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придрж |
| ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} |
| вио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} |
| нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не |
| е те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш |
| и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд |
| равице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у о |
| Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>С |
| — Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и |
| заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зра |
| иромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли |
| е чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако н |
| ам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, д |
| на механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања. |
| гнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, к |
| Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ни |
| ... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После уз |
| д он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угле |
| он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњав |
| таде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> |
| танка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не |
| « Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, |
| Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и с |
| у, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупил |
| а: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} |
| дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{ |
| ер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — з |
| у, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке |
| . </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај |
| е друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, |
| у са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока пр |
| ља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: |
| — Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </ |
| е...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озб |
| ... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људ |
| не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити жи |
| рко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом пр |
| ер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да нис |
| ад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи з |
| бина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је |
| е уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На клено |
| обро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> |
| ће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем |
| Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Н |
| ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма.. |
| ко си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војко |
| еци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> |
| то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не разми |
| толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећо |
| p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици |
| — Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — |
| >Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је ско |
| S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — ви |
| <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде |
| се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. < |
| </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без испо |
| видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница м |
| знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква |
| ваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се про |
| у?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мор |
| ило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да |
| очине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава в |
| још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} П |
| едну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или |
| ису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} А |
| них мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Пос |
| Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају |
| како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Бо |
| т... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Ње |
| још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би |
| о му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Са |
| ..{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... < |
| те — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за |
| а зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше |
| исам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зн |
| доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{ |
| веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здр |
| ..{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет |
| је!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првог |
| може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— |
| а свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </ |
| /p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, ко |
| м, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?... |
| Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки т |
| он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусн |
| раха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа н |
| цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, о |
| ане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поз |
| ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тр |
| алности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и ра |
| а је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје |
| у, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила по |
| >— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране |
| к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах б |
| , али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ра |
| о правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S |
| сти ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?.. |
| руге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме друг |
| шао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико з |
| је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој |
| S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А |
| то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим |
| p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја |
| амо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од сти |
| <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p |
| о цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> < |
| ко, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакл |
| о да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S |
| јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? < |
| д седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих м |
| {S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> |
| рио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чи |
| ута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> |
| залуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима |
| ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђур |
| , па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, |
| де они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шт |
| иђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа |
| ло љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је |
| ању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p> |
| зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапт |
| — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузда |
| Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш |
| .. баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није пр |
| о сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S |
| ију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуч |
| чини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. |
| нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— |
| мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се |
| рам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. < |
| а собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посм |
| ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, че |
| данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и ст |
| е овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тр |
| и, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} |
| не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што са |
| цају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А |
| два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p |
| да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропас |
| етку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо |
| оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла |
| то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућ |
| То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а ка |
| о? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја |
| убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не |
| види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће л |
| жао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— |
| кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </ |
| де и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто |
| кивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> < |
| уз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p |
| кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад |
| ао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли |
| би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа |
| даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> |
| S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас |
| >— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека п |
| о и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не |
| </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајућ |
| Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стад |
| , колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо |
| завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, |
| ђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> |
| огледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p> |
| о.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред |
| и, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у |
| а зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од |
| нај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим мн |
| > <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> |
| са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могу |
| ргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза с |
| и, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен к |
| одне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакв |
| мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас в |
| о? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Ду |
| ве ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави и |
| а му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му |
| кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако ј |
| ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је |
| размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника! |
| да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, заг |
| лази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони. |
| S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам |
| корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Си |
| p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задово |
| и одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца С |
| пе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града пото |
| рац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се |
| раше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са |
| но јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што |
| ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да |
| ; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока |
| неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово ма |
| стити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно за |
| рнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац |
| дени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече ј |
| и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково де |
| ештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се о |
| брчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред ис |
| нади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нер |
| ненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, |
| редмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом |
| и гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честа |
| са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањ |
| омака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се |
| Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> < |
| видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурн |
| једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама |
| енчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, |
| з хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише љу |
| се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако |
| <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху ок |
| </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгле |
| ујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као д |
| тац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p> |
| а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да л |
| хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше |
| руги прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — вик |
| етпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче дале |
| не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, |
| а...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли |
| >Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједар |
| али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!... |
| ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз се |
| из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан с |
| нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се ве |
| ашнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављ |
| стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво |
| а узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некакв |
| мца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе с |
| ју светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту |
| . завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, |
| бе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је доб |
| подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у |
| обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад д |
| ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба п |
| дници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он по |
| ом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, ка |
| S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пан |
| е да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде з |
| астоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајев |
| ађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђуриц |
| нем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— |
| у и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући о |
| зе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима |
| и он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли |
| ише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућ |
| аде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? < |
| косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он |
| в дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очи |
| вори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и |
| мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p |
| кога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше о |
| иса молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није ник |
| као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба |
| жљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p> |
| >I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и за |
| Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико |
| алиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> |
| шља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдн |
| ма, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. < |
| доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, у |
| у. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ноша |
| Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, |
| д иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и |
| ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како |
| ! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу |
| р ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са |
| {S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред вр |
| утра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претре |
| ажно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно гос |
| дговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо пос |
| ети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са |
| ину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те остав |
| м у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи у |
| еће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дм |
| уће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хт |
| љад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места |
| игнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикр |
| се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од он |
| Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не помож |
| це? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам |
| Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту некол |
| Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — |
| е убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувам |
| од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је |
| и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под |
| истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} |
| ме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљ |
| т загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађ |
| е оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како л |
| има...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одјед |
| ога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова м |
| а твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се ч |
| .. засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта |
| журим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али |
| ати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — |
| рда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у |
| адник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> < |
| и малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да л |
| р је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је рук |
| из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и н |
| ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али |
| за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} |
| /head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниск |
| ио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, |
| Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, с |
| ехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку |
| е ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и |
| по ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођо |
| под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка н |
| ре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је |
| страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благ |
| амучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живо |
| девши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху г |
| омисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мис |
| p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; |
| но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте |
| омислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после |
| то и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S |
| се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја |
| чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слуша |
| ло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би |
| у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је |
| где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке ми |
| авнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, |
| ју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство |
| воје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежн |
| ко ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страш |
| е смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и |
| ...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће |
| /p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати с |
| <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност. |
| а Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу |
| рипада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти пог |
| и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радов |
| али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, је |
| м тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше |
| какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у |
| аш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке |
| за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој |
| а, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет р |
| ке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А |
| p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остат |
| ритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на с |
| двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледа |
| писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао с |
| — Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... са |
| ве, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим |
| а једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!.. |
| обе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, з |
| Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вр |
| енеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру |
| одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде пра |
| еб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње |
| веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p> |
| ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: |
| лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну ве |
| стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоруж |
| на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријате |
| у куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три |
| и на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гл |
| ед вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници |
| акар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће |
| ао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу |
| ро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С |
| осле му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па за |
| тражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше |
| тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко |
| еље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повез |
| и жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p> |
| а, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са |
| то је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и |
| е да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав н |
| махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на к |
| ха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица с |
| } Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разго |
| модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Бе |
| оше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и |
| се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован панд |
| сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препечени |
| ти, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни |
| видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде ја |
| ин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да и |
| ира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу |
| о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за ј |
| ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у ко |
| ну, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетин |
| долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кол |
| га тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку прав |
| . </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојнички |
| ево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али |
| шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, |
| му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, об |
| . </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се |
| т дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, |
| ру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, |
| жљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са че |
| Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да |
| детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, |
| Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... |
| , трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Оста |
| вама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само ј |
| це... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шт |
| , у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога М |
| па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p |
| ...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! < |
| довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. < |
| раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му |
| од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се најви |
| а устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарм |
| ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и |
| друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у |
| Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он нам |
| Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, нећ |
| <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчац |
| > <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{ |
| видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде |
| <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио |
| ина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг и |
| 971_C17"> <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и |
| астирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у дворишт |
| тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком |
| чину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а пове |
| ше њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шушт |
| идела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — од |
| Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у рук |
| познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко |
| је би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— З |
| Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја |
| Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спав |
| p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непри |
| ма Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас |
| Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога т |
| нда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично се |
| атно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, ник |
| -а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласко |
| наш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и зам |
| ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим прич |
| а их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подв |
| </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по г |
| еговим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио |
| аћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи ун |
| ам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га |
| !{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако |
| гибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осв |
| љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску |
| он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодр |
| спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуб |
| нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви |
| ене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта и |
| . — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади |
| не паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари |
| војим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </ |
| болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћ |
| Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби |
| во благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може |
| {S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, к |
| ско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се |
| лаве и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаш |
| да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац |
| 18971_C16"> <head>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђ |
| х опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једног |
| , и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега |
| дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка |
| добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада |
| присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа |
| д прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право |
| ким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к |
| се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се доса |
| е, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар с |
| ћање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па м |
| стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тр |
| који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одјед |
| оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по |
| им ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{ |
| --о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред |
| ану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печ |
| ах: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постај |
| Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — |
| глед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим вр |
| ем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Је |
| ло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а |
| штим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да |
| јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар |
| Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И ка |
| Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p |
| сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре |
| , од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он н |
| сам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео мога |
| и Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; о |
| ем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помис |
| ве ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара |
| -ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет с |
| љаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} П |
| >— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пре |
| </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклет |
| затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! |
| /p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канц |
| се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> |
| бе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си о |
| а. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују |
| год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавд |
| .{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам с |
| >— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си |
| ма вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да |
| о... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи |
| ве дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и ув |
| а, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Мо |
| стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— |
| радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчан |
| а Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?. |
| <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава в |
| да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S |
| Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{ |
| у ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га |
| очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А |
| есет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, |
| о затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Ра |
| могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које т |
| и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А пр |
| а га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а пос |
| могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p> |
| ави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Н |
| и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од т |
| ароду, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино мат |
| е не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беш |
| , у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не мог |
| казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знају |
| и по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? < |
| . то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> < |
| } Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти с |
| не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на дл |
| ад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се |
| шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; са |
| м пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега град |
| ко ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица ра |
| и хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид о |
| а...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђав |
| беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, |
| у руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p |
| рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} |
| а се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну |
| и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога |
| бу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјур |
| , па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од |
| кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао у |
| ветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита о |
| аслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али ку |
| лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О ч |
| а? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то ниј |
| сош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посл |
| </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу д |
| о имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из |
| месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има |
| ој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својо |
| се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и |
| , јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се |
| објегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле ва |
| одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају |
| порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} |
| уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на |
| путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим |
| гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али |
| рај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> < |
| и го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељ |
| у, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ с |
| да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако |
| но кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згруд |
| е више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак см |
| глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. |
| ротежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: |
| учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа |
| ... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима жу |
| , и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не бој |
| осле краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кр |
| рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишља |
| ку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене |
| моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него х |
| } Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </ |
| . — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао |
| и? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Ј |
| дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога нов |
| дари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко |
| ке и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к |
| сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу |
| апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, |
| љен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку кл |
| и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака бех |
| морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање |
| ајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији |
| е руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљ |
| ри други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци |
| ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам |
| ху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше н |
| ... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци |
| иђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком |
| ошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, ко |
| ачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима |
| икну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, н |
| вога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што |
| чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — |
| грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се от |
| > <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојк |
| љда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поште |
| } То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако ш |
| ти...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошт |
| колико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, с |
| емена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којо |
| а, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је г |
| наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... |
| ти онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо |
| сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљив |
| ај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полициј |
| </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да в |
| нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово |
| нским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајду |
| ире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше |
| окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да |
| ује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверај |
| дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем ов |
| , ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море. |
| <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник пот |
| старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... |
| ? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити.. |
| — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упад |
| људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— |
| тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих |
| ежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јата |
| та... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово |
| обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себ |
| ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, би |
| подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отв |
| лити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за ње |
| p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрт |
| о дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући з |
| а се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређ |
| ужила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се з |
| а. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговор |
| Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад |
| ри пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— |
| омисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педе |
| ко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— |
| јутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ак |
| ?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, |
| } До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беш |
| дећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одгов |
| ицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разб |
| ашне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланац |
| послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ј |
| ном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно |
| — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало за |
| е — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — р |
| где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би с |
| оменише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником |
| и по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко с |
| те сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? < |
| , ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али |
| и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним к |
| а стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколи |
| х похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим т |
| . </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису н |
| Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— |
| пасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваља |
| велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— |
| кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому |
| две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти |
| м. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — |
| нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они ле |
| итању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, сугра |
| ши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — в |
| ко хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весел |
| адржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај оч |
| руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да |
| вају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — на |
| и му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави ха |
| из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обар |
| улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар св |
| дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни |
| езу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у со |
| аху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећ |
| вао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла |
| а се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали вар |
| пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да |
| .. </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једв |
| — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетк |
| } Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се |
| ..{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се о |
| коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, |
| p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S |
| у, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободн |
| се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему |
| ло по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани |
| а постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела |
| а умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бит |
| лога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у |
| ке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси |
| и ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: до |
| рек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} |
| ећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке |
| ју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и |
| ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас п |
| ао каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} |
| ена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само |
| ше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју прија |
| дна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај |
| е... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се |
| } А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод |
| ај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио До |
| та неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шал |
| .{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толи |
| ! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ни |
| њига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом |
| брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} |
| вљао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати за |
| чно. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш р |
| има: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору ј |
| тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозни |
| џију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од са |
| силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жед |
| рља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Кам |
| твори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, д |
| пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико мин |
| </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли |
| ебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> |
| ижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим чел |
| дигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на који |
| уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућ |
| а очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: |
| су, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разг |
| не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди |
| <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да |
| уги, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, бол |
| } А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ов |
| главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а пре |
| ше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потпис |
| обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах за |
| м, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како ј |
| ина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша |
| из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, |
| </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандури |
| о кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} |
| необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници ј |
| , претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан прого |
| човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вуј |
| ору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} |
| — Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ко |
| е он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се знача |
| ве су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, |
| >— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу |
| јке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, об |
| ја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... ње |
| /p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо |
| /p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први |
| нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што ј |
| лагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пр |
| S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> |
| писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посма |
| су наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> |
| овори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено |
| пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде к |
| в, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шт |
| бином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... |
| еш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше пр |
| сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о ст |
| одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини |
| а за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешћ |
| По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко |
| итом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану |
| говори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који ос |
| мах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрт |
| м.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ак |
| вешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, |
| ели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана |
| еше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, |
| знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге уч |
| трашних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, |
| Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао |
| на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже |
| задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S |
| ицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо пом |
| готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} |
| . </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све леп |
| нко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти |
| оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет д |
| >— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђ |
| а си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{ |
| де ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдариц |
| мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога |
| љнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрек |
| дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозор |
| и за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио |
| /p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се је |
| сош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио поро |
| <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. |
| ника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна |
| тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш |
| врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица од |
| сао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огро |
| урица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му |
| збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с о |
| по. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећ |
| рине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да |
| дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Пог |
| пита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? |
| само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к |
| Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, ве |
| се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан. |
| аше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш |
| гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </ |
| ном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до п |
| и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом своји |
| да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те |
| и преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно уз |
| </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Н |
| више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људ |
| >— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у т |
| >VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној |
| ко ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да н |
| Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички |
| груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} |
| звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али |
| »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да |
| у, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се |
| ага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се |
| млитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамоти |
| тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, с |
| ени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, |
| озничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају ода |
| ругао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да |
| , заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ос |
| ји је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, н |
| је, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} |
| тва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званич |
| у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У о |
| ужајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његов |
| Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи! |
| ације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, |
| ихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори |
| .{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане |
| {S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} |
| тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — |
| појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше на |
| рај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са п |
| да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах п |
| <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и |
| о оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одб |
| риближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— |
| густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разби |
| оме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчан |
| на, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас |
| Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затрепери |
| самљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови |
| кова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробој |
| у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} |
| дан гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и |
| ву, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на |
| о с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и б |
| з главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у |
| м преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око |
| атим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. |
| е пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га п |
| ије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад |
| ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p |
| исана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, |
| час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда |
| хо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца |
| новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!.. |
| сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство |
| у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженст |
| о опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити |
| к... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S |
| м је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зн |
| ан, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак |
| кнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе |
| трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... о |
| . </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по је |
| и да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осе |
| у дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужит |
| кривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у |
| их, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живопи |
| зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу ма |
| а Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу |
| обично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди |
| један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички. |
| ад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче |
| ца са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао |
| ..{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у |
| а му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре вод |
| хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> |
| у се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина |
| е.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносн |
| е осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над |
| и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове |
| , дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд |
| удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> |
| е на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице |
| .{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, |
| да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан |
| иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих |
| брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па посл |
| случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за пред |
| она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора в |
| оз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро р |
| некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: < |
| ношу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га т |
| ра, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, |
| двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{ |
| сом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са св |
| ледњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове млад |
| па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен |
| удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну |
| се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве |
| м расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђо |
| ве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. |
| д то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због ч |
| {S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се поле |
| магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брв |
| е, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој |
| еколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелен |
| н одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вуј |
| тотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!.. |
| шао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као д |
| </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на |
| аје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица |
| неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мо |
| резала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и |
| губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— Т |
| угао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивов |
| И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали ср |
| ари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као б |
| иси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатк |
| ладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од |
| ше да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није гр |
| , дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулск |
| оме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севну |
| д сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета г |
| е нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш! |
| пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« |
| и куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мис |
| војке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и |
| Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од по |
| стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто |
| а, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали к |
| p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, с |
| и и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и |
| се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у к |
| сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Ст |
| стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопи |
| а доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће |
| му уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова с |
| ашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде |
| и му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа |
| устио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре |
| јник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од |
| ила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди |
| које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у |
| оређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужље |
| . </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладн |
| — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га |
| рушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, |
| тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој |
| ке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет глед |
| али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети о |
| стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно п |
| љку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима |
| на група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарм |
| е, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — |
| кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећ |
| простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних з |
| помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кр |
| рабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површ |
| и на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{ |
| ишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он |
| , па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хла |
| газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену |
| леда и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачу |
| ..{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижд |
| мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи усп |
| ћни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен |
| ток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S |
| но до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш как |
| као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не |
| тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> |
| о за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до |
| ше, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шт |
| аше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да и |
| до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за мо |
| то пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутро |
| <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, у |
| са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђ |
| итла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као |
| а, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда |
| е имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су н |
| кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, |
| , мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке жив |
| ; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са |
| блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из нат |
| све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико ј |
| ему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја |
| речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нем |
| о у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и |
| , иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с в |
| амо се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред |
| <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те пост |
| оше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наје |
| и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једна |
| нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа |
| изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, ч |
| један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, |
| Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гост |
| о чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору.. |
| и десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уцени |
| крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху |
| </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз гр |
| } Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило |
| је је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи |
| свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила |
| ти, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, б |
| виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече и |
| брва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пла |
| а бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве вес |
| н им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајн |
| се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђу |
| а не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{ |
| о мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему г |
| чему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, |
| Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто |
| </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко |
| ти.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се |
| ија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјеја |
| нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се |
| евој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по к |
| 1_C5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, ма |
| , пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку. |
| су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошу |
| и и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили |
| деш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за крив |
| стајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и ш |
| предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се |
| е оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес |
| е густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда об |
| а.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и з |
| снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div |
| ри, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандар |
| ару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по |
| еном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамн |
| и одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На |
| оји то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, |
| ва светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он ист |
| Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањац |
| над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни |
| упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи ку |
| сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> |
| заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, |
| едном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен |
| ном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други чов |
| би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да т |
| м животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће |
| до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђор |
| о се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сам |
| Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш |
| м колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад |
| ше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и б |
| а у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као |
| ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће н |
| отиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недри |
| ше човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од |
| е повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се д |
| <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлач |
| има.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више |
| е разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необи |
| /p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако сам |
| е сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — о |
| од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији с |
| е у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, |
| а главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа ра |
| те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све п |
| аша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе |
| уге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пе |
| код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и забо |
| али и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Де |
| ур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још ста |
| рнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој с |
| га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> |
| га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озби |
| ласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања |
| арађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га |
| апита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто |
| ам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се на |
| свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, |
| ма наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне |
| штинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко |
| постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од |
| здинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зд |
| му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће ова |
| диш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S |
| ста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небе |
| посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде удар |
| ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе вод |
| p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} |
| е шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже о |
| нији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и |
| стали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: |
| иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, |
| ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора |
| едан бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над |
| S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима л |
| н месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире |
| ине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готов |
| да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да |
| сти. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и |
| </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врат |
| њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод судниц |
| отока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно к |
| ишта не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама |
| косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и |
| лика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и |
| — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је неприј |
| , тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад |
| у кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну |
| Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињар |
| зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка до |
| — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} |
| да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна д |
| издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средин |
| ослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио |
| самљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављају |
| ад њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шт |
| рљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губе |
| свим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица п |
| , док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било |
| други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p |
| а нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов по |
| што наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, не |
| р жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана |
| лободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и не |
| .{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати |
| али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар с |
| Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масо |
| лаву дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљ |
| м високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се л |
| друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећ |
| у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке |
| руди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Она |
| — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, вид |
| стајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде он |
| ак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје |
| пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици обли |
| викну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак |
| се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — |
| њу осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну р |
| одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторите |
| не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гин |
| замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђу |
| зо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакр |
| ен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га не |
| ни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно |
| и.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Ј |
| њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А |
| ака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветр |
| се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пл |
| ре, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> |
| влаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној |
| рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђурич |
| чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и |
| се и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и ш |
| ђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прођ |
| ањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те сел |
| му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — |
| ће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у па |
| па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Ср |
| рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — |
| ља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се вр |
| ирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска |
| уцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и разв |
| никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави го |
| к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{ |
| таде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одје |
| ко Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим пос |
| ма.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани |
| и радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то м |
| — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако |
| адесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет |
| д седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, с |
| оређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну |
| а полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлов |
| рица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S |
| тановао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки |
| {S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум.. |
| еде обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су |
| а, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на |
| Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога |
| вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрест |
| била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива н |
| S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У то |
| ом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означен |
| ду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће |
| се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му бил |
| раво што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, |
| иткој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцим |
| устога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју гл |
| ишô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, ка |
| о блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Ти |
| одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти. |
| } А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док |
| тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе... |
| већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он |
| плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разно |
| да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети с |
| ашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакш |
| се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб жен |
| руштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га бе |
| и радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p |
| у, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{ |
| а изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим |
| аде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће с |
| ај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду ос |
| дини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, а |
| јвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. < |
| му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, |
| ојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни нај |
| које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, |
| скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље но |
| аздарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењ |
| тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни у |
| рилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, |
| и. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Коли |
| </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више |
| аш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не м |
| ају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична |
| да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну с |
| и онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и докто |
| пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајд |
| — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма |
| аза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је ха |
| се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну стран |
| , али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се |
| искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци |
| окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су д |
| гим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— |
| че кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; и |
| м мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али са |
| равих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за |
| збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред |
| ини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следи |
| је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, о |
| е свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па ју |
| прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кр |
| довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, |
| олац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му |
| е онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нан |
| ме долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади п |
| жу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да |
| се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је |
| иво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S |
| док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само |
| ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче |
| право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица |
| видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе др |
| уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ј |
| /p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту |
| видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе |
| и рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вр |
| ше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обој |
| је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би |
| а се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> < |
| викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја |
| ћи шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним мл |
| извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — |
| је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону |
| пи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — р |
| а пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... |
| .. — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у |
| ча и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане |
| весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> |
| апред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши гл |
| , дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђ |
| запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован |
| то сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је |
| а, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је сн |
| бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око с |
| арија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си м |
| ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом |
| са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јест |
| а ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се |
| заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам ис |
| а ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се |
| намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, р |
| Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се |
| е, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> |
| е Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како |
| другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је к |
| дан миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па об |
| ђе кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа |
| Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. ку |
| <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, н |
| рица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино |
| <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, |
| ће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му с |
| , пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} К |
| и жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и по |
| д си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па |
| одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не |
| ази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p |
| јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, пр |
| м округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три к |
| ла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи |
| полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кук |
| ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад б |
| ратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </ |
| нопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице |
| није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом |
| из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p |
| <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош. |
| да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све ви |
| душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њи |
| гледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово |
| Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а о |
| шка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Б |
| затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби сп |
| усти облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено ш |
| а црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала ск |
| } Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под |
| иљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врат |
| из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. < |
| а на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или субот |
| ка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше |
| сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скак |
| се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажни |
| Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пу |
| храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше не |
| е једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже |
| не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никак |
| ном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срч |
| сок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, |
| ва метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хај |
| видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појм |
| бом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p> |
| абише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњ |
| зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механ |
| то, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где |
| апреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се у |
| ва три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> |
| му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше |
| аред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепа |
| овека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. < |
| , кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!.. |
| — Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал |
| ите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе |
| љикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикам |
| јици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе |
| апетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, к |
| ти му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такт |
| је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрај |
| велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да н |
| а нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </ |
| ога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дић |
| човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина |
| јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља |
| да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана |
| ним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} |
| а од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу |
| {S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак |
| мља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напре |
| је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово пр |
| ше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове ми |
| ећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који |
| S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> |
| е влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Ж |
| а му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим |
| остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна леп |
| а шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општи |
| смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њ |
| ти бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, ни |
| на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема в |
| је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му пр |
| Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{ |
| сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад р |
| и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести |
| на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао |
| е по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у р |
| ом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гр |
| треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« |
| да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато ск |
| } Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трж |
| мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то ње |
| ао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомил |
| пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} О |
| хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, гос |
| д њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок |
| е, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне рос |
| ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред |
| p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да ј |
| и свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четврти |
| кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај шт |
| ој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то је |
| ..{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се к |
| ик, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће св |
| — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} |
| а неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, с |
| ецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да |
| Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако |
| >— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. < |
| и на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и испри |
| нути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо |
| слим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отво |
| ађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p> |
| , који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише |
| ошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу н |
| вега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га с |
| се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не |
| Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије д |
| Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници |
| ец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка |
| бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, к |
| учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну к |
| е...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказа |
| p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће |
| м се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Панд |
| чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам |
| куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да |
| иким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је |
| вога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је |
| јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце не |
| > <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову |
| иковче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом |
| к кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа |
| енади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се прибл |
| га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и так |
| беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта с |
| гледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до луди |
| јући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност и |
| ам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је о |
| о му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје |
| м и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Бол |
| као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тог |
| излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величан |
| иновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли |
| е сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обор |
| рају као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку б |
| е светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом |
| , омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда |
| рте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше не |
| али да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке |
| е...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузда |
| ме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурц |
| и ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао на |
| p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — |
| Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача п |
| ! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> |
| огледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{ |
| еда га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да с |
| а Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му зас |
| , разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја |
| осном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, к |
| о нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао од |
| мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори гл |
| врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишућ |
| та ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и |
| расла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне |
| та хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} |
| и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опа |
| унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да |
| а. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђу |
| некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па ст |
| очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој ме |
| а.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Там |
| хладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па о |
| ш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не о |
| > <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, који |
| кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођен |
| га необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њ |
| ави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред |
| ко пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остата |
| о од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он |
| о себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти с |
| одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како |
| зати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед н |
| жући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да |
| лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звец |
| , зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... |
| олу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити |
| ваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p |
| ад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био там |
| полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе |
| нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година зас |
| Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили најве |
| душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да по |
| ором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била |
| то?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p |
| е као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осу |
| обом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке пауч |
| Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не до |
| ст, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: отку |
| ћи да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро за |
| записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{ |
| p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, срећ |
| ? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?... |
| клонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ об |
| ој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још |
| ући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте |
| блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и и |
| прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако |
| вршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> |
| ше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да о |
| на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече |
| <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> < |
| Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сва |
| </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, |
| еда га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p |
| остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему т |
| а и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запит |
| да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p |
| ну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти |
| .{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше |
| таде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Ди |
| мен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, р |
| . </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му |
| ече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те. |
| С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености |
| {S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </ |
| д ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносн |
| еле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехот |
| о?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?.. |
| сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу раз |
| </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо т |
| {S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је |
| орио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, |
| <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричи |
| Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гл |
| разним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао |
| ј кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p> |
| ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га |
| олицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, к |
| ... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, |
| еда...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим о |
| , и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— О |
| е свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ц |
| и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{ |
| Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантова |
| p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — |
| и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати |
| луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер |
| е последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и там |
| опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, шт |
| ш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без с |
| лонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али виде |
| напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и в |
| е корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бо |
| таци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија.. |
| /p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да с |
| и. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} |
| лан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили |
| жење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> |
| се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, |
| , сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, |
| да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро распол |
| ему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро |
| и ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. < |
| устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и |
| , пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опа |
| ујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати в |
| евојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђав |
| {S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњав |
| само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи ос |
| е баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим |
| т луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послу |
| идим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за рук |
| па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те из |
| ао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли |
| живео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. |
| ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње |
| је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти о |
| ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће |
| отила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у за |
| е никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се ш |
| лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђуриц |
| љене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хва |
| </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојако |
| : »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> |
| {S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па |
| у се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље |
| ати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под ч |
| ружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаш |
| е кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и ша |
| соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, миш |
| Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — р |
| викао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се с |
| ква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, |
| а јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и |
| S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар о |
| </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к друг |
| ко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада ј |
| S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи |
| прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би |
| е уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како |
| обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одваж |
| расну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особ |
| у. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, |
| а.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, ко |
| оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад в |
| ледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — поми |
| ! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p> |
| човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се ва |
| знало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, |
| ковце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохва |
| епечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и д |
| стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред п |
| бу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, |
| о ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други панд |
| ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће |
| пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака |
| да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро ув |
| ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и |
| викну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој н |
| свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, |
| о севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоски |
| с, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и |
| ићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледа |
| а Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бо |
| леда. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па |
| оварати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он с |
| змисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици. |
| можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бо |
| да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то |
| а зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> |
| овек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку зе |
| урица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза |
| а Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију. |
| сли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} |
| </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постај |
| им женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, |
| ећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пре |
| очи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не |
| сети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди м |
| Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут и |
| и к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната |
| необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору |
| >После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам |
| као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове ка |
| еше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Па |
| здаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена о |
| чинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како с |
| ајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој стар |
| јући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око с |
| тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћн |
| њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле |
| ирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се прену |
| ошама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су |
| смехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан |
| аковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... ве |
| буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, тка |
| вако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци свој |
| зор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко |
| </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те |
| а не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако |
| рата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, сок |
| } Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те уг |
| мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа на |
| но мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у не |
| /p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па |
| ли се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин бо |
| а са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послу |
| превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама |
| на је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна. |
| а, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па м |
| Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, |
| . </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као д |
| причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им п |
| волвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер |
| ка, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, |
| p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, о |
| аме, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисл |
| их кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну |
| лајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече |
| видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шт |
| } Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам |
| ка у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу н |
| ића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Панд |
| га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему с |
| ам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више г |
| да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у |
| младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да л |
| ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђуриц |
| литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад |
| , коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— |
| изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} |
| ајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас по |
| лице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше |
| А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше |
| на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа |
| корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне |
| ну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито тр |
| би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газ |
| ече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше |
| млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрли |
| лу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </ |
| који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судн |
| , као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да |
| виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на пра |
| овори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, глед |
| ојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи |
| е он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S |
| е, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па с |
| лавом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу |
| д би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{ |
| о је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко д |
| це са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђур |
| оседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару |
| нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурн |
| још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S |
| ом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, |
| њен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као |
| Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаш |
| е весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни панду |
| заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајд |
| азвијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, ал |
| ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а он |
| аке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: а |
| ели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо |
| нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одј |
| {S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова зна |
| о рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, а |
| е и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није с |
| о се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу |
| пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади ко |
| те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче |
| авиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратниц |
| читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју сов |
| а се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, ст |
| трашило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разу |
| очео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с |
| с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица по |
| S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у |
| Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу. |
| ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге је |
| после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, |
| >Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа он |
| агушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да с |
| отераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу плат |
| ...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на друг |
| скочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу |
| се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{ |
| е, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — ок |
| оје се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пош |
| на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обоји |
| ознајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... позна |
| ст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се ч |
| , он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— |
| им, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p> |
| и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. |
| нце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али |
| он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну |
| а рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушча |
| рата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано |
| им нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством пог |
| — Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица |
| {S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он с |
| оварамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по н |
| иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Панто |
| је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при |
| ста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> < |
| и се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савлада |
| зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ по |
| гао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради исто |
| , он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тре |
| код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Д |
| p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица |
| стила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија воде |
| пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> |
| око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно н |
| {S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после |
| оје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде пр |
| ји владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на |
| , Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао |
| нако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором |
| е девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица |
| а.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у сушт |
| какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да |
| а беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред |
| носи туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на |
| аке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... |
| је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо |
| еска врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да с |
| рочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчк |
| хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка |
| тепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху. |
| </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, бр |
| егаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и ок |
| рови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Ус |
| затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душ |
| се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кр |
| Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцн |
| .{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово в |
| пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Вазду |
| та и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изн |
| се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и за |
| ећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке кр |
| ибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер |
| па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А о |
| на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут |
| >Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко д |
| есно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се мо |
| > <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се р |
| ожају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о ср |
| повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и заву |
| ћи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Гроз |
| </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заиг |
| Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се з |
| јдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо |
| ђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђу |
| рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд |
| > <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на |
| се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе |
| } Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред за |
| по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} |
| авлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, |
| Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за н |
| ва и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? |
| траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, моли |
| </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не |
| Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну |
| ка где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он ста |
| чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и да |
| , па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се н |
| о протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станк |
| p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — |
| своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе р |
| ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома |
| ајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и |
| шум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од |
| лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} |
| неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па ви |
| итар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта би |
| чки... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу |
| а нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заго |
| очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — по |
| евари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвој |
| око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полак |
| раму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори с |
| Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађе |
| ути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу. |
| и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скам |
| јави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, д |
| анка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката. |
| незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> < |
| Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у пост |
| е наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: он |
| бишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива |
| ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краће |
| својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новиц |
| послетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наред |
| 71_C13"> <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем дога |
| , а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред |
| мо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мра |
| ао велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. < |
| обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? |
| p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта |
| ујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад |
| о било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с |
| шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који |
| па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре |
| ам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово! |
| овим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, |
| е може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце бл |
| днути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови |
| дех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старц |
| Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поште |
| ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обо |
| а учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} |
| потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врш |
| ише. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p |
| е се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће |
| вратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба виде |
| цу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи |
| веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш |
| есно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дар |
| а га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица ост |
| баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође |
| риближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти сре |
| Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па ст |
| руштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из |
| еке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И |
| нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> |
| та«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ниш |
| кло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те |
| .. — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође |
| /p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... |
| оше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не и |
| еру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јо |
| едбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће |
| е то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам |
| па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{ |
| ости, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div ty |
| он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође пр |
| е нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружј |
| «, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он |
| аметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па |
| тан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је о |
| оји би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђ |
| <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш |
| скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд т |
| , вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико |
| , Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? < |
| суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </ |
| с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога |
| и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — за |
| ачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чу |
| И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на гру |
| о зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одје |
| неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних ж |
| етњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти |
| е отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапт |
| се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Б |
| ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз ду |
| ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје |
| ко те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чув |
| разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p> |
| по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> |
| бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као |
| ву и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи ти |
| , шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и |
| — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мерте |
| </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, |
| и друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад |
| че он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, је |
| издизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« |
| ише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице. |
| ица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па |
| итивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога п |
| се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде |
| проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из |
| « Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на дог |
| ме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу с |
| </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не |
| о срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на н |
| им се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ |
| /p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар ни |
| осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о све |
| дигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну стра |
| {S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на с |
| шао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска |
| ом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагн |
| ше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, в |
| еприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да |
| у се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво о |
| у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ниш |
| чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} |
| ца!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву при |
| црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на к |
| е махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни |
| шене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похар |
| о познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвоје |
| да стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у год |
| по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђ |
| ом шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се за |
| на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места |
| у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђури |
| ван и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави ру |
| збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, |
| е Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћ |
| узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног |
| би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би |
| азуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарају |
| . </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко ч |
| е!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да ј |
| м оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, ко |
| м приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих по |
| уричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде |
| , а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљу |
| , и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било |
| ајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва |
| да, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица |
| ена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но ј |
| неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уп |
| е на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му |
| } У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, д |
| на, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз л |
| е се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку |
| {S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком |
| е собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их с |
| p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Бић |
| спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он |
| ао да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} |
| леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала |
| о ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То б |
| што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вич |
| .{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> < |
| јну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети |
| све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш |
| це и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним |
| све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нароч |
| што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и |
| офијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим п |
| у беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још м |
| рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га |
| де у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, |
| з друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту |
| чно.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, н |
| сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Рук |
| ту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опан |
| аху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шеш |
| тима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ г |
| ше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза |
| пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском |
| ога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим |
| им Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} И |
| S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како с |
| о јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му |
| , сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од оба |
| он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадош |
| у ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој |
| д законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да б |
| > <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању о |
| шке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате |
| ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним |
| женство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, |
| ће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина к |
| ову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ј |
| е иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побе |
| ма озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беш |
| ма уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно |
| ло дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека |
| само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, |
| врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је др |
| ошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уст |
| труја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снаг |
| таде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата он |
| е на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђе |
| ега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране дав |
| мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ |
| Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, |
| а тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се |
| а. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка |
| Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи та |
| вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гоми |
| аве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти нијед |
| S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуд |
| е може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико о |
| ко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље |
| рише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где че |
| згледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћ |
| је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начин |
| нији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први п |
| стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини |
| бични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, |
| да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово ли |
| стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху о |
| овела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му |
| мо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је п |
| огама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њих |
| <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа |
| д ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти к |
| ли — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, |
| Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, |
| е се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још ни |
| се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те |
| над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најм |
| поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао м |
| сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мисл |
| је ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Исти |
| есан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље |
| >Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пе |
| вори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас оно |
| азирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишин |
| не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чи |
| Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кмето |
| одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, шт |
| брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похар |
| ксималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је б |
| га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешт |
| ва му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори ст |
| ер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, с |
| помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, |
| значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмис |
| е посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је о |
| о ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћута |
| ута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он позна |
| .{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро |
| једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жанда |
| .{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до кућ |
| рише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на г |
| се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод про |
| такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том нека |
| ваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напр |
| S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не д |
| и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она ба |
| нежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њ |
| есмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Н |
| влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила |
| крила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи |
| местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји |
| пава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с мест |
| ече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву пре |
| з икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густ |
| а месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребаци |
| га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, |
| овом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да ник |
| има. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута о |
| е наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S |
| на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стак |
| S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све |
| мисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, |
| ак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на пра |
| ћи да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запи |
| е се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живо |
| одитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су д |
| — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти п |
| гледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, |
| аки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га |
| курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се у |
| <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и |
| а дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше |
| ро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро |
| а сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони у |
| у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде в |
| <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи |
| сти« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја |
| а. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осет |
| убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не |
| истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се т |
| — Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба сти |
| р? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} |
| е вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг... |
| ли, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочека |
| окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући |
| а, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа к |
| рисуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лаг |
| ам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде да |
| ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни |
| >После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па |
| ка неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи |
| ерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав кра |
| жиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем |
| е карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицо |
| p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S |
| кретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, уг |
| > <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више пр |
| ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопа |
| м своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, к |
| ључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто |
| мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену |
| p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да |
| ицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши |
| кајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па |
| Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчи |
| е сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она |
| не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да |
| Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу |
| ш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p> |
| p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се |
| лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, у |
| едно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас би |
| а и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{ |
| им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена |
| иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио пр |
| н оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете с |
| на срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пу |
| су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно |
| Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинск |
| е и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрач |
| епрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну кро |
| о да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу |
| рошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физ |
| о дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они |
| и подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он |
| оћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> |
| ем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шап |
| , стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опш |
| } Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Има |
| ли.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ак |
| е београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану |
| оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако р |
| м столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мит |
| латном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као к |
| овина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, прелива |
| х и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина бли |
| амо је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« |
| што одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред њего |
| >Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој зав |
| се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста о |
| довољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као с |
| а убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се мо |
| гачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али |
| коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, ок |
| ле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба |
| застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све сна |
| довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, ни |
| ек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на |
| Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p> |
| ома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, ал |
| ајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случа |
| догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да ови |
| концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа |
| гађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем рад |
| полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, шт |
| за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и |
| е прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад |
| укуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, |
| Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизве |
| И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бур |
| се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пија |
| се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица п |
| <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозо |
| десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескака |
| овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... |
| а је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са |
| </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се са |
| шено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не гов |
| p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погле |
| не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој |
| </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p> |
| ном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори |
| е. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе |
| /p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} |
| сање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муц |
| сту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсн |
| Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то п |
| укао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву п |
| човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушк |
| {S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и п |
| а и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав но |
| ће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" |
| грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потму |
| преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, в |
| вади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога пр |
| } Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је |
| ра има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; |
| а шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрез |
| од његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежу |
| цу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на во |
| н шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, к |
| е га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих в |
| , извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз |
| и на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за врем |
| он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарци |
| један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворен |
| <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова из |
| шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиж |
| м спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су |
| м, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно |
| де, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} |
| ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капе |
| Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо |
| у једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови |
| ва густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, |
| никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било е |
| га јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, |
| о се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је |
| али су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. |
| га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред ови |
| опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, |
| а мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свеште |
| е бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да проб |
| тко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дрш |
| ку да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сам |
| <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и пот |
| он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив |
| се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје дру |
| твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чу |
| тио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али не |
| одједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш |
| истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли в |
| смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам |
| у од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... |
| се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сет |
| ла по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштин |
| смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </ |
| се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и |
| ена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих обл |
| та, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страш |
| трани собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартиј |
| ас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, |
| — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га |
| а ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у лив |
| !... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ |
| и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лиц |
| {S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, |
| ца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајду |
| јица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} |
| ка. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и |
| <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} |
| А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да |
| робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, п |
| кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми |
| тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнак |
| да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и ка |
| те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошт |
| а суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Н |
| кује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не б |
| како помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} |
| уше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо |
| ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — вич |
| је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО |
| а њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од |
| теме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— |
| што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом |
| низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду. |
| {S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слуш |
| канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше посл |
| положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је он |
| убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том |
| арије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не ра |
| шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби |
| млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препо |
| а гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно |
| , брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар ц |
| огао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа. |
| </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, |
| и пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да |
| </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у |
| ратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да зас |
| се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. |
| м Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања |
| пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. < |
| дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а не |
| .{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је сва |
| На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај с |
| гледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходни |
| им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он |
| рица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копал |
| аде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двој |
| за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S |
| Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш |
| веде човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и |
| чна радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необич |
| ећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </ |
| сад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође |
| ном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му ду |
| у, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S |
| ће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне ста |
| а га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад |
| ких морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на из |
| груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум |
| /p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или |
| p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му |
| пак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p |
| </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој |
| сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Р |
| стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказ |
| м...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то ј |
| оје исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он |
| ли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — зап |
| аде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово с |
| ста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу |
| е сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и кр |
| <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пус |
| ва. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô в |
| је било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако |
| посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — |
| ања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замоли |
| господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге о |
| ше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко сусе |
| све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгуби |
| себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад |
| ити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије и |
| ишта. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него ш |
| о нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође |
| ? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </ |
| у на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан |
| Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! о |
| урице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Ом |
| .{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станко |
| ној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одв |
| и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одм |
| {S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш |
| нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишља |
| не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које |
| куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. |
| ља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, пр |
| корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњани |
| ени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз |
| иће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, |
| необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала нај |
| аћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких |
| свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </ |
| вши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе с |
| ети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици неп |
| са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помилов |
| коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, |
| ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека |
| ви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо |
| Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} С |
| о ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба |
| ежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еласт |
| чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника... |
| , то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од пох |
| у, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло |
| има тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... < |
| е; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p |
| Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једност |
| ов...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је д |
| том. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете |
| оплина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно |
| ли-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Как |
| нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрач |
| Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да |
| узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као |
| {S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као |
| срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам |
| од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шиб |
| м по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваш |
| ше на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мр |
| ејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и н |
| рдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљи |
| аса, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{ |
| ас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p> |
| ране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном за |
| е, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том г |
| ији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му |
| се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара |
| ки неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слоб |
| ишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за куку |
| љи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви ш |
| се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва |
| , нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где |
| о душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, |
| м плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му зг |
| нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, реко |
| Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смех |
| в картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад ј |
| м више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени пот |
| ра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар оса |
| н од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној дв |
| еће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладова |
| </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не ра |
| а се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једна |
| дну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја |
| нчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> |
| ти...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа |
| крете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, о |
| по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко к |
| усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више |
| зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих до |
| старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као ис |
| ка. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа н |
| душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напо |
| јава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила ме |
| иже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустаја |
| и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрез |
| се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје |
| и за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад |
| Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, |
| и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у сво |
| </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </ |
| ху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беш |
| сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица ј |
| ено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика.. |
| венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по |
| резирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у ко |
| је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову |
| е од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се |
| да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чуј |
| ао у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако |
| вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше гл |
| p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити |
| неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати с |
| гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пи |
| едеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво. |
| рво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Но |
| наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће |
| уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало х |
| , те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово се |
| хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав |
| се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши н |
| под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, с |
| а преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком |
| , издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, гд |
| вач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> |
| Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана з |
| оје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — реч |
| а да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диж |
| ашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него |
| ести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете м |
| вој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p> |
| и! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају |
| </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што |
| ла или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубљ |
| му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако |
| вештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — С |
| ије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу |
| p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њи |
| а плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи |
| лашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на па |
| лу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? |
| аписом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовит |
| е к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни |
| су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега |
| о, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез прогов |
| урице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одб |
| јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста д |
| ио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се |
| чи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те |
| е не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ з |
| јој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче руча |
| — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа |
| ам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити |
| ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се м |
| ије се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а к |
| ар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и ц |
| куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи |
| лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге |
| а са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, ал |
| : </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђ |
| га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гу |
| Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе |
| трају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него |
| ах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које |
| ици, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред |
| тим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду н |
| емогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отр |
| у и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су с |
| е пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички |
| , умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и н |
| уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли. |
| врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: д |
| ајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може |
| моћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се са |
| шко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p |
| ти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} |
| а да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није та |
| аилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући |
| ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} П |
| и изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало |
| и жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на к |
| правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{ |
| с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који |
| орбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли |
| /p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику м |
| и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га |
| а гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту |
| чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па |
| И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> |
| манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити бе |
| ак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пре |
| е тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао |
| аше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> < |
| авали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристат |
| едела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни |
| о убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за ње |
| узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, д |
| кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унао |
| ели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је он |
| мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свешт |
| на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И |
| е госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђу |
| p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта вел |
| чин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу сток |
| и, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се ниј |
| амети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад |
| а што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи |
| Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број |
| Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. |
| .{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки |
| ласје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с |
| а њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор |
| ку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, |
| ише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А н |
| .{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— |
| > <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону ме |
| ине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што па |
| бивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколик |
| ше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико мину |
| p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад до |
| т фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који |
| /p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под |
| е к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњск |
| и главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могл |
| баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето д |
| икну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји |
| ред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес |
| p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста с |
| које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред к |
| а седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се |
| } У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколи |
| но бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану и |
| ких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажа |
| удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, |
| остојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} |
| и подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, из |
| да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пр |
| њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала |
| ј палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око |
| озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више о |
| , у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнеми |
| ије наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавит |
| ледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад стане |
| е јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па на |
| ре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца |
| А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? |
| па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, |
| да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— |
| насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше т |
| и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да |
| ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, о |
| еш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе |
| ођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај пос |
| ко.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} |
| вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху д |
| ве путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче и |
| S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. |
| ослао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која |
| оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би |
| ад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда. |
| ам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече п |
| десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи тра |
| еш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, исти |
| је с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су |
| штву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дв |
| да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, |
| д дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену |
| ар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{ |
| који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га |
| <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, |
| ји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепен |
| е Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само пр |
| за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{ |
| /p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и шт |
| н био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по |
| {S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971 |
| е он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Т |
| у по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше др |
| о ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се пр |
| и о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Ра |
| {S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све леп |
| Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да |
| то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе |
| , ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам под |
| прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да из |
| љиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, и |
| сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, |
| и, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— За |
| За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити |
| да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици |
| у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — ре |
| опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по |
| савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљо |
| ече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било ч |
| ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге под |
| а места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изи |
| искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштр |
| и... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празни |
| /p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају |
| беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуца |
| сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p> |
| а над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... |
| Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Б |
| у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизги |
| ом, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спрове |
| и Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не мо |
| о да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос пр |
| чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном дев |
| ромуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја с |
| ћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за пар |
| положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш |
| сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!.. |
| себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </ |
| <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дво |
| ићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила... |
| у! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кук |
| /p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг |
| е да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде |
| {S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече |
| ик, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми |
| опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити |
| Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, |
| S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори в |
| шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му д |
| шчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, п |
| двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које |
| атељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити |
| Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба |
| ли Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је доса |
| , не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него зн |
| куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедер |
| се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе |
| у се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи |
| «.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да |
| </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, |
| <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. |
| округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро |
| тотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запи |
| пет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да с |
| чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му |
| ослао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прођ |
| а срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозн |
| тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп |
| — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти |
| уја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га |
| и потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чик |
| требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} |
| а и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу дола |
| реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву. |
| те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </ |
| с мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти пра |
| могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукур |
| јо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она по |
| ше да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пази |
| збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... |
| релом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо |
| ле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рек |
| да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењ |
| C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује |
| >— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> |
| на, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који ј |
| пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с ки |
| аливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да |
| само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а |
| рах, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедерев |
| ени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио |
| дина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гран |
| танка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се |
| е осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели и |
| а пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се |
| ута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим н |
| шом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што |
| _C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растур |
| После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки с |
| и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој ку |
| ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога |
| а идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгле |
| Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да ни |
| у кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључк |
| довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до кра |
| ратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те |
| и како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњ |
| о, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— |
| говора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у |
| лазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао |
| а твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, |
| о, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, к |
| а начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет |
| тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div ty |
| дборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу |
| боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па |
| и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне пе |
| ве везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад ви |
| врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквени |
| а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен п |
| ко све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не |
| ро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, |
| у мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу |
| з покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздан |
| ади виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. |
| ст...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добр |
| ајпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав вид |
| е руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одгов |
| к не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уц |
| /head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајду |
| откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мр |
| а ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, |
| p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p |
| еш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, |
| — Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађ |
| >— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </ |
| удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Ј |
| ше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи |
| да црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше п |
| ад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као |
| сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из |
| мо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем |
| дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само |
| а њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без теб |
| ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вре |
| хом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... |
| ије, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... |
| ко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошан |
| ово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, |
| штине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> |
| у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко |
| глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практ |
| на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно прет |
| се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? |
| одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и |
| ne unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, |
| C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђур |
| д бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топл |
| огледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га |
| ри да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Мор |
| хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вер |
| стегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извад |
| Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце |
| слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговор |
| Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво к |
| а проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да с |
| је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту |
| руги за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се ка |
| н у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа |
| пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} |
| е утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S |
| се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово |
| ц.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се |
| ... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{ |
| ан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} |
| ђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— |
| > <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији мома |
| ити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би мога |
| ов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, |
| помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. |
| ези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="ch |
| , па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не |
| ше Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> |
| ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S |
| и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. < |
| је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамд |
| на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст. |
| ко су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је ви |
| лона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уц |
| н изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! |
| е у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну |
| S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико мом |
| ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи и |
| одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му о |
| послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А ш |
| бично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке |
| <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је пови |
| ту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их |
| охарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поруч |
| остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> |
| . </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, д |
| м — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео с |
| другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слобод |
| оре лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ал |
| и му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одре |
| у, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p> |
| P18971_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленович |
| , куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по ј |
| кавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. |
| .. баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, пог |
| удова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као уб |
| о отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми |
| и зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} |
| знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему позна |
| наш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само |
| ња и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним сел |
| отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... |
| е зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она ти |
| ml:id="SRP18971_C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на |
| ћ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из |
| кар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши с |
| а је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савлада |
| колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, |
| а слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо с |
| тинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену |
| да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама вошта |
| де да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и м |
| гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{ |
| изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окр |
| ичајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица с |
| наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p> |
| тари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им разда |
| наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вуј |
| и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђуриц |
| из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу |
| знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка гл |
| лећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку |
| ва, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован |
| Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је |
| ја би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S |
| рикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао |
| учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јан |
| калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало |
| н, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник пол |
| амога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слик |
| , тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка |
| речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то |
| , па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чи |
| о к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он и |
| здао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, |
| а њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје там |
| буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, |
| најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га |
| пом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, пром |
| али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, п |
| али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никак |
| ожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом |
| ио на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај |
| атим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину |
| м вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим са |
| че време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div |
| а испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! < |
| таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке |
| пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> |
| као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверств |
| ани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, вид |
| у погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи |
| запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити |
| це.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диж |
| д сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p |
| <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређан |
| он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узб |
| мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта |
| се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: |
| да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то |
| ј познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за трену |
| мо што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се ра |
| да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће |
| ио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и |
| а нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у |
| зати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p> |
| ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли |
| иљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и |
| оверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред с |
| ти.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде |
| да... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разгов |
| е упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} |
| — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стад |
| о сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад о |
| уд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца |
| т папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по ј |
| /p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> |
| о стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели |
| омени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на с |
| о згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде о |
| адована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{ |
| чекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дан |
| тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замје |
| видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на т |
| се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, ј |
| поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, б |
| м ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми |
| аста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре |
| сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у |
| и снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не в |
| али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> < |
| девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго |
| ничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{ |
| о слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако с |
| ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и ре |
| а остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што с |
| . — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговор |
| аде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како |
| а, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косо |
| сле... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека |
| ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да |
| {S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше ви |
| веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни поглед |
| .{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он |
| откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из |
| први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе |
| нај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је |
| рица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку осо |
| олико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечн |
| да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; |
| ка, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине |
| кноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један |
| сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... ш |
| а обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зл |
| ом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош |
| дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину |
| му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да |
| анџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с ко |
| несе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Ву |
| еома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама |
| и по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге |
| ...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се п |
| ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не з |
| у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур |
| } Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђ |
| е Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави м |
| а лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајк |
| у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се |
| за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само |
| године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не дон |
| репеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље |
| га, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у оп |
| стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза о |
| VI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим д |
| а се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он |
| се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна бе |
| де да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која |
| вет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он дом |
| ђутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље. |
| се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придоб |
| дмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку |
| танка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њег |
| Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном ре |
| ред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишл |
| ајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњ |
| је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога |
| х очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. |
| авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он |
| урица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застр |
| рвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која и |
| ром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа о |
| у прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро з |
| ретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га изда |
| м кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди с |
| нако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао |
| /p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чуј |
| адите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отп |
| ећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Ос |
| p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђу |
| сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом сед |
| е до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с ј |
| ао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврат |
| врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте |
| вољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он |
| е се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка |
| ема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па о |
| <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадош |
| од једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, |
| стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди он |
| урица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде |
| бости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на ње |
| вце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до огр |
| ом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова |
| од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој |
| акође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђ |
| о опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве п |
| јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад |
| ваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{ |
| вам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да н |
| раво.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} |
| чи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по |
| Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по |
| } Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао п |
| други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао ка |
| пшту (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и |
| све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом |
| о, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама |
| , не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не мо |
| ..{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} |
| е...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матор |
| секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је треб |
| доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, |
| смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p |
| и пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да с |
| >После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обр |
| е на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да с |
| ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више ост |
| у били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био доб |
| де у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћ |
| евојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Н |
| /p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што |
| зи... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога |
| за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаш |
| ml:id="SRP18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично з |
| кривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи |
| </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топо |
| а, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке гу |
| к да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сети |
| и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само |
| t="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које и |
| ога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је |
| а Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће |
| .{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оно |
| .{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, |
| Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, |
| ...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, |
| опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, п |
| ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, п |
| Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p |
| Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у се |
| е планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани |
| јем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од |
| , по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овог |
| анама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињ |
| опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из |
| ише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пант |
| ориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико ра |
| ти из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере ве |
| еди се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле |
| те да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гор |
| ом, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као м |
| а прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} С |
| се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму к |
| путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде н |
| роје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином |
| о, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође |
| и страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, с |
| заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се |
| чеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — |
| ва глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S |
| и је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} |
| замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, ви |
| они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече о |
| цана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, |
| њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} |
| јне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљен |
| раше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени |
| тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се мо |
| м крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше |
| Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{ |
| ећ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брз |
| јажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од неког |
| ута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, |
| чић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним краје |
| прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак |
| е није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </ |
| .{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде р |
| у Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређ |
| се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам |
| уло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ри |
| ди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу б |
| има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у |
| ише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лак |
| мо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га |
| лужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? |
| моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори |
| де она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пан |
| још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут ве |
| току.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топо |
| анка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође |
| > <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. < |
| иђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, |
| ку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на к |
| воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један т |
| S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, |
| врате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио |
| ком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица |
| иво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази до |
| утницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо п |
| и више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло |
| и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те |
| се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их н |
| иш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да |
| марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, |
| аче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је б |
| згреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода |
| јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху прав |
| глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану кос |
| и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега с |
| рана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни |
| сле оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири |
| се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда поја |
| ад Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по с |
| ј истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за послед |
| а утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непа |
| } Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, н |
| у, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене иш |
| тави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у |
| а којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </ |
| : комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, |
| учи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено |
| а свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још и |
| : »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо |
| потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући |
| увши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје де |
| .{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше о |
| нда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Теш |
| — Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си |
| те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учини |
| тише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снах |
| ако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напре |
| што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извес |
| мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Зн |
| о ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми |
| анизованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у |
| , сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове ул |
| и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео р |
| да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, |
| Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који |
| ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован |
| били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви |
| паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми треб |
| несење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом |
| и и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. |
| ече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p |
| као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, |
| ица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљен |
| адаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла ум |
| држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три |
| к глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ак |
| последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смра |
| одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су |
| кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели. |
| >— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, |
| дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја |
| је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад |
| толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> |
| днога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, |
| раво.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики |
| и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и весе |
| ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса |
| а положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се он |
| S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ |
| — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијук |
| уму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За |
| анка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стад |
| Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не зн |
| сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... |
| и врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрча |
| </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти по |
| еда, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме наниша |
| првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од с |
| »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток... |
| рчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ног |
| руштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима |
| ном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати чов |
| по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> < |
| а, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, м |
| — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себ |
| p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масн |
| пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком пор |
| ече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с |
| корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се |
| — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; н |
| е видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудњ |
| ман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бо |
| се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољо |
| и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно |
| апред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с |
| е чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскида |
| у од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> |
| леда кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, |
| /p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет |
| .{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. |
| како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. |
| а ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући н |
| о хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђур |
| } Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучн |
| ити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — о |
| ко би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Нови |
| p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми |
| ени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах з |
| p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати С |
| S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, ј |
| а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после в |
| се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после о |
| погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне ил |
| рао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне |
| газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест |
| ди.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S |
| в да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И п |
| а свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да нап |
| ваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога висок |
| иш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији |
| S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш шт |
| бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они |
| он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шу |
| ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке |
| привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је са |
| је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. |
| свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се |
| ачином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо |
| C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре д |
| жи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више |
| пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на св |
| ку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај |
| бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да |
| е знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ст |
| ead> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадо |
| сте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али |
| лочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и о |
| ена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. |
| обратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p |
| , али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборав |
| о извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није |
| } Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти т |
| пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај |
| видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и ни |
| а би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!.. |
| елика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је |
| > <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад ви |
| ...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше у |
| Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше р |
| исар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! |
| на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко ов |
| и пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у њ |
| да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У |
| , а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на ле |
| во ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, |
| егови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{ |
| цу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </ |
| прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на п |
| је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> |
| . </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшн |
| га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к пој |
| Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход дон |
| тпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија пот |
| ћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли |
| с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш |
| ну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласо |
| веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... вел |
| /p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа |
| у новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти |
| </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти ме |
| ри трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук? |
| очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се |
| тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, т |
| ај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знад |
| ене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади |
| ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушн |
| </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком |
| аже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ак |
| ик. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми |
| сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. |
| ...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених |
| окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео |
| ао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плах |
| тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жељ |
| Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, |
| Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикн |
| >Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га |
| му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је |
| би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми |
| сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девој |
| же онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истог |
| н ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да |
| може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му |
| момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигд |
| овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капета |
| уство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад |
| опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим |
| нађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али |
| , — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, к |
| Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећ |
| га Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми |
| е на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега м |
| рника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђу |
| то је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му ота |
| и је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљал |
| фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом рук |
| p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> |
| она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запит |
| /p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажит |
| ога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на располо |
| а умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да |
| ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да вид |
| ладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђу |
| ру и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, р |
| у за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се |
| чи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си |
| ан пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који |
| ено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку с |
| девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које с |
| редао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред |
| у људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази |
| онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, по |
| таде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, |
| а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се |
| је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђури |
| <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља |
| ј засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем збо |
| терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар |
| ако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, гово |
| а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко |
| немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да |
| пис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о |
| е још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одгов |
| да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њег |
| редила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четв |
| том.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, д |
| то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер ов |
| А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто |
| ма никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш и |
| нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и по |
| >Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из б |
| н се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно |
| о важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркну |
| потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> |
| да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад |
| ликим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти н |
| и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на м |
| е дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме изда |
| он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке |
| га дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... |
| ву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчи |
| дука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците |
| кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишт |
| о не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад |
| поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније зн |
| зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, ок |
| не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p |
| ини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слоб |
| ти.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили.. |
| /p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — |
| ају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајд |
| Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ак |
| отово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном |
| рећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од кава |
| а реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пр |
| .{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу остав |
| е ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти |
| Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш |
| оплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и |
| говарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми исп |
| атку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а о |
| казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над |
| ти што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> < |
| . </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте наза |
| </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисци |
| ла ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону |
| кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео злат |
| . — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица |
| о малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обр |
| да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, им |
| мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој. |
| е му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те |
| дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући |
| иморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничег |
| >У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да с |
| ем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну ру |
| стина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици вео |
| ога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом |
| латимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз |
| и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и у |
| ећ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, п |
| псу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не мога |
| и, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, н |
| а бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, п |
| ро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> < |
| е постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше |
| ета пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање |
| негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуш |
| сли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје к |
| е мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што |
| пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде |
| >— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису |
| <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остав |
| куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необ |
| онуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и |
| теху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — |
| /p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јав |
| ној гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, |
| тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за |
| тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица п |
| премао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Коп |
| и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу би |
| м, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш |
| то ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </ |
| омандовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуриша |
| тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а |
| плаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и ж |
| ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и и |
| о бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед зау |
| у да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Б |
| епрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што др |
| ђе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полута |
| оји мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је св |
| планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у ово |
| , с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се |
| смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Шт |
| дговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта |
| нога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога |
| да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се |
| вољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Па |
| имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао |
| тајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да на |
| што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осе |
| во. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, |
| ваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! |
| м? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мора |
| и још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — од |
| е да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није с |
| се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи |
| је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} |
| згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао у |
| , он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, госпо |
| де, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње па |
| {S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, |
| зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са д |
| итељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где |
| « То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} С |
| право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то пот |
| ик, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше с |
| , не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне |
| замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и |
| ро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред |
| и пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђури |
| а сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што |
| и пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погл |
| дговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран са |
| знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд т |
| ш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пр |
| развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, к |
| а чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила |
| тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало |
| е шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још ко |
| ећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослуш |
| цу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да пр |
| уца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, |
| и, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једн |
| урђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна кра |
| >Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да ра |
| мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли дос |
| у ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, ос |
| ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. |
| пази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше |
| у Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш у |
| е морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још |
| као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са д |
| неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти |
| p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{ |
| есту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, |
| вим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је |
| >Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичк |
| састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к |
| рчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши |
| а говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди на |
| {S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као |
| </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Н |
| Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечер |
| рете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом |
| ђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да |
| увеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{ |
| ево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косо |
| етети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S |
| овара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; с |
| Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи ни |
| </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: < |
| свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милути |
| ага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово |
| е се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху пр |
| синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те |
| е новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по наш |
| му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета |
| која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба |
| че руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слам |
| се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од ње |
| што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад |
| гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају п |
| окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, В |
| ди јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрип |
| ња сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јо |
| е чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{ |
| рави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му |
| ато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмур |
| половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш. |
| оштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с |
| После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње к |
| панци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свиње |
| први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, н |
| на.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза |
| ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд |
| у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром |
| и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и са |
| ога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На ис |
| ише потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. |
| тављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница |
| ма, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, |
| уморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} |
| ме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна |
| ције нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за пом |
| о зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живе |
| ила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија рад |
| има, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо |
| иним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао |
| Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да |
| го један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловиц |
| уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као ве |
| да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи дога |
| равља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да к |
| ећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па ш |
| из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда |
| } Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо |
| леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају |
| викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Мил |
| се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — |
| и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} |
| Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад |
| рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жив |
| адна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и |
| удска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њ |
| Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештен |
| траха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад |
| грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} |
| него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити |
| сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђур |
| ају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па уми |
| њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђури |
| то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми |
| из поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њ |
| ченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је упра |
| као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се |
| о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, усле |
| и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана шир |
| во к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за о |
| та велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити |
| има ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могош |
| ло.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— |
| игну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њи |
| одмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и |
| ошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају |
| . </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Нем |
| хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти с |
| м варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али |
| дизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору |
| к, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад |
| јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој |
| да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, н |
| дираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред |
| стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога |
| хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијац |
| <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли за |
| еру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се |
| хну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће |
| а свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, |
| у је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси |
| Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину |
| платићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове кућ |
| стина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце сте |
| си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} |
| е на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да |
| жише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према |
| А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму |
| ах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледа |
| осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући |
| p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу к |
| рити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже |
| х, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у |
| толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за к |
| леди, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се н |
| га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове виш |
| xml:id="SRP18971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстонош |
| ml:id="SRP18971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слоб |
| ље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само |
| лих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећа |
| годити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше |
| сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак |
| огледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за б |
| пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи |
| </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким жив |
| ; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — њег |
| ш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро у |
| p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добр |
| оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништ |
| мина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрач |
| дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају |
| ће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити кра |
| да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: |
| од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> |
| и смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорч |
| ожемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да |
| о је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ић |
| лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих |
| вим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити |
| — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све |
| упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздв |
| на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не |
| осла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном с |
| икако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је |
| .{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је |
| мисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде |
| једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, |
| се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> < |
| ађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чи |
| о склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Срет |
| чи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју. |
| пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препече |
| ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео |
| љао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ |
| ати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, |
| бразе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадн |
| } Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — |
| хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, вол |
| за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћи |
| ини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких ра |
| ћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је до |
| удио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он с |
| д колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, је |
| .{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Сва |
| се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га ода |
| на о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен с |
| с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђуриц |
| пред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте панду |
| хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} |
| и речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завит |
| — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села и |
| } А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После |
| ћи на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p |
| е на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја в |
| — Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, п |
| ападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђ |
| истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је т |
| сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест г |
| тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јут |
| познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће изврш |
| — Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако |
| ујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да о |
| воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро м |
| манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распит |
| се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </ |
| ла до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу |
| ече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, |
| ре не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешк |
| ари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само тр |
| ући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утр |
| з брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац з |
| на крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, |
| /p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, ш |
| ћи прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет дад |
| Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капет |
| онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чу |
| коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јур |
| вши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чул |
| трагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац |
| ица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све |
| . </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам |
| овори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само јо |
| и у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p |
| ико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, |
| устим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, н |
| ојасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра |
| ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу |
| и сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, п |
| на Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким р |
| и видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знај |
| p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S |
| напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који |
| е! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушча |
| еизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, |
| прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни г |
| груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрт |
| ти, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо заса |
| ! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да |
| сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу |
| ер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђуриц |
| рећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече |
| нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} К |
| ром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећ |
| p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички к |
| више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— |
| у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио |
| а, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте млад |
| ном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p> |
| искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искриви |
| лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на гру |
| чи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајду |
| ица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> |
| ности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густ |
| по осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} |
| p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражах |
| тавио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> |
| Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Так |
| и у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необич |
| </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p |
| а спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Д |
| дети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| овао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у друго |
| еше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </ |
| секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Па |
| > <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима |
| {S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, |
| му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све |
| бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у меха |
| овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. |
| рће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши к |
| код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измака |
| <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је з |
| нцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, |
| ти, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђури |
| ке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, г |
| а са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога |
| <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијен |
| д, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога в |
| их једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, |
| е доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен д |
| азао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњеви |
| и не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? |
| ња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, т |
| ади.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} До |
| а срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништ |
| лији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаг |
| ња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и раз |
| ењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу кр |
| и Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори г |
| мисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу |
| p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, |
| <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порож |
| же се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, |
| стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Заглед |
| и неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Нов |
| д дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он |
| чима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже |
| Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га дов |
| е.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица |
| ашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци |
| пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју слам |
| се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисл |
| вога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, |
| поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да |
| иком, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази раз |
| ућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то |
| сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица |
| право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху |
| а.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши |
| главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагоревах |
| огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да |
| станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата |
| ! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци |
| и ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу ха |
| о.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запит |
| е ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, у |
| му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и пош |
| Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на дв |
| </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну |
| . </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну |
| ћи се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} По |
| у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не |
| до да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, |
| ле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху |
| утито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да с |
| јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по |
| . </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора |
| е мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весел |
| а задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, за |
| уку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два |
| сле онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан пре |
| му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> |
| о тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој |
| и би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема |
| младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенче |
| а се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p> |
| мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој |
| лаве, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{ |
| о и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вам |
| аше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта |
| у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и ша |
| , а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— |
| почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, |
| Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Об |
| лудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон |
| чи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. < |
| лушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био |
| аму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И |
| так кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, заста |
| рима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну |
| уково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла ми |
| , већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све |
| мен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад б |
| ође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га та |
| и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну |
| ој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за |
| рукчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... от |
| час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи |
| еволвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, кој |
| ...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака |
| руги свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђуриц |
| .{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од |
| азна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старц |
| у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зн |
| о лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је |
| и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у дол |
| S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо |
| аше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су |
| »Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се вр |
| мири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он о |
| — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку з |
| ро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S |
| цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше |
| алила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико |
| } Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлач |
| а тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи њего |
| писом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посм |
| и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што |
| док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да |
| ... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаш |
| му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га оп |
| е неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало за |
| је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад |
| беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима. |
| аше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одми |
| а њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као чове |
| ни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше ов |
| ћи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, пар |
| путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у |
| новни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; |
| све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Ник |
| да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Н |
| пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад |
| и дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад дожи |
| леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прес |
| . </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, забора |
| се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излет |
| нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се |
| чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, ка |
| ла, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — по |
| њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и |
| м особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> |
| стаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у соб |
| е у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, ко |
| по? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да |
| х обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе |
| отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не пл |
| утем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у за |
| дадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља ка |
| ам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд о |
| де са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — ре |
| чнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где |
| Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p> |
| м, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро ч |
| ано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, |
| да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништ |
| е погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пу |
| вуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде |
| .{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемел |
| а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ молов |
| ри за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type |
| о, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о с |
| } И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, |
| е.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Та |
| иров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим |
| и већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном ру |
| рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозор |
| извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете с |
| они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p> |
| днога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацел |
| же! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Гд |
| Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђ |
| , услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога п |
| дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући |
| тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборав |
| обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, дево |
| > <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне |
| — Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>П |
| оја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како |
| ошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. |
| да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, |
| о да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном |
| у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватре |
| овори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{ |
| у...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га у |
| </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, нала |
| аћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу |
| и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварат |
| згледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— |
| привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пре |
| } Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S |
| је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча п |
| један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грех |
| и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p |
| ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми. |
| ца весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да по |
| не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p |
| Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чек |
| себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ |
| игрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да |
| говарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би |
| енченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на |
| ама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим |
| вно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још |
| . </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </ |
| и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало |
| оз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; |
| стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једни |
| ра бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цвет |
| близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чи |
| јом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какв |
| е после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао н |
| вској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарад |
| ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала |
| сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респект |
| аше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој |
| удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се мо |
| ично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свег |
| ође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и ог |
| нужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко позн |
| оста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину |
| ту, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од |
| осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и неми |
| лико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из зас |
| њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтави |
| ји су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли |
| и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозб |
| е забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једн |
| гоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која |
| ци оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламен |
| ао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на та |
| {S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему |
| ом уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шушт |
| путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вер |
| онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочи |
| иво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на у |
| Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи сно |
| чије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охоло |
| <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако м |
| рици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз |
| екујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, |
| е би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S |
| е му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељач |
| >— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— |
| еш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташ |
| им у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. |
| Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Л |
| осподине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам |
| а глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. |
| ти... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица ј |
| љујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ва |
| ... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. |
| емој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>.. |
| ти, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} |
| , где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а |
| Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да с |
| ... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апс |
| октори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Слав |
| тава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зин |
| м њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио |
| чним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шт |
| е источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи ор |
| ојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке |
| ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не |
| ећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досади |
| е...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} З |
| S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од жи |
| кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, |
| но друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте... |
| и помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осет |
| ене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одгово |
| ијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћн |
| , досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли |
| ра јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — |
| по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њ |
| !.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву |
| насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гаж |
| вљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спа |
| д становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукн |
| екô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо |
| м леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога п |
| јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту не |
| пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучн |
| ца је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но |
| ху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада |
| а, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; збо |
| опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, не |
| урици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима |
| морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек |
| з кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то |
| брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа руп |
| але веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га ј |
| еса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скр |
| Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама |
| авом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква си |
| ? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они |
| хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> |
| а је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ног |
| био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на |
| волвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којим |
| ад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, |
| сти.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто ч |
| неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видев |
| прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако бли |
| а, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на њ |
| о место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их |
| а туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под ј |
| зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђури |
| ћи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећ |
| дзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стад |
| еда њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, сам |
| к осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело |
| еко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише о |
| рча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се |
| ка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се |
| е истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — за |
| њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то |
| мо да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стаја |
| њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је |
| огледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— |
| над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да |
| дговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Л |
| ехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори |
| ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, |
| омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А |
| ља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и |
| але? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не м |
| о Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види |
| сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше |
| а се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, |
| вориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спуст |
| е могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би |
| е пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, |
| он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим к |
| шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се ми |
| ницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хла |
| че! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за |
| теде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не зво |
| — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће б |
| уги. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви.. |
| знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна је |
| да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем |
| антовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драго |
| у окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> |
| аш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за од |
| , нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! |
| одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, ниј |
| ше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погле |
| адницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помал |
| опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже |
| голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се за |
| !...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се |
| а има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нак |
| ете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S |
| рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које |
| говори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу пор |
| е на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њ |
| мим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осме |
| p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом |
| а на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната |
| вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у с |
| агрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало |
| израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, |
| , па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле |
| блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто |
| но изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљиц |
| ала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том пот |
| чком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бур |
| чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разго |
| етан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарм |
| ач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес |
| кривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, |
| ну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мириш |
| појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт ч |
| х к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жан |
| оји им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад извр |
| гова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{ |
| аста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте |
| чи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше насло |
| је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне к |
| више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} |
| амести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једн |
| полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> |
| ице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека б |
| есне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сир |
| ега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, |
| урица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне знача |
| ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена |
| е оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, кој |
| , али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> |
| е могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђ |
| да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — ви |
| , море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли п |
| нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два |
| , држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним бр |
| одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не сме |
| угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху |
| снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к |
| ешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини |
| к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — позд |
| вих савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и у |
| к буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: |
| едном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од |
| одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застај |
| ри му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном |
| урица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз |
| ушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи упл |
| а сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар |
| лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никак |
| куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за ј |
| платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко |
| челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> < |
| дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад мора |
| ске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около |
| е сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за |
| у. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разгов |
| о веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обм |
| испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим |
| о мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта |
| још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше |
| ескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој н |
| у себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоод |
| па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, нег |
| лануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже |
| гледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно мог |
| осаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се |
| срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> < |
| необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, по |
| на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да с |
| {S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раз |
| .{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари.. |
| умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадиј |
| труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. |
| чак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали |
| на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик п |
| поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, В |
| ћи се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над прова |
| исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Св |
| у пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реко |
| чи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе |
| е свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица |
| е могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које |
| ким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о |
| пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> < |
| , обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на по |
| и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак о |
| } Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само о |
| по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p |
| ати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица с |
| наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегај |
| и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једна |
| иви!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к |
| уштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни |
| рце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: |
| <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове зл |
| ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену ње |
| во, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пр |
| вео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обр |
| околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту |
| ише њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад |
| е цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли |
| за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Кој |
| која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући |
| ром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци гу |
| ог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те |
| p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних в |
| и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина |
| да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, |
| амо се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} М |
| едно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће он |
| ц га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњ |
| до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пр |
| о уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с који |
| танка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га пит |
| о му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? < |
| p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друг |
| амршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта о |
| а леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је в |
| гу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пр |
| риродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуру |
| сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скром |
| озналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бит |
| /p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и о |
| , где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и к |
| злеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли |
| сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разг |
| ишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израст |
| ну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над сте |
| заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, ж |
| сну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са не |
| еније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разн |
| се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Ми |
| ... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истр |
| и сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио |
| т на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути |
| у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима с |
| и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисн |
| ли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега |
| А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и |
| лаве ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брат |
| их догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други по |
| ао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештени |
| а неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се |
| .{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је д |
| S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек на |
| Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше кора |
| ири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тр |
| да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће са |
| ко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— М |
| непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотек |
| ога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похар |
| И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} |
| /head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи |
| о прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд т |
| е такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као |
| у главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим |
| све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни |
| рете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се |
| обуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси |
| и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више |
| ловно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколи |
| тору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поло |
| и?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му п |
| коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђ |
| ом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила и |
| .{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Стан |
| ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, |
| Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод |
| авио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, |
| само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачун |
| д овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштр |
| а беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше он |
| ачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ов |
| која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове ре |
| ицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необич |
| асови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се |
| забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухв |
| слови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђу |
| војој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да ј |
| ити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се |
| беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи глед |
| о се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо |
| ети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај бл |
| а он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово |
| о како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе |
| светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и |
| рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоуз |
| ...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се |
| .{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он би |
| изу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњс |
| види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и |
| Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А ме |
| p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, к |
| који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене |
| . вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђур |
| ја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. |
| сети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, |
| енства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај с |
| пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси ч |
| грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Панто |
| .{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много виш |
| на намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му др |
| , онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, св |
| /p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с |
| како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође п |
| у мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашц |
| екања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике |
| е...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. |
| узе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита о |
| ма као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега прив |
| ј неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младост |
| .« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога |
| и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну јед |
| <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Ве |
| то је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећ |
| оћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу |
| је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А |
| > <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, к |
| нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о |
| ма лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, |
| главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа дв |
| све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није |
| ровидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од |
| много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми |
| } Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица |
| те Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован |
| ише не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђах |
| меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од не |
| рескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неки |
| одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече |
| колини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављен |
| ..{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у |
| цу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тих |
| ва...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра |
| дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која |
| ори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мо |
| ивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка са |
| едали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд т |
| е, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јев |
| погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... |
| .{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа |
| ла влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухи |
| врши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић |
| обољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Х |
| добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти с |
| урајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји бан |
| ца иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за |
| н, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен |
| } Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погле |
| »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; |
| љенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну |
| ела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си |
| — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутах |
| нажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито рит |
| нео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— |
| урица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешњ |
| црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благосло |
| ре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби |
| p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{ |
| он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Км |
| S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле |
| колико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац по |
| повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута л |
| е и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задо |
| да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхл |
| јата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p |
| ри, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си |
| се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и јо |
| им косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не мог |
| дарају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђав |
| ва однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али с |
| и дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође |
| p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вин |
| смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад |
| Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од наро |
| њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Т |
| >— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div typ |
| и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат |
| пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булумент |
| му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако рас |
| с људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их |
| <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао изр |
| ше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си |
| Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и с |
| илоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> |
| у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву деклама |
| само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — |
| еђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше |
| елу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пи |
| а затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се уна |
| е је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S |
| у се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{ |
| он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, т |
| им си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети |
| ше собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе з |
| воли су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна с |
| нутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у |
| у Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажен |
| село, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разу |
| ма на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђур |
| шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може... |
| Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај л |
| перене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, |
| на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а |
| ... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону обја |
| — Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, п |
| она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочек |
| орчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, с |
| амо да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом |
| е стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром в |
| а вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двоји |
| околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој н |
| погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно |
| послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима |
| послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо |
| наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са пот |
| дмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> |
| овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђур |
| вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не р |
| <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он |
| А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S |
| да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Ус |
| ута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, |
| з некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да в |
| е са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све |
| нављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— |
| ди слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какв |
| се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јо |
| — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти дру |
| ској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица п |
| ке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом. |
| а великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још син |
| омцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, |
| учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спр |
| упа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p |
| их опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— |
| Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем.. |
| чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне |
| ри?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да |
| ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако |
| већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура |
| и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица |
| ега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресу |
| сподине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлаф |
| ба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изи |
| знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача |
| о и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху р |
| њили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде вр |
| </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај |
| ојковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам. |
| а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су |
| а глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} |
| канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џеп |
| е опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у св |
| кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапр |
| ице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p |
| као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... св |
| .{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше ни |
| увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у ње |
| ступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S |
| све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми ова |
| чно и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичн |
| ега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше |
| осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} С |
| {S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар за |
| нути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — |
| тајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погле |
| се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и п |
| нахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се |
| ењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одрасл |
| оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — вик |
| да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не мож |
| ново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као шт |
| сови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> < |
| рним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта ко |
| ме Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећ |
| к сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пре |
| н, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради |
| а велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зн |
| ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и и |
| јим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, н |
| ову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није н |
| сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која с |
| ната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим |
| д нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узви |
| уди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Сви |
| Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала ј |
| сам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу |
| ви, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све |
| де, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>П |
| } Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се |
| S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женски |
| ној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче |
| н напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих велик |
| леде, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је сека |
| ље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну с |
| другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да л |
| а. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да |
| е; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтед |
| и...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да вид |
| непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: |
| .{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колик |
| н не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица |
| оглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави |
| у, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе |
| п, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како |
| курузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари |
| оња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, |
| .. — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и |
| устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два ду |
| Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> |
| а њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као у |
| револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли л |
| ано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чин |
| апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој |
| е Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, н |
| а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из гла |
| .{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у |
| ти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не м |
| вори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Мар |
| летку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се |
| да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— |
| могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> |
| <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живи |
| о, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Ко |
| ајпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је па |
| се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо по |
| тине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да |
| и. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели сви |
| да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и |
| се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикриј |
| у мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи д |
| и одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да при |
| т понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресућ |
| ачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак |
| амо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </ |
| велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p |
| м... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p> |
| дости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у |
| двало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не |
| им непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна |
| ећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред о |
| нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Мит |
| еко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушк |
| ад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му |
| ши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекн |
| натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из з |
| те напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаш |
| </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А |
| етње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од друг |
| } Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже ре |
| ох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S |
| Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише са |
| да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике т |
| ... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — |
| ука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштв |
| у девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодит |
| о рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали |
| лан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вуј |
| се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здр |
| викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме |
| оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништ |
| Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се |
| </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. < |
| довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је би |
| S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће |
| не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> |
| вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту и |
| денцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу |
| а домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка д |
| па дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срц |
| па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, п |
| </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— |
| етен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој та |
| смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} О |
| хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја п |
| у је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му ј |
| и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па ба |
| есту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— |
| доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... намести |
| ко пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пи |
| , ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једн |
| — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није дос |
| ке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој со |
| их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га |
| пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући |
| ше једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најра |
| ко се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човек |
| м. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на |
| или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесен |
| м... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где в |
| деш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: б |
| — Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и |
| И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на |
| а. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше |
| она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у м |
| поведа.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нис |
| <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> |
| тавши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши д |
| прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну |
| о с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек.. |
| ину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђ |
| и, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, |
| а ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одгово |
| . </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Н |
| и и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{ |
| седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста |
| је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима |
| је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по |
| id="SRP18971_C20"> <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају |
| је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затвор |
| брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја т |
| те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{ |
| сност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје по |
| тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се |
| мо све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и |
| да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озг |
| друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Ст |
| а писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи |
| Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} С |
| јици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их са |
| <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се |
| и, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само |
| еко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол.. |
| . </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Н |
| ецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Не |
| мо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме |
| је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Мару |
| у.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, |
| т зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући т |
| ре при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, зати |
| што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их! |
| е се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се вр |
| јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома о |
| длучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће |
| ед застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну она |
| пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не мож |
| му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао |
| S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га |
| е нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би |
| амоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово |
| одом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре |
| д тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он |
| _C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао |
| к, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необично |
| и је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше |
| {S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а е |
| ви, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{ |
| ође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се |
| ајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци... |
| е, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и се |
| и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на гор |
| цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> |
| бу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али |
| и, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да |
| </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у ово |
| ше и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечиво |
| , али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, от |
| ћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готов |
| вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грч |
| еној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама з |
| рица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао |
| у.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење |
| ђоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, |
| му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуз |
| воме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сеља |
| S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, |
| дредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господ |
| и тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твој |
| сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен |
| вде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одг |
| предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} |
| се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се из |
| p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се д |
| .{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђу |
| е све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где и |
| згледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> |
| ... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се о |
| ори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— |
| аред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изи |
| ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо |
| } Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгл |
| то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô |
| тим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце д |
| ица, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, бр |
| <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима оп |
| ок не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти |
| осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога ле |
| гима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га уб |
| амо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмех |
| во у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Г |
| се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се |
| и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што |
| ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе |
| тока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прек |
| Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} |
| и ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Бог |
| во рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — |
| ма, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не мож |
| е на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга |
| /p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине кора |
| е насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да |
| S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, |
| ну и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи цркве |
| решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите |
| доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} |
| ше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>О |
| и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђ |
| е из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не |
| скање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим |
| ли оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: у |
| о колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу со |
| горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p |
| м!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али т |
| .. — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p> |
| у га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брад |
| лу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се в |
| слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не |
| н Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се |
| , знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да м |
| био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ак |
| , вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и дад |
| ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђ |
| а, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да прис |
| , позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запи |
| ... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни |
| едну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће |
| у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћ |
| опљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху јед |
| хватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де |
| љ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који |
| и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, |
| ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму ср |
| зе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна ма |
| ећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносе |
| ја се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма ј |
| је су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је |
| > <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас |
| ашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој з |
| вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апот |
| тва духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам го |
| о живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, п |
| замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хра |
| сту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвави |
| ега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « |
| аве«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њ |
| кну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело сел |
| ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра |
| оја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се с |
| о се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџиј |
| раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже по |
| било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у с |
| . </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачу |
| вши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — реч |
| Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} |
| p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешћ |
| ли су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога д |
| аде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опрос |
| ки скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али са |
| ије знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет |
| ко, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и |
| га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла б |
| , али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је |
| љно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трча |
| и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако |
| држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! < |
| > <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим |
| p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за |
| да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али |
| е нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са |
| е ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо |
| а ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху мн |
| , врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, |
| огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из |
| . </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па ус |
| о изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборави |
| од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и |
| ише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, |
| накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напос |
| <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не |
| за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не забол |
| ати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше п |
| ml:id="SRP18971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица пост |
| овори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво |
| се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца |
| разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открић |
| осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све |
| <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели |
| што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је |
| танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, н |
| га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовч |
| н изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. |
| тес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи |
| му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, |
| </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћ |
| Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и |
| мештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, х |
| уче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуц |
| ори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одг |
| ше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, |
| о шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допира |
| ао у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне |
| </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, изв |
| ање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, |
| ма.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кро |
| тим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па к |
| се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га |
| о сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз |
| г с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати |
| пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од |
| тога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> |
| у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необ |
| обе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пен |
| ожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p |
| е, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну |
| биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> |
| здиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве с |
| </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба про |
| во на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бо |
| овео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему с |
| о је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запа |
| <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца |
| киде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у |
| , не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор |
| Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план нап |
| тране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим |
| . </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, д |
| S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу |
| .{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. |
| његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} |
| p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Ра |
| пу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо п |
| падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... к |
| кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зн |
| <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их н |
| . </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нек |
| росава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излет |
| ером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, ал |
| евши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је |
| удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и |
| обуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено диса |
| као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања про |
| тоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стад |
| хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклања |
| воје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — |
| цајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети го |
| Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се |
| ! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зач |
| ава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега пра |
| с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти т |
| ожај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Д |
| и, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестр |
| {S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пуш |
| у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два про |
| што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење |
| ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање |
| сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге г |
| ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зр |
| помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио.. |
| ог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и |
| ..« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде |
| е; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то |
| ош ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку с |
| твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Св |
| Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу. |
| >— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p> |
| м са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући г |
| њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о |
| > <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Ста |
| — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или |
| а иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да ј |
| ама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живе |
| м ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ из |
| очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред |
| /p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се сам |
| се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, |
| уги«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му |
| > <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, ју |
| мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Ма |
| , ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно... |
| а га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с п |
| ра бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд |
| едаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре и |
| оме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу |
| } Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би кр |
| му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном са |
| аше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо |
| ао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се |
| ј: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она |
| у и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... |
| <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’ва |
| <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је |
| вац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег |
| ad> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено |
| d="SRP18971_C23"> <head>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се |
| оже ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У теме |
| рисебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуч |
| гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и |
| и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако ж |
| p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди |
| који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </ |
| и један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан н |
| штише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека |
| } Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само |
| Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — р |
| еме, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновниц |
| егове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују о |
| рити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бу |
| е ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> < |
| — Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре |
| ли неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити сваш |
| што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњет |
| лео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може |
| р је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вај |
| .. није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене |
| ви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. < |
| де чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и ста |
| јо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати |
| им си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве м |
| </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш т |
| а мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућнос |
| ти, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </ |
| лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би ле |
| там нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разг |
| } Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лаг |
| шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе н |
| , па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. < |
| жа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p> |
| . </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини |
| да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p |
| <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, шт |
| жа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га од |
| ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто врем |
| та, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p> |
| и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и |
| е од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десет |
| дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не провед |
| сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад п |
| н онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде д |
| ешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињст |
| , чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи |
| — Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> < |
| а ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо |
| брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, |
| робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Мој |
| ? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! < |
| је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због |
| з које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што |
| у... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколи |
| Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се о |
| ар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, |
| а мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку |
| ет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер |
| ..{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се од |
| , а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога |
| е смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку |
| још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је о |
| а лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо с |
| узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах о |
| ога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситн |
| погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, кој |
| једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту |
| легне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи |
| оказа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за |
| арати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши |
| а прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју |
| е.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на о |
| >После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, |
| да послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, н |
| мендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај |
| шке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бег |
| <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, |
| знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и |
| ан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немо |
| ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као шт |
| ца гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно и |
| унчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по висок |
| ораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. |
| сара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још н |
| аше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет п |
| одно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, се |
| јао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, |
| е.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уокол |
| издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се |
| али свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше м |
| ио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђ |
| за горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и брегов |
| ни зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, |
| се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то |
| ерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к |
| ва провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво |
| за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господа |
| урбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и д |
| о осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} Пос |
| p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече о |
| би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{ |
| год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њ |
| ушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим |
| разноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се пре |
| али оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, |
| оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} |
| његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на |
| увено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим |
| , како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, |
| озничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространс |
| езе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи т |
| >Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на бор |
| онекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Пут |
| Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одб |
| могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око се |
| рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — |
| брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушком |
| </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исме |
| S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са |
| Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, |
| екô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледа |
| </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p |
| људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарав |
| је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да ј |
| ом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени |
| ромешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да |
| више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на к |
| ко је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа злико |
| по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S |
| некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче |
| то оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. < |
| Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробу |
| . </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да |
| нувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред |
| абрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си го |
| ати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао |
| мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је не |
| акав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине |
| да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони |
| ст и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљив |
| ем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га |
| , кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази |
| осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је |
| </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да иск |
| вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопр |
| олеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новиц |
| е око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукуруз |
| д није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи о |
| после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује пр |
| чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на |
| не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајни |
| у, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерн |
| размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. < |
| аха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, |
| а, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди |
| та и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је к |
| <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она про |
| вих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вуј |
| чаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни |
| то се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је м |
| нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с |
| о може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брат |
| редала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> < |
| гај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он |
| другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у |
| зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... д |
| о пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... |
| о тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати |
| ...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето |
| у их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без те |
| у, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, |
| ом ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то |
| абоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше |
| та у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа ра |
| е сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му п |
| ерају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљ |
| кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда. |
| жени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисл |
| ше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, |
| Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора |
| таше, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Ник |
| књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађ |
| де испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Е |
| — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ј |
| ила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вуни |
| ухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушо |
| зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нис |
| ене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета г |
| е ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није |
| поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десни |
| тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... |
| деницу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се т |
| е знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац уз |
| наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се |
| <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и ун |
| скочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веом |
| мо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један чов |
| , заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то |
| — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па с |
| } Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајд |
| на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} |
| ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, |
| ру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви |
| ошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а др |
| ну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе |
| ц. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, |
| и Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли |
| /p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, пог |
| ! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и ст |
| га Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча |
| заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо |
| м, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— |
| дброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој |
| и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из р |
| аци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену р |
| бро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако ран |
| {S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} З |
| , па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше упла |
| ија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник |
| а. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред |
| а не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у |
| леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једн |
| е покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да |
| лико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сун |
| — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе |
| ином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га с |
| апред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И |
| аву и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша ду |
| , не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми |
| ни, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! |
| чио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са |
| а. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, уз |
| ом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућута |
| ваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана |
| атише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохват |
| езали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак п |
| А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских плани |
| их речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} |
| уке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капета |
| > <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну о |
| ед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, |
| а с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака об |
| збија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? |
| високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватр |
| , као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И по |
| а да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненад |
| } Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар ок |
| .{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни |
| дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу |
| срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго |
| крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га в |
| , да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде |
| дну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио дру |
| ју. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— |
| , мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Св |
| тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и |
| други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме св |
| а распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до пол |
| власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један |
| гласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге |
| м у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и д |
| } По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила |
| жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем |
| — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио |
| } Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говора |
| је било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало |
| , а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хт |
| о да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> |
| лици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше там |
| неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници да |
| мшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута |
| ише и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врх |
| p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са |
| и о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица н |
| них бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и б |
| зире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гле |
| рунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!... |
| поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полут |
| ну у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда по |
| је је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може |
| и... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој |
| p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да б |
| право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — з |
| јбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима |
| , која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </ |
| , пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санка |
| елу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше |
| намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се д |
| ах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, |
| а да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад |
| задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да |
| ало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па |
| и ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Кос |
| руги, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> < |
| о ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, нео |
| ри очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете |
| он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове |
| } А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, |
| рата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли |
| дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се |
| >Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— О |
| дузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причин |
| укњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по |
| а ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ход |
| прича малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} И |
| {S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Г |
| вори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја м |
| и јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђу |
| е ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, а |
| оја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узви |
| ч и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до |
| а усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједног |
| га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p |
| ква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по оно |
| /p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се доми |
| : не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па |
| у: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с |
| ста! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да т |
| о нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких зл |
| је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} С |
| јурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да |
| и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у |
| рагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других кар |
| од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} |
| гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама з |
| ме.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламич |
| и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из р |
| /p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога |
| леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је |
| клона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај |
| право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« Т |
| ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружј |
| чи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на су |
| лолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радо |
| — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и са |
| ијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али виде |
| узе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе |
| -хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама |
| да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о ко |
| е уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, |
| заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не з |
| и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да ј |
| d="SRP18971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{ |
| ="SRP18971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« |
| ху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајт |
| ити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!.. |
| ест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, д |
| ро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу |
| Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и ст |
| ћ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим р |
| /p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је |
| ка, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове |
| гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — пр |
| проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја |
| ује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију.. |
| о пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав бук |
| ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш св |
| у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необичн |
| и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи |
| вима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније |
| роменио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што |
| кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницо |
| <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да п |
| знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко ка |
| озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу у |
| му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу |
| са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим |
| о!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— За |
| највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала дво |
| д те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило. |
| ла чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако ве |
| време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убада |
| опају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини спомени |
| једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угле |
| брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села. |
| ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјај |
| <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески п |
| а би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад |
| е и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана |
| скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који |
| дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше не |
| лу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по дру |
| необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љуб |
| гом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: |
| ху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасо |
| . </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види |
| етнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше з |
| p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери к |
| саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи |
| Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково |
| апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији |
| тову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан в |
| на појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важи |
| </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика у |
| сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја у |
| е.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце |
| ео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта |
| а глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} |
| и«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одгово |
| прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да |
| ресијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и |
| начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и о |
| рица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са поте |
| ланови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свег |
| тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинско |
| ле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, |
| Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије о |
| успех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напа |
| ше уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шум |
| завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!... |
| од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим нога |
| д милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле |
| премљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожур |
| пише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од |
| д Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понек |
| која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, |
| ле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чег |
| из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S |
| соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда |
| се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ни |
| нути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше та |
| оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђури |
| у је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет... |
| ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и не |
| о, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник |
| Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање се |
| журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци |
| ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} По |
| ренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаш |
| опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђ |
| сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, че |
| скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше полож |
| рити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојц |
| пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави.. |
| лаву из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распо |
| амо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које |
| њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само с |
| .{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он ка |
| ези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај и |
| шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде |
| ли заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваш |
| ама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ... |
| ола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном |
| ка из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих |
| трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочив |
| делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— |
| леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога т |
| {S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да н |
| рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> < |
| љу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{ |
| а, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разгово |
| и право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> < |
| } Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше си |
| саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други п |
| и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа н |
| в на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђу |
| ица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, с |
| Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и в |
| јући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу км |
| ку, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече |
| сед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, |
| тлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало во |
| ога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и на |
| ћи чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више |
| д прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више с |
| росава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где |
| оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже.. |
| овца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га |
| ...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветрови |
| тељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе |
| зоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на про |
| ара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му при |
| ко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> < |
| е сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати к |
| и пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан чо |
| а где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скач |
| на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога ст |
| знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку |
| према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је |
| ац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> |
| ом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови |
| ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није има |
| ни људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ма |
| све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, |
| ђу њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и |
| </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страно |
| ка, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица |
| прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове глав |
| олико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ ду |
| Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране |
| теше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, т |
| , на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али |
| за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, |
| змишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушко |
| јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи |
| све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он |
| ала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </ |
| ен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голо |
| у, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори |
| е топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у |
| рак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртон |
| а не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може |
| .. </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их з |
| најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, д |
| са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али ј |
| — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону харти |
| ласти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} П |
| е право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> |
| врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замисли |
| ем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади |
| уђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станк |
| тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак |
| едајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зеле |
| е прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита о |
| и потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два |
| га дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; н |
| оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико н |
| еле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. < |
| вац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на |
| p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га траж |
| аигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то |
| ча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као ха |
| паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури с |
| страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак |
| лиже, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, |
| , живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> |
| ена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осме |
| и се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше дв |
| помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истин |
| у, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ м |
| че му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новог |
| буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, прогов |
| лаву, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе права |
| >Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у |
| кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено и |
| и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, |
| } Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, је |
| ад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> |
| аићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, |
| њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} |
| д дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па виде |
| то је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, |
| ресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да |
| њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоко |
| прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p |
| <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре ско |
| вац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p> |
| гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући |
| наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с рак |
| Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на |
| белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S |
| лити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно |
| овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. |
| опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и |
| убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у ко |
| и га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? < |
| </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједн |
| ... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му |
| дмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно |
| шена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па |
| од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> |
| ... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прс |
| »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато! |
| у, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљив |
| и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше срес |
| у у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и жито |
| ође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па в |
| ... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, а |
| .. шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стад |
| ели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... го |
| . па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али |
| шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде |
| и? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горс |
| осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пре |
| лазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре госпо |
| а му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови пл |
| ивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расхо |
| опиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Сва |
| ала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја |
| ловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима |
| он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, раз |
| ивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у маг |
| ом венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда |
| около. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав П |
| </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва |
| <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те |
| кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p |
| регледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали вр |
| о посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње. |
| поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно у |
| философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар с |
| соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих три |
| ступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога д |
| се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— К |
| <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се рад |
| аго, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одгово |
| вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако |
| љи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате |
| кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, за |
| Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну г |
| >— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију дос |
| да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него |
| де да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи |
| а у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да л |
| мршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што сам |
| </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? < |
| у... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само д |
| до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину |
| /p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — р |
| у кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући |
| су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не да |
| ине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они каж |
| здржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, ваде |
| зиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но |
| оду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Ма |
| не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука |
| ја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се |
| е саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је уд |
| ач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и ос |
| ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи в |
| кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и д |
| </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући |
| о прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити |
| p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је и |
| прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигур |
| гу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div typ |
| о се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гараби |
| у дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за |
| па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, д |
| ваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Ма |
| исав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједн |
| ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неу |
| и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека |
| најући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оно |
| .. само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, ко |
| ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— |
| тине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сва |
| арочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о т |
| шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар |
| свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку |
| пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{ |
| јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна |
| ећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, |
| <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Су |
| може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви |
| о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спрем |
| ући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около |
| м, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, неста |
| ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му |
| риестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове |
| ај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукоти |
| , не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је |
| Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> |
| ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем ник |
| хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: о |
| мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла |
| у к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га |
| о променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди |
| дно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, д |
| ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, |
| ко куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се п |
| право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца о |
| о цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађа |
| >Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена ме |
| да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бл |
| о прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много |
| > <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— |
| дмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он |
| и је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. |
| а није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу с |
| одио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуј |
| ем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не |
| живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти при |
| ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам намес |
| , тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут и |
| њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, |
| истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> < |
| њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </ |
| руго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врат |
| брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се криј |
| ..{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао б |
| кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад нас |
| — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> < |
| куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не |
| .{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још ре |
| ујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам |
| пет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бац |
| , какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од дру |
| и све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да |
| ићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радиса |
| петан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: < |
| ата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недр |
| да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, |
| и са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али |
| >— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви |
| а лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па в |
| <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знају |
| болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одје |
| ете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону |
| ораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег е |
| осматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али |
| очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говор |
| p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач за |
| и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У |
| почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> |
| ем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само г |
| е, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> |
| уј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељан |
| сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува г |
| чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи |
| !...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вуј |
| а мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, |
| ке. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове |
| {S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће |
| ..{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, |
| </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у |
| те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће т |
| Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— |
| <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{ |
| ио... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мо |
| свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} |
| ш је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, |
| н у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи |
| обро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у |
| одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио |
| онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му |
| и људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки |
| у као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичн |
| ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и а |
| аст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу |
| и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица ост |
| обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се ука |
| да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их ник |
| од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђури |
| паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбо |
| ко може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он б |
| е силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мр |
| рицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде |
| <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је |
| ндарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да ле |
| .{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у стра |
| едох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам ми |
| сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће |
| уди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера |
| авојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су |
| е, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше врат |
| ци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заг |
| ушу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!. |
| ежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, |
| шком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. |
| о поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} |
| же бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> |
| <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана |
| шљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — |
| p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а |
| па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста в |
| <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Нови |
| амо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав |
| </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем |
| о да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о свод |
| еру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— |
| {S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише св |
| ем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све |
| иковца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у |
| могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом |
| оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он |
| знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... |
| ез његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љ |
| Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће |
| и док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер |
| к!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је |
| днога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће |
| ражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дан |
| што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p> |
| ближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p |
| ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на ов |
| е новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и ст |
| памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде че |
| се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад |
| пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац т |
| томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, |
| ремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је |
| добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, купо |
| S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућам |
| може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, к |
| ајпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор п |
| се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће |
| /p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је не |
| јанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој |
| подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта |
| м си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... |
| и како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају |
| ви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се |
| адата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу сау |
| — А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан иск |
| кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у го |
| рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и |
| дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим л |
| те! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Ра |
| за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху о |
| ико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође |
| оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човек |
| е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, |
| ица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је |
| онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </ |
| ти, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обр |
| еће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, |
| трани, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка |
| чешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је |
| ита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој мног |
| цом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица |
| е поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?... |
| ице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет ба |
| живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво |
| де ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде д |
| аја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју |
| тишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за |
| Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter |
| е и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} |
| да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа |
| ве више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, пре |
| о, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш |
| а од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви љу |
| ади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му п |
| пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Ста |
| дговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузет |
| ачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p |
| ну. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да |
| у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и п |
| он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни |
| о би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није н |
| стру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све ве |
| угих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти т |
| S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнул |
| .{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом р |
| срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисл |
| унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана сао |
| е објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину |
| уди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, висо |
| рости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи |
| гом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — м |
| ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га з |
| топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p> |
| мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео |
| ихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа н |
| испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које б |
| и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и н |
| ма њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— |
| е послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и ус |
| сна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и |
| њаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара |
| , а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници |
| разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад |
| још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већ |
| метула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падах |
| не и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога |
| ад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Влас |
| ју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одгов |
| и...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта н |
| а сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне с |
| у, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испад |
| , па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколи |
| ? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган ов |
| во њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — |
| ..{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси св |
| .{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: |
| он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чин |
| е му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за п |
| S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би |
| аква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разуме |
| ли су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовић |
| и крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред зак |
| егоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Па |
| з Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га |
| као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други |
| р. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи б |
| т прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче |
| овац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или |
| злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикн |
| ... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад ст |
| ма... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз гус |
| ена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исп |
| Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} |
| рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>П |
| би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Н |
| <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то с |
| </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренута |
| сходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко |
| мо ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, з |
| о да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо |
| важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађ |
| ви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост |
| аменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома цен |
| амук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке п |
| тло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива |
| зликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се п |
| необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно зад |
| а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело др |
| мнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки нас |
| <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак |
| ао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему |
| јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога |
| о — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај с |
| им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: |
| и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује м |
| познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чароб |
| и гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој роз |
| раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше |
| Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухват |
| /p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који влада |
| тупак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видел |
| — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да |
| сећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе |
| ања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад до |
| , пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики тере |
| стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка |
| на кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубље |
| чне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрес |
| {S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живин |
| ан склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза |
| ми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па з |
| раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет |
| мам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погл |
| ико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не мож |
| p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча и |
| лики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да |
| и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> < |
| светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— |
| једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе |
| ед кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у |
| јаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има во |
| и.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напосл |
| них очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, к |
| p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде |
| ..{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво јед |
| не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« |
| та кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло |
| ако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!.. |
| се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необич |
| вежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се о |
| да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{ |
| џбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — ре |
| а га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком |
| је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по д |
| </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. |
| ар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да |
| <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајућ |
| Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p |
| тавру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших шт |
| из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прв |
| бро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти |
| метне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та о |
| ..{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Н |
| , што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових |
| оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да бе |
| усту хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане |
| ће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, н |
| е знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи |
| та, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </ |
| ости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе |
| ође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света п |
| ерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он п |
| па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чи |
| диграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="sub |
| у, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се ро |
| куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одма |
| >Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд |
| још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на |
| ас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осе |
| неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, |
| та ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он |
| т остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заје |
| а господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао |
| око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја о |
| А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много |
| души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на |
| а. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на мес |
| А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју прав |
| цом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу |
| богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapte |
| и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао |
| а му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се гус |
| соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су |
| рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу је |
| г њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И |
| де риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Мит |
| <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чу |
| ...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p |
| а изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, |
| и општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се |
| И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. |
| дати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да |
| p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким п |
| оље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звижда |
| бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављ |
| то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p |
| изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре |
| постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — вик |
| не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револве |
| па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Ка |
| је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда |
| о меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који |
| га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се |
| . </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати |
| ј лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељ |
| рица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари н |
| , као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у пот |
| над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше дон |
| ца, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохв |
| /p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши |
| очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, |
| ућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде о |
| а да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пр |
| кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке |
| е! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па о |
| се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{ |
| е, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који |
| — Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да |
| ном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође н |
| тим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђу |
| це као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S |
| у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chap |
| рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и жив |
| мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, |
| енили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, прек |
| јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се о |
| ко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, |
| сар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} |
| човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије |
| се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Н |
| ити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш |
| д, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа с |
| у, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што |
| на се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је |
| а!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, п |
| даде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељ |
| јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово зап |
| на да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо саче |
| </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?. |
| а, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... |
| а такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са |
| , као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива |
| нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да з |
| пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као |
| па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то |
| ознао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси |
| нка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трч |
| ш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на |
| на радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сео |
| игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S |
| аве ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишт |
| ош ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хв |
| он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да |
| е плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; |
| ти једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смис |
| дважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зац |
| га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као |
| чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни влас |
| да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, |
| енуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ |
| S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше о |
| с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па |
| </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, д |
| ма и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад в |
| права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јел |
| е, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко |
| чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, |
| потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p> |
| ке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па |
| рви пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут ј |
| воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних пра |
| венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако ск |
| тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један |
| њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићан |
| >»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта |
| д у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не |
| површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звец |
| две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мис |
| тница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државно |
| ње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Те |
| ечи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Стан |
| не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побрати |
| </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош |
| вога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај св |
| та она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — |
| а ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће на |
| на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему про |
| брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А П |
| спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она |
| док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову п |
| да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, |
| дала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она |
| : »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му с |
| ти.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка |
| ако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тре |
| своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величан |
| е и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, |
| амо једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече. |
| а!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он ре |
| ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, |
| из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања |
| која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} |
| {S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Под |
| ј облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно |
| у ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, б |
| сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извес |
| о зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса |
| {S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви ста |
| , кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, |
| тра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгле |
| . лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац т |
| .{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што |
| ати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре |
| ш да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не |
| еда у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </ |
| ка, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Ве |
| ндарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p> |
| ве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену |
| ош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је о |
| а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нага |
| е части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица меха |
| механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, з |
| па после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га с |
| Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. |
| о стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан |
| ...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујућ |
| није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} |
| /p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај поса |
| страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да про |
| <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете |
| есече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон ј |
| груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не г |
| бе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину |
| ујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то |
| колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Ш |
| {S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна гл |
| клањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би свак |
| разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се. |
| вати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш |
| као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p |
| , спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђури |
| а благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} |
| ди трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ д |
| е може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна |
| р, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра |
| аше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Б |
| е да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— |
| вори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћ |
| ек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може од |
| даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} П |
| и, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђури |
| и се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, |
| , па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове в |
| и га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... < |
| и чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га о |
| ем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, ка |
| ава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и ел |
| неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога трену |
| улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње |
| ваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред |
| S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жан |
| чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Шт |
| те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и |
| сту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ нам |
| домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, |
| е би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapte |
| — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она с |
| скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... н |
| нати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка |
| се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да |
| тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, |
| укло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад |
| њима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем |
| ђутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшн |
| што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са |
| а; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују ст |
| {S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора |
| поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са сво |
| адоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, доми |
| игурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спа |
| Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око пр |
| твртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар с |
| ин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, |
| да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача оп |
| </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми |
| ања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, свет |
| p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајде |
| урише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсо |
| ла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље |
| во у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угл |
| p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопак |
| у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлин |
| прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p |
| погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели |
| p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком д |
| . и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним н |
| киданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђури |
| а Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозб |
| {S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихов |
| она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p |
| аше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне |
| »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти |
| тела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекида |
| е ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </ |
| ирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као |
| на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} |
| па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али г |
| ави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из |
| ста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад |
| сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико |
| </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у п |
| </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми с |
| ао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ош |
| е Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника м |
| ори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </ |
| осле таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као |
| у необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код п |
| сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још ни |
| ложај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује ту |
| ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он о |
| ео града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по |
| ући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели ста |
| м покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се |
| </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми |
| се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста изм |
| ред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђури |
| било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху закло |
| сти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо... |
| ели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређ |
| ионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном |
| и још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени |
| а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледав |
| к беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више мож |
| гледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до уш |
| тељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их |
| пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа там |
| га имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији |
| још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само ост |
| авост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене гла |
| стезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широк |
| али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се и |
| е ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — о |
| с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгр |
| вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пус |
| и јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| де у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је и |
| потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре |
| друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто |
| у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу |
| ам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ва |
| дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови буч |
| оћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он |
| псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунк |
| иваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза |
| а ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше ма |
| дговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље |
| ратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шаре |
| лату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо |
| вички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ нав |
| ма их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха |
| јата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну |
| олико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри н |
| анима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме |
| че кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он |
| и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође н |
| знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... |
| а, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се |
| ше дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један |
| сада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, ш |
| је.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад |
| потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе |
| , као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапре |
| терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њи |
| дно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} |
| тању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као |
| шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, дев |
| ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мој |
| »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p> |
| Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па до |
| е.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да |
| е узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт |
| е ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар |
| ића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Стан |
| арушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан |
| ребало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста т |
| ом?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p |
| ге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми |
| слим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S |
| и, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ за |
| а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жу |
| ам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, |
| беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност. |
| печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се стан |
| Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} П |
| а твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мис |
| На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Стр |
| пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме уб |
| та ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш так |
| андарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав наро |
| њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђ |
| еда како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте |
| у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, сте |
| показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p |
| да зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгл |
| аде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} О |
| ледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се |
| е букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А на |
| сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; |
| и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању |
| } Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, п |
| гао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је т |
| рис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштр |
| ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе ка |
| убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере по |
| етенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шт |
| свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас с |
| ом руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка ле |
| другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташ |
| зором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме њ |
| згледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђ |
| готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуч |
| на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к р |
| ка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удар |
| ше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не о |
| ва битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједн |
| у руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело |
| оњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, |
| се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницам |
| уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором |
| јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с о |
| прекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право д |
| угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка пој |
| онопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, моли |
| , али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она |
| е се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А |
| ивописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне ви |
| о се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гош |
| ном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од |
| ом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, про |
| и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева |
| могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да |
| код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, бе |
| нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичн |
| >— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За ч |
| аспитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је |
| о не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту |
| то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да |
| ем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једв |
| , па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А |
| стељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љу |
| упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко и |
| пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је |
| } Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се |
| оше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђор |
| ресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово раз |
| Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ п |
| искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица |
| прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што јо |
| нај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сва |
| ткуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, |
| /p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос |
| ело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не м |
| рим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чин |
| ава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p |
| , куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичк |
| чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна д |
| га хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се |
| није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Боле |
| ок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако |
| овиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних зло |
| те...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према |
| сад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... |
| Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонет |
| помене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова |
| еда данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} |
| добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, |
| ам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што с |
| у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га |
| господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, |
| ик. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим |
| ако се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад н |
| нчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљ |
| за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори он |
| оскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантов |
| з очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази |
| > <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама све |
| те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> < |
| >Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши |
| на да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да о |
| селе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајк |
| ђемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, |
| . </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. |
| недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, пон |
| им болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, з |
| о смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако |
| ; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и зат |
| ије и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш |
| ем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што о |
| ица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њив |
| још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку т |
| рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и |
| ица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се р |
| ла је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, |
| да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми |
| се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха. |
| ’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замиј |
| ца, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? |
| д погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи |
| ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог оп |
| бу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроб |
| Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да н |
| јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — |
| аки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружи |
| ца, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак |
| ачајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и |
| купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што |
| Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, удар |
| >— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти |
| ко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најта |
| н, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало |
| ао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за |
| обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, гус |
| да накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... |
| вету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p |
| е да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе |
| је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истом |
| и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и |
| ено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је позн |
| ати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да |
| о доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} |
| ка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би м |
| ома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање |
| велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму па |
| Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и св |
| евојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку по |
| из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен оз |
| љења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви друг |
| са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједн |
| !{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче |
| да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква |
| ко је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око |
| се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зу |
| шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја са |
| како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Не |
| отекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој госп |
| и велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек |
| е ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх |
| главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О |
| р његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И д |
| човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му ж |
| } Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па н |
| оја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом |
| газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} |
| Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата. |
| јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, н |
| друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И |
| ководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он |
| ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми |
| во у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — по |
| други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је п |
| нка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у ли |
| убинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и же |
| кварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта т |
| а Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква од |
| е га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више про |
| це, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу |
| знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да |
| , што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми |
| питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима н |
| о ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би |
| би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, к |
| стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене |
| а је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други |
| у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, |
| е.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и п |
| без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знај |
| господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти |
| </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не је |
| зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије |
| ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако |
| же, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети он |
| о, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непр |
| > <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше свој |
| за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после |
| </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да |
| боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан држав |
| ац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не |
| лаго свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, |
| мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али |
| и слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано дом |
| речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их |
| обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би др |
| мет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> |
| одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам |
| и требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије |
| поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p |
| p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љут |
| </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кљ |
| ите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p> |
| таде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, |
| </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благ |
| } За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у |
| лику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких |
| леда и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се о |
| жи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не |
| е? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — |
| а почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има |
| ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходни |
| ли је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми. |
| ак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде |
| којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко с |
| оћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но |
| младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку п |
| ехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што |
| <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, |
| д има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама |
| одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, |
| у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама |
| } Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговор |
| е. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p> |
| ати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сва |
| у земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жа |
| о к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се |
| </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти би |
| } Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко |
| ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Ста |
| о дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо не |
| лика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече д |
| нако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станк |
| емо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да |
| у. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа |
| пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као |
| А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> |
| је воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшн |
| дговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p> |
| е, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> < |
| слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти |
| то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све |
| ор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена |
| хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљен |
| Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да |
| и, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео |
| <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. |
| а баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па нас |
| е... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капета |
| заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и пов |
| ио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само |
| и Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим рук |
| по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. |
| ј се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>У |
| га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти траж |
| и тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казал |
| на на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} |
| елика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — о |
| </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? |
| зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} |
| воје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — В |
| икрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одг |
| и хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— |
| Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на |
| ици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и |
| </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као залив |
| јој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да т |
| мо ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушал |
| p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — |
| су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу |
| </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах.. |
| е. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у |
| ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Ста |
| одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашт |
| . </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем с |
| а лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, |
| ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведо |
| сет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесе |
| аоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. |
| — Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> |
| <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p> |
| е за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће др |
| омилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај |
| псани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S |
| главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је посл |
| гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> < |
| е пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох |
| би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете |
| </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одго |
| /p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац с |
| љена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се н |
| оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу |
| смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније. |
| аш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави |
| липова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђуриц |
| а се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и |
| чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан изра |
| , па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намрш |
| </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад диг |
| ро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Пот |
| вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се |
| Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме ч |
| <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, |
| до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади њего |
| мо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунац |
| > <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео |
| <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну о |
| Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, |
| /p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар оста |
| да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун ј |
| вљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко мес |
| у је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — |
| разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p |
| че, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га по |
| едно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p |
| <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору |
| на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> |
| >— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — ста |
| p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружј |
| како са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да ник |
| есту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чи |
| е, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; к |
| ло од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори оби |
| вим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе боја |
| не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. |
| ко... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девој |
| ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p> |
| зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али |
| ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово |
| кири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! |
| а столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па у |
| ка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па |
| а чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трч |
| нку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидиса |
| ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непоз |
| сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се з |
| ку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и |
| .{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p |
| нам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, па |
| </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш В |
| . </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му |
| се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јару |
| ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби |
| ако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па с |
| Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан. |
| њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако п |
| поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са |
| имње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе |
| ма што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни |
| и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи |
| уд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— |
| p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Пот |
| м. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште у |
| </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од с |
| шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да гов |
| очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. < |
| да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станк |
| сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. |
| ну динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не з |
| </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прс |
| </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у |
| да га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истог |
| ом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите зај |
| се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. < |
| д дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p> |
| вако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли |
| ј се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на кл |
| Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја к |
| тко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, сп |
| а осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, |
| ца, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p> |
| ено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али |
| е и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, |
| ци. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти ј |
| гај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три бан |
| прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да ј |
| анка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у |
| па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо пр |
| и те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има нек |
| <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мен |
| ављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а а |
| учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па гр |
| аркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха |
| . окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре с |
| и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац |
| Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, |
| к... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто две |
| ? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </ |
| ио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме ме |
| мио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изг |
| и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{ |
| о рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!... |
| овика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко |
| ешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа.. |
| м, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писар |
| ом, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— |
| неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, |
| е се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре |
| агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево н |
| се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се |
| сти, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где о |
| нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као |
| ући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из |
| , час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се р |
| ..{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би м |
| S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој правед |
| понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало ча |
| јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху |
| урици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо с |
| ју, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа |
| лаве и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли. |
| какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала |
| нка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилег |
| стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинам |
| пусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву с |
| оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби |
| еханџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. |
| ољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се н |
| з задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке |
| ка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала п |
| на се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с на |
| а да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с |
| занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... |
| p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо |
| м на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је к |
| што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши |
| има, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њ |
| ди њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. |
| му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи |
| еђаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро насл |
| ажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а ог |
| сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник м |
| рац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио њего |
| исављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радис |
| роз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула свој |
| засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и ли |
| вотиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, нов |
| е хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где |
| војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињава |
| кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девој |
| изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} |
| д се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> |
| као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које |
| , који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струј |
| шћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли |
| да упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p |
| ба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S |
| шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се од |
| це који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са |
| кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да |
| ра да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Т |
| у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, |
| е да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не пога |
| ајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово |
| .{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, |
| в новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »о |
| Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само |
| о, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, |
| синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— |
| ц или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима с |
| ека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти |
| дуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... ка |
| помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме ч |
| ељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест |
| та према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које |
| >— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} |
| та је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око |
| > <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај сваког |
| мо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... |
| ене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав |
| се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — К |
| </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то |
| з гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшен |
| ма.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разг |
| ђе за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа |
| еће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, |
| реба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, тре |
| његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, ш |
| е нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да са |
| ик се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања |
| о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је о |
| и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао |
| на за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт п |
| се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај |
| p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што п |
| ма и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга |
| уд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја |
| ако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за ве |
| ору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од |
| ва од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане бле |
| ко сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично сп |
| таде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо с |
| ву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш та |
| камењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то |
| че да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плав |
| у збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој |
| држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе мин |
| и натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи |
| сти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за |
| мољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни |
| рено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, |
| аздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па за |
| еливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и и |
| дноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} С |
| е Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лис |
| ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах из |
| ном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје |
| појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За |
| p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљах |
| екла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> |
| доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу кам |
| нце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка |
| војке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се пр |
| но, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш |
| а народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином. |
| .{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисиц |
| Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И та |
| ја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој к |
| оји дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина. |
| Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, бе |
| ше гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јо |
| и: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, |
| сети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза |
| , а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разг |
| ну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> < |
| да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако са |
| одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потрај |
| ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама с |
| тну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он з |
| против, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окре |
| се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узб |
| па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, т |
| држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> |
| ак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошап |
| справља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p |
| три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју о |
| и задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено |
| умеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побр |
| и га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена |
| свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина.. |
| сливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— Т |
| и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве оп |
| зникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Ник |
| искочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослоб |
| да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једн |
| ?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе ру |
| ле дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде |
| у собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хте |
| , улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо |
| строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p |
| воје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо |
| ати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути с |
| гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маш |
| по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено |
| му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{ |
| — Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро раз |
| старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скоч |
| присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји |
| осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке |
| е овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ н |
| му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задуж |
| кама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... оп |
| м: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се |
| е од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — ре |
| натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... |
| као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот |
| обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, |
| етрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, об |
| дгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно |
| о село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под |
| д чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и |
| .{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> |
| ецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убра |
| во сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После сво |
| и шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчан |
| овори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, |
| а око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све |
| одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде |
| пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, ост |
| везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вр |
| руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, |
| а већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чим |
| х је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита јед |
| луђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} |
| ви. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S |
| ће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена |
| застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, ш |
| се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе |
| устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мр |
| ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци н |
| да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба доб |
| ошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који д |
| рица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вр |
| ли...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћ |
| проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од |
| мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, |
| половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, ш |
| > <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, т |
| не.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше |
| се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па |
| притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица |
| ри Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћ |
| ишта према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке з |
| д би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод |
| урица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} И |
| ... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да |
| p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? < |
| бојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро |
| реме само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter" x |
| ну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право |
| другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се |
| Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), |
| га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли с |
| и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђури |
| ... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, |
| лако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути |
| .. — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац |
| с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђ |
| ако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p |
| је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мис |
| како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, |
| глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. < |
| ома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар по |
| олим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза |
| и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појас |
| ш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само |
| лачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и при |
| асу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио |
| подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Нов |
| у. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе |
| , обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, |
| поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још |
| кри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увеч |
| ај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p |
| и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци |
| . </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само |
| , пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти |
| о.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао |
| се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се в |
| Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека |
| о.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p |
| рвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у |
| е, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање |
| лони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у гла |
| то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито |
| p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прсти |
| мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам т |
| се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под п |
| да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. |
| да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком |
| сав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ пр |
| уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче |
| ко њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови |
| , а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S |
| је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох |
| тро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p |
| > <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, |
| ете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се оже |
| зменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долаз |
| на мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!, |
| га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p |
| ста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну |
| а осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више о |
| у, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, С |
| p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица по |
| но? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, к |
| жи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје! |
| помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући |
| вајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђур |
| <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, п |
| усти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. |
| аво напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{ |
| ић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не се |
| ом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. < |
| сти.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је |
| о, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако |
| први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек. |
| рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> |
| ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиж |
| на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! |
| д се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мир |
| а погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити ос |
| ваше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пру |
| Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — |
| и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у г |
| и? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу |
| . </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, в |
| крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће. |
| тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву на |
| е свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не |
| ље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се |
| кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је в |
| мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше |
| ли опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту |
| њен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — о |
| Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, в |
| сти око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између |
| јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича |
| глица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним пла |
| м.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глав |
| лачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматра |
| у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока ко |
| адоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, п |
| обичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозд |
| гло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега |
| едбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то с |
| земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га му |
| > <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу |
| си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па к |
| браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први по |
| кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, |
| ти њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта |
| ца иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђур |
| ваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватр |
| вати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу |
| аде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намириса |
| цу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега вел |
| ици, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, п |
| јо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. < |
| врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црве |
| на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револ |
| укоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подви |
| ену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који |
| а с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од ког |
| номањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад с |
| олико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по им |
| из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојч |
| ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров |
| и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми на |
| есена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који б |
| естише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После |
| сланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шт |
| дем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је П |
| адовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица |
| тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у |
| радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> |
| .{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток |
| у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко и |
| кључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их он |
| ратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајањ |
| ично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечано |
| едаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, п |
| не да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потра |
| и о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом д |
| им друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе |
| ца стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под |
| м забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и по |
| У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица |
| А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи с |
| {S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад |
| анове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помисли |
| које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </ |
| ва.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Ста |
| се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногам |
| уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, в |
| Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате |
| Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу за |
| ту. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви вел |
| {S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да ј |
| } Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја |
| ње не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{ |
| Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p |
| После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи |
| жај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога |
| а то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год |
| колико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично на |
| а дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише |
| . а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо срећ |
| ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво.. |
| а лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су друг |
| а што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> < |
| ш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише д |
| други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе |
| више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мал |
| ека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p |
| , мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радов |
| овек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, |
| инудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су |
| гу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и |
| га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим |
| итини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом ли |
| да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо |
| га капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар |
| свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђ |
| га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да |
| под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну ул |
| ири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав |
| ава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S |
| поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све |
| овори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него |
| има гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају м |
| земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А |
| Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе бл |
| рши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одго |
| </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? |
| /p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> |
| ојим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата п |
| а те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега |
| и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и |
| же.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах зат |
| ка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши м |
| бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S |
| мо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он ј |
| развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака з |
| на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво |
| ред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима. |
| о сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа |
| су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и не |
| та, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пру |
| еди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја.. |
| ишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, кој |
| их прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, |
| га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу го |
| чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пус |
| репастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, |
| з помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, |
| не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића ку |
| д застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини |
| паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пан |
| и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова не |
| чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се |
| о зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза |
| некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче |
| , волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p> |
| рица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је да |
| — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа. |
| ; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица |
| о не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, з |
| А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој |
| p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, за |
| одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који |
| ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, |
| тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и б |
| ац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те |
| рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао |
| алога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На |
| шким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним |
| рдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у во |
| чем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди |
| је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му |
| сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом |
| љу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, с |
| </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хај |
| с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица уста |
| шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у |
| добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај н |
| стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, |
| >Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пр |
| унише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их траж |
| у, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успеш |
| ни, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на сан |
| е, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори |
| ненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, кој |
| о, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи |
| о двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ |
| ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни з |
| не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по б |
| де, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А |
| она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се |
| туд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, прав |
| , дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те |
| онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Разд |
| </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: < |
| вши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: д |
| му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к в |
| му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по |
| вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете |
| ама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? |
| ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре м |
| ремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би она |
| ињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стого |
| > <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> |
| ели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу |
| из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми п |
| и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, ч |
| ајпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Нов |
| ојасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га обор |
| н се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном |
| , где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке |
| — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p> |
| ив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурн |
| то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се з |
| е начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кмето |
| чати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она ј |
| но...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори он |
| ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора |
| пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја |
| једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. < |
| же да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник је |
| та, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} А |
| ом кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— |
| и пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне |
| а само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи п |
| досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њих |
| кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си |
| ити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; |
| е његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{ |
| p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. < |
| <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долиј |
| благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одго |
| вара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијо |
| , па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на рам |
| </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не ч |
| и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обра |
| ом, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше п |
| тира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напр |
| а скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) п |
| радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па о |
| ло тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењ |
| гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зе |
| аше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише о |
| </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну |
| едњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена сп |
| и.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми п |
| ајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезн |
| p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не м |
| <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оста |
| ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом |
| у једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драм |
| реба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је јо |
| у да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека |
| а се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш. |
| ено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и |
| Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах гр |
| а више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Ст |
| да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опр |
| јчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дан |
| сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога вис |
| дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимич |
| нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све |
| уги убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трж |
| а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Ист |
| > <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пан |
| <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо гл |
| пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње се |
| за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у о |
| ћи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} |
| овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’в |
| нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар са |
| дија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо пре |
| рже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— В |
| гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део а |
| последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљути |
| сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? |
| не намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо л |
| се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи |
| ку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем |
| са, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет |
| руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лиц |
| га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне п |
| ролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до срес |
| — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти ка |
| та. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? |
| се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита |
| а јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{ |
| илош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је |
| од не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежн |
| одмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> |
| се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочит |
| дам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље |
| што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на |
| </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима. |
| ро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вад |
| асно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као |
| у. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку |
| по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове к |
| рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </ |
| ж, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам на |
| више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја |
| p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може уб |
| на, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако как |
| е тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам за |
| обра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву ст |
| оји је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" |
| ки сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препече |
| Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и |
| дба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p |
| на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пи |
| ећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} |
| врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се |
| </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго т |
| <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад с |
| слима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под за |
| фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загр |
| ориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не пре |
| м густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди |
| ветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним |
| } Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите |
| о, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} |
| крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Наро |
| Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је |
| противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и сл |
| Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, |
| после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером |
| не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше з |
| вога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, |
| а и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а |
| се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом нај |
| га...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... пра |
| огаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога на |
| ки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гле |
| орче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућ |
| а, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље с |
| необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се б |
| жио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, |
| их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нем |
| ad> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми |
| нином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су |
| </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене |
| ста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради... |
| све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, |
| у белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњива |
| морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— |
| ве ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} З |
| маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветро |
| е! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, д |
| у и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма |
| То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме |
| од суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњи |
| .. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, нег |
| ба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду д |
| напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а поједино |
| ини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну к |
| помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Ка |
| ицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био |
| идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и |
| Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и |
| ре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше и |
| Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозори |
| ла најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} |
| а појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ва |
| аје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију н |
| сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још дост |
| дуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како |
| и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни |
| а све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Ву |
| хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да с |
| жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, |
| етко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чудн |
| ише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратни |
| у искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто в |
| ча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за ње |
| у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола |
| арактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше пр |
| ао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га у |
| се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му |
| ини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у |
| адозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче |
| ледње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, |
| је кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у |
| лазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, |
| ћеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А |
| досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, син |
| нога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрв |
| е иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха |
| е почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скоч |
| исли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове глав |
| рукчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу |
| .. хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готов |
| ини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије там |
| ти.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад В |
| ој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како н |
| пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од ње |
| — Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> |
| јала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља изв |
| наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, |
| у.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> < |
| аћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> < |
| Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један |
| љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића ку |
| ећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како |
| овикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, д |
| , истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави про |
| »Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али |
| — Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори |
| и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад |
| па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза |
| ад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита |
| убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, ха |
| озвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметов |
| е у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без |
| јних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва |
| азним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића |
| од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, |
| а донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај н |
| о страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и р |
| беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је та |
| а хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Ма |
| но досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах |
| бори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шт |
| нда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, |
| са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за |
| изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давање |
| ен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гл |
| чунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магл |
| p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући |
| њи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у с |
| ће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти |
| у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подос |
| наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он кресну |
| не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варо |
| Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљ |
| и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је.. |
| занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђури |
| баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен |
| </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач |
| увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, ок |
| C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и ј |
| S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати.. |
| Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му |
| леда сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се |
| ен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније н |
| клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у кр |
| ји је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му п |
| </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек |
| ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, |
| </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане |
| S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда |
| Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <mi |
| ом, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке |
| рне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а |
| ложен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Да |
| трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да ј |
| чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде раз |
| нас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чич |
| ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о до |
| цу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за |
| {S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. |
| на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца пр |
| ица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— |
| ио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, кар |
| Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи |
| је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и |
| а.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сва |
| дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне |
| са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па |
| омилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквен |
| је вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамб |
| 1_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на м |
| Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде |
| ђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој пр |
| аком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад ок |
| д... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред оп |
| ији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радо |
| е на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти |
| е мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мо |
| иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>По |
| и си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред |
| Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку к |
| ољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> |
| ца, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... |
| , господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако п |
| а Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио р |
| ш не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као |
| </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он |
| синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, к |
| еђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира П |
| орист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе |
| ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш |
| над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је |
| .{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те |
| ога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p |
| у потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ћ |
| у безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писа |
| то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко |
| као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— А |
| а ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одгово |
| p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... < |
| и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и п |
| орна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, |
| Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, В |
| а био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обр |
| љ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прек |
| упци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и |
| е, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим снови |
| </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес к |
| се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрча |
| е може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосу |
| својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то ве |
| а прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења к |
| слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} О |
| и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пуш |
| .{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он каз |
| Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла к |
| а за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај ци |
| } Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац |
| бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан план |
| говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад ј |
| а чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека |
| о тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са сви |
| ко ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ћ |
| аше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки оч |
| и Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Т |
| мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, |
| ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{ |
| но, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Ш |
| вољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима |
| ш више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, не |
| а нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна |
| ом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, с |
| .{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, |
| ску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... < |
| — Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове |
| друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не м |
| одаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори |
| , а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да од |
| шака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под т |
| главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си ре |
| <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица |
| главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, |
| руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у оч |
| та да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} |
| Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром пра |
| е завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S |
| учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека з |
| </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким |
| Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} |
| зио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, оно |
| ма необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мил |
| еме. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи це |
| држа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се д |
| о с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p |
| ји нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио пра |
| — Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на |
| капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на с |
| која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S |
| е на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хо |
| Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, |
| а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале |
| > <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скуп |
| .{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се |
| е и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђури |
| знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од д |
| ви тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега инте |
| општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зел |
| ло обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и св |
| беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње вре |
| се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да жи |
| <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну |
| неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише |
| ојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђуриц |
| тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У |
| ах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па |
| .{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се ра |
| енутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Пр |
| , а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, |
| опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p> |
| ади по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над гла |
| не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} |
| пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири |
| ко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где |
| новници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то |
| стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру в |
| S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непр |
| а време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, |
| ле. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да |
| аже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозор |
| д собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну |
| ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати с |
| а приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади |
| еш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад |
| , Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како б |
| ак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} |
| ећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округа |
| и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове |
| овац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побр |
| и је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одгов |
| да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислил |
| д љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим кос |
| врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху за |
| синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из све |
| е ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај |
| ену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаниц |
| држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај ви |
| осле ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да |
| урицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— До |
| дам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, |
| себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац |
| ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. |
| >— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она |
| " /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оц |
| перације« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S |
| ик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Сас |
| а само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у ст |
| м. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој |
| јица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђ |
| ог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спре |
| ан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа как |
| есетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одго |
| о сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисл |
| Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете |
| својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати ши |
| > <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно |
| и тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти с |
| и.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза п |
| веђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило нео |
| </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас с |
| љена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив |
| е разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте до |
| ет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Да |
| м затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пре |
| и. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да по |
| е снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о п |
| Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да та |
| ад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све |
| нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p |
| неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отв |
| а и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или |
| ајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} |
| нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли.. |
| тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресе |
| е ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха ли |
| врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико |
| у, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, |
| им и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у гла |
| довољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган |
| очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледи |
| {S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. |
| во. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тог |
| остеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се |
| , каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити м |
| би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на |
| .. </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица р |
| оћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна |
| се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, не |
| од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Ист |
| дном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да м |
| старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, к |
| на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— И |
| е о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођ |
| зе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Би |
| ца, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома ј |
| -ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два |
| или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет г |
| а лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакри |
| ли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнем |
| ја се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање. |
| дморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно |
| ржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретура |
| ећ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необ |
| росав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни |
| ворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, |
| и душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одгов |
| ноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прођ |
| леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину рук |
| ...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако |
| , моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред врат |
| жем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хај |
| Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хај |
| енкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их |
| ваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хе |
| ху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише глав |
| м то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим |
| ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по и |
| и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре обра |
| ега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у о |
| и, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из |
| мо очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом т |
| ад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p> |
| у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} |
| амо да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру с |
| подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и п |
| а један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} К |
| ају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта ве |
| стим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрсти |
| миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с |
| на, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме |
| ...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из је |
| отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово но |
| осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима |
| да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње рас |
| промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба М |
| Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код В |
| а товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није |
| ни, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као н |
| е што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао по |
| ити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у |
| ади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар н |
| та буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прила |
| шевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо |
| а тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. < |
| и кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; ал |
| д потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси мог |
| Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, шт |
| а сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе дру |
| ао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо к |
| и, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; |
| ћање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично... |
| ш више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису о |
| ! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планин |
| е диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подиг |
| е повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ће |
| Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла про |
| други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу |
| >— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то мо |
| одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лиц |
| .. — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу ч |
| лазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изи |
| S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, д |
| док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја с |
| а њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га |
| хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде д |
| о у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стра |
| даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени дав |
| <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш |
| нак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненад |
| враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће |
| под куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег |
| а хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати |
| е безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљен |
| смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се |
| је изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} С |
| ад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз |
| цим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба.. |
| сигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагом |
| аса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лак |
| ких кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје и |
| Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да п |
| ам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{ |
| p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} |
| еших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу н |
| му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да м |
| омисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> |
| леда је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— |
| оји од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа. |
| Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: |
| ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га изврш |
| и чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било ме |
| виле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале! |
| се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили |
| атићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да |
| ознају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> < |
| е, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја |
| ога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он |
| ани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. |
| запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док о |
| ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се |
| а?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се мног |
| осле ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после к |
| ило онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је ви |
| бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада |
| узе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} И |
| ?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на т |
| ера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не |
| је село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, уп |
| ош су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла |
| е. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док н |
| <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; |
| ове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; |
| } Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с т |
| зразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле с |
| сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија |
| е срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако уд |
| лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се зам |
| о осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{ |
| сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога ча |
| и ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта |
| мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му ј |
| и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она |
| иквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се с |
| са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а |
| ао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, |
| сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После не |
| па с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица |
| . </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, |
| си чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку |
| пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се др |
| ко ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи савет |
| — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. |
| Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним вар |
| </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као |
| оливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Си |
| а и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. |
| да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е ви |
| p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед |
| ! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душ |
| и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не |
| аво к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којо |
| чела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио |
| е да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се |
| </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се |
| ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сам |
| ишта.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш |
| ојима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше |
| едном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади |
| м само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, савету |
| бични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој сам |
| тку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи поч |
| у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нерво |
| асе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, ср |
| оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, |
| ио!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи |
| машка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да |
| раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али |
| ко он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме |
| не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; |
| а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ |
| ли те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради |
| е и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу.. |
| лико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њем |
| ајвише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не мо |
| дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: л |
| .. </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војк |
| , само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад с |
| да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђу |
| их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је |
| део тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијес |
| и му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. < |
| а.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </ |
| ху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у |
| урицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији то |
| му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{ |
| Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на зн |
| ндује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било на |
| рте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{ |
| а наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код |
| а га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готов |
| ну, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам |
| </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у гла |
| ати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад |
| — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га В |
| дмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, |
| г ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. |
| ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи м |
| кву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да х |
| навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гла |
| вара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се наг |
| овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи ув |
| ло, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> |
| а од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђ |
| умови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мора |
| мисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новиц |
| д?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи |
| ри Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у к |
| а...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад |
| па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право |
| хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако н |
| е на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дига |
| м сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па.. |
| одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепц |
| иш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, |
| ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече о |
| ао и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци |
| час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: |
| ла онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. < |
| се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко |
| дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце |
| ао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се |
| еколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му |
| идећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је нат |
| .{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, ш |
| антовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде |
| реполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трг |
| , проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то м |
| да ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђу |
| н печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и баца |
| и сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жб |
| стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, |
| т’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова м |
| а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече |
| а — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, к |
| и хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то |
| наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у дру |
| ном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа н |
| Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном. |
| лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Ста |
| есело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>К |
| ца, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... |
| тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нов |
| ети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству |
| у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као |
| м угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи трен |
| атити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никол |
| ичему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче |
| отле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца |
| оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави. |
| ших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овам |
| траховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњ |
| пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, |
| одно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора |
| е данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, с |
| оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} А |
| последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори |
| себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за |
| вде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{ |
| јеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало |
| са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себ |
| о и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и ра |
| га звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. |
| врћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад вели |
| Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац |
| ати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеж |
| ој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па ст |
| аље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... < |
| де далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то н |
| от, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и |
| ако зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, к |
| ко, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу |
| во срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако |
| мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба м |
| сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, |
| примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, а |
| ебе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овог |
| укама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему |
| рици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у |
| И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро |
| оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћ |
| леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље пр |
| ђе, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу |
| пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледа |
| у: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се |
| и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу |
| нуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га |
| знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, |
| , да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам |
| </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледа |
| ао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ип |
| би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, |
| нуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{ |
| .. </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти |
| его да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{ |
| изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. < |
| тање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Прес |
| , али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{ |
| ју и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напр |
| њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних м |
| кајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази пре |
| ибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми |
| Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — реч |
| ло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова |
| знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву з |
| нас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и |
| сли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са љ |
| ишта не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гл |
| огнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је ст |
| азао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошт |
| мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио мо |
| и главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни |
| ане. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> |
| ан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, |
| н, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, а |
| а пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> |
| у, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му н |
| а да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по по |
| ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Тр |
| и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} |
| ачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одгова |
| душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Ср |
| препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпост |
| грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад |
| дговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде |
| р и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега |
| т, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити |
| овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко.. |
| </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После на |
| над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} |
| </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се |
| одаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око се |
| беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покрива |
| о већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш |
| <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{ |
| ј Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђ |
| ах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? < |
| руге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, |
| о и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њи |
| азала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћем |
| >Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« А |
| ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрн |
| му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће |
| пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг б |
| ити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> |
| илику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако и |
| љуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гла |
| S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без |
| ми морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим ми |
| <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> |
| ели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи |
| ава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш к |
| својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да |
| понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче |
| ино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му |
| коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Д |
| јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је о |
| Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... п |
| >— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док |
| каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни гл |
| лио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пак |
| , али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђ |
| оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме |
| ена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу.. |
| а... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима |
| мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам ј |
| а гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакл |
| е тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу |
| > <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, |
| па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше глад |
| се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те |
| Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више о |
| љ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не |
| живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим ка |
| е мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желе |
| уката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну |
| зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки ист |
| гме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником |
| са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све т |
| есан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се н |
| з ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би |
| буњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, а |
| се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; р |
| м.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што |
| рва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како |
| човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му |
| кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед |
| д није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поу |
| стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном вод |
| еко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји |
| чна цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером |
| или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} |
| на ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричи |
| десет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко с |
| дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се |
| у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из |
| која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљ |
| </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкри |
| вац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше. |
| з њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би ос |
| чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, п |
| ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене т |
| готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљи |
| по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где |
| стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето м |
| внуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе |
| као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, |
| и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако непово |
| случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га |
| лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна нек |
| га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запи |
| своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. < |
| оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут пос |
| и Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго сел |
| милама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан раз |
| сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апоте |
| лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш ме |
| ења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати |
| ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домис |
| диш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти |
| <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови |
| е немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од г |
| знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће |
| истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буд |
| аже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да |
| за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јел |
| цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станк |
| е гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не вол |
| н и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па |
| сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. < |
| зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па т |
| ају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад стара |
| м, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза о |
| о се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дозна |
| ако: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пус |
| а си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само |
| ешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чи |
| ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? < |
| ене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p |
| {S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! |
| право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у |
| најући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, |
| ао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али ј |
| ва овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће б |
| повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне! |
| ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао |
| неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајт |
| познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони |
| а, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо нег |
| поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А ш |
| ..{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам |
| -ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> < |
| Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем |
| ре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, |
| } Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као ха |
| >— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с к |
| /p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја |
| ко.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно |
| мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брат |
| > <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: ја |
| научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду в |
| Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа |
| који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Панто |
| овека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђ |
| Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </ |
| Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, ск |
| Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Је |
| вети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са |
| и долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не см |
| веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџиј |
| ам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те |
| им ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја о |
| огао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко им |
| и, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу |
| ам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} |
| ...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме |
| вала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p |
| S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што ј |
| рате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета |
| !...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} Пос |
| а делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље н |
| бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} |
| м га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>» |
| .. све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад |
| Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ћ |
| м окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо |
| — Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и |
| о и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{ |
| већу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — |
| > <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више тре |
| да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, |
| шном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она за |
| потекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила |
| м се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућ |
| ила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окре |
| ад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шал |
| Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S |
| им гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једно |
| {S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, |
| бију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га |
| више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао в |
| и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоће |
| ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двест |
| ај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p |
| ивела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S |
| једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагар |
| вако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се п |
| ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ет |
| икој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за |
| обиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ће |
| .{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос по |
| више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке |
| ом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> < |
| ти или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с он |
| јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, ко |
| ђи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љути |
| једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полаган |
| е снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: |
| ове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја от |
| ујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у с |
| иње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше н |
| арију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима ха |
| ликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, |
| , видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пи |
| одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, зајед |
| себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митк |
| тку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ов |
| ше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио |
| д другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је |
| и ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо |
| а ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и |
| добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницим |
| хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа |
| у се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се је |
| каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари |
| шти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људ |
| еруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати |
| је велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, |
| два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... с |
| и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? |
| <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не |
| м и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: |
| и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу ку |
| е ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован |
| сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко н |
| ица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње |
| лачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо |
| ене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кида |
| еда једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, |
| попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се зак |
| братим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква |
| иљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од |
| аха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао. |
| о било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га после |
| тује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко в |
| ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не |
| се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} |
| а ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега |
| емој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он |
| е је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, госпо |
| и?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, нећ |
| олике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, н |
| и поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти |
| овце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у п |
| ок сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао |
| .{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје му |
| а ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми |
| ош сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву ду |
| ђем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> |
| а.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђури |
| му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште |
| у дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам дос |
| гу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали пр |
| ки, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођош |
| туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме уби |
| оће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља т |
| пријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, |
| S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ве |
| ју и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други уби |
| а га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђу |
| ше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Од |
| и велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у |
| етињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откад |
| ти без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без пом |
| апетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да п |
| еђу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се пред |
| да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Дед |
| д куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он |
| сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— |
| да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога |
| господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта |
| а се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам в |
| то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, |
| и их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — ј |
| на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од |
| о, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... |
| ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узв |
| му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — в |
| је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја ум |
| ’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам р |
| му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако н |
| тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за свак |
| иковца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> |
| аним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> |
| <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не |
| зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе |
| и. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш |
| где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>С |
| ?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлад |
| пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нек |
| од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и п |
| м био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене м |
| јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Ста |
| ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица |
| ису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он |
| м те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, пре |
| ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си |
| p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уважено |
| е, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, |
| ма тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док с |
| но ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{ |
| ...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје |
| да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он |
| ставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је |
| пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држат |
| звикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p |
| ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако |
| а и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо |
| , и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Бољ |
| ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу |
| м, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад |
| <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта м |
| залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p |
| павам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мис |
| раду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска |
| говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — о |
| се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив. |
| ва човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, з |
| .{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о р |
| може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Је |
| ије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се напла |
| ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом д |
| као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, |
| ом сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се |
| <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде |
| а мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али с |
| омисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола углед |
| слове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах |
| синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се о |
| кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш |
| мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»К |
| , не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ |
| ом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи |
| шаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова |
| етири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и |
| а нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче |
| Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантов |
| настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше |
| етку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоуме |
| ен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ б |
| и он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а к |
| , беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, |
| Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухв |
| што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи ш |
| а, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, |
| ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није |
| није — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од род |
| ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Св |
| рао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ов |
| зе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну |
| и таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви |
| елика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не да |
| ере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, мо |
| тиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се |
| а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани |
| нута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога... |
| ад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже и |
| аци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дај |
| та предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда |
| увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки |
| . </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву |
| и на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а нај |
| ко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати |
| вори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво шт |
| увати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он |
| се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је |
| али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Исто |
| ет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој зано |
| ица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руд |
| ом... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до к |
| а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не |
| мет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капет |
| право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли м |
| ји, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па ј |
| во оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — |
| е да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им пок |
| они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђур |
| расно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А д |
| лаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљен |
| .{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остав |
| > <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и |
| и сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да п |
| ад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече |
| ра труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и нај |
| лила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« |
| ђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гв |
| чки. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— |
| е опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, |
| ного, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} |
| га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пр |
| то другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад |
| к му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, |
| , али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p> |
| ио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоћ |
| пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписл |
| јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Д |
| мљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље |
| јица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достав |
| убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првин |
| да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава чов |
| оћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме |
| онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— |
| Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад н |
| и хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, |
| ..{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан |
| нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одгов |
| <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се ха |
| ми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p |
| та. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од |
| Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> < |
| а је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми |
| посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута по |
| земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају |
| не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истуруј |
| колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као |
| ања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сеља |
| } Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја |
| о за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе М |
| е?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не |
| на мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Сто |
| p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p> |
| е од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро |
| необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома смет |
| ако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја с |
| после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, д |
| /p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, |
| ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо и |
| лази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло од |
| а своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуци |
| ини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мисли |
| рцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране |
| Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само |
| чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе п |
| старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} |
| ненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако.. |
| свим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} |
| а да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је |
| ивела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца |
| закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже г |
| <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, |
| ? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како б |
| во!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, ка |
| орати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« |
| ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </ |
| ...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} |
| {S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија ц |
| . </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лу |
| жим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да |
| му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ј |
| теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили |
| руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, ш |
| ваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... |
| без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му ј |
| бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо |
| /p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени ла |
| и је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе |
| е да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити д |
| нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!.. |
| о, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то |
| руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела в |
| о сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p> |
| Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипа |
| и у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S |
| ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе гр |
| : пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?.. |
| ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину |
| не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла |
| се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Клен |
| хватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, с |
| , него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти |
| бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> |
| ти и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па шт |
| га поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фр |
| {S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак |
| ожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и за |
| истити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих |
| што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити |
| а се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему |
| сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, п |
| ш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже |
| шао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што |
| што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене у |
| а њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан |
| вима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Н |
| /p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти |
| е зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а |
| ли не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не мог |
| ајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за к |
| аје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p |
| не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У |
| после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} |
| д хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти |
| је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме ник |
| жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ мора |
| за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао не |
| осник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно. |
| сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо |
| ролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, г |
| човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, |
| ању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима ка |
| очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, |
| <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? |
| ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... д |
| пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица д |
| болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам |
| ну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, |
| зимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста с |
| ваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разн |
| ед собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, в |
| во он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли сп |
| ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од |
| е бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S |
| реног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с |
| на, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми о |
| м умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога |
| амо где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газ |
| е потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке |
| жећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како? |
| шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш влас |
| , кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти |
| ше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Па |
| нас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми пр |
| ити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, |
| и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S |
| , кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на |
| И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он |
| .{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — реч |
| оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз р |
| р на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што |
| маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он |
| аветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу |
| за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој са |
| зила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу |
| ан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову |
| на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му с |
| Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све ж |
| ? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с о |
| вати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се г |
| давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву |
| /p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај |
| , доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчк |
| едаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођо |
| да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим но |
| вара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз с |
| ије му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота |
| дговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не |
| дија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе |
| ас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу |
| амо му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »ни |
| лити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови пос |
| том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — р |
| гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу |
| гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху |
| акупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора |
| удио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и д |
| лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да |
| о само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на |
| срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му св |
| е, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, |
| вић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би |
| похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли но |
| , можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега |
| у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он |
| ишћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, |
| довољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини и |
| бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, прв |
| згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше |
| — Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру измеђ |
| њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са це |
| околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <d |
| је вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу зај |
| >»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-т |
| еде са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се ово |
| ше.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напро |
| устуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти |
| е читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о |
| е и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и |
| оз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која ј |
| о би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта |
| ош снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта |
| ви знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови |
| стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p> |
| . </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, |
| кидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... |
| твори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... |
| е зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знат |
| али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавш |
| беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који све |
| у...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за |
| — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду |
| м жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећ |
| ње и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено |
| , није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако |
| или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески ш |
| , који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје |
| говим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пру |
| , уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} |
| ожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теб |
| чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по ј |
| једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине с |
| еколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одј |
| је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести |
| ве под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, по |
| </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме |
| мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде з |
| роким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући сам |
| ити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло не |
| , па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, б |
| : и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и с |
| е туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу оз |
| е знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не |
| а, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за |
| сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, ал |
| говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонито |
| ржао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у |
| </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, в |
| гнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује он |
| ам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} О |
| мамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p> |
| — Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу |
| а зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда н |
| је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се н |
| ури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен ц |
| напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се неп |
| ђу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мор |
| ео лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник |
| се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само |
| инском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постар |
| из реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обу |
| урицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, и |
| нуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа |
| не груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се |
| пезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севах |
| њића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут о |
| нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи му |
| му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да |
| ом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, ја |
| у.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова |
| ре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару изврш |
| огу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; |
| ици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему |
| орђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само он |
| све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ет |
| ослове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сум |
| завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мисл |
| ице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} Т |
| То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— |
| позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде |
| део, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине п |
| обро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те |
| може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... ш |
| ? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> |
| и човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескач |
| ао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он д |
| е појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то д |
| те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели |
| задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама |
| их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе- |
| зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, ко |
| сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли |
| а су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погоди |
| е слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у |
| је да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли б |
| себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све јед |
| мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа насл |
| је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим ј |
| пе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашав |
| та у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједа |
| олико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко |
| вању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно п |
| од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана прир |
| протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он |
| че у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни дол |
| х, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чво |
| } Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој |
| ма, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жми |
| ав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да г |
| ути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> |
| и се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те |
| ц не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчан |
| S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну П |
| ам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Никол |
| мјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — о |
| и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у |
| е и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком |
| а савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послуш |
| ...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па ста |
| у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну ули |
| промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи |
| це тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње рас |
| авом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прим |
| осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руко |
| Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса н |
| мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, ј |
| де другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако |
| } Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећа |
| , ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} |
| тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено |
| ше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је |
| е шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз |
| и са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовит |
| рчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} З |
| а непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Пр |
| аквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколи |
| дино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, ко |
| то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се јо |
| оме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S |
| ојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да |
| а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али |
| /p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, по |
| И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она |
| му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појур |
| вица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погле |
| а у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један свет |
| очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше |
| отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и ка |
| разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и бе |
| би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{ |
| нови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, |
| ... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S |
| мејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Вид |
| та ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Т |
| после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>П |
| те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше вре |
| азним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући |
| итрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини бр |
| јући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бе |
| а само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да |
| ра... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред |
| ти. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, кој |
| по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док |
| робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, св |
| е види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обр |
| е избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је зна |
| шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — ви |
| умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на боси |
| урицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали |
| а врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то т |
| онеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} |
| точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се |
| , са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше |
| А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} |
| азе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде ве |
| ва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, |
| потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не т |
| ити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али тр |
| у је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а |
| ам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ |
| судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, |
| ако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и св |
| а, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он |
| много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади |
| Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максимал |
| не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не |
| жа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов |
| ао кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим |
| еома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекам |
| бије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто ч |
| дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме |
| ло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она |
| анац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки |
| ата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњос |
| , неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже глав |
| ху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се пр |
| м...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себ |
| ајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спо |
| >Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на |
| другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибр |
| дборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друк |
| на пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће г |
| ва крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоски |
| , а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају.. |
| е.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да ч |
| ога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше км |
| Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жи |
| а прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одре |
| Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни |
| аборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје |
| писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писа |
| реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Д |
| Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{ |
| <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, а |
| механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао сврш |
| ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђује |
| изик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они |
| е лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега |
| <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, |
| Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беш |
| чин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје се |
| /p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се сваг |
| /p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је |
| у јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у јед |
| к је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у жив |
| сти, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне |
| ете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из |
| ледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад с |
| ан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море |
| , ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и др |
| Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот |
| лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђ |
| прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну |
| су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено такв |
| </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата |
| емерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? < |
| о га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гла |
| е? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам |
| Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И кап |
| едају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људ |
| опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се о |
| а га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви |
| забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се |
| даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем зап |
| оведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему с |
| у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва пот |
| {S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа |
| ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара ко |
| {S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и |
| су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у је |
| бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готов |
| дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ |
| , мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Мар |
| , који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову ко |
| — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешн |
| ш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... |
| искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он пре |
| а мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па |
| , као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратим |
| аме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{ |
| равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом ст |
| ећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлач |
| ле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радос |
| реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дох |
| ихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Рад |
| и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стањ |
| а и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у с |
| ислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе са |
| вим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, |
| је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све др |
| успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше д |
| ! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p |
| ? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке |
| вадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви |
| и, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једи |
| ти, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву по |
| ш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја ми |
| к су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случа |
| и свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву |
| ици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља |
| ници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте о |
| се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се |
| реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спо |
| ица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао пу |
| p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, |
| , децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одг |
| ело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни би |
| па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Нови |
| к се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... |
| а, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у ј |
| .{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе |
| га душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајућ |
| а пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично му |
| азговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан |
| на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути. |
| ело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јав |
| > <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па |
| идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је |
| оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у гост |
| </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане |
| никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа |
| ећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и |
| верљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> |
| им и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж |
| у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наима |
| на топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је с |
| колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, ка |
| препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновн |
| м округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по |
| не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, је |
| подајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> |
| и гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се |
| ност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као |
| ц свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не пада |
| из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини |
| ам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па н |
| је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацим |
| те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и по |
| <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору |
| , носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад |
| ове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није |
| дознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва ск |
| као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p |
| з, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни |
| дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега ду |
| видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p |
| му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити |
| обуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потч |
| ако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови д |
| после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно |
| бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затво |
| кви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац С |
| >Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке н |
| Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети |
| хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — од |
| посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати н |
| шу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме |
| — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави |
| ругом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврд |
| ју као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо. |
| о, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако |
| очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипов |
| по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам |
| ављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад о |
| а.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} |
| о, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекидног |
| едно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истин |
| е, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> |
| ао на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа |
| уго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне д |
| ијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се н |
| три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S |
| в, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђ |
| ео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} К |
| p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је виде |
| е на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час м |
| спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохвати |
| лагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} С |
| му... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не см |
| ајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред за |
| â бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао ж |
| се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} |
| тан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, |
| е се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави |
| ло, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку |
| сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> < |
| ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу |
| совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бо |
| S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, побод |
| тане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према су |
| затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколи |
| од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душ |
| </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђор |
| ову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи |
| ни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној ку |
| ауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И уср |
| и знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Од |
| ада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се неп |
| е први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио с |
| кво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегава |
| јући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, ј |
| андарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога |
| /p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} |
| т науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, |
| мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом гл |
| њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха |
| но старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега |
| корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журн |
| врјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту не |
| {S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим де |
| о шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла свак |
| је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни полов |
| ржао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајч |
| ванову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није б |
| гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p |
| за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, к |
| је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростир |
| дозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p |
| едао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаве |
| а обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово бл |
| сецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пе |
| </head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта мож |
| није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до к |
| ше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим пред |
| му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о мом |
| еђу којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па |
| ати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори |
| о, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека |
| е. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица |
| ратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} |
| се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртв |
| , част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављ |
| Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А ка |
| м не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, кој |
| розници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Нови |
| емо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... ви |
| д именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{ |
| </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице блед |
| у се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле |
| мео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио ду |
| туњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, |
| даше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и |
| носи друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратн |
| ећега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је м |
| те за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побрати |
| ра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио гд |
| Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, |
| {S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је |
| адава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица... |
| ећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и в |
| а. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — ре |
| о, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа н |
| овица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом. |
| ас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је |
| Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су х |
| говори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он т |
| своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаш |
| сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрес |
| аван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо до |
| >— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и |
| о зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно б |
| уљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош |
| и нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ |
| реме, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?.. |
| хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </d |
| 18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јас |
| к. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, крив |
| држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Кам |
| розор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у |
| педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ју пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и види |
| а бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> |
| дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби |
| с му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер б |
| <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера ко |
| и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу веч |
| е моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? |
| секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи |
| ице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је т |
| ислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год |
| са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и |
| , свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење испи |
| Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о |
| е често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би |
| !...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам |
| и отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотил |
| мој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка с |
| ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не загл |
| ођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети |
| еђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, н |
| напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи |
| ст, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, |
| ац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрд |
| знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше |
| агле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добро |
| } Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи |
| и Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — в |
| их зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По |
| и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Гото |
| младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам су |
| ежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене. |
| ... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих мо |
| сла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, о |
| дио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више |
| {S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не |
| ажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан |
| Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо |
| ебацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за |
| <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно вар |
| овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо |
| он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сва |
| уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасн |
| аос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га |
| } До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само |
| ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде |
| ..{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се о |
| е је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мис |
| незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који |
| е, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> < |
| ао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу |
| нађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, |
| Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, |
| већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јо |
| едно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућност |
| а...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, ал |
| ели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним кур |
| исли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они |
| насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим |
| .{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« |
| рете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му заг |
| из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље |
| </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се |
| рестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Прол |
| а нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чеш |
| жаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и не |
| те, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате пр |
| , нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, |
| , али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја јо |
| а супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше нек |
| о је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црн |
| а кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да пл |
| јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло |
| p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку |
| акад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити |
| ли, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— |
| т, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> |
| е и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који |
| рица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити. |
| а. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес. |
| — Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо |
| где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинте |
| А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће по |
| љда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари п |
| ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гла |
| го дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p |
| јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколик |
| е низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђуриц |
| тра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је при |
| сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао |
| м љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки сл |
| ко ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> |
| Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он |
| жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце ниј |
| осна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто ш |
| е, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и сп |
| да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и нас |
| елиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p |
| и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта ј |
| амо једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше |
| кленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да |
| о очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста |
| де се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у |
| , па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јес |
| пет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, до |
| као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадо |
| ићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све исп |
| јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, об |
| ера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер п |
| састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А он |
| новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, |
| свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи пог |
| а присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети |
| , прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опружен |
| усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, |
| шку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не с |
| а које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не мож |
| заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пун |
| то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју при |
| на, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онд |
| ћање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке |
| а и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће са |
| е овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица. |
| ад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, |
| а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глав |
| ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опаз |
| и делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се провед |
| стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он да |
| ... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожење |
| , а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му |
| е неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} О |
| ли робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души теш |
| не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не го |
| — Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он су |
| нак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз ши |
| никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео |
| на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар |
| не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. |
| сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си о |
| S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све по |
| он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није б |
| е помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Са |
| ешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар |
| ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... < |
| асом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко |
| нуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је бил |
| ео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново |
| и, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те |
| о схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно |
| ива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога з |
| ији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... |
| све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким пра |
| п има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед влас |
| то се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је про |
| по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг. |
| ... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу |
| p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{ |
| што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од с |
| , као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, |
| одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати |
| тиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече |
| ника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну ма |
| Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је |
| пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је |
| он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} |
| Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а В |
| исебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито |
| сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и |
| мети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим оч |
| .{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим с |
| ити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну с |
| махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгу |
| олако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, п |
| > <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше жив |
| урицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђ |
| и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред п |
| рачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буд |
| лажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који беж |
| е к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла! |
| ној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима |
| о, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, |
| осле не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо |
| сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гл |
| на.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као |
| асни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима |
| ра, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те |
| алу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите ву |
| цати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше панду |
| аборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да обј |
| к у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, ко |
| тка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, н |
| ле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год т |
| баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и п |
| па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари |
| да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох ова |
| ка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div typ |
| а загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица |
| . </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спр |
| стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало б |
| p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше |
| разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се уве |
| , али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја |
| да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и заш |
| ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то |
| газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у |
| о и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као од |
| руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Ст |
| кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— |
| власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш кр |
| док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и |
| због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S |
| равилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш |
| екује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, је |
| егни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледају |
| ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим н |
| е. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми т |
| ојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за |
| И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће |
| а паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то |
| ред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нем |
| зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би с |
| е и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да прожив |
| забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда |
| век право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му б |
| једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје |
| оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се испр |
| ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропад |
| да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и |
| н пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му њ |
| е на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срц |
| > <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p> |
| педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све љ |
| х двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је д |
| </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> < |
| ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, |
| боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А ма |
| ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} |
| склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S |
| ј, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, јед |
| о чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она |
| ва тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, |
| ршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без ика |
| је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, |
| адоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и весе |
| под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи? |
| пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гл |
| он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да |
| — А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим.. |
| ело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад |
| не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каз |
| .{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе |
| ешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> |
| њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Зн |
| , те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није |
| ше живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје. |
| им си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, р |
| јтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави |
| на право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{ |
| виш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандар |
| то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, |
| јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни |
| у и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти к |
| од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И п |
| е видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могл |
| се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад п |
| си торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда св |
| ругла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака ни |
| а види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одгово |
| се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро зна |
| траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Ву |
| им се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> < |
| ко једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, т |
| и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је |
| него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, прав |
| пасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... |
| аст, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По с |
| же срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> |
| лава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања |
| лену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шир |
| око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а м |
| му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дука |
| у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се он |
| ненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. |
| !...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— |
| и но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, |
| јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми |
| громна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан |
| бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па ка |
| био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема |
| ворим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да зна |
| сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са |
| о молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са |
| аш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо тво |
| ад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђури |
| подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, глед |
| ју четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало с |
| пет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се |
| , које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци |
| ост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови м |
| има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пиј |
| Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} П |
| ином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за ра |
| Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже... |
| та на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима |
| га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мисли |
| ше да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током д |
| једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сања |
| зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинил |
| реза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава њег |
| страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у се |
| вот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане |
| едан велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару.. |
| ди за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђу |
| редају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерч |
| из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S |
| леда Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!.. |
| а! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам.. |
| а, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах |
| лом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не |
| ара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцр |
| ем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и |
| има.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да ми |
| ивац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина ш |
| дућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему |
| вршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Зн |
| м: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... опш |
| кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба |
| им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче |
| кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио је |
| продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг |
| а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми |
| да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помог |
| р се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, пр |
| м капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нек |
| гурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну |
| ..{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време |
| кође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пук |
| тлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за не |
| ила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p |
| , а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драг |
| .. још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, |
| но, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да |
| пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — ра |
| ше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутр |
| е тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Д |
| д и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући ви |
| </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с |
| а цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора |
| у Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се |
| но кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Је |
| .. кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Ст |
| ледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и п |
| д осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, |
| ући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу |
| ој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири с |
| , закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив чов |
| обро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љ |
| вље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, |
| драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај |
| се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p> |
| хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Д |
| пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми |
| ..{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним р |
| одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> |
| бијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А к |
| својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која ру |
| ама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикуј |
| је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката... |
| м појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви |
| ри и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцниј |
| <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шаре |
| и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971 |
| д зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S |
| а од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и бу |
| за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} През |
| {S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Р |
| га... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окуп |
| , али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — |
| црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се |
| {S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пус |
| стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... |
| у за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега |
| ..{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, |
| ш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p> |
| о десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут по |
| и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури к |
| догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи |
| би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> < |
| обом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: х |
| страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозни |
| аше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топл |
| ори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, |
| олазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору |
| аред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их из |
| ..{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнел |
| ше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке.. |
| ње јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се про |
| ј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и в |
| њу да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, |
| егоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А т |
| она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој |
| Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола |
| ри од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепот |
| ако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви |
| C23"> <head>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па |
| непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, |
| еколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је изб |
| е познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара |
| ј леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече |
| ну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах мест |
| планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се |
| Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> < |
| врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло вид |
| ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неки |
| сплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после |
| е »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводов |
| младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну вла |
| ше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, за |
| Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, неј |
| и пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме ј |
| е сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светло |
| заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуца |
| у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесо |
| себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих |
| е сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштв |
| прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{ |
| ици дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необич |
| да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, в |
| ко ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он |
| , кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју |
| до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро |
| по! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост |
| ла природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море |
| ело закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> |
| е као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на сре |
| зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — вик |
| на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то пит |
| понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} |
| ицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти |
| — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљав |
| <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на сто |
| атанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постељ |
| уте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над плам |
| ... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> |
| амешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи |
| вици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе. |
| младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. < |
| ватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти с |
| и свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог оп |
| ица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и п |
| е смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му уси |
| до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богат |
| Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{ |
| </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за ла |
| али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко по |
| два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Клено |
| них послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумо |
| не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред з |
| , ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, в |
| ање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, |
| <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о |
| ..{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S |
| кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на т |
| сприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p |
| одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељс |
| ељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући |
| и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам |
| Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад с |
| а бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, прене |
| као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажил |
| е друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, |
| пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило |
| ило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, је |
| вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих к |
| амо једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности |
| ише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах |
| ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, |
| ажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, при |
| е и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, |
| е бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових да |
| гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, |
| уди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучеш |
| посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и наш |
| тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који |
| ли како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се |
| ени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихо |
| е да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у |
| пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао |
| сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим м |
| и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се с |
| копан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у |
| и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе ка |
| о су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треб |
| бати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши |
| гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p> |
| едну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, |
| дани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако зна |
| боте.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један с |
| брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, бе |
| пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је би |
| и спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесе |
| него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. |
| послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се мн |
| д саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко |
| чју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стас |
| је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напоме |
| брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шум |
| ажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме у |
| тоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол |
| ају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мисли |
| ш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> |
| овори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти |
| да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па с |
| удима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још п |
| икако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се |
| јке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, |
| .{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} |
| а које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знај |
| ра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радис |
| лужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неуга |
| наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Бо |
| се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растур |
| амо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је |
| метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућ |
| штинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном п |
| — Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: |
| анима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у |
| то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци пост |
| Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Др |
| том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за |
| о да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне ла |
| кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли д |
| д чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће м |
| а свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све т |
| мо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђур |
| стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви |
| ад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу |
| ..{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа ис |
| мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјаши |
| у Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим пар |
| /p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта |
| И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче |
| да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима |
| , свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} До |
| шао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> < |
| анки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ак |
| езан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан |
| . није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта т |
| не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — в |
| стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не зна |
| е писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање... |
| е за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, |
| ео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли |
| тупи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шт |
| <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишућ |
| преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, к |
| де га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, своји |
| одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у д |
| где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке ш |
| интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не |
| и ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, д |
| дована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би |
| во. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу м |
| > <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се ди |
| бољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима |
| ију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво врем |
| диности напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ћ |
| дина, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шт |
| Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да |
| отивности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатк |
| > <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене са |
| необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и |
| стати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друг |
| ви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради |
| е обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако оп |
| о.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице. |
| еновичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме д |
| Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна |
| а.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није |
| .{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... ка |
| Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како |
| ија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати. |
| учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али |
| смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и д |
| и Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, д |
| ој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у |
| ече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су |
| амо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога |
| ас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под и |
| е обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадош |
| шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, |
| Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће д |
| д беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако зам |
| , брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... |
| часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих се |
| у уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, |
| спи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а з |
| не.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђи |
| . </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— |
| крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и по |
| ..{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — с |
| о дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде оч |
| xml:id="SRP18971_C5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, ти |
| ело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округа |
| и мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је |
| Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непрола |
| њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут |
| <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели |
| оји непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може ш |
| ности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> < |
| да, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана |
| ема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... ал |
| усмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, с |
| дити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од остали |
| се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред |
| беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет |
| .{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две ре |
| сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на сле |
| ш велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p |
| </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у |
| и, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, моли |
| ајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се в |
| мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као |
| их се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због |
| ајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> |
| и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе |
| од великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукур |
| налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што |
| боје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране |
| јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, |
| душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. |
| ећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као р |
| стаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </ |
| о. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај тво |
| </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чуту |
| ичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осв |
| викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се х |
| онеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га |
| ловина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љуби |
| рже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> |
| придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повиј |
| ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће |
| пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али |
| ма веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опаса |
| корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред |
| током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: д |
| то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш. |
| Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, |
| p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На |
| запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо |
| ве. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором пост |
| би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободн |
| не самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини ут |
| .. </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, |
| рчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто му |
| лим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, |
| ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућ |
| бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Б |
| и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свак |
| иси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: |
| духа...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га |
| ао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претв |
| варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади |
| на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се на |
| и глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаст |
| по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печ |
| олетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћута |
| седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та |
| јно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак |
| агрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за послед |
| зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи зве |
| је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете |
| или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да наку |
| а својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; ча |
| види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно л |
| Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе |
| ару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви њег |
| обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и |
| да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цо |
| ?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после ника |
| и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да п |
| пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекив |
| па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица с |
| свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позл |
| што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много |
| махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте |
| покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Уг |
| зда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он мног |
| а и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично |
| нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с т |
| Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на |
| повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога злико |
| да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће |
| м тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и п |
| обично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва |
| севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао сна |
| о учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и |
| век: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да разми |
| че му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајућ |
| Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при то |
| тку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао исти |
| у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S |
| јка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима б |
| очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у к |
| идај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Ниј |
| , који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— |
| а прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свир |
| је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка |
| Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, кој |
| Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, из |
| ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо |
| ао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом г |
| ица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би о |
| овор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па |
| јрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им |
| чне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према |
| едном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов у |
| ма, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова |
| о му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{ |
| које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, к |
| добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је но |
| д би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио д |
| рави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мен |
| м куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога |
| .{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </ |
| , ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бл |
| м: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми призн |
| аци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који |
| памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче |
| откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио |
| Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} У |
| ајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна |
| то и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено |
| е, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи вој |
| е било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у |
| еш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, |
| и од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и |
| беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свег |
| опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њ |
| и и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, д |
| е горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бру |
| ћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла са |
| вила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у ду |
| ају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Св |
| ли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним оч |
| дње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, изл |
| е беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и ј |
| главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од |
| обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви г |
| дређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да |
| реме првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Па |
| се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности |
| као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна |
| и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па |
| чао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не и |
| доше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на ур |
| овораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и |
| коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце... |
| има суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелет |
| ара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глат |
| ли нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило |
| јдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интерес |
| вако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... |
| роду, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} С |
| , али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су он |
| ј је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали с |
| че срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово |
| тим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беш |
| авезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати сви |
| огнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, по |
| и, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће |
| а допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— |
| , она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очиј |
| ко необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, какв |
| д текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што |
| с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зн |
| не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само изв |
| илеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за |
| аглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та зл |
| и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их ба |
| у, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа за |
| човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од пр |
| а Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и |
| терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на ње |
| манду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева |
| он (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па |
| Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, ко |
| ицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац |
| ке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега. |
| вном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед |
| вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну |
| <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио з |
| едан од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео |
| ега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — |
| о на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није з |
| га света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прош |
| угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ниш |
| марајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око ње |
| и речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напосле |
| скашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то ниј |
| — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p |
| ињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, кој |
| ако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а оч |
| цила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом |
| рала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хт |
| у црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За ј |
| кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без |
| и... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} |
| о послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогат |
| их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но с |
| ворише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и |
| да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши |
| , нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети нео |
| и слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива. |
| уте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојен |
| и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, |
| слушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњив |
| читељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе т |
| тумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљуск |
| отребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреж |
| је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје д |
| за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одгов |
| ..{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p |
| <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже св |
| чекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки |
| . </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је мог |
| иком, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто т |
| алим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једа |
| гов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом о |
| p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја |
| а је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пр |
| </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Да |
| му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само д |
| ови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега т |
| но, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да п |
| коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ с |
| слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву о |
| ишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно стр |
| па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица з |
| но предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро |
| ез протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, |
| ст да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђур |
| кога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, |
| о себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад пог |
| пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те |
| тања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!... |
| искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди м |
| кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— |
| адна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} С |
| на се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младост |
| усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености |
| > <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из пре |
| ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и |
| ићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шт |
| све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то бе |
| мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но и |
| ац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине др |
| и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском пу |
| ка.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој |
| крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. |
| а. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време |
| олним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, до |
| а гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад |
| {S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су у |
| знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоузд |
| Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то ј |
| м те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{ |
| трос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да оде |
| и сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгр |
| ађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда |
| жара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је п |
| начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог и |
| о у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад |
| у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, |
| 8971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада |
| старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица ј |
| <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт |
| ујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се на |
| ац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! |
| ки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи |
| заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} |
| ним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај све |
| оше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше к |
| улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна ку |
| 18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у |
| ога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете о |
| омити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта ми |
| ај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела |
| но, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видев |
| исар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и панду |
| ога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мо |
| лац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће т |
| и опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме |
| оме, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да |
| — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Стара |
| тељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би |
| да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан бр |
| као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће има |
| кох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с |
| /p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се |
| го знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти |
| луцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само м |
| да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није |
| за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прс |
| .{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се. |
| у те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неко |
| пуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајат |
| чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} В |
| у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозо |
| и, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на с |
| , немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па д |
| p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све |
| антовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети |
| леда га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у |
| рица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али |
| е она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{ |
| ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њ |
| новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. |
| те се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар |
| је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотека |
| <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну уче |
| то жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, |
| кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упут |
| се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно |
| квога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређиват |
| далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта х |
| ом живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души њ |
| — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо |
| , на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га |
| еће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. |
| огу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изг |
| соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— М |
| еност. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </ |
| Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући д |
| дједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар |
| над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око прев |
| а свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и о |
| је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не |
| му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев |
| у се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> < |
| идом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају |
| се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако жу |
| близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, о |
| о тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она |
| тепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је п |
| </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекај |
| о да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима... |
| p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p |
| сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је |
| и људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин.. |
| бом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, |
| оге људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато |
| се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> < |
| ц погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! |
| а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики с |
| паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сети |
| . </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред |
| ! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су о |
| дуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он |
| не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} |
| д на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловиц |
| ио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који ум |
| аше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху |
| ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се и |
| е власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласит |
| рекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин |
| да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се |
| на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко |
| ења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општ |
| условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре нек |
| макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— |
| а се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузима |
| ера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глух |
| неке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пр |
| њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да пр |
| е поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад прод |
| да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша |
| јући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замери |
| ћи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренут |
| S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осети |
| је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, |
| е... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка.. |
| да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у |
| стојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије. |
| И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше |
| ољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидн |
| вом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако |
| тпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не |
| ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!.. |
| д осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> < |
| това. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на |
| желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне |
| вицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се ко |
| и сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио. |
| ко ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на у |
| ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома за |
| тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас |
| {S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да |
| и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати. |
| оста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што |
| о. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имам |
| } Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у р |
| . </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се мож |
| S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана |
| хови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах н |
| каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђуриц |
| и пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуц |
| он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више оно |
| ица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год |
| венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна |
| ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што |
| нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, |
| </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар |
| ну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу |
| идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— В |
| <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас |
| амо један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе г |
| обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Сам |
| {S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на км |
| S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше в |
| е, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Ми |
| ави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се ов |
| леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се д |
| пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе |
| >— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази |
| <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непо |
| ком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам |
| му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме |
| никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— |
| да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </ |
| дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четв |
| /p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} |
| ла цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости сво |
| ? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јаха |
| не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и |
| амачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може |
| смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави. |
| амијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мај |
| век раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде |
| а он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо |
| а вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одгов |
| ; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или |
| у, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђ |
| , па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим свој |
| кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на при |
| воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и |
| чју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су ве |
| како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </ |
| јволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђуриц |
| ади?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — |
| а у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица проп |
| што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов д |
| S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад |
| јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p |
| од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацим |
| т стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај |
| посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да во |
| ви о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле сп |
| могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Ок |
| .. </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио |
| <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Ни |
| <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... ос |
| Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж н |
| ренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има ј |
| есница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, |
| и као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником |
| опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не б |
| обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, |
| сећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дозн |
| . </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је км |
| ри живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа по |
| ну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад |
| сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспос |
| ица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па оп |
| ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али |
| обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запит |
| зе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. |
| трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа св |
| да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи |
| ало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је |
| разна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан изра |
| чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од св |
| и камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, ж |
| оје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима |
| p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Им |
| се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака вик |
| једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепо |
| о безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{ |
| дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиш |
| звршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће |
| престано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у |
| адио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез про |
| шта не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући п |
| е, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху д |
| <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа и |
| да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! |
| о? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дука |
| ли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> |
| </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, |
| ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му |
| аједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </ |
| , ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу м |
| то, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким н |
| јзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад |
| га механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао с |
| трају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа бла |
| азбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с |
| место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочев |
| долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много по |
| еси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с |
| а од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да на |
| {S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледао |
| ма. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} |
| ја рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у |
| } Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пр |
| ено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, з |
| упе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се т |
| p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — |
| е пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом |
| папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радоз |
| >— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи ни |
| а кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостад |
| па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђур |
| жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поно |
| ства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то |
| у шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху п |
| ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{ |
| — Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> < |
| ску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венча |
| — Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Мој |
| поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим п |
| <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То |
| е у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га |
| асно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно |
| и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како б |
| вицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Ј |
| да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго |
| нуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вер |
| дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— П |
| еко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у в |
| м још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа н |
| му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама |
| руштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, |
| сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} М |
| Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале љу |
| прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, б |
| p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вуј |
| м, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази |
| ма, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта |
| . и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, |
| си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека к |
| не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла |
| у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом в |
| е год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко |
| , па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо д |
| анин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрет |
| рица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у з |
| то тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву в |
| азив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Ка |
| говори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај гот |
| на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад |
| ема његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; а |
| као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам |
| оше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га |
| х беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. |
| имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је з |
| аметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фука |
| коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом |
| ; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио |
| — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера пре |
| имо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ов |
| <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очек |
| а, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагн |
| !... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва |
| </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И |
| тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом |
| старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не о |
| кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са |
| о је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је |
| {S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да |
| ад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И н |
| — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А с |
| </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза. |
| знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је зас |
| ? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— |
| — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најп |
| сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђ |
| ојих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> |
| а, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични љ |
| смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже вре |
| пред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога |
| обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога |
| стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p> |
| њаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погле |
| он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка сл |
| ла, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи пр |
| ло необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он по |
| учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољ |
| та... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Глед |
| ан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дроби |
| ида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде ка |
| аваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да |
| видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принел |
| <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе |
| и то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним в |
| ледњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право |
| овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђу |
| ледњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, |
| а истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачува |
| — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда |
| крета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ен |
| на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} |
| је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредб |
| гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам б |
| И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође о |
| на да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво |
| се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, |
| дговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Сим |
| га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти х |
| ће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пу |
| p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седа |
| и одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p |
| чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да н |
| и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — реч |
| ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прв |
| } И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао |
| ију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. |
| сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он |
| ам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{ |
| и је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p |
| , то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је пос |
| цима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> < |
| са морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бега |
| драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих |
| но траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одм |
| и.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но |
| собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p |
| распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали сам |
| је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... < |
| груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} |
| ке и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети |
| {S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, |
| о грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њ |
| Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђу |
| је, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову |
| за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зн |
| <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиж |
| му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. |
| а, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш |
| ијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море |
| гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућн |
| а ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буд |
| и наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и |
| </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} |
| прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погиб |
| и моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али к |
| же снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право |
| ажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље о |
| искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуч |
| исли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облак |
| предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, |
| уо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се у |
| овчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у праш |
| часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chap |
| и кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод г |
| треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па м |
| ти.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствар |
| а, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога н |
| по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да сави |
| изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти |
| брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сеч |
| кочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих |
| време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. < |
| ле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и |
| оше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пи |
| вао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше сам |
| акво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А |
| оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше |
| њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си трен |
| ху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши ре |
| риђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— И |
| <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она о |
| еш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </ |
| домишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? |
| им?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражи |
| ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде |
| же Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... |
| ј, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да |
| окака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох |
| о малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— П |
| тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, во |
| од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чуј |
| , ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} |
| дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? |
| арвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га сл |
| екаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доис |
| наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли |
| , грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури |
| мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и |
| ђе још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању пок |
| ује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадиониц |
| са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже |
| реше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњ |
| едноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један |
| и сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ на |
| жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватр |
| се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, ис |
| ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један про |
| охватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дох |
| о усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поска |
| раже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дуби |
| е из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овд |
| али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе |
| агост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очиј |
| неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи |
| ек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и |
| ди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом |
| а трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођеног |
| , кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније сти |
| а у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметни |
| од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом н |
| ку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Н |
| попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кне |
| пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{ |
| е моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад с |
| еговим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлос |
| еше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет прек |
| и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, |
| ом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места то |
| и пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи |
| 2"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно |
| , па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— З |
| есити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрал |
| да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђуриц |
| , па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше са |
| иле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољни |
| Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни |
| преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обр |
| оја је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све |
| »Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не р |
| S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, к |
| нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигн |
| и зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па |
| , тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покрива |
| сности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама |
| трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десит |
| да виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део |
| ... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре в |
| ам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљу |
| трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увреди |
| ади жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер врати |
| ике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво |
| живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покрив |
| н по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђуриц |
| ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде с |
| ге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и пола |
| е, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојим |
| ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лак |
| да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при кра |
| ом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! |
| још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што ни |
| понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове с |
| она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу св |
| у сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, |
| киде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на |
| ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и с |
| ше се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. |
| едне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, позн |
| епљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти |
| рише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче р |
| ке вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у г |
| о другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој с |
| агловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећим |
| ртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичк |
| кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види о |
| досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њо |
| двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их |
| , шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена |
| новао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име о |
| Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, |
| ни сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погле |
| ака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, в |
| ми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам г |
| .{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, ко |
| танка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах з |
| за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на |
| о једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{ |
| ој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она |
| као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то |
| пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуц |
| ало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметул |
| , где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у |
| причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, ниј |
| Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јо |
| што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми |
| поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се |
| ојим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, пре |
| зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око се |
| стим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, |
| адухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она с |
| она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не п |
| ју другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она |
| ако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши ни |
| вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала |
| му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке |
| чеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти |
| живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и |
| Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па |
| то треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. |
| а, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журн |
| <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном |
| тале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први погл |
| кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтед |
| дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, на |
| — Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим с |
| јица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} |
| } Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, |
| а повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, |
| о убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајни |
| еће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Но |
| неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они |
| Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодниј |
| бледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p> |
| беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји неп |
| не сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до п |
| еко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела пес |
| олако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сим |
| е могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога поста |
| к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини |
| и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам |
| радити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би м |
| ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљив |
| несе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме |
| која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За трен |
| не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: » |
| ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, п |
| равити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу |
| бу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше |
| јми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по сам |
| рац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бо |
| </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз но |
| ако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђ |
| напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа на |
| ћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> |
| ши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектен |
| {S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и |
| Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како с |
| , како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаш |
| </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружи |
| му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљу |
| отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, к |
| посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао пут |
| куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којо |
| ом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озби |
| глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок |
| у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Сед |
| ла, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, |
| ва у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен сла |
| ч од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{ |
| у, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ј |
| те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо |
| е још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p |
| ка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љу |
| </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. |
| Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси п |
| ед оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро |
| у реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му |
| SRP18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, |
| светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прели |
| дук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи |
| му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се дан |
| м!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђа |
| ри снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се н |
| их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, |
| око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, ч |
| мету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрч |
| ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се |
| {S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном п |
| 971_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају св |
| одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем ш |
| то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се |
| година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настрах |
| сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и д |
| еком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, не |
| а поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S |
| ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима |
| е свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разго |
| није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле по |
| ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међу |
| негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, |
| аше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше |
| ћ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За |
| овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пук |
| тупа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане ули |
| , непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се диш |
| рвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} |
| га није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да |
| ви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се с |
| ило доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмури |
| дмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разг |
| а, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забада |
| могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али |
| ова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> < |
| иждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на зн |
| за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога оби |
| бро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p> |
| ртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку пр |
| </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више |
| ана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да |
| /p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме |
| о бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се |
| ледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, |
| ... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испр |
| том, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи ф |
| рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p |
| ко вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; |
| а, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и з |
| ож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га своји |
| ш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чвор |
| тао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за |
| може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више |
| /p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике навед |
| а дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је т |
| вор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Ву |
| двојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кр |
| d>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{ |
| 18971_C13"> <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем д |
| нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сут |
| ласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{ |
| пао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p> |
| иче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одуј |
| -а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{ |
| добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце |
| елична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвер |
| ећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих об |
| доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али т |
| Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па |
| и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства к |
| у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и п |
| он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Нем |
| а са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично |
| то дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на |
| — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега |
| .{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да ра |
| ћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p> |
| ра у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пр |
| ао да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али к |
| оји дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не |
| естим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> |
| у кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад |
| рекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: |
| поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи ј |
| а је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, |
| {S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар са |
| али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које |
| p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и вос |
| с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачува |
| не. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет в |
| и га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?... |
| д вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} |
| преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div t |
| ати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад |
| таде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} |
| гом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли |
| ош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ет |
| еже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић. |
| само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах зати |
| е, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Е |
| и страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смед |
| два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста |
| еше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и ста |
| Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизл |
| лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обо |
| је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убил |
| о говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам ч |
| е; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, кака |
| болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, м |
| <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајк |
| >— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се оч |
| ио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, |
| ало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна ј |
| је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с |
| ње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове медениц |
| и мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мил |
| очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S |
| рзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам |
| и пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њив |
| е и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да |
| што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и М |
| ик с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђу |
| себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у он |
| јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши с |
| е остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закри |
| пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се |
| а, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} |
| значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па с |
| ше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао пр |
| сред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, |
| дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, |
| .{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислит |
| е са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад |
| ш кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнет |
| дећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, |
| овори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њ |
| га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, зна |
| власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо |
| S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи |
| се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше по |
| {S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћ |
| ао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провали |
| је издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију |
| нца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на |
| ад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па он |
| и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питоми |
| извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже |
| Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о |
| и зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре ок |
| урну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, пад |
| сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав тру |
| ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у др |
| суда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у |
| , беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{ |
| затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично бе |
| са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совр |
| нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубин |
| чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод |
| која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пуш |
| ога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. |
| , које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} |
| ваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не |
| рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чувал |
| — Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </ |
| га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се осве |
| тигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њив |
| ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сум |
| вала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, |
| о мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, с |
| х...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да п |
| у... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и ст |
| рилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде |
| коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив ос |
| и треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Л |
| онима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је к |
| ростреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равни |
| иди цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све с |
| же, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки |
| Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, из |
| каква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p> |
| пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... < |
| Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пи |
| ... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не жи |
| живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и п |
| ко једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} |
| . »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они леп |
| > <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, та |
| ано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе |
| овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... |
| <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћ |
| њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пођ |
| утим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао б |
| и никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли |
| идаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу в |
| о путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији |
| Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече |
| ве с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p> |
| и мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жан |
| јаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Нови |
| о. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, д |
| г чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљи |
| ед законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али |
| во. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, |
| путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купиња |
| н окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тај |
| I</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} П |
| лиже...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу |
| ојим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викн |
| ене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњев |
| S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа |
| вши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, зг |
| </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а |
| га тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— |
| мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то прист |
| е да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, п |
| отока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волов |
| удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средин |
| ати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасн |
| !{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше |
| е у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да м |
| огу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, надн |
| а спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах |
| се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецка |
| охвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само не |
| ита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах д |
| Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица |
| не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он кре |
| <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине |
| чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но лова |
| на; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ак |
| како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања о |
| крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређен |
| оју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му |
| же сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље запо |
| а, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не |
| а. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присеб |
| рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава |
| ров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало |
| > <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне |
| о је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окре |
| ратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја |
| рица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица о |
| ене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напу |
| </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу |
| е, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисм |
| аму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано |
| х и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара |
| д му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још су |
| есну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме к |
| оје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сироти |
| барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси |
| а он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањ |
| дећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно |
| и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суд |
| чне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне |
| и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изна |
| ред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле м |
| али срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време м |
| он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> |
| и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећ |
| е једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије |
| уди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати |
| и спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флег |
| беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисл |
| вој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења неб |
| аде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпет |
| глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с остраг |
| ло.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовит |
| гледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад и |
| осадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она ид |
| ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је ст |
| ка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштр |
| и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се намести |
| та, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се наг |
| ма се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко |
| м мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку |
| а се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, |
| ко и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нак |
| дравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вал |
| ни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљ |
| д потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачн |
| необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и т |
| ја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели |
| оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се не |
| мно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, г |
| она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче |
| ечи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ов |
| ље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се о |
| <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, |
| у га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако пр |
| је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор |
| . </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умре |
| {S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да |
| анка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и |
| и пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и по |
| ако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више |
| шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </ |
| га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... |
| и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у сусе |
| необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео же |
| ања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама |
| ор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која ј |
| смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, |
| </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни |
| </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме п |
| ервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко |
| ава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} П |
| убље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар |
| о једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да разми |
| да ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, ког |
| о згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. |
| а му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, др |
| ој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној сумор |
| о што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Ка |
| ца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом рук |
| речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена с |
| међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може дого |
| ислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно |
| Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она нап |
| иже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене |
| а рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у дово |
| граду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао св |
| реломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта |
| p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гла |
| форматора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога и |
| слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти |
| ри се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столица |
| што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску |
| рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да изд |
| се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још оп |
| арко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућан |
| Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње? |
| необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових |
| да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му д |
| ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће |
| теље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гл |
| . </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина |
| се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. |
| ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана пра |
| рно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарат |
| га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, |
| на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти |
| </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама |
| ам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не зн |
| а обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је |
| </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве |
| . </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="c |
| нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне п |
| ци и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и циг |
| стељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... |
| ток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} |
| а овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — |
| беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га |
| оз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Мор |
| да ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одл |
| з ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели |
| ати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријате |
| је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викн |
| е. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само |
| а Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p |
| доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар из |
| олно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком др |
| > <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{ |
| омад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више |
| p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што |
| дмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима.. |
| икну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, по |
| па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повик |
| а. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпеку |
| е се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црн |
| урисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па |
| и приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступ |
| — У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике |
| ад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много |
| ећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој за |
| ашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно |
| па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде |
| имеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па с |
| е.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе су |
| је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште |
| то уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презрив |
| . </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је |
| <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на ст |
| обуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо св |
| ако је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, |
| а невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за |
| си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— |
| првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p |
| и ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ног |
| о ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је |
| писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, син |
| о, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га |
| <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих реч |
| се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </ |
| , бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње |
| не косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је |
| израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> |
| жао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао |
| урица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се у |
| и се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} |
| еће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће |
| па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за те |
| же своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној |
| во тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, |
| уту, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишл |
| ена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо глед |
| она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, |
| да с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш рад |
| етку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга.. |
| ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> < |
| мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју |
| року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика рад |
| и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Ч |
| ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлач |
| Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, |
| </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба и |
| вао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но кур |
| оту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде ј |
| јо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у в |
| стане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако |
| <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>К |
| се од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леж |
| аш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба |
| , а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он са |
| морна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљен |
| роз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану се |
| </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајни |
| урних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловиц |
| . и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у |
| а... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! |
| </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави |
| е разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрез |
| а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна в |
| > <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ |
| о дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> |
| ст кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>По |
| дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливах |
| а плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, |
| S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капет |
| д гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још |
| сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне м |
| сом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и |
| доше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће |
| нули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па т |
| ше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, |
| опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху има |
| ао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња |
| кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, кој |
| текар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непоз |
| .{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао |
| p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, |
| head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, |
| здух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић вазду |
| коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} |
| аље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </ |
| и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к |
| одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике |
| у и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па |
| p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Мару |
| у, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код сво |
| м марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSectio |
| ... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> |
| гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђурич |
| {S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у ш |
| нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије |
| је куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а |
| гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако при |
| ријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да |
| с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно пр |
| а задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S |
| у.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном под |
| на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбаруше |
| е да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} В |
| ц.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S |
| и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га сна |
| ихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да ј |
| p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Каче |
| >Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румени |
| е Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="ch |
| и поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пан |
| /p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. |
| ј! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{ |
| чи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то л |
| ни косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете |
| тово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокре |
| <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се |
| аду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне р |
| амо брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом |
| дом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Ј |
| чавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шу |
| сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава зд |
| хнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантов |
| јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, с |
| е... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и |
| беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки ми |
| > <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’ |
| ве намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му вео |
| се поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој |
| мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p> |
| </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет |
| сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда |
| у искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гле |
| ао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, |
| а је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома та |
| сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и знач |
| е објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни к |
| о и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је в |
| нутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гоми |
| ки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека до |
| самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Не |
| његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли |
| </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. |
| А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да с |
| о сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се н |
| и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се ви |
| Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. |
| је густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној ве |
| ј пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га |
| као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зеле |
| данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом |
| ну сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше |
| м ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се |
| руго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци |
| њив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би расп |
| у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву |
| ему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки |
| да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тре |
| рији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицош |
| ко усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло |
| рица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и |
| о?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S |
| добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другариц |
| ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче им |
| , чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и |
| ла« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти |
| јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз |
| ом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, |
| на и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву |
| једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{ |
| ису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о |
| де и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста ј |
| његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви |
| аћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с по |
| оришту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зра |
| еро, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мал |
| дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан такв |
| љаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо- |
| а и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђ |
| ви баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замиш |
| седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да |
| ... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима |
| бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но |
| <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, го |
| ти задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? |
| о немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем |
| па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунци |
| ј досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, при |
| Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала |
| ила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слобо |
| нући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељ |
| ујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесн |
| , погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се в |
| је, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он |
| какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе |
| и разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица |
| опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S |
| пљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пас |
| о одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке ок |
| поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, п |
| ћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да поч |
| , како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </ |
| .{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну о |
| се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетах |
| е прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да |
| , досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он |
| може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени |
| Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, су |
| да кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси ма |
| ца се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње п |
| нији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те з |
| р је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти |
| ик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ко |
| е из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а п |
| е такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и |
| ласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмн |
| јући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче |
| им невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, к |
| p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> |
| им плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, |
| матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све |
| се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне |
| слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, |
| у обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне |
| облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напре |
| ије ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долаз |
| рговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица г |
| ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, нас |
| д утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — ре |
| урица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, си |
| ји изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини. |
| бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и туко |
| ако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није |
| знати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по т |
| а је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — ви |
| подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како |
| или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из св |
| мичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чека |
| упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, ироничн |
| рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће |
| стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> < |
| урица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашир |
| </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једн |
| зи, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном |
| е имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ о |
| /p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне приј |
| да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ват |
| последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на |
| p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној пос |
| ти унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана |
| дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београд |
| ушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица |
| емљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата за |
| апита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се с |
| е претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше д |
| точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче |
| к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, |
| здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> |
| ги узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме |
| леда у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћ |
| па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, ве |
| та ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најп |
| } Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да м |
| а му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу с |
| оњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну |
| велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То |
| е возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пл |
| <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изаз |
| е куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо |
| роговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, |
| ош трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико |
| а им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мен |
| се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нер |
| то тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакши |
| Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица леж |
| он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од |
| ...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му |
| ише. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одго |
| еза, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Не |
| ло час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога де |
| рљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и прому |
| не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> |
| а мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка |
| а га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p |
| } Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио |
| S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека |
| ште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали сваког |
| p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда |
| у.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, |
| Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је неп |
| ар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из |
| да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опаз |
| е Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозн |
| занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно |
| се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. < |
| а да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва |
| — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах бу |
| же из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разл |
| који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна н |
| у стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, |
| умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} И |
| де о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је |
| ти, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у велико |
| еке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то |
| тајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p> |
| ош није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде |
| ад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се п |
| — Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све.. |
| видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па ид |
| су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиж |
| , али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машу |
| смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се виј |
| о да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошт |
| к: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угл |
| . </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши |
| он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је поглед |
| е време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter |
| јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дозн |
| води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све |
| иш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена |
| ље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега |
| ишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ни |
| ана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим по |
| лим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, |
| у...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми с |
| p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он |
| о ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, |
| азговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p |
| ладића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њ |
| и, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или |
| година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S |
| учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми |
| , а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од то |
| Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S |
| — Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ра |
| о један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се С |
| </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај сва |
| а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није |
| Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А- |
| да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву |
| Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — п |
| {S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кико |
| ори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висо |
| лада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље.. |
| ипова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмер |
| аде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у |
| окрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном о |
| } Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале |
| не мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју вод |
| ече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, |
| задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Т |
| ам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков су |
| а напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две |
| луку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна |
| Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли |
| </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати |
| . </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само |
| а њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p> |
| им осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, ста |
| таје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом то |
| кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почињ |
| чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Панто |
| му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те |
| знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сно |
| Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али |
| >А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као ока |
| е да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи |
| апољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се кој |
| и... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траж |
| анинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да ми |
| е, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема.. |
| а је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе... |
| радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа п |
| екуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... |
| } Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{ |
| .{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груд |
| кчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћута |
| пштинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погн |
| асом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два изв |
| као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глав |
| сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, |
| о, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, |
| седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се о |
| тим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је ст |
| иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном пото |
| се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и |
| S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица приста |
| /p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на ст |
| </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут д |
| и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео х |
| ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га ма |
| мрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе |
| а од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу |
| росав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћ |
| лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да |
| е Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, |
| ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца.. |
| итања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега |
| допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, |
| на... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> |
| криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да сп |
| Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необич |
| човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар к |
| ао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затв |
| ше да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу ј |
| ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и поб |
| слиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа д |
| } Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за вод |
| тра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђ |
| /p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад зна |
| хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им |
| окров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно г |
| /p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове |
| и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p |
| а човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваз |
| <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и з |
| — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум |
| , а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје |
| е стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се |
| два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, кој |
| шила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор |
| ао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. |
| мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у посл |
| ри у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он прет |
| е под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: д |
| уз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он оп |
| е поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спа |
| м мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа по |
| другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш |
| ан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи |
| уке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, |
| ануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери о |
| е скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош с |
| ко блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... |
| а из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да |
| погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке |
| лаву, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред мех |
| гло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад |
| дуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неко |
| ву у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да |
| и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио |
| и... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква |
| у наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, |
| ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на |
| ола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном неста |
| као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне |
| ши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, |
| ром и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се |
| с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Т |
| пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, п |
| живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотима |
| си воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива. |
| ри данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он |
| сти, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и |
| ва!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гво |
| иковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита |
| , пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволи |
| т отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, п |
| оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, |
| . </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, н |
| у плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело |
| ц? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да |
| е. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још пок |
| еже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одма |
| рица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради т |
| и то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевно |
| , још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази |
| p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било |
| човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак |
| па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} |
| Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, пол |
| <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, |
| ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов по |
| ого крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се |
| оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми доб |
| ого, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђу |
| среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то |
| Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве |
| и и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње му |
| био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. |
| > <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? |
| у пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу |
| Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одг |
| продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен |
| омињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад |
| р баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S |
| етен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на коле |
| -де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко |
| свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку |
| оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да т |
| лушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Ј |
| о око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и |
| х могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? |
| жарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p |
| сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише |
| си се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се |
| небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те уве |
| .{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мир |
| лачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљ |
| радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва пред |
| а глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њ |
| шти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жути |
| н затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској в |
| /p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликов |
| рошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — |
| е, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је |
| ицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непреста |
| право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{ |
| Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и |
| оштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајду |
| од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subS |
| драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, а |
| иг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p |
| громну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака |
| овечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплин |
| 71_C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин |
| S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш ш |
| и да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица о |
| је ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Ст |
| евојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла |
| викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и |
| ас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо посла |
| ватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе |
| иже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи |
| доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, п |
| кајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкост |
| лности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми ов |
| вољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и |
| не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе С |
| те, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђ |
| чи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се |
| мози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружан |
| /p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да |
| мо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на |
| е то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђуриц |
| > <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија и |
| у леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет |
| ај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрд |
| белу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослу |
| никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напре |
| ири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, је |
| ризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ног |
| ка говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново |
| једном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пођ |
| по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па об |
| уд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла |
| бично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите св |
| рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, |
| сам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и ма |
| х страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним |
| оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, |
| ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку по |
| родире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе |
| рим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p |
| .{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, |
| ли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, |
| егло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој |
| весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не р |
| иских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова сне |
| воје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље |
| и се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S |
| онео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти |
| с: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака к |
| али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако |
| вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— В |
| ица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </ |
| била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере |
| апред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољ |
| Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p |
| а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. |
| ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа |
| че далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шт |
| p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема и |
| да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји ч |
| ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море |
| и ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у |
| >— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема |
| да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се |
| почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога |
| имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп о |
| друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоно |
| соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, |
| ваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље |
| младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да мл |
| чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Х |
| скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> |
| цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </ |
| гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица |
| то.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, п |
| уро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђе |
| уће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, шт |
| ровући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — о |
| т.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимоват |
| јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајућ |
| представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома |
| </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> < |
| н смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће |
| е још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> < |
| га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни ха |
| ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто лед |
| ш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а |
| да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким љ |
| трају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и |
| и тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> < |
| први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у н |
| рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у п |
| Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, ка |
| у заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од |
| ла се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази дал |
| Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онд |
| нка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, |
| аше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши |
| му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна |
| поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} |
| .. као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е |
| } Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне |
| она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се он |
| .. </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показива |
| Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бој |
| о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању д |
| </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрат |
| одиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гл |
| увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се |
| моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које |
| месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица ј |
| затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече |
| сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, |
| ; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата по |
| ле, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још ви |
| и занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... |
| у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна реч |
| вади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, |
| о, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му св |
| оја беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестад |
| познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај и |
| Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су о |
| вима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што |
| ...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко |
| а да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним ла |
| е зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после |
| чун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— |
| т онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна |
| S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он о |
| а, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски покло |
| ослушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да |
| ју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти |
| он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, |
| је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изг |
| кве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али |
| не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас на |
| има, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше ве |
| ?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћ |
| те с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше нов |
| гнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече |
| p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време |
| аду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то |
| ко га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога |
| а отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!. |
| ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта |
| ој шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а |
| ах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљи |
| Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све |
| посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, почи |
| у на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини |
| м га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml |
| о.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, г |
| ћи да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, дана |
| испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте па |
| S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па |
| S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да |
| ве једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми |
| ласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, к |
| девши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. |
| ивети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст.. |
| ца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p> |
| Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не бри |
| моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он пој |
| и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си поч |
| !...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати... |
| — Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми ве |
| чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрам |
| са! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве |
| , као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је ц |
| у изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> < |
| вде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишље |
| езана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледа |
| одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко |
| а. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к д |
| е више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек се |
| дури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном |
| .{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прст |
| сјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p |
| били за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ ра |
| беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и |
| — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог ку |
| него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си ј |
| , ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси р |
| ла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па у |
| под голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се |
| тиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир |
| ећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сун |
| ј ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} О |
| у — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ |
| озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> < |
| ране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега и |
| ом потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним |
| у.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са н |
| рене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа и |
| — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на гр |
| оге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање |
| длучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан трен |
| нтовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумара |
| То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. < |
| : он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. |
| ца вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај |
| а га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p> |
| у, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће в |
| згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце |
| и га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко |
| . </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни виде |
| Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... |
| калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. |
| ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга |
| а као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« прибл |
| постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики |
| лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} |
| отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац ско |
| срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије |
| пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« ви |
| без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год |
| ухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — По |
| а га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад |
| бију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре го |
| и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадош |
| откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху |
| . </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к |
| е, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, |
| тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а |
| би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата. |
| ба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево |
| меја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу |
| ну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо |
| ој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> |
| урица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прош |
| ош који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави х |
| ожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гла |
| ше или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце. |
| р звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака н |
| ти у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакв |
| крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре |
| рад. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђи |
| рицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара |
| га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао |
| је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничем |
| н и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим |
| нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капе |
| ла, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу |
| устити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те |
| ме, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али |
| сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири ст |
| жи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упу |
| д њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су о |
| ћи тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="ch |
| ре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом жу |
| p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од |
| цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго |
| а прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на пољ |
| зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека на |
| , а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудит |
| , али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете |
| ске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а в |
| штио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече ј |
| рашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако уну |
| нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> |
| е право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору тол |
| а скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво. |
| ника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио ле |
| јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше |
| души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако |
| једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам лу |
| p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није |
| зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно |
| рашила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред |
| цљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, |
| еома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из |
| па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином |
| } Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S |
| авном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бр |
| , онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучниј |
| ротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђош |
| ица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове ср |
| рже ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе кон |
| {S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ков |
| може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно п |
| и ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико |
| се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потреб |
| нован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, ко |
| Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама |
| ом младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осе |
| не ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терат |
| ека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео |
| има растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог д |
| и и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« од |
| . </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позн |
| >А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да |
| и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји! |
| самљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, |
| х злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јов |
| м, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво не |
| ађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разгово |
| аљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртв |
| аво с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капу |
| е отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега. |
| да доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се од |
| атаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово м |
| И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти |
| <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их |
| <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — в |
| е дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурн |
| загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — |
| и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно |
| , кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити |
| на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјај |
| , јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се о |
| ао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра ум |
| поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, кој |
| поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је |
| у две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Пољ |
| еше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, р |
| давши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђури |
| Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмар |
| х пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се нику |
| одио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— |
| прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беш |
| ...{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше с |
| де сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде д |
| о и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} |
| ху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непр |
| раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Срет |
| написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— |
| — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву с |
| их, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведо |
| не, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} К |
| је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. |
| чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затво |
| нако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да |
| огао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању |
| : стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и бе |
| кшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа |
| и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црном |
| уљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се |
| p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, |
| вија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна миса |
| ицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му р |
| реска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном |
| /p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исм |
| радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, |
| се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бај |
| ду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се т |
| p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар за |
| да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Р |
| га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети... |
| кад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици |
| подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи па |
| упила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих доб |
| века насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, |
| у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао |
| Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разум |
| егне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегн |
| м цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени |
| Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред |
| аху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели |
| <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град |
| о ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати |
| застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толи |
| блажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући |
| и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској ду |
| одом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци |
| аузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећа |
| и проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа по |
| стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка проче |
| чност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Сим |
| ћи песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погле |
| ајвише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} |
| укуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да д |
| истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунц |
| а не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само з |
| да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да п |
| анди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће ре |
| ту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махн |
| о време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно |
| ста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држ |
| етнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија ми |
| уда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му д |
| ну, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, на |
| уђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се к |
| се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, |
| .{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој |
| утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђуриц |
| те предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљ |
| Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је |
| говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати. |
| је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опро |
| и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, заве |
| као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази л |
| тонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима |
| оро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном |
| ет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на р |
| ути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— |
| Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— |
| а, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их |
| ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах о |
| .{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како см |
| } Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватр |
| вих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна ц |
| сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> |
| ни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снаж |
| ца. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући |
| ља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне р |
| и свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очиј |
| е људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја |
| ћ по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном |
| реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је би |
| ха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им ј |
| све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у |
| рче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више |
| } Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type= |
| а Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших |
| .{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш.. |
| ма из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му |
| отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да |
| еревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, не |
| <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуње |
| био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролаж |
| изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми |
| за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, |
| кву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад ста |
| ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p> |
| Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. |
| ја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!. |
| </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам пр |
| ледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вел |
| е, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, углед |
| Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон |
| м се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоу |
| аћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта ј |
| од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S |
| зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ис |
| е у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину |
| а није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову на |
| > <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик спољ |
| братим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и руков |
| а и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато уст |
| кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке подне |
| накрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знај |
| прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, |
| , као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни |
| ред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до |
| ипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше гла |
| некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кук |
| не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пу |
| Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати |
| ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још |
| међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђур |
| штовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари |
| <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од м |
| о неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати |
| утрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшил |
| а прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње |
| прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од то |
| трени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољ |
| , али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Ку |
| није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, с |
| рним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским |
| је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде с |
| звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} |
| , и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано ос |
| > <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— |
| ишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар |
| овим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му |
| убо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и |
| и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} |
| то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни |
| ојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме |
| буњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцниј |
| /p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с |
| се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, |
| надио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и |
| ве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову за |
| ењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Жи |
| чки, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати с |
| евоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — про |
| нуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окова |
| бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сут |
| м да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са |
| .{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} |
| ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не |
| <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S |
| смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону стран |
| и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан лан |
| о... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се |
| ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} До |
| о доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, |
| викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку пра |
| .{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну рук |
| поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљив |
| , зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту |
| мешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукам |
| почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, к |
| је могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пу |
| за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — |
| ега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињ |
| лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху дру |
| а ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— |
| а, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно... |
| су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му сп |
| с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога |
| о хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p |
| , врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| зати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имам |
| p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао.. |
| какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше там |
| Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену ог |
| оклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово с |
| аја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, ку |
| није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се |
| један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе.. |
| аздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, |
| говори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њени |
| а не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му |
| а умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека с |
| иди, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стран |
| слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, пове |
| ... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандар |
| полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај |
| ема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?... |
| де му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна нео |
| д овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика |
| вен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како зн |
| гао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: |
| густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо з |
| S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне крови |
| ци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, п |
| !... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку! |
| не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p> |
| ће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим |
| а здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... разв |
| > <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа |
| не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по се |
| му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, с |
| забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ни |
| ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да н |
| половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје н |
| е беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за м |
| ц чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке |
| <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му сав |
| га, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви оп |
| као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... ле |
| ричешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога дети |
| ха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а |
| да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Ис |
| чи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: < |
| му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, |
| — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Сврши |
| Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S |
| расно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том до |
| p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица ми |
| црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не |
| опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она |
| учајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} |
| знуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима... |
| јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи г |
| Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— К |
| — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није о |
| ко заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, В |
| е занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њ |
| ом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чуд |
| .{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! |
| како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао |
| о онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и |
| че Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десе |
| нцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, |
| срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу |
| прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пуш |
| ији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му |
| ад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни тра |
| сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, н |
| ва, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако д |
| уче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јес |
| ршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како |
| аред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указ |
| о одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало ње |
| никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва о |
| и шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови чо |
| каза.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што с |
| /p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми т |
| стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— |
| се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, |
| се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше д |
| тим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташ |
| смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га |
| е неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито |
| ћи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка |
| сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше |
| е је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, |
| куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Пол |
| поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју |
| Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, ка |
| е видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је |
| да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права в |
| , што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству б |
| ом.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други |
| авља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> |
| длучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде |
| кинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него |
| ијатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не |
| ма’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у ис |
| ећег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и груб |
| ди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се све |
| — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?. |
| и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђ |
| о ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад |
| но дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови |
| све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чу |
| ачајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну |
| на..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он |
| хну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у ру |
| ајвише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећи |
| ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда с |
| од тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за ње |
| околе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — позд |
| , а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору |
| ао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђуриц |
| пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— |
| лази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Ст |
| близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од к |
| а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, |
| ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти |
| громан утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа |
| вог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше |
| предености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« |
| з реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано |
| аса надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> |
| ем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу |
| ... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао |
| донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је т |
| мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје |
| је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога |
| ње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да с |
| у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није к |
| ела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешк |
| х, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде |
| ад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. |
| <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... |
| међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... |
| кује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необича |
| о изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и ја |
| и завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, |
| ељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачи |
| а не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце |
| су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху |
| бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се |
| по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгл |
| жице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно |
| са, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде |
| но убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере |
| прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчад |
| ао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, б |
| око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| и, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у |
| се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно |
| скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завла |
| ца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп |
| етао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће на |
| ешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Ву |
| љике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курј |
| забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбља |
| животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном при |
| кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава |
| и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће д |
| какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за |
| амо једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми доне |
| онегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаш |
| е једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што |
| ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти |
| .{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се о |
| дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром |
| ад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какв |
| о је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли д |
| са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. < |
| S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку |
| ... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога да |
| ам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном |
| аш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми ј |
| еба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако |
| тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се |
| певају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — ми |
| а... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху |
| хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где |
| а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да |
| ом гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше |
| ца беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који |
| држа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвен |
| е обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху с |
| ерилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те ис |
| те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој б |
| у кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака |
| ... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, |
| з кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами. |
| ици, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом |
| јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="c |
| авља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе о |
| е, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У |
| ва. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — з |
| и, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли |
| внога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији ј |
| ка нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове |
| сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не с |
| че да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пр |
| чун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак |
| ренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? |
| } У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— О |
| т звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица и |
| пан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз т |
| ...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се по |
| но се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувш |
| отиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <d |
| собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку |
| ткуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да т |
| >Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зл |
| , мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и посл |
| е шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђ |
| ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек. |
| /p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли |
| ви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пла |
| кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда.. |
| угих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина |
| одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична вен |
| напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их к |
| ештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за |
| — Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати |
| ивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, к |
| а корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено мах |
| извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не |
| ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, н |
| е?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, ја |
| и за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредб |
| говори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p |
| олан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, сти |
| таше, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и кри |
| пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и |
| кву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — |
| ви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгле |
| песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, |
| се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се про |
| чи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица |
| нтовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица при |
| ми раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удеси |
| ћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра |
| и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загл |
| ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад п |
| а онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било |
| једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </ |
| рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p> |
| >— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај |
| <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не |
| нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују |
| елео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би |
| ..« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, |
| је, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, ка |
| празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновни |
| своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, |
| ру.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. |
| да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{ |
| <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо |
| ећ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још |
| чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од то |
| еднувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као |
| за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају |
| дило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу по |
| , обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ос |
| бог глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква д |
| <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћ |
| да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети |
| еше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој |
| уосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, зд |
| нате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша к |
| а.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што |
| век... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђ |
| некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово |
| е им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p> |
| ки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана с |
| нађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да отки |
| иже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, |
| радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на пош |
| ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добро |
| ву меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и |
| ... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као крива |
| сећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза |
| .. </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове по |
| чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви о |
| па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, по |
| збини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладов |
| десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с п |
| па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи н |
| јака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о |
| е... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади ма |
| — Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти пока |
| запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па с |
| на брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасн |
| ледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ниш |
| ви пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже ј |
| осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да |
| ека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос. |
| ицљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; |
| аво овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненадн |
| корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чисто |
| мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, ал |
| ије њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, за |
| урица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти |
| е Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она |
| ећ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше так |
| смејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео |
| и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ћ |
| срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш |
| м светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и |
| а какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, |
| е Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> |
| а ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо |
| је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и |
| , шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде.. |
| следице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашњ |
| њску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави |
| довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не мож |
| га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше мили |
| о да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном кра |
| отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} |
| и у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси бол |
| а онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Св |
| ?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите |
| он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, |
| ело, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Стан |
| расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлуч |
| м, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему |
| у славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... |
| ћаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p |
| ити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који в |
| око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад |
| орности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена |
| је Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а сто |
| сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји |
| еодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао |
| о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одлож |
| >— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју г |
| ла живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети |
| , још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде |
| сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива |
| еком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде |
| итио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{ |
| памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је неш |
| ије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју |
| </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не пр |
| довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би |
| а црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му о |
| да зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с |
| н и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случа |
| адовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет |
| показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{ |
| Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која |
| главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, ка |
| ило, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно |
| је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, |
| кну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га |
| више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све виш |
| иљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му |
| и га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се |
| пира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њ |
| ова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чу |
| е усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијан |
| му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучниј |
| и жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм |
| ла, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју |
| ла; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече о |
| човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђури |
| ху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и пи |
| {S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћност |
| тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и |
| а скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправ |
| клањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањ |
| пи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше го |
| план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да |
| и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну м |
| ћи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се |
| ти први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, ко |
| за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчи |
| га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разј |
| удем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како |
| овори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дет |
| макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </ |
| им од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје у |
| овачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна пох |
| p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде пре |
| ...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?... |
| амо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, |
| очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена |
| м и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — |
| он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитн |
| ање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И |
| пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пол |
| слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мр |
| е разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да |
| <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један на |
| гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{ |
| ице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па ис |
| .{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори |
| ом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момч |
| .{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани све |
| ого уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— |
| у на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да |
| <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим |
| што туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, сед |
| други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пија |
| кар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из т |
| и се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, прев |
| од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах |
| има и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђур |
| а заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапу |
| p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више |
| около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, |
| стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш |
| S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слуша |
| слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим чов |
| му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже |
| те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} С |
| ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« |
| одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући с |
| ом хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> < |
| уке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме уб |
| аве окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прст |
| једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не |
| .. </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене |
| а забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде |
| ох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одг |
| а Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смр |
| иђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са |
| трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја п |
| говори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </ |
| , па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говор |
| право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме |
| .{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у но |
| — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је кр |
| ама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи |
| нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кме |
| ер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица |
| е, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би |
| ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — р |
| мена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изглед |
| итивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на |
| овио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна т |
| масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна г |
| , затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — |
| ворити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, ра |
| немо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— |
| шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш с |
| воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео по |
| заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати |
| искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је уз |
| Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, са |
| лико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, |
| и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа т |
| одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их |
| спараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и је |
| </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене о |
| ке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— |
| ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Виде |
| канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежње |
| уо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у сво |
| е очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија д |
| } Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа |
| и и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беш |
| >После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђу |
| ут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина |
| , па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све с |
| оловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечер |
| устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од ку |
| који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му |
| ао по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис ота |
| ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, к |
| <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану |
| осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од сам |
| вичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не мо |
| S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечера |
| Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш сам |
| има дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... |
| Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Ма |
| .{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према ње |
| ије вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим |
| стати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава свој |
| е одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и от |
| авац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмили |
| или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни г |
| н, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто |
| и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па |
| ноћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p |
| поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нак |
| м сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде бли |
| ји, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и |
| а нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с р |
| а најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче |
| велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа |
| ања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да че |
| ој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато. |
| своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћива |
| наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасно |
| ће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одго |
| смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио ко |
| ајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чува |
| ли тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p> |
| им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је од |
| ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! < |
| кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку но |
| уће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <m |
| </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја о |
| оре више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а м |
| јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> < |
| тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов |
| . </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљат |
| од, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено пог |
| слеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде |
| p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, |
| блетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срез |
| кључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <di |
| ље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаш |
| ини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где |
| ој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не |
| за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгле |
| девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицо |
| ... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. |
| и. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Њег |
| аква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упит |
| м се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под њег |
| одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега он |
| ј, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, |
| м? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо л |
| нило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, |
| > <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољ |
| Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да с |
| има и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући |
| један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала бола |
| ица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити ко |
| безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А |
| м Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Свак |
| S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избач |
| укобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одго |
| у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст |
| са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необи |
| јеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село ч |
| мах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} |
| није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловањ |
| било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са |
| а.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да изб |
| о?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, дов |
| те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p |
| а и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољ |
| дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p> |
| же се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неко |
| у.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по в |
| а и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из |
| отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавш |
| а моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мањ |
| а од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косо |
| село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </ |
| вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> |
| његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учи |
| е ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никог |
| да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са с |
| трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном |
| судним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин погл |
| с принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађан |
| уштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојн |
| це испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим посло |
| кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти |
| сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га |
| е.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, |
| води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке о |
| ханџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, |
| чи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двој |
| ..« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, ч |
| еше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељ |
| наче ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомил |
| сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или ок |
| е оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и п |
| > <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш. |
| новички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгл |
| ресом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не сме |
| игурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, |
| еме у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер |
| викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах |
| га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што рад |
| виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледа |
| га.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој поло |
| аше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала |
| још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се |
| н је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне раз |
| е.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} |
| не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, шт |
| новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела нова |
| чио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, б |
| ришту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре зем |
| ји кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а |
| тој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, не |
| </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка не |
| Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга |
| ући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само ч |
| знаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али |
| таше уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки на |
| и опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шт |
| и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па с |
| а, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плак |
| уме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да |
| } Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> |
| даји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> < |
| се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не |
| обро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ три |
| .{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село |
| адити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жит |
| ругу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости |
| осити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше с |
| , четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично замет |
| , пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред |
| мах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>К |
| да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} |
| опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није би |
| крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свр |
| >Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> |
| имала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука |
| мње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде д |
| кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, |
| рков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге с |
| роз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и п |
| вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до |
| уге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих |
| једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јеле |
| о гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже гл |
| аву стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удов |
| ланини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од |
| о нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а ок |
| из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако мож |
| урица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога трену |
| у се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у ко |
| а ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха |
| најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Ми |
| е онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свег |
| помена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учин |
| и се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, |
| роз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пре |
| ђе нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, шт |
| ши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само |
| ш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, ста |
| они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у је |
| дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на |
| ба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му д |
| д из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад |
| , скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, |
| . </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговор |
| омисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будит |
| жасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико збо |
| једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети |
| вила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица с |
| на и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} |
| реми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа на |
| своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је б |
| е положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на по |
| де си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности о |
| {S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке |
| . рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страс |
| > <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме пове |
| у данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу |
| о?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: |
| та Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пу |
| д му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дв |
| и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... |
| ове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапам |
| од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно |
| нда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда |
| али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није |
| али, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасв |
| нако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији.. |
| је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је |
| једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— |
| одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила о |
| лим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варо |
| чак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из |
| кав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо н |
| воју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се мог |
| ешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али |
| пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад |
| е вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да д |
| Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници. |
| а да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, п |
| бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, пре |
| , ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... < |
| е још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро |
| арче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни ко |
| зајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{ |
| рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га по |
| p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником |
| ек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> |
| ек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи |
| ш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? |
| е те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица |
| у.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица при |
| људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> |
| отле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p> |
| вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... |
| хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати пот |
| . </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на |
| ти? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пу |
| као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну |
| и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после ка |
| ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити |
| ио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још |
| ш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје ста |
| дна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, к |
| жио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p> |
| бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S |
| рно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си уме |
| га и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гл |
| е на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — ви |
| И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати |
| м се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капе |
| ...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на с |
| е се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — |
| неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који |
| е му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћ |
| </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је |
| > <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </ |
| ? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? |
| Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана. |
| о испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му и |
| абио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> < |
| па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати. |
| м била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Је |
| правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, |
| тере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао д |
| каз, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Ј |
| кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што |
| и чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчан |
| >— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек |
| клонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавш |
| а и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу |
| и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, виш |
| о...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу |
| и се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, |
| м и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гл |
| и слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунц |
| а дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. |
| елиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </ |
| >— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{ |
| уку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не по |
| леко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по |
| као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то |
| Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за т |
| <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру п |
| криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта |
| су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они навед |
| p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — р |
| и учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али |
| о?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам |
| а водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице |
| — Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао |
| аци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </ |
| но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га |
| ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </ |
| шка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек |
| Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али |
| > <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га уб |
| ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу |
| </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, п |
| ало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? < |
| е, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друк |
| акну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде |
| замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу љ |
| а ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати о |
| треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али |
| испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и пит |
| гледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и прит |
| о ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја х |
| ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакос |
| пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са с |
| а за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам пом |
| вде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, |
| у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеж |
| погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак |
| </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи |
| Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још по |
| Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Ми |
| гано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миш |
| д босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> |
| уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја са |
| живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да ск |
| питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти мо |
| а. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш ку |
| тениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да |
| вац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Ст |
| му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вуј |
| казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко |
| ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и |
| </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта |
| ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p> |
| одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас до |
| е ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта |
| Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се |
| те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чув |
| дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вуј |
| х, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет |
| не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без |
| А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад ги |
| — Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — |
| ом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, |
| ош пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гл |
| ад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовц |
| p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђури |
| сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старо |
| а питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са ње |
| јмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му з |
| о — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћ |
| е Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам |
| аку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим |
| >— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? |
| и их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радо |
| .. то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укра |
| а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да |
| нција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је др |
| . </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?.. |
| да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — за |
| разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми оном |
| же и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. < |
| љана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њ |
| се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не вол |
| угом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, |
| да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док |
| ли се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рек |
| ешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи |
| уда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш |
| плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се |
| угој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који |
| њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном |
| , како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Н |
| е ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три ча |
| ите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега њ |
| је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађал |
| да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> |
| ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да о |
| </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу пот |
| ам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи св |
| ао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овог |
| </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро од |
| — Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одго |
| озна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, |
| } Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту намест |
| спод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случај |
| нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде п |
| зговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорно |
| весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећ |
| кли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред он |
| њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они н |
| а.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за |
| Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву |
| т и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погур |
| а ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас |
| о, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у свак |
| че Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крак |
| д бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и друг |
| довољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа. |
| д њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се х |
| , нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у |
| риво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи.. |
| жност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне р |
| гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном |
| на плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Ал |
| сле неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и.. |
| рошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде леп |
| ијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни стра |
| Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста д |
| нопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p |
| уби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се |
| било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио |
| ац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на п |
| криљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од ум |
| а цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зат |
| едала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта |
| кама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци |
| се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Но |
| својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школов |
| цом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— М |
| ренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпаса |
| ући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био прис |
| ди и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свака |
| алопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, |
| кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде |
| аков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: |
| м певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манасти |
| та Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све ме |
| ата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затво |
| авежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем и |
| >— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, ч |
| ше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва |
| е рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући |
| Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов |
| . </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вуј |
| у, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође зема |
| е место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, з |
| војица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђури |
| О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило |
| у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли с |
| , он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући |
| одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и |
| </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично |
| у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, |
| ао какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, ка |
| у иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати |
| у иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли |
| како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p |
| жавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Изла |
| рица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога |
| упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори |
| била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. < |
| а.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики прихо |
| мање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на |
| p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му св |
| ту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене.. |
| ћа. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и |
| кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, |
| рнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан |
| ... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да н |
| детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни з |
| с нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слобод |
| се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p> |
| опо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме нау |
| вога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз |
| те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други |
| кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и |
| на одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на тво |
| ... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би |
| век, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица уст |
| де? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} |
| и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му н |
| окрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треб |
| полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала.. |
| Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар |
| којаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, |
| чиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пуст |
| >— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да м |
| Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па оти |
| ? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p |
| е и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими м |
| лијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача по |
| p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашини |
| ћи и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило је |
| еке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Нов |
| нуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p> |
| > <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницим |
| та поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, к |
| у се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше |
| могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он н |
| исак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем. |
| О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврну |
| носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S |
| паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро ј |
| д муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окр |
| лава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!. |
| мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је јед |
| испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </ |
| а стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, про |
| њири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У по |
| мислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор |
| се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ва |
| да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и вр |
| ло дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га ј |
| одешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је |
| ствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чи |
| душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— |
| ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје |
| </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет |
| ти земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Бана |
| беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио |
| не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умо |
| чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немашти |
| истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да |
| ише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </ |
| — И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волел |
| д тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама |
| м гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала |
| дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана! |
| мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у |
| натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до те |
| га на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куд |
| абра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући н |
| неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојиц |
| се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се в |
| творене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутро |
| па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— |
| т ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад |
| </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. |
| рви »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање |
| — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, ни |
| {S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђу |
| од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потреб |
| ралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча |
| Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: |
| на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?. |
| ...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе |
| е у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </ |
| и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховим |
| чи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог |
| а речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слат |
| еху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Ка |
| ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да разм |
| е висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у |
| И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јо |
| и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете |
| ...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радозна |
| она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозни |
| рило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила |
| паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речи |
| рчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S |
| е није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведош |
| шту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци |
| мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, к |
| на да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одва |
| е могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити друг |
| {S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двој |
| о, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а |
| ма коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају |
| о, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Е |
| пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страно |
| замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога трен |
| е га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож |
| ци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, виде |
| напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом с |
| </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Ал |
| S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде |
| остајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— |
| рсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда м |
| денцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младе |
| неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјек |
| Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Доб |
| усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S |
| о. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и |
| ом поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза у |
| рчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу стр |
| одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач. |
| жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће |
| еда те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... |
| арац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и пол |
| је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— |
| а обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем |
| , где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јави |
| могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред |
| иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети как |
| ла у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Н |
| ш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа дома |
| и, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, и |
| ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог |
| на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним оп |
| на. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његов |
| ох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној стран |
| дизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> < |
| аних кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Ал |
| ује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на груди |
| p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диж |
| непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће |
| он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. < |
| то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову год |
| ква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица ж |
| н мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, |
| је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; пол |
| че: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси пра |
| бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, |
| срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право |
| код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак д |
| Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p |
| ржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чек |
| } После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и у |
| самљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаш |
| огледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и |
| се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ |
| и, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, |
| живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу ст |
| аше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десно |
| ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, |
| Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђ |
| } И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му па |
| гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи |
| и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједно |
| . </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичет |
| </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама |
| ?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. |
| ста округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељ |
| а како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то изврши |
| а — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу |
| ше неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежу |
| ругом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се |
| Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а з |
| ју од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јам |
| времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од |
| на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње в |
| та сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је |
| па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полуг |
| деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која |
| истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{ |
| > <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да не |
| куд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, |
| он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи п |
| вих, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском р |
| дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само |
| а ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претр |
| ћутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну.. |
| а се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S |
| груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се |
| е условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши г |
| ђе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред |
| е по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам |
| у. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим |
| p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохва |
| рјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечи |
| мдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S |
| ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и поглед |
| нутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узв |
| ривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу |
| ом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима ста |
| </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> |
| манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјуриш |
| делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина сав |
| конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... |
| е висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону |
| си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други |
| у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је неприја |
| {S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" |
| смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са св |
| овић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о т |
| ању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радознал |
| цом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} Посл |
| дари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и |
| елика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се |
| а онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини луд |
| м, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљ |
| се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа |
| ко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </ |
| радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље д |
| у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као |
| ош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хај |
| ириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи |
| ба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који |
| као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, т |
| неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа |
| резовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико |
| <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и до |
| .{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеос |
| рез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви |
| и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — |
| ђивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је |
| ећ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали п |
| лим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни |
| рије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива свој |
| егнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! .. |
| еше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опази |
| о му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одг |
| ео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — |
| се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћ |
| ву од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуни |
| аде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца |
| <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> < |
| у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задо |
| ик, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту ламп |
| љ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сме |
| ову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увен |
| им паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак |
| етлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним |
| му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? |
| иш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физич |
| , које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и за |
| као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже |
| на ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је |
| ижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с див |
| ажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситн |
| а, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини |
| тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни п |
| } А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам |
| јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући |
| ута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у |
| p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти |
| Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим |
| Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици |
| у чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гле |
| совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се |
| копано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Ј |
| ткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно послед |
| а тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељач |
| е Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да |
| је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху ок |
| знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Бола |
| нина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} |
| а.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се |
| уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к |
| у Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у ко |
| негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред |
| и о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и |
| њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом њ |
| ану дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе до |
| еке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у |
| цену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у м |
| и Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо |
| воривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у |
| и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ос |
| у за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге |
| .{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} |
| м сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне |
| и зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта р |
| ила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме |
| м на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у |
| , трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом над |
| оводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необич |
| лаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кр |
| оше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у п |
| . али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мар |
| ало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не при |
| ан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је |
| ојној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, т |
| положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да п |
| стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав |
| му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да |
| .{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шт |
| ле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке |
| тојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој |
| и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелен |
| у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весел |
| ља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си |
| вим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше св |
| е и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њо |
| раше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами |
| и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знају |
| дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Нап |
| у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиж |
| ну рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене |
| јно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Да |
| је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже гла |
| ња... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашни |
| шти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамн |
| </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи. |
| Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред с |
| у код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опе |
| није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запит |
| е, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослет |
| кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се |
| ш нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки уну |
| је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стај |
| ако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре.. |
| у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то |
| и ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам |
| присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p |
| анџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присет |
| куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он |
| му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{ |
| а прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необичн |
| курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављ |
| ац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли |
| колине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, ал |
| управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само ка |
| , туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!. |
| шу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са так |
| м ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> |
| хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је т |
| ...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза |
| десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... |
| а и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трос |
| ој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже |
| е — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахну |
| урица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па |
| животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брав |
| е црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} |
| задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху |
| ње беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, кој |
| Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово |
| с-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву стран |
| мет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па |
| о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђуриц |
| на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се прибл |
| се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S |
| ба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица |
| .{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђури |
| е, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад |
| ш изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим мест |
| имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама |
| брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: к |
| е, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, |
| досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљ |
| сту гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S |
| на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико |
| ао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући |
| абуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, исп |
| ајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не |
| це нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу д |
| олико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро по |
| их људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не пр |
| Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају |
| који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не мо |
| ругим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, |
| из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху тре |
| аки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> < |
| розор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зим |
| , разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да р |
| ве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго се |
| н нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако ј |
| а јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе |
| д, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот |
| овољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... |
| тити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће п |
| хне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, |
| уди неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> |
| ти, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не |
| : ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— |
| ји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе |
| длучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни зн |
| вештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, |
| у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако |
| на упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђури |
| ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју |
| — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га |
| нку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, |
| е да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Клено |
| аступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени друго |
| на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од с |
| ла дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше |
| ња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих ј |
| је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, к |
| се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на |
| кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Треб |
| не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може би |
| хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела |
| да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} П |
| обру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...). |
| > <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар |
| један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима на |
| очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се н |
| на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опре |
| се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само с |
| оде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, |
| једаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у б |
| омирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не |
| о — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео |
| гих — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, реци |
| ...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и |
| лонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за |
| м ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну |
| етко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, |
| рити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то н |
| гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин к |
| > <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му јед |
| обро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам с |
| — Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, ок |
| изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — ал |
| p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у б |
| ки шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљењ |
| им...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А пос |
| оље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна з |
| анда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја |
| а, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Но |
| сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се с |
| ада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жив |
| господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћ |
| — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо |
| } Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С |
| ог те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— |
| та, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговар |
| ам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да |
| ала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са панду |
| ром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и р |
| амбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каж |
| > <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђу |
| ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио |
| <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његов |
| није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, г |
| о расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> |
| једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само з |
| ве што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друг |
| цело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па ка |
| ..{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, х |
| овини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право ра |
| о се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мрт |
| и.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара з |
| власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужно |
| збине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те нећ |
| је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена. |
| } Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а с |
| цу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао кој |
| не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оно |
| зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он во |
| се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако ми |
| p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јо |
| и извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти |
| , јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде н |
| , и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} |
| Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> |
| смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И с |
| .{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и |
| е као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху по |
| акле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао |
| о је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </ |
| ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије |
| полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо |
| ешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка да |
| . </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, наст |
| ледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојан |
| два држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђур |
| дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или |
| х, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте |
| укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, ос |
| <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђу |
| ојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам как |
| е!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине |
| з шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и заг |
| а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти |
| осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена пр |
| дужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре |
| а вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </ |
| вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам дру |
| ебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онд |
| у... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Ву |
| тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући |
| /p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред |
| Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одр |
| чко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни је |
| ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме бе |
| до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао са |
| а дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати |
| с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— |
| и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мен |
| м дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима д |
| га оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} |
| а ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p |
| >— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А по |
| и о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако |
| А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте |
| дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао о |
| управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретк |
| вот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и |
| удне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све |
| лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али к |
| га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео дог |
| те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не мог |
| а дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још т |
| S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдук |
| p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет ма |
| држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудн |
| и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима |
| обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити б |
| се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раз |
| тоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> |
| своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада |
| вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да |
| и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па |
| ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би |
| н већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући |
| ех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} За |
| от, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увре |
| текар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се т |
| тпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како |
| купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јели |
| смехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она с |
| олан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак |
| оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђур |
| ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздај |
| страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, н |
| м мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумов |
| превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Н |
| а и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да ка |
| и освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што б |
| нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу |
| p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... |
| д ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и |
| ји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од |
| и нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим |
| они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би |
| руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не |
| тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни |
| азуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ух |
| га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Доб |
| а, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе |
| за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре о |
| без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао. |
| ао да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се с |
| онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... |
| у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава |
| рошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да на |
| е но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико љу |
| коме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па |
| е, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока. |
| том тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере заду |
| </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица |
| давши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готов |
| p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на те |
| и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђа |
| де, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, су |
| део си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају по |
| само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p |
| ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обо |
| е да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} |
| рех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p |
| ла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô са |
| у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — од |
| веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, в |
| е погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — |
| е чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће |
| руго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те чове |
| ни из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пруж |
| Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи |
| вај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и с |
| руза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку. |
| Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува |
| ила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, |
| , таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао |
| ..{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима с |
| то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе. |
| ило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> |
| е раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... |
| умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома |
| не плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— П |
| рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били оче |
| новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђ |
| прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала |
| ћи се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се п |
| ер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, |
| <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући п |
| уби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се п |
| весности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из |
| Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} |
| ило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињар |
| тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пр |
| му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на |
| луђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </ |
| л мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао |
| долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела |
| ...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S |
| овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. < |
| . другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била до |
| обро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола. |
| ти...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружил |
| бежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се |
| тање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се |
| а.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожу |
| весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и од |
| кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још |
| се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш т |
| Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла... |
| а му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе |
| о што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трча |
| би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} |
| {S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај р |
| оће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то ос |
| трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а |
| имо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, |
| руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S |
| <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме |
| ћа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи с |
| ад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра |
| задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кро |
| којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо р |
| кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, поче |
| тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, сти |
| е мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред поток |
| два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђу |
| о дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од |
| до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стаја |
| аху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним ми |
| ности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S |
| отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђури |
| породи, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпоставља |
| о, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> |
| } И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли |
| ли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за с |
| и топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приб |
| нио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одел |
| тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и к |
| им да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми р |
| то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа ј |
| ше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, исп |
| поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме |
| и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе ру |
| живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чиња |
| али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилик |
| .{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и не |
| као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га ис |
| стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, |
| необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{ |
| Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развиј |
| анке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде |
| е у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, |
| чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га |
| аше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи |
| им лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену |
| шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не зна |
| p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је пос |
| м. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а хо |
| страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би та |
| а весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је ц |
| от, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочек |
| затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гле |
| коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво к |
| ога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и |
| тово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, к |
| двајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S |
| — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, в |
| у обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, |
| е на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди |
| у необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да б |
| ра трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и |
| иш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — р |
| . </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља |
| а ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на |
| >— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p |
| о одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p |
| о дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кука |
| а коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим |
| ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави лар |
| ма.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све с |
| какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни |
| зиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Њего |
| јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет прим |
| лачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида |
| рим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, там |
| цима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Па |
| >Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу |
| ј улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кући |
| >Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисц |
| а оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што |
| стаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућно |
| } Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{ |
| еговим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота ње |
| рема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблист |
| оду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се ј |
| о: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врх |
| е једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chapter" x |
| е према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младеж |
| о спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово мил |
| , сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може би |
| човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из п |
| о. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, к |
| Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада |
| ката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњ |
| {S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у пакл |
| и поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Зна |
| беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој |
| вица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад |
| н прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Пог |
| вор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима |
| </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се |
| ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из |
| а тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти |
| идевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане |
| } Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потреб |
| се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После некол |
| о, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде с |
| му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се по |
| тан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— |
| ко имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепље |
| у, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. < |
| а на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пија |
| у разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи |
| скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Как |
| м... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође |
| сет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му |
| ..{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно |
| ена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, |
| са у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а и |
| те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој реко |
| да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво те |
| ћи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Срете |
| ица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши чо |
| се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— |
| паваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, |
| ми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обо |
| сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S |
| пали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји |
| } Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ од |
| рчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње ди |
| S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. |
| ли вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> |
| а ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад п |
| p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста ле |
| ем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли |
| растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ет |
| {S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо |
| м другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окрет |
| шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама |
| ека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — |
| убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли. |
| шла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти |
| несе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутур |
| Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу урече |
| Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он н |
| агледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и |
| од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који |
| , затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне |
| јату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шарениц |
| ца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица |
| .{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слоб |
| живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, |
| се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све свој |
| и стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од |
| редином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше |
| нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех д |
| /p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покај |
| ли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај |
| само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> < |
| астосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више н |
| занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, |
| кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је ули |
| Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада б |
| дан куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био б |
| а дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена ја |
| . </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бирово |
| аше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али |
| } Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у с |
| остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> |
| <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, |
| на, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој прокле |
| е, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слаби |
| розорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником |
| тише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у |
| ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се је |
| собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па |
| не, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на с |
| а га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> < |
| ликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и н |
| би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком св |
| аху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад ок |
| сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен |
| /p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ б |
| p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушк |
| ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— |
| а да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљи |
| и даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазит |
| имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозор |
| а горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен |
| у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им с |
| овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и |
| ишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око ц |
| лаг дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не б |
| од записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе има |
| S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, |
| је имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{ |
| дење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те |
| ка, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да поч |
| о записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена преч |
| ржавни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш.. |
| жибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату |
| овче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад |
| мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и |
| е према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави |
| застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приб |
| коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да |
| за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ у |
| и све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да |
| бро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога |
| > <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево мо |
| ши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </ |
| једном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и |
| /p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. |
| ос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше пог |
| и, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се у |
| е од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити прис |
| вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> |
| нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја |
| а њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Та |
| а и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа к |
| он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. |
| ст куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица |
| рвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно ра |
| опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморн |
| то хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како |
| ста, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може |
| .{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрем |
| то треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђ |
| о он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш |
| и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитив |
| му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека г |
| а, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем в |
| озната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зов |
| а тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{ |
| >— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... < |
| </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глав |
| ка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас врши |
| ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type |
| . </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Нович |
| а око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, умор |
| .. како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, ал |
| сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погл |
| е громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{ |
| сно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S |
| дам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још |
| </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у |
| </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала |
| Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да |
| Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а |
| <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, |
| диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га по |
| ној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази |
| е Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће |
| ви, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам |
| д...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, изву |
| не и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако |
| а собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> |
| мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љ |
| војих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је |
| </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз |
| пала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она с |
| и, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промо |
| сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, |
| S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> |
| е да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога ст |
| емо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме |
| , где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбо |
| ка путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде |
| а беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврд |
| просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво |
| рчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога с |
| отрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете |
| едан светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и ве |
| бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети х |
| забраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потр |
| чити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p |
| е бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... п |
| аси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, узди |
| ру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две ш |
| му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају рук |
| бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде д |
| гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме |
| ола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која с |
| олвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад? |
| а Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао са |
| на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} П |
| и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али м |
| . </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици |
| њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, |
| Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима |
| се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу |
| ге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше. |
| у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна по |
| растао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapt |
| борио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћут |
| о.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </ |
| м гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. |
| на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата ку |
| часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо |
| ...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини сто |
| ге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде |
| .{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, б |
| шаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је |
| има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са |
| .. усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и |
| ован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се п |
| p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{ |
| из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да |
| ашило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без п |
| ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да и |
| још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица |
| у заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало пр |
| ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! |
| ? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почист |
| олности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> |
| е му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </ |
| говору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи злико |
| езнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару |
| потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. < |
| ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, н |
| Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој |
| — Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти |
| } Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта б |
| и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ход |
| . </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. |
| p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезов |
| ваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на |
| тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу |
| у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да он |
| тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори |
| равишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресец |
| а вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било с |
| ла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и па |
| авукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је дру |
| бујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p |
| , с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела да |
| иди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугач |
| о и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да |
| атака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и дру |
| вога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана |
| адован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па |
| јио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Ост |
| едном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, |
| ту наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време |
| и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како и |
| било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну коли |
| огло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, |
| оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој де |
| дмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> < |
| ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, |
| <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џ |
| прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде |
| јен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз |
| онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само јед |
| том поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико св |
| о спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, |
| >Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Ис |
| јим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осе |
| а њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригр |
| у к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше |
| <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући |
| аво разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, н |
| етина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој |
| лечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, пр |
| е?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо |
| , јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље |
| зети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И |
| ега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној влас |
| ..{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} О |
| а нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студен |
| побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам зна |
| опа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у и |
| га, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта |
| е ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему |
| а у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата |
| етеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се |
| хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} А |
| т и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, бели |
| тал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p> |
| бицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и |
| се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и пре |
| утака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S |
| у, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса |
| тим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} С |
| е принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није |
| {S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} И |
| ко се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S |
| дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад |
| човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком с |
| ави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је пор |
| а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он |
| уд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на ду |
| реко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече |
| е сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац от |
| ра? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, |
| Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра |
| вонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из ње |
| сет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. |
| S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроб |
| не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки тво |
| p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за |
| јмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи |
| атак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, к |
| децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца |
| и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али ис |
| еднога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се |
| ао обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп |
| уних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му |
| /p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао |
| снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жа |
| не, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, |
| ри кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— |
| ди тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, |
| ано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборн |
| мађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и п |
| инута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варош |
| осе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једин |
| се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено |
| ца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову та |
| овољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, |
| е коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| , да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и |
| онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање |
| ћици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде |
| угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече о |
| едао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— |
| па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да п |
| е ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, |
| ови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> < |
| кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! |
| } Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово |
| о и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане |
| ваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> < |
| и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде |
| {S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с |
| у као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на ше |
| p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти |
| к му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p> |
| оре, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим |
| ош може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу. |
| помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђу |
| д овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу |
| /p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овак |
| лачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али |
| му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа ј |
| } Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p |
| овац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ови |
| весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за |
| и барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори глав |
| доше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина |
| а, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, |
| омену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа. |
| , па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на |
| оката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантов |
| н кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући и |
| ом фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се |
| а је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко по |
| вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђури |
| се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадош |
| а, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} |
| о. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p |
| кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшно |
| Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} |
| ога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша |
| жељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се |
| , да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жуд |
| н! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина |
| че, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, |
| руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а |
| иљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Ст |
| лан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да |
| ама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље |
| сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ... |
| нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} |
| после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је |
| учајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих |
| уђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је |
| /p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан |
| у, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране |
| вор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам |
| /p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад би |
| <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочет |
| оштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па |
| — Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} С |
| овори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не дола |
| сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он нала |
| адовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме |
| се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{ |
| е све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, |
| S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољ |
| ини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки |
| апуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије |
| евојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човеков |
| и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, п |
| које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би м |
| туриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се |
| у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{ |
| тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти |
| и све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мисл |
| и воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, |
| вести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава М |
| уга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку |
| е опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад не |
| де данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну ст |
| наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шу |
| арица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> < |
| азило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. |
| ике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смр |
| ећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта |
| уши тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном па |
| ветла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; н |
| по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом |
| како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући не |
| !...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он |
| живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му ре |
| е изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} |
| шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се уп |
| умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и К |
| воркови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да с |
| тав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека сл |
| жина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухв |
| шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу |
| оше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје оса |
| ласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, |
| пут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, |
| ток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Пог |
| > <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Ј |
| угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага. |
| човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки |
| ладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа |
| ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, госпо |
| пламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и прима |
| нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред с |
| е се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— |
| било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици |
| радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури |
| једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задов |
| аслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </ |
| се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присеба |
| запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, |
| и. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да |
| есму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена о |
| ренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!. |
| авичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, |
| ва очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично с |
| аци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живо |
| а свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суд |
| буђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гл |
| а, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је б |
| ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче |
| и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и по |
| приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире |
| етен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и н |
| ела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. П |
| гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, ка |
| а челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, |
| зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет прен |
| рина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Св |
| роноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, |
| вољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Ма |
| крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, |
| .. тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће |
| амршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се |
| арну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из к |
| под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да уда |
| S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може мн |
| сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде нас |
| ица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љути |
| дном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с о |
| нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђур |
| д почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и |
| ене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за се |
| жаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће |
| е добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — |
| шта од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај не |
| аде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од њ |
| : — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче р |
| кри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — |
| раг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да бу |
| у, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене |
| твори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власт |
| ути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девој |
| напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се |
| едност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, к |
| аде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испрат |
| осле онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то |
| . </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу |
| опових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то |
| брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брз |
| есту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним р |
| и не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну игра |
| де опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што |
| сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да о |
| На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни |
| и, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршћ |
| еше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по |
| {S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с |
| гушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се |
| уша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не |
| ој кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша с |
| ти се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још |
| истре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће са |
| ако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера п |
| ему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у |
| ицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда |
| е! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што д |
| ра...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначк |
| ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S |
| х да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разла |
| </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и |
| амо сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као д |
| па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми препол |
| момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, |
| боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао погл |
| их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Панто |
| в му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што н |
| .{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево М |
| } Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, кој |
| ца приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташ |
| тан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише |
| ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. |
| исар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука |
| Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дун |
| где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни чов |
| а јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих дво |
| к церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је |
| атворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} К |
| махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, саг |
| ...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом |
| p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још |
| са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} |
| а заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дуг |
| , извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци |
| оритет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, кој |
| ш јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни поглед |
| ши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом ј |
| .{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га так |
| руге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да |
| о!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p |
| овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место |
| а упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се |
| немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{ |
| ушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се |
| а сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погле |
| но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то о |
| напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> |
| ак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се |
| атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић |
| у.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, |
| ња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно дво |
| во око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад |
| од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се |
| оше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} |
| ...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџи |
| и нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узв |
| ако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено |
| > <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да |
| говоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — прод |
| е... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружај |
| ице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држа |
| о ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је |
| људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли д |
| шта...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Заду |
| да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— |
| воје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па как |
| урица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног о |
| ш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А |
| ад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше |
| ровлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око се |
| >»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође ник |
| зиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и |
| а не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, |
| {S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банк |
| еше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице |
| знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси св |
| са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, |
| ив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{ |
| Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше поб |
| на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој |
| ривеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Мит |
| нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти |
| ви руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час |
| .{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљ |
| а лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одм |
| дници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, м |
| овак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих |
| {S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} |
| <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици |
| и поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи |
| е. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху |
| пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сут |
| и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен |
| рно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тим |
| е неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред |
| ју један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца. |
| > <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао |
| ет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још |
| Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представниц |
| вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте |
| <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — |
| троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у |
| , пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} |
| у под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишић |
| стока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Изва |
| спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. |
| кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: < |
| му и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{ |
| а приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђу |
| ку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S |
| њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кмето |
| агонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а ра |
| о је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо ни |
| /p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко |
| зив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи |
| еко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гоми |
| — Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се се |
| .{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица јед |
| траха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се намес |
| е глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коња |
| се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила |
| ице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор |
| ла одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже |
| еше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше |
| ... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет о |
| , и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно |
| .. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слик |
| .{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од |
| леко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нароч |
| ости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </ |
| ра проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући |
| да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из ко |
| и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоск |
| оред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и ч |
| приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не м |
| усто гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — реч |
| ст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се м |
| то у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и |
| ци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква да |
| p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој |
| далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којо |
| однесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, |
| д мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборав |
| едном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по з |
| о....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више |
| се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и ре |
| брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, к |
| е по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не |
| у одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани рев |
| уста коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе |
| пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом панду |
| ала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, к |
| раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој ве |
| а беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну |
| е претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готов |
| у полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капет |
| ознанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда |
| и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче |
| га претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мал |
| и приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку в |
| ску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене |
| те неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана |
| и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, вид |
| лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> |
| и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружи |
| ога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај |
| часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вег |
| еше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том |
| вну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Ра |
| ленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кро |
| шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па |
| јду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд зна |
| ва далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, о |
| ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га млад |
| све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S |
| дарена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — реч |
| ца, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе |
| азгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва проди |
| оловак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а н |
| частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклец |
| ју бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те |
| спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у ду |
| о, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све |
| м дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Је |
| о сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој с |
| Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, ал |
| </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, |
| рим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, заг |
| и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена ра |
| е горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном у |
| погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, |
| да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се р |
| ко себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицањ |
| о из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица |
| њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао |
| . </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе |
| Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњ |
| ха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту |
| руги и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га |
| вету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко на |
| оме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, |
| те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Ал |
| а онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му ка |
| е...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занима |
| пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове |
| лаву... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»А |
| ази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора за |
| око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде |
| иљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поште |
| S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред пр |
| га за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој |
| зећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исп |
| ленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема |
| ђеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у |
| и ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе м |
| дним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући |
| ећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле бе |
| ме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну со |
| бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла |
| ћи се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа |
| боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од ку |
| > <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, де |
| коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају |
| .{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У |
| прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, |
| рича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по г |
| p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари оп |
| на, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни јед |
| разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што п |
| јукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном р |
| ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништ |
| није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} Пос |
| растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да |
| ле никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досад |
| . </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, |
| сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гле |
| а својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац |
| љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, а |
| ај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но ха |
| пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког |
| мца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од |
| соке; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се у |
| {S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли м |
| ње сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p |
| више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина |
| ћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако м |
| а ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће |
| е, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа |
| а необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слобод |
| ну постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика |
| поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде |
| >— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— |
| то нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и |
| аривши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдем |
| он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е |
| Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна |
| осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, |
| и. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне |
| а ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— З |
| аволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га у |
| /p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки |
| <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи |
| посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!.. |
| ло и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем ви |
| их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да ј |
| Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно л |
| сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђ |
| те, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у |
| ... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распити |
| дошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, јед |
| са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пант |
| Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе ша |
| а новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога с |
| лудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — |
| уруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да па |
| р приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама |
| врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање |
| дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, |
| е код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под ј |
| та Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p |
| <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом пла |
| а њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи |
| 8971_C12"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома |
| чи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих с |
| у застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму |
| , за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење |
| >Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас? |
| , имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, |
| е. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме дове |
| исам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варо |
| ... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без |
| мрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трп |
| ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био к |
| </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... < |
| дај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао |
| > <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да |
| о разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си до |
| а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати ма |
| и, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора |
| ије каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!... |
| о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жа |
| црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— |
| </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени |
| не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошл |
| аше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је м |
| ебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права |
| ш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли |
| ану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} |
| хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје |
| де га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазв |
| у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси ч |
| l:id="SRP18971_C11"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот сто |
| како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у |
| овика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се |
| док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравш |
| сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} По |
| ка, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> |
| учке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, нео |
| е!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну |
| тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад |
| мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које |
| а погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по н |
| ер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и |
| . видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је са |
| доше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подост |
| леда њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини јо |
| еше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господин |
| циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи кос |
| стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља |
| ак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, не |
| се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с |
| .. — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као |
| Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза |
| што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако б |
| е он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с |
| Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прост |
| ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи |
| зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мисл |
| јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукам |
| е могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленка |
| /p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што кор |
| топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их ј |
| , да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не посл |
| <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима |
| а ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{ |
| е. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало |
| p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи уср |
| ака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте и |
| ити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним |
| идик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не оглас |
| роћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли ру |
| ј рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућа |
| , куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Ка |
| е још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и па |
| игли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, ср |
| сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — |
| ослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмет |
| — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га |
| очи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— |
| а злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — |
| им сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је |
| се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је позн |
| у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је пре |
| енство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се |
| ру. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p |
| де задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јо |
| и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прођ |
| е ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз |
| викне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. |
| себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковц |
| ампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли |
| ени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути н |
| ука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица з |
| ... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе |
| </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка |
| ом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се он |
| у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после д |
| ма, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на п |
| ре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт |
| и, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, |
| чући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њег |
| еко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се |
| ао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опа |
| није, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много |
| отиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спр |
| је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некад |
| сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој |
| е једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења |
| о капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} К |
| се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да |
| е кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и |
| еко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type |
| житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блат |
| удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних в |
| у с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли љ |
| ге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се опле |
| тале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима |
| . </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, в |
| ко их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — преки |
| рију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удар |
| сли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, с |
| да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби |
| становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} К |
| Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и гла |
| а се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема |
| у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} |
| ом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста сам |
| на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше |
| ена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе. |
| је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распи |
| томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће |
| розници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно |
| е младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти ме |
| о пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, |
| Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокр |
| ебе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не |
| стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика |
| е никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и |
| ај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па в |
| задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа не |
| отеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после |
| она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово |
| лан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо би |
| .{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупц |
| ижи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мис |
| све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о |
| се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадн |
| тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p |
| <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислит |
| ... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вуј |
| а месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну |
| им капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђа |
| </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно |
| рави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да |
| се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства се |
| кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је пра |
| <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала прем |
| сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који |
| њу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутра |
| комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, |
| к, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучн |
| удно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико ј |
| је за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало но |
| мове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и х |
| ора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S |
| } Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одис |
| ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{ |
| аде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздрж |
| ше кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, |
| </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Д |
| ша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље |
| и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на п |
| младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечат |
| ледње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с к |
| агом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао с |
| о нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за р |
| м приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, |
| на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послуш |
| тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— |
| и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, |
| е к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књ |
| После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе |
| ... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окре |
| диса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само д |
| ао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова м |
| ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, це |
| а мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу с |
| ула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост прек |
| младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ |
| ш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељат |
| робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и |
| о трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви |
| оре чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантов |
| едоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројн |
| атељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као |
| можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ј |
| ; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога из |
| ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражов |
| само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је на |
| веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљ |
| ри Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рек |
| {S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} |
| и му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече |
| p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађег |
| а шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угле |
| м, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих |
| , која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб ха |
| село девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више н |
| ац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми за |
| а њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, |
| иже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обг |
| уричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаш |
| <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мен |
| старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде о |
| а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвеље |
| брће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није |
| који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што т |
| и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда ко |
| — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђав |
| S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде |
| сет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може |
| певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима |
| печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, |
| злази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш |
| ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. < |
| е одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разгова |
| одећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед мог |
| p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да с |
| ама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави т |
| нтовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута ста |
| , јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задов |
| знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо |
| чу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} |
| рица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што с |
| Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} |
| о наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовск |
| ити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— |
| дован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раме |
| } Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши с |
| ши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што |
| , је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити п |
| Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се |
| ледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледа |
| их очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном прероди |
| вају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је |
| и њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му |
| био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка |
| одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и |
| спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао ј |
| занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чег |
| о да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обу |
| рало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком |
| ачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!. |
| огађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах с |
| ед њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S |
| и. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али |
| . </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, |
| обро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је |
| ожемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— За |
| мисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту ду |
| у везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђурич |
| >Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах пос |
| еко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето |
| </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} |
| нати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетел |
| ра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не |
| разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од |
| тавио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из |
| } Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се к |
| падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на |
| о масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да траж |
| ао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S |
| ш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па посл |
| шкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица на |
| е згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико |
| ући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; |
| епо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или. |
| е дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири |
| твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђури |
| еђу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, м |
| господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори |
| се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је мо |
| д Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девој |
| и страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепа |
| з као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах прогово |
| лашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> |
| се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али |
| трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву с |
| ве мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако осла |
| милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запита |
| ну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми о |
| обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само |
| дан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? < |
| >— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну |
| ће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам. |
| ти да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад к |
| у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се |
| иви...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и т |
| искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце к |
| тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у цр |
| руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу |
| противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће |
| на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима |
| као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљањ |
| онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... |
| ли сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанст |
| прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага ц |
| ају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дох |
| Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зе |
| е се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једв |
| } А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично.. |
| и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није с |
| реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори |
| p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа сво |
| Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици |
| еху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, он |
| Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се |
| ти шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и ц |
| и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> < |
| вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?.. |
| од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, ј |
| ладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је с |
| е ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка и |
| ст, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак |
| не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је в |
| икну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица |
| ди у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се п |
| јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варо |
| аде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А- |
| опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обо |
| , па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њем |
| о дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку |
| аг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и он |
| да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, б |
| ји не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слуш |
| о зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кр |
| је. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} |
| је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно д |
| ка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћ |
| S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> |
| је смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </ |
| ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, |
| моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти ј |
| раном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном уз |
| рчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај. |
| зне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђу |
| атварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се |
| ка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати |
| јурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска |
| којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред стар |
| па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи |
| како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Н |
| својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога нео |
| ље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обуз |
| а. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стид |
| на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S |
| а га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим вл |
| и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S |
| га тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху |
| икну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му |
| Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање |
| низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </ |
| ... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући |
| вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — |
| овица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, |
| о јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — |
| после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у ј |
| махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— |
| стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Х |
| те се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!. |
| /p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је |
| сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема. |
| дговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозор |
| беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војко |
| stone unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Ст |
| један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати |
| нилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али о |
| шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из ва |
| више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића. |
| лизу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у |
| и му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је б |
| издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна миса |
| апурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде |
| да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </ |
| отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза |
| моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће |
| к он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — о |
| > <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо |
| ада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p |
| овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не зн |
| . </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </ |
| о је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и |
| арао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове пл |
| , кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће б |
| Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема |
| /p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тог |
| друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у з |
| а ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи сва |
| си сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прв |
| ала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му н |
| ина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога |
| тро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика |
| вом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> |
| оран, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Д |
| о доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало је |
| не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотин |
| , онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им |
| дати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће |
| обу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постељ |
| е не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју |
| орен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> |
| ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и |
| ува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се |
| у ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутр |
| оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чу |
| ом, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, |
| идећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на |
| авежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђ |
| већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим |
| рук — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Мо |
| постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке с |
| а, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо та |
| оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, |
| р окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво |
| бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава пос |
| у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале по |
| ом чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим До |
| о...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, кој |
| је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да траж |
| е знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али |
| у, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе |
| га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Ко |
| нуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши |
| ећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује гру |
| ..{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и |
| де се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли зак |
| орени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце |
| леди, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, |
| ију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, те |
| а игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са |
| кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Њ |
| ...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом л |
| и пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с исто |
| , не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела |
| м куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли н |
| </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не пред |
| главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — под |
| оше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платно |
| две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. |
| ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа |
| ри.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђ |
| ој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необич |
| бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро |
| ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и каж |
| >— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, |
| е било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док о |
| еселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сес |
| } Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свим |
| асте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја |
| је облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине |
| сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја |
| етвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} |
| ега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно |
| се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разби |
| у весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не |
| е на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао св |
| о коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мот |
| не ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон медениц |
| шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, |
| рате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо |
| о... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Ка |
| , стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Стано |
| урица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бог |
| одно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се |
| , а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа |
| ориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, |
| ета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, по |
| д гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те |
| ближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нароч |
| чију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; к |
| а! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође |
| ном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко |
| јаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не |
| чије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да |
| хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, |
| љутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши |
| е би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме |
| де у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на |
| ила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јов |
| лу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се мн |
| е осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, п |
| љи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ |
| право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану |
| н је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p |
| мо састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз н |
| петан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро |
| ћа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахи |
| х, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} У |
| ан и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S |
| гаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се |
| стим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд с |
| те на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђу |
| че Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Ни |
| арина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p |
| ке ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у М |
| прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} |
| .{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за |
| у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима |
| номад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет |
| код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Па |
| један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те т |
| положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће |
| ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — за |
| говори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у |
| а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — |
| веста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Ка |
| у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у з |
| p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште п |
| ише будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре с |
| ло се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитин |
| арадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и |
| мо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече к |
| се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — |
| тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе |
| одавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви |
| иких вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} |
| жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао сва |
| само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је д |
| вима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову се |
| напред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, ко |
| стаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p |
| посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито са |
| к да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претв |
| Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... |
| е домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ бе |
| ну сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли |
| о што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне г |
| о је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатак |
| шега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село |
| са радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{ |
| о хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога |
| не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и о |
| а себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља |
| лона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе |
| ма, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жанд |
| бијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвав |
| е нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће |
| љени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са к |
| носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме н |
| нам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику |
| дговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилаз |
| окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> |
| е како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио ј |
| сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и с |
| а ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чув |
| већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>П |
| а коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За по |
| м (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у |
| p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвати |
| до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане |
| и му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куц |
| то сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати |
| новичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегун |
| падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а је |
| сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, |
| ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети |
| гледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувш |
| и, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно на |
| зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг |
| сподар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека ј |
| ди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Ал |
| низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није мо |
| м сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а о |
| етоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихов |
| а.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, пос |
| се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бе |
| би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, |
| ену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца |
| силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде |
| пре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхта |
| ала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику |
| де пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! .. |
| А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у |
| амо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселиј |
| евнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да |
| аше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осе |
| — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... мир |
| ора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста |
| итар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— |
| нити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандар |
| .{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну |
| гови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост по |
| — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пр |
| ју, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете |
| е.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са |
| код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p> |
| ова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи |
| а испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један м |
| о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па.. |
| ер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> |
| ајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати на |
| скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже |
| <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити |
| де из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више он |
| огурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици |
| девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе пр |
| блу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ов |
| кова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне ч |
| но осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, о |
| сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше и |
| д муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дан |
| љом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом |
| чицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва |
| о истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом свој |
| леда му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан ос |
| ати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му С |
| ку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена |
| жна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, |
| е личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко нов |
| ек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једно |
| а шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често |
| еки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он с |
| амо остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оно |
| и видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде |
| себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна жи |
| а суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у ок |
| љачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злос |
| ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких |
| свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га |
| Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега суто |
| ога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Ста |
| ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако бе |
| им знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово по |
| ма волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те |
| да низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред |
| ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а дру |
| косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као |
| се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред |
| ини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна к |
| им помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад |
| /p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише |
| ави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило |
| } Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само пит |
| коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта |
| амахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно п |
| д га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио |
| ладића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — |
| урица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно н |
| диже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па вид |
| је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се |
| и њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал м |
| ребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p |
| ки терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помир |
| ље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, |
| з те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, |
| има, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се освет |
| не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим нож |
| омилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их |
| , уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка |
| до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему |
| о тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје |
| реврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и не |
| ла...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, |
| о исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку м |
| ни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и в |
| рених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази г |
| ћи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, |
| белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од уж |
| бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом њего |
| погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је оч |
| ивим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студен |
| овој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би д |
| а ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије |
| ледње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изре |
| ли... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Са |
| који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Другог |
| н да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз ње |
| пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи о |
| урци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, к |
| едају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p |
| мо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о кој |
| у, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} |
| ла као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вили |
| } Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — |
| а је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Нада |
| ле, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је о |
| се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... < |
| но, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: ш |
| И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. |
| чи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџ |
| потпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{ |
| порављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бист |
| е се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на |
| зумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад |
| реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та ми |
| ом ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се |
| ути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би |
| {S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано извед |
| ехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан |
| дост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То м |
| од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крешт |
| огледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово мест |
| </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. < |
| хну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутр |
| тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapt |
| по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситн |
| куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш са |
| .{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и |
| ли он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је |
| и крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S |
| угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлу |
| >— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта |
| задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица ос |
| народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове |
| астури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или уби |
| Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па |
| е леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећа |
| } Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз от |
| ао да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хла |
| ошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова т |
| </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па |
| е се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педе |
| ону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу п |
| ена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрч |
| руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>От |
| пенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вр |
| али свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Мар |
| исли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца сумо |
| празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се |
| ма, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више |
| каше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док |
| а ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једн |
| поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да |
| опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, |
| бљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни з |
| дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре |
| им те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда |
| необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, ви |
| до срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!.. |
| е да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладн |
| евто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро пове |
| ном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверају |
| >Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по ком |
| двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде ле |
| ста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, |
| јбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња гри |
| била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се рад |
| — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — ск |
| а погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово м |
| p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра |
| а од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити в |
| у.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, п |
| {S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедн |
| озорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за п |
| поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах |
| ца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њ |
| м начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Ву |
| весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од орт |
| рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање |
| а нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди т |
| а над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на |
| еко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног оде |
| ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цва |
| , под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> |
| S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу |
| е речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа |
| понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где и |
| јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четв |
| дницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> < |
| о ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти |
| ој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као |
| , засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од оп |
| уђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а т |
| рогим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први |
| ку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђ |
| ји изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скину |
| {S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печењ |
| је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепе |
| а да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене о |
| е за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашо |
| статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусм |
| е, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за ш |
| роводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код |
| ао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и |
| ећ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посес |
| вио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p |
| ли су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту свр |
| ет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на |
| га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цел |
| иди где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груд |
| ма... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у м |
| </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома |
| а и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка с |
| p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја |
| о лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} И |
| ижује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, о |
| господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада |
| же по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла с |
| и, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола от |
| села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — |
| ив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи |
| добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар |
| она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какв |
| н момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда |
| су ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и по |
| је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, д |
| ћеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да |
| горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полиц |
| оше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би |
| ва начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у ш |
| чео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како и |
| од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Ни |
| ти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; |
| у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликуј |
| среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добр |
| даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све тр |
| крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стар |
| ва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју |
| аружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и умо |
| живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да оти |
| шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? |
| их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учини |
| да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише |
| и, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачун |
| е види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не ис |
| ам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, |
| бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељ |
| отеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума ви |
| тавља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над с |
| Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни |
| Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код т |
| о си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њ |
| и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теж |
| ката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче п |
| кога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује п |
| по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос от |
| јом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљ |
| да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамач |
| сно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвор |
| брте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколик |
| једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за нам |
| имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова |
| то пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке |
| енио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, |
| ћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ћ |
| ек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази |
| в, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђур |
| апетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да ј |
| на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Мом |
| вери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Стан |
| мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор |
| , а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" x |
| овласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, |
| о свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову |
| изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. < |
| ри и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо |
| .{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту нам |
| раже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, |
| еренике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивал |
| је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стад |
| ан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи |
| {S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће |
| нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пр |
| о је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две бан |
| ови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно стара |
| и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, |
| мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних |
| ц од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком |
| и облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће бе |
| неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би |
| они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али |
| вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали м |
| да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато т |
| савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни |
| оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чи |
| <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти |
| о је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој гро |
| увамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад |
| ито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опаз |
| рате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— |
| нка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати та |
| p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице. |
| одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред |
| шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, |
| војка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају С |
| овром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{ |
| они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p> |
| ској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке к |
| али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студе |
| пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од к |
| м касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио |
| и наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: к |
| имао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао од |
| се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се за |
| <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они |
| звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не |
| О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом |
| слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови слам |
| е добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро позн |
| пресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се |
| зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене |
| осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упус |
| ичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> |
| {S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела... |
| есеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— |
| а своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспава |
| ако му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају |
| га непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апо |
| страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз нек |
| олике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су м |
| код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође |
| по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер |
| меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није с |
| ца беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише |
| а Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном |
| владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу д |
| облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће |
| оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да в |
| се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се |
| <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа |
| тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви дру |
| то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити кр |
| ких новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — о |
| ма видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узв |
| одине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... ист |
| учешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А ку |
| ране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, |
| твари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине |
| та, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне |
| ли му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одваја |
| но једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одреши |
| се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закљ |
| успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако |
| оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?... |
| и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу д |
| . </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита |
| бне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, |
| о сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непоз |
| о други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у ру |
| S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од д |
| врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} К |
| е цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће |
| интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у |
| земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља |
| грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брц |
| ру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубљ |
| писани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, к |
| розничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њем |
| ад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која упр |
| ијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је б |
| ито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и прен |
| војим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он |
| собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је. |
| руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </ |
| мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јат |
| рађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и с |
| дње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чи |
| мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!.. |
| себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих |
| бити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој с |
| уди.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испо |
| : знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку |
| е овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као |
| цима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пишто |
| многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело сел |
| око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим наро |
| њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспред |
| аву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође на |
| ле неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе д |
| <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати |
| ар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија |
| су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{ |
| са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази |
| , великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматрах |
| вуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се р |
| а, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и о |
| ари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше |
| стали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Нат |
| да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили он |
| и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец да |
| дним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с |
| у почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше с |
| онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па |
| пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога. |
| а.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пре |
| ка.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p> |
| миловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаћ |
| же...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да |
| ва...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам |
| једно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p |
| вршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти зна |
| а живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест... |
| S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то |
| срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сун |
| У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топ |
| пи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре н |
| осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим |
| дуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ђи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, |
| — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се с |
| рица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу рук |
| зних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је има |
| му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} |
| а окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме |
| апама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајк |
| Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако |
| гла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хо |
| с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— С |
| ли Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p> |
| орим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а |
| десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несре |
| аније склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га ср |
| те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако |
| а посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на про |
| ке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, је |
| ица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момча |
| прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се д |
| она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближ |
| а, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка ш |
| и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овак |
| чак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почаст |
| ледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само пот |
| еку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он с |
| .. ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка по |
| неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Ву |
| ледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} |
| ица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у |
| тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци |
| не, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си бо |
| по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, |
| } Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од оно |
| } Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиш |
| з друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадн |
| саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне зе |
| уја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевног |
| ..{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га квас |
| амнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, ка |
| е својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као н |
| хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побаб |
| ична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори с |
| аче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено |
| ругу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни ст |
| а безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева |
| ачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се жи |
| и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу |
| могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својо |
| тки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о |
| рица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах |
| — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Б |
| онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само јо |
| било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, све |
| е на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци о |
| он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладо |
| ишта, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, н |
| тражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и |
| сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и |
| не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p> |
| овој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве |
| протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање |
| ајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу. |
| о на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и рази |
| опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње јо |
| мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини сл |
| о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло вес |
| зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div |
| ко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на О |
| њу не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима п |
| у гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три с |
| о небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а он |
| блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби |
| ју по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по п |
| и помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, н |
| сту белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p> |
| V</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљ |
| маглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, за |
| ан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну |
| е прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истера |
| е на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом |
| а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше с |
| окрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све |
| о слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која |
| е упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисл |
| сказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени |
| езовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју и |
| и су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ |
| /p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна |
| > <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гара |
| ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују они |
| опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и повод |
| ви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица |
| гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А |
| а Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у к |
| азио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити |
| у се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изнен |
| погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и о |
| Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не |
| ешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спуш |
| ћемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} |
| моће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближу |
| да у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к |
| метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да |
| аљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не зн |
| ражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти |
| још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њ |
| ели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године леб |
| ако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотер |
| војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све |
| ам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али |
| дован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морат |
| ослом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> < |
| мо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје |
| зао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури |
| . — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет од |
| ад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На т |
| жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава |
| ивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсто |
| кује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобо |
| име... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на ње |
| запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> |
| зводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове д |
| апише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не бр |
| си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Камен |
| нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах |
| за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме х |
| } А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче |
| рала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш м |
| и одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећ |
| урјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема |
| >— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, поб |
| јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућност |
| даш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам |
| из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} |
| страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би п |
| и са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хо |
| непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да иде |
| то је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе |
| и о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у п |
| .{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Из |
| дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му с |
| кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старач |
| варка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као |
| гушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види ц |
| умци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута |
| а његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха |
| урица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљен |
| ..« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака? |
| како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која |
| рању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом |
| о вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па од |
| ико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима |
| </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посл |
| апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени |
| а часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало |
| се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је н |
| } А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно реч |
| ..{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се н |
| се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с он |
| овали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво за |
| ив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га ј |
| о, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога п |
| о, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... |
| ном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику. |
| ити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, из |
| це, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, к |
| бок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Б |
| ...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је с |
| је никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним |
| ак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен стра |
| сао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— К |
| на осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грознича |
| слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она ш |
| ави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакн |
| покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући с |
| итомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно |
| а да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он |
| вом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се про |
| све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда |
| по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па |
| не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде |
| ебе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кош |
| стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазб |
| му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је с |
| орак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} А |
| двајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било д |
| о надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p> |
| одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше друг |
| оказао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога ч |
| .{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у |
| ини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га |
| месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху гов |
| цу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говори |
| о пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легн |
| и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би с |
| еш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни п |
| јући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се |
| је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око се |
| , па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и |
| лице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— |
| ра. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба |
| чки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобо |
| саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подв |
| љство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и р |
| иде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он |
| ва моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам д |
| се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити |
| меја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ нек |
| за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово |
| погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као |
| ц, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му |
| орно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли |
| ати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку |
| — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се |
| и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш |
| у, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је по |
| рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она сам |
| ају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о |
| назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делов |
| а. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете |
| де настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазиш |
| из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, |
| ује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И |
| ad> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не оставља |
| стор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповеда |
| овим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, в |
| Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за ј |
| биља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов од |
| њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђури |
| аву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи прија |
| дао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не зн |
| обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду с |
| презно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} |
| о и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дув |
| о на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било |
| и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантова |
| е се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. < |
| клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се |
| у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То ј |
| а у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео д |
| ренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се се |
| о сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још м |
| још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад до |
| вету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на |
| за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне |
| дна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да |
| , полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, |
| д Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p> |
| ији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од |
| о усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменим |
| <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђур |
| аније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљ |
| вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где и |
| од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити |
| е тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Чо |
| из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и сре |
| и не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> < |
| и, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две |
| ...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — завр |
| ације« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} О |
| би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад |
| е, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, |
| у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, п |
| ек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, к |
| смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="c |
| мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крс |
| } А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним ос |
| ћемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од ис |
| јаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видим |
| но стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово |
| ено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори п |
| ео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на ст |
| </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде |
| p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу |
| визну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица изме |
| је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми |
| а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — од |
| ом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се ја |
| какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко |
| бом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак с |
| ичега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мис |
| ању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шт |
| Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи с |
| поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробат |
| епа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Кор |
| јак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља |
| али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, к |
| исли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства д |
| Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} |
| ем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше |
| Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да к |
| раган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову |
| збежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— |
| {S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{ |
| душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, сти |
| урица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заје |
| те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{ |
| о у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, |
| негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... < |
| лики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Са |
| ојима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде |
| це док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још ст |
| ликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи настав |
| ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши |
| ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна за |
| огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — р |
| а као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ |
| p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ |
| браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — |
| шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, из |
| е, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Је |
| /p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу |
| ла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, |
| он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p> |
| е по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још |
| ма!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта с |
| .{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, |
| ворио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да |
| ати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму заба |
| ода моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јан |
| >»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети послед |
| ици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, ко |
| рица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем... |
| требно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нек |
| кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ст |
| убоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу |
| и како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испиту |
| ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким |
| >— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. |
| вања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум |
| у и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лута |
| ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, |
| доше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху |
| , упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те ј |
| јем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа н |
| се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље |
| да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и |
| лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоск |
| угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође |
| укару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачуна |
| е за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не |
| ном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према де |
| ј механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А г |
| ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Па |
| те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и |
| у, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се |
| не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чи |
| ајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило |
| е. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме уб |
| елима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана |
| био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица |
| ти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се на |
| три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се зав |
| колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Д |
| ако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с |
| цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти к |
| нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад |
| нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па тр |
| паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... |
| вати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, п |
| ром. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се ди |
| квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате |
| од на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </ |
| ша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта |
| <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она р |
| p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> < |
| рижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је |
| ш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па ш |
| , па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што |
| ачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо |
| едем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа |
| амо ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуд |
| што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити |
| месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо св |
| ичали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем |
| > <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Мо |
| згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао |
| обом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматр |
| олико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те |
| они лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </ |
| а ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. |
| само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изост |
| подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде.. |
| Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гле |
| и замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је дев |
| поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа |
| уку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и сол |
| ивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за так |
| Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче |
| сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све |
| Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, н |
| ле краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам ов |
| каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!.. |
| љица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут |
| јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни |
| p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком и |
| ју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога |
| шуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој н |
| забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: » |
| е светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се ви |
| као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку мах |
| S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само |
| {S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза |
| елетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њ |
| е купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шт |
| како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с |
| сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко |
| памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво |
| се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд |
| у почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кади |
| дарио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се упл |
| ли за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући |
| . </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циљ |
| аузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од св |
| та га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек |
| е да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. |
| тићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то |
| ању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован |
| ати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, как |
| паде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли |
| села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} А |
| е веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. < |
| ким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је п |
| и пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у нај |
| пише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} П |
| харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А ш |
| од Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да ид |
| мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се ко |
| ј је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка |
| , с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд |
| то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chap |
| морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће крив |
| е се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисл |
| екакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа д |
| зе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опста |
| а руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком ста |
| ђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Ста |
| ло и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му |
| ј мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у г |
| Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за по |
| клонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око с |
| а ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, |
| не.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше ку |
| андур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на њего |
| је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S |
| ...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за |
| вши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места ( |
| чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђури |
| га плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S |
| и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад д |
| као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> |
| три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Ба |
| а побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Ј |
| ако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p |
| одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе |
| и не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очи |
| .. крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после |
| овица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — од |
| , чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обично |
| остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци |
| д виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му |
| идиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... |
| . — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто так |
| реске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику ча |
| јесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— |
| пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} |
| се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, |
| хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беш |
| а ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика нев |
| што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио |
| е грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане |
| </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не сме |
| им, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа |
| ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих дв |
| м билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не зна |
| коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуг |
| ела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, |
| Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога госпо |
| прикаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, |
| нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезат |
| капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мис |
| Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми ј |
| S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале весе |
| га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако греја |
| о одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пења |
| без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто |
| ката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли к |
| не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — |
| у се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се ве |
| е не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је |
| ти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима |
| ав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву |
| протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена |
| ан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако |
| јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, д |
| а тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога |
| ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост ње |
| сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохва |
| , а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт |
| прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљ |
| а шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам |
| ивена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње. |
| мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Н |
| па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, мо |
| н да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах |
| зостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од |
| есени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему |
| погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, |
| трану, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, |
| могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те н |
| ћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркн |
| рјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку |
| крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његови |
| зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не |
| и он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту ре |
| ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа но |
| је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p |
| ији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дош |
| да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црн |
| у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, ниј |
| огласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-т |
| усету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, нек |
| наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S |
| У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и |
| ; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане је |
| иле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница п |
| у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаник |
| м планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до дру |
| код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да на |
| уна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, по |
| чи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почи |
| ављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва |
| анка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз др |
| свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто |
| .{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. |
| да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво |
| хује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и н |
| ш више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л |
| еда како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу... |
| Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоруж |
| од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из |
| да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа |
| а писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S |
| једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро позна |
| они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа. |
| оћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се |
| в од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над це |
| </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо |
| у као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} |
| е месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> |
| земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и ра |
| р фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S |
| ...{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниј |
| не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... |
| и и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсе |
| p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштан |
| уца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки вес |
| кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора |
| у, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино зани |
| нама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у варо |
| аменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже обј |
| <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према су |
| це, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вију |
| .{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици |
| p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје гус |
| е ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после т |
| ш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш |
| веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Дове |
| мо уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како |
| ори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухва |
| ли прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div t |
| нине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађ |
| а није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа |
| вичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је. |
| еколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у |
| страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што |
| ца је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њив |
| ам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка |
| нуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... |
| ује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени |
| Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукур |
| Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други о |
| та је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, ш |
| воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно н |
| <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђу |
| </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљ |
| ица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </ |
| а... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и вла |
| </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је |
| е седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај д |
| оводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не |
| Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало |
| цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно с |
| пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му |
| чињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној ж |
| лу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина |
| S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, ј |
| иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} |
| знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох ј |
| ратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... |
| лаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, мно |
| где око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да |
| /p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. |
| вица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи злико |
| је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> < |
| ест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је л |
| и...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће до |
| е нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ов |
| а отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: |
| зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњ |
| а, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајс |
| рзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и |
| удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: |
| живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре |
| нем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{ |
| иво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам |
| . </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеј |
| погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на |
| гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А |
| менио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти н |
| рана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а з |
| бији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш чове |
| Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму |
| и не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред о |
| хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, види |
| {S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то |
| петана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра и |
| ости, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан. |
| човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира до |
| еже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновесел |
| вац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде |
| стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Поглед |
| , велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући оч |
| S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> < |
| у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасењ |
| p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> |
| чи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, |
| се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца г |
| а истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, |
| вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске |
| /p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта л |
| , а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцним |
| текар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну |
| мети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у бог |
| очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док ј |
| севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, к |
| опа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— |
| јајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који |
| видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} |
| али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази |
| е и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољ |
| празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу.. |
| лету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скору |
| Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег |
| бада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, д |
| згреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од |
| о је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за с |
| претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у |
| баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекид |
| а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест |
| за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђур |
| естано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, с |
| е он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиш |
| невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као |
| а је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} |
| ... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се с |
| За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је |
| тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе љу |
| м.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дај |
| им људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Ј |
| ...{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару |
| Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је |
| ак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори |
| разу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — |
| што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатак |
| ју где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знај |
| Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море |
| е од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више |
| ? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњав |
| се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђур |
| повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — |
| на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и заце |
| воје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, |
| амо ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, |
| ?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли о |
| ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде д |
| успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, је |
| Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио |
| ке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апса |
| p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш |
| и га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђур |
| ..{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају о |
| у... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, |
| <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радо |
| је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити краса |
| он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му каж |
| намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли |
| е зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </ |
| ажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си б |
| ледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одго |
| да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђ |
| е. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен с |
| {S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет |
| њу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога |
| па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — од |
| а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође |
| .{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да |
| не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико ме |
| — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота и |
| не. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну вес |
| — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није |
| а место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшниј |
| махнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђуриц |
| је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у в |
| гових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младић |
| олико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> < |
| вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више |
| адовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази |
| оже бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више |
| охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, мо |
| амовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изгл |
| ична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да |
| и ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна |
| рим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом су |
| ли о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, |
| се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Ова |
| /p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p |
| риђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га |
| а речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, к |
| а и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, п |
| , Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што ви |
| ати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говори |
| их стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му бех |
| јашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне филос |
| та на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана пос |
| пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трош |
| роз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана |
| крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позван |
| чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он |
| е све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухв |
| овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати |
| рави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, са |
| игурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разгова |
| са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једни |
| док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Дру |
| некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истиц |
| {S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са |
| м: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Н |
| Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, |
| оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је |
| ка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав |
| ећ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, рево |
| уше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У и |
| ком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала |
| та. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са н |
| па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и о |
| амних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу |
| ади њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила |
| знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не |
| учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, д |
| радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад |
| ор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те |
| чио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножев |
| и да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова |
| ажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак. |
| апио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо В |
| <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} |
| е да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је о |
| ао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа |
| љи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} |
| а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је в |
| ој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је на |
| а му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом нов |
| и свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и |
| S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовч |
| ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А |
| неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси |
| <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећ |
| који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле м |
| потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... |
| .{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише |
| Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — р |
| у.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си |
| итика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се п |
| ржим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у сви |
| дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га наг |
| нако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад |
| ло. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њ |
| о преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа |
| е... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type |
| а... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад |
| ан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце |
| беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на |
| и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се |
| ове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча |
| ше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадн |
| ли, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и |
| урици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и |
| постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу. |
| иђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били мн |
| а мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сур |
| о дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела кон |
| код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напо |
| рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p |
| лажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </ |
| ђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква |
| S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда пола |
| поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште. |
| к иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бре |
| пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, ц |
| меје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А м |
| .{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа ка |
| пила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а |
| дине... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — вич |
| Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — |
| ећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </ |
| <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси |
| виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се ста |
| ада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас доб |
| за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ |
| им код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам |
| да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— За |
| чунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не мо |
| аху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини |
| } Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} |
| <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју |
| казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p |
| ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p> |
| ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта |
| љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући збо |
| и, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да о |
| то си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За пар |
| на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде г |
| ли не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли |
| комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причек |
| {S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— |
| </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, |
| густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју |
| {S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И |
| S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: » |
| ити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, |
| али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је |
| ветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не |
| идећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не с |
| на новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, д |
| бити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла |
| одно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одје |
| ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој |
| а се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод н |
| >— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола |
| дину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све |
| е то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да т |
| p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао п |
| Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану |
| имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па п |
| а, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, |
| <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ак |
| јица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као шт |
| и Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради че |
| оређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — М |
| гових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> |
| јао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо |
| ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — |
| /p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми је |
| а и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену |
| е конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о |
| и чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија |
| лади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> < |
| испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... |
| .{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. |
| ам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена |
| ш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?.. |
| да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — ре |
| шавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чува |
| .{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуца |
| и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се |
| мисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — |
| неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта |
| рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на |
| а му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да |
| ако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може би |
| глу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све к |
| осле вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу по |
| твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за р |
| м... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ д |
| је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — р |
| и оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матов |
| — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? |
| Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица при |
| — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се |
| уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испа |
| Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити |
| ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти тр |
| грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ва |
| шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине |
| но једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро по |
| и видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, н |
| ек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва |
| кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме |
| е и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта х |
| Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра мор |
| лова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потре |
| могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им ар |
| бе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш |
| одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац |
| а неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у |
| у... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кр |
| да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и би |
| ...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то |
| кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p |
| } Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш |
| ако ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким с |
| елику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нек |
| ан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да позна |
| p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{ |
| су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене |
| ом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поуз |
| и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, |
| <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти |
| знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се б |
| ицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не о |
| ц у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред п |
| мо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погл |
| девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси |
| чи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар |
| утито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све |
| жем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испо |
| Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па |
| би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: < |
| беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добр |
| ђи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не |
| . </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} |
| побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попуши |
| познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{ |
| де га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћ |
| ти? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p |
| омруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако св |
| чи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу |
| {S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стиде |
| нам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, п |
| , среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могне |
| за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао до |
| <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!.. |
| вене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа гл |
| у, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, |
| сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на |
| есим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљ |
| једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— В |
| кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— |
| — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини |
| ..{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p |
| ишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњ |
| засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда у |
| оље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвој |
| е убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти одн |
| Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и |
| — Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти он |
| мо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то |
| умње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознат |
| Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен |
| ем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш п |
| <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што |
| тићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p |
| , вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са па |
| ад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Ка |
| мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се |
| оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p |
| Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! < |
| а; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што сед |
| дучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу |
| и... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му неш |
| аљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она |
| сла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, |
| ло места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Зн |
| а ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се |
| <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше та |
| p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђури |
| пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица |
| Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. < |
| подски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештен |
| е, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање |
| и ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви т |
| це.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? |
| може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више б |
| и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздел |
| p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{ |
| лачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у |
| калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад |
| ’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имал |
| шум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је душ |
| бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Но |
| </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си |
| .{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад и |
| није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не |
| Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш |
| рамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни са |
| људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако т |
| Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Шва |
| ути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако зна |
| а другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то |
| ким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и |
| паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти |
| .{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и |
| ш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p |
| но знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће о |
| чну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову |
| огибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па с |
| атра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срц |
| , брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се ра |
| Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих |
| !...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад провод |
| увши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си |
| ре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас |
| на, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-н |
| бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p |
| се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо |
| >— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причек |
| >— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си |
| к. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нек |
| тав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— А |
| {S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не ид |
| ој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и не |
| — Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па |
| еш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће и |
| мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слобо |
| у је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— |
| би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мањ |
| у им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — з |
| задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши н |
| ом? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — ре |
| , је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми ј |
| ... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да м |
| ље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p |
| олим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођо |
| шло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш д |
| . </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — гр |
| ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг п |
| се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо |
| е срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, |
| > <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће |
| е биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугла |
| сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p> |
| улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и ст |
| сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сј |
| о, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, |
| а му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је |
| и залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и р |
| у вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога |
| тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше ј |
| м а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме не |
| дном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио |
| ња: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва |
| га двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и з |
| лост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И о |
| ку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична |
| ли паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се ш |
| е рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. |
| ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ |
| мо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га |
| > <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и |
| едва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!. |
| лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у ш |
| где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, |
| ки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије не |
| престано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, |
| рчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски п |
| к... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немо |
| аст чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Ме |
| тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази |
| ек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одма |
| ћао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихо |
| p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, кој |
| рошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> |
| > <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што |
| ена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, |
| досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и п |
| ући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио |
| оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђури |
| нда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> |
| уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени |
| ома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђу |
| p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ј |
| ри нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда |
| ше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, |
| само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе |
| , бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркн |
| че она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували.. |
| их луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, |
| Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад |
| дован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и |
| едно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га |
| ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да иска |
| га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта |
| е ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људ |
| ?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече |
| ..{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Ми |
| Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку.. |
| Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио |
| се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати н |
| е умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мисл |
| , који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јо |
| ду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. < |
| {S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико |
| шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, до |
| руди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама. |
| оја обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S |
| ге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе п |
| Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису |
| е зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени |
| пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погл |
| о!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је |
| намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлић |
| Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда в |
| нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога |
| иђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које |
| о избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову нео |
| м слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз дру |
| у широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> < |
| рцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само |
| је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или |
| паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивај |
| ка слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјаје |
| и и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и бла |
| тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ва |
| ији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збр |
| искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и уд |
| Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло рак |
| ка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... |
| а кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке |
| су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их по |
| а хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са |
| зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је тако |
| ред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити св |
| а се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му н |
| би непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини |
| и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које ј |
| која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и |
| ијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, |
| шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје по |
| ва ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам |
| — Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, госпо |
| између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{ |
| и густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, |
| и са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили њег |
| шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, |
| ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљешт |
| а, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају |
| ј се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан |
| ћним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећ |
| е она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погле |
| и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само сед |
| .{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима об |
| своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала |
| пропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а |
| >Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима |
| е толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом |
| ети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Ш |
| ица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљи |
| ош тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} |
| а, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Н |
| викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не |
| ви...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог из |
| све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не сила |
| еш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{ |
| шта!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... < |
| од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, п |
| жу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких п |
| оље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у д |
| али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили |
| 8971_C22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год |
| ци беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, јо |
| с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је т |
| и, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо в |
| собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш |
| вор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Сам |
| н и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан |
| ко ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p |
| љи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињств |
| е отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, он |
| Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p> |
| се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачу |
| емље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад |
| и, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није |
| ов; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти при |
| {S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето |
| , не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} |
| о другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од п |
| . </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје |
| ељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће |
| p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутур |
| -хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </ |
| у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све до |
| да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, |
| та... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо |
| је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... |
| ко од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради о |
| а је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло |
| ече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш с |
| што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све д |
| ве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја |
| ти; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрм |
| ам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ам |
| ће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њи |
| вши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био.. |
| и!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском ваш |
| /p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то т |
| ено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има |
| то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они на |
| понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући |
| е, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пу |
| чна човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је ба |
| > <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... |
| свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S |
| сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с какв |
| , тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о |
| руги учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, |
| .{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </ |
| Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја |
| предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p |
| Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и з |
| ј апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спава |
| тера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двоји |
| соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два ок |
| цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, |
| ах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао |
| рошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S |
| ко ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а по |
| га да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему |
| , а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад |
| едамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш |
| м да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лиси |
| ика?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим ос |
| дједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо зајед |
| ам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Стан |
| <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут напа |
| иво, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта с |
| аспитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни рад |
| носе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица |
| , па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље... |
| ребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... |
| коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — од |
| ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши |
| да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? |
| могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад з |
| Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> < |
| у манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољ |
| дговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} |
| одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, по |
| шега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и |
| арошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад т |
| одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не |
| , ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одг |
| оване за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи кора |
| а ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то |
| Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица т |
| рада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође |
| загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја |
| цу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гл |
| ен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... |
| о: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда о |
| {S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, |
| Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује |
| >— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, |
| нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад |
| </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га |
| спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једн |
| посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам |
| ! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Ј |
| како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> |
| </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? |
| више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћ |
| </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим дево |
| Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или |
| овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— |
| па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и |
| кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричи |
| а Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам |
| о да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући |
| тања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како |
| њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Стан |
| иш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа г |
| оћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше о |
| тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјест |
| дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Ка |
| е...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупк |
| то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабо |
| не? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p |
| >— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p |
| о, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло мно |
| </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и |
| по! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а т |
| Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступ |
| и колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али |
| свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је |
| угима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће |
| рац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одл |
| онично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се неће |
| о пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих д |
| е да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саве |
| м добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгл |
| овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они |
| се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће |
| <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то |
| сао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? |
| едном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p |
| слу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{ |
| Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој |
| ас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p |
| то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ст |
| — Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, |
| . хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се |
| А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{ |
| Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, |
| и дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њ |
| и понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — |
| ере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом нев |
| >— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Ка |
| > <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале |
| ућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... |
| ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш посли |
| </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што |
| ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p> |
| увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... ј |
| мекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одго |
| кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а |
| > <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бит |
| знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S |
| ?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за |
| Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те |
| сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица п |
| би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а в |
| . </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад |
| не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не |
| > <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти зе |
| ила, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p |
| : </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљ |
| ојим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах л |
| прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше |
| уд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И |
| и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} |
| како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све |
| p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p |
| еда Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — о |
| е причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јел |
| м помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу с |
| одао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{ |
| има сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. |
| хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па |
| н покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети он |
| уо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? |
| . </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник |
| и имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> |
| га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију. |
| . </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа њег |
| љиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си |
| таш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито |
| зије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну М |
| едан Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да |
| овнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да |
| м њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се |
| шу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да о |
| је да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме |
| вори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога |
| леда: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љу |
| д, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти |
| држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти |
| те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћ |
| ни, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гле |
| а, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће |
| а од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је о |
| ратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неко |
| а је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И |
| е кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече к |
| јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... |
| та он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је |
| деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели је |
| </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцк |
| мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Мора |
| еколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> |
| воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад м |
| је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слу |
| Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p |
| обро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам |
| ати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми б |
| ро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сут |
| <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, |
| бе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S |
| ретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али |
| /p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржава |
| ачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио.. |
| пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одг |
| и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуг |
| ом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако |
| али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. < |
| ледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, |
| ад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. |
| — Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву к |
| .{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима |
| т га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивос |
| онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду нај |
| .{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, ал |
| иш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div t |
| p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја во |
| и их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око |
| га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни |
| , јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорен |
| на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а |
| да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јави |
| .. </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарам |
| Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и |
| ..{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето |
| оле: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Мора |
| /p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шт |
| ва посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђур |
| ога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Неком |
| побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </ |
| осетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, приста |
| а, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувш |
| о сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се |
| > <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на |
| </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по |
| а хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, |
| е сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну П |
| учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао р |
| ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више н |
| рво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? |
| па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником |
| кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се зн |
| двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор |
| Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и |
| па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и к |
| ко би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, |
| бао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га с |
| {S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— |
| ој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, |
| рабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, а |
| севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то зна |
| н мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потре |
| о дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, мор |
| ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— |
| роведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друшт |
| тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, |
| д ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако м |
| <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! < |
| кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вра |
| че рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад мо |
| ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> |
| </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полак |
| рекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ позна |
| Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ниш |
| нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> |
| узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којо |
| ету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, |
| ао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником |
| ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да ре |
| други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба д |
| , и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то |
| . </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатр |
| е се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо так |
| ека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш |
| ноге друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети друг |
| мо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у |
| он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} |
| ви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како н |
| ше на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше уг |
| рака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ћ |
| н!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто |
| <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{ |
| Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p |
| резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том оста |
| p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: |
| вцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> |
| атраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му пре |
| p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да ж |
| ривлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приб |
| шка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па д |
| шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то |
| ећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да рад |
| ...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја зна |
| Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам |
| едно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море |
| отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?... |
| ободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле |
| то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица м |
| кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говори |
| > <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми |
| свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати. |
| све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јелов |
| кô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је |
| ем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се |
| удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — роби |
| уја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица |
| да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми |
| цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли |
| ори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жен |
| к му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — |
| те дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. |
| е каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан |
| е проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да |
| Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да |
| е хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, за |
| сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не позна |
| осих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p> |
| а и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам С |
| </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, |
| , видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост. |
| е каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те |
| ставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, |
| p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{ |
| оказао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учин |
| /p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу |
| се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих |
| <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> < |
| , немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну |
| </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши |
| Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — ос |
| мој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђ |
| <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то х |
| чио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћа |
| вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остав |
| ову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па |
| . — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он |
| е што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дај |
| подине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћ |
| е познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и н |
| ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрст |
| их је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} |
| м. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим. |
| ре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} |
| жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одгов |
| жи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели оном |
| но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, п |
| рити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Зн |
| неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удеси |
| рно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, ал |
| има накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао т |
| отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </ |
| и једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ ч |
| >— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не б |
| ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али |
| еч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио кур |
| .. куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих т |
| , те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, го |
| , кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи је |
| , него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? . |
| м се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> |
| ога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — |
| вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра д |
| шило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p |
| га јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као |
| је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p |
| вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер ни |
| спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p |
| готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера |
| неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но се |
| кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу ко |
| анкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми |
| а хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи п |
| ле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говор |
| само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана з |
| али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, |
| човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и |
| страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, бр |
| шку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... |
| т, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја |
| Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђуриц |
| е убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, до |
| те, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди |
| нда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штог |
| ве једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, по |
| знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— |
| него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да м |
| p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом |
| се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... < |
| ного. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— |
| ружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на ст |
| иваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим ве |
| ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p> |
| Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машу |
| </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да |
| овори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, |
| ш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђу |
| кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истин |
| p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, ч |
| . </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео |
| еби оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега |
| и ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет сто |
| претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се ј |
| ет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одгово |
| лаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће! |
| >— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> |
| де је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, |
| омишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу |
| ица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је ку |
| давде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе |
| зити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакл |
| га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не |
| не једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и за |
| и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радо |
| ру, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, к |
| амо ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те с |
| ица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, п |
| но рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио |
| и, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак |
| си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им |
| ај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела до |
| p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из за |
| Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није н |
| да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако з |
| мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, |
| руз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </ |
| дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> < |
| >— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти плат |
| на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баб |
| ори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га |
| {S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који тр |
| власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, о |
| тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. < |
| ве, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти |
| Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} |
| ници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, |
| нувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хв |
| /p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!. |
| тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили |
| ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој |
| пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па д |
| — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с н |
| н намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми |
| иреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си зап |
| ник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми п |
| ма свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да |
| прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S |
| нам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је д |
| ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачу |
| о се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хле |
| авао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, тре |
| астиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с то |
| присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се |
| у, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у с |
| и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропаст |
| менара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни к |
| топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му |
| таде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, |
| паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чу |
| ном одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас |
| јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица |
| као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудн |
| или јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката |
| уд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва сас |
| ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему! |
| Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви |
| ео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимај |
| имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отиша |
| ? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Ш |
| ри, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... |
| је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не |
| а се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, к |
| ни с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица вео |
| ече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S |
| игне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође м |
| вршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти п |
| ако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длак |
| пити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана |
| на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Сам |
| највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у |
| Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму |
| па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди |
| ..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди |
| >— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> |
| и на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S |
| деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, |
| е она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше там |
| иш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и |
| мио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћ |
| аво да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— |
| одно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и |
| о, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И |
| се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у |
| о обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да јед |
| еш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </ |
| очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p |
| аш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас не |
| теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. |
| и.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога к |
| у и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, |
| </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?.. |
| та и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте |
| не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова нео |
| главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Зна |
| их села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погин |
| о пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да и |
| ели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и см |
| о мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли |
| <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Под |
| ј: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и |
| даба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како ј |
| е дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да п |
| вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу |
| н труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пант |
| ушу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако с |
| ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у пам |
| ц као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема чов |
| лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну |
| више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни неми |
| роговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне п |
| озив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа.. |
| ко... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам |
| х ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стањ |
| газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не бр |
| и, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. < |
| а отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђу |
| </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи |
| p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} |
| , та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </ |
| чета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна |
| ати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске |
| ед, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину. |
| S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први |
| у слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И |
| ате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као |
| у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, т |
| најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са |
| <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не |
| му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани ком |
| е.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилу |
| е и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну |
| је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад г |
| е, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јест |
| ти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пеш |
| брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјуриш |
| Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> < |
| } По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна ма |
| а, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицо |
| , да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови |
| у с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} |
| е око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота.. |
| ј, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се |
| пасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући |
| Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, |
| прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета харти |
| о пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кунд |
| >Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Н |
| о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на |
| други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло |
| та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију. |
| p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури |
| и по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују в |
| } Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваће |
| Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником па |
| исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху с |
| ос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, |
| ве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то т |
| Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека ни |
| је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре |
| >— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене |
| па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад дос |
| макоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На исто |
| надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— |
| љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе.. |
| отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, к |
| продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и |
| о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, ка |
| на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врача |
| , носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, |
| им памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за |
| ахом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу |
| ка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} |
| , зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} |
| Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. < |
| то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан |
| ико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, прив |
| носи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не мо |
| еба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се з |
| раше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без н |
| ... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нак |
| ре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p |
| себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана |
| дговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани |
| о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују |
| шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну поха |
| жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јур |
| не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{ |
| нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и |
| од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке по |
| се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се н |
| ком тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви |
| укуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. |
| раду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост |
| је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити |
| смо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га |
| и...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, |
| нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а о |
| !{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујем |
| ва, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказив |
| ше требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чува |
| {S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не |
| еја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уважено |
| а. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, |
| а унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не з |
| у хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, по |
| то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она н |
| .{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше |
| и погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чиња |
| ад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Он |
| Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче |
| њем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S |
| се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p |
| .{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} К |
| , богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђ |
| вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд |
| великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће р |
| </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раск |
| га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, а |
| Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на |
| и?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није |
| рипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдар |
| <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад по |
| ... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па |
| баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копањ |
| апита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— |
| ње, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но прит |
| <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јо |
| е к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... |
| ко ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло! |
| ... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли чо |
| ата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тр |
| чино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{ |
| а подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, |
| људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што |
| а у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он бо |
| иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде |
| то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А поми |
| нда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу н |
| ругу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш у |
| а се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — |
| инских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника |
| а вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених л |
| е пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази |
| а си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па о |
| родираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу с |
| код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ак |
| дан прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет н |
| стога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни ј |
| пустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном |
| амке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђуриц |
| — Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — |
| мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, |
| шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше |
| љаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема |
| е пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши ба |
| ош некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па |
| а. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, т |
| не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После ов |
| ише бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим |
| су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> |
| се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, |
| домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, |
| погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имат |
| <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђуриц |
| S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похват |
| их очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухв |
| а, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја |
| елиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци к |
| то је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим ш |
| осподине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... |
| ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од |
| са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а |
| S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. < |
| сет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p |
| њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — |
| ... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји |
| испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за јед |
| нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> < |
| ога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?. |
| у све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати |
| иком, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу |
| ретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то ра |
| <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони |
| и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам |
| ти овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам |
| ту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?... |
| еома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву ј |
| не среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? < |
| ову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи |
| ја виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао |
| и неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од ко |
| су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажа |
| јање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода довед |
| ме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Ву |
| емишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети. |
| > <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он оп |
| им с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме |
| о немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш |
| а можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симео |
| па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Х |
| прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава г |
| непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на годи |
| ажећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше |
| и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} |
| ди дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је |
| а опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... |
| p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{ |
| зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен |
| а им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће |
| едва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао |
| <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти п |
| , зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — ок |
| {S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p> |
| рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — поми |
| брих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ниш |
| рајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина |
| > <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат |
| е, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да |
| е он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, |
| е тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за |
| , зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, |
| амо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам п |
| увај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и та |
| отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. < |
| ао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у |
| , које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе д |
| дговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице |
| цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило с |
| и, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се св |
| и казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад |
| ао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, с |
| бојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како |
| } Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не |
| </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога |
| се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, |
| имо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз |
| избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и |
| рашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим |
| S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, |
| ица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољ |
| убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у вр |
| ли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја |
| пези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели |
| извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде |
| ет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред |
| насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан. |
| ра на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и |
| а гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да |
| ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — |
| саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А |
| {S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. |
| ...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који |
| ки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљива |
| ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм |
| — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за ко |
| S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет по |
| ст...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> |
| је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загоне |
| ом... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго |
| е могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако с |
| а и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче |
| холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Се |
| погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава |
| на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован из |
| даше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху о |
| аше, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисл |
| е видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јес |
| поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, |
| до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, д |
| а много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учи |
| ло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако |
| и? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном |
| е и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за сто |
| рце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} |
| како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га |
| их двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код |
| на што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз ко |
| Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и у |
| урицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, да |
| али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право. |
| он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересо |
| га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га |
| таје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она ма |
| лић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо |
| баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био н |
| мишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, к |
| о и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да |
| и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу н |
| адао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Над |
| од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{ |
| а се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код |
| p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још |
| не изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« |
| није помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави так |
| наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао |
| вик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека |
| вој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво |
| p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} |
| је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је |
| урица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то |
| х преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и |
| ика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала |
| а великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, |
| лили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да |
| ад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, д |
| нутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако |
| домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав |
| к да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одг |
| рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. < |
| е ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику к |
| у Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве |
| ок год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана |
| е и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико. |
| пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се ле |
| вега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па п |
| овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан... |
| то да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и го |
| задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... |
| плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> < |
| а.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p |
| ушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> |
| та ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре г |
| весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У гл |
| и што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ниш |
| натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, |
| сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор и |
| ојаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини |
| ути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од |
| би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га по |
| вако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у г |
| а, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> |
| ђаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се |
| .. куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти |
| питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отвори |
| красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насм |
| ини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а |
| не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, |
| « </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам св |
| ечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми. |
| > <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он сме |
| леда га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдес |
| тра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она м |
| промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који ста |
| ну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади мал |
| рча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа р |
| ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отвара |
| се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући |
| ост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка |
| ћ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда ск |
| а не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, |
| сад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чег |
| сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се са |
| и попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и |
| присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер |
| шта... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад |
| .{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору |
| мењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не |
| загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> |
| им срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нис |
| ј посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— |
| е, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </ |
| у, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш г |
| већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{ |
| чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти ист |
| с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви раз |
| рице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти |
| а, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој |
| у.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека уб |
| е.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб |
| стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на угл |
| о да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом |
| аш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад |
| заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p |
| а црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице? |
| ушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, |
| е ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А с |
| Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душ |
| То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занес |
| ла се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро |
| е...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само |
| а запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад корис |
| као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања |
| <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље? |
| Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, |
| а се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва не |
| је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: |
| а ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то о |
| S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси н |
| збиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти гов |
| уде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} |
| е могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе |
| обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не са |
| то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, шир |
| епоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људи |
| пољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном |
| које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страш |
| ођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} |
| ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p |
| приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ни |
| луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. |
| ло не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други |
| то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све |
| е, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред |
| мах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори |
| ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало он |
| а ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господ |
| о: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из д |
| ко лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Н |
| и му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до п |
| ћати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} |
| це, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мор |
| би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе |
| а мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби |
| S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно мест |
| да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би т |
| ажења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ре |
| му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p |
| ну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе ж |
| те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора ги |
| постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Как |
| p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући |
| ца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет |
| га Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућут |
| м између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то |
| »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S |
| болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> |
| је у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — пр |
| меја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она |
| и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме |
| жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и п |
| ако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> < |
| и да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо |
| е ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац о |
| е девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{ |
| ао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, уг |
| јој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— |
| А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: о |
| бију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> |
| гледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} С |
| о друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је та |
| је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло |
| ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њем |
| и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хо |
| о стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то би |
| да и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притвор |
| Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Уве |
| а — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти |
| морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости |
| , чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p |
| p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, |
| /p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S |
| добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра |
| ди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... < |
| осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лак |
| ком никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, |
| ..{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чеш |
| <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: сн |
| еш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{ |
| , повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па |
| о. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха- |
| ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} |
| му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и |
| ебола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто бо |
| ејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Сам |
| рица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, а |
| ма, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се. |
| изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она стар |
| о себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и |
| мо извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да наро |
| лигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — |
| ти, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не про |
| ше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке б |
| у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, |
| {S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу |
| Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака ве |
| анака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се у |
| имо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, ч |
| амо већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћу |
| то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим |
| И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три да |
| Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То ј |
| бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоћ |
| уја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде не |
| опрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола |
| теник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују чет |
| сталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек |
| аре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазиће |
| оћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само с |
| муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам |
| е за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> |
| ругу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћ |
| чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш |
| осле пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> |
| ди овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заје |
| > <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— З |
| осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није јо |
| ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи д |
| е — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то би |
| <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога |
| >— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наред |
| сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено |
| оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше |
| о ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти |
| уди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{ |
| У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па |
| ро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу |
| . — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупил |
| могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— |
| на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже |
| ори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на проље |
| на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике |
| укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој |
| бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла |
| ече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане н |
| кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога т |
| а, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш по |
| мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} |
| е знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја |
| ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују од |
| а њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то б |
| риче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне круш |
| андури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једно |
| . </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу но |
| си... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не ум |
| опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је би |
| нидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешк |
| да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим свој |
| мишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђ |
| таде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу |
| Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио р |
| уђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S |
| и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му |
| рче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прик |
| .. </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше |
| а смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве с |
| их јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицаја |
| а, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне |
| е... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шт |
| руги.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. |
| д се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то |
| . </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И ме |
| да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам м |
| диш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од |
| замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по н |
| е право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а са |
| бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је с |
| си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} |
| ров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} |
| па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоп |
| аквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да |
| вратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ват |
| на, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим |
| свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни |
| осутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди. |
| о ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задово |
| кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... |
| се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; |
| а Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да т |
| узданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све ве |
| ори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него д |
| д бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближ |
| > <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> < |
| им добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па |
| ува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђ |
| зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза те |
| како чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче ба |
| волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— |
| ца веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао |
| упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S |
| ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. |
| — А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар |
| не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га |
| а? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — |
| и: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу ж |
| з главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пре |
| и и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; о |
| >— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја остави |
| а остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом бл |
| њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи |
| ако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вак |
| е паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви |
| ри овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ |
| е, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми уз |
| лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо п |
| а гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — |
| место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Д |
| ђоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — с |
| т!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем |
| предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, |
| ља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен |
| е, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ет |
| људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — ре |
| неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и |
| раше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поц |
| о другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Банд |
| тресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он |
| арапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{ |
| е да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу |
| Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и |
| оту, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Та |
| па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако |
| м саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ з |
| , да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну |
| тану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Ј |
| ица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога |
| рати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко |
| о безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обич |
| га покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклоп |
| ом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се нада |
| брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, он |
| ад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p |
| о скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се |
| удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њ |
| Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мо |
| ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одгов |
| ајвише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш н |
| и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе сл |
| писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош |
| ву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни о |
| ва власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p> |
| вена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше |
| око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не |
| он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И о |
| последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — и |
| а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, ш |
| па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбој |
| то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има с |
| . шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, |
| а то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше |
| бегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он о |
| радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само к |
| лике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у бл |
| .. </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пр |
| — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, |
| хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко |
| у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко аш |
| /p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. |
| {S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ћ |
| на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« |
| есту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли м |
| о главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је |
| — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад |
| .{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станк |
| удити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му |
| ра од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део ата |
| {S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води |
| ојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, п |
| много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија м |
| ојми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња по |
| жне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, сла |
| .{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде |
| о више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећају |
| у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад св |
| то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматр |
| тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела дана |
| чи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне |
| коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима |
| азбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они |
| >— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја |
| ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, |
| ајтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а |
| </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер |
| чно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ак |
| удима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{ |
| исли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне |
| ам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш |
| ците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ п |
| ије ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без |
| изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у кр |
| Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. < |
| вело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — |
| учим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} К |
| м да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То |
| да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи |
| ио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па |
| надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, |
| ити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, ј |
| одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — раз |
| а на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца |
| као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} |
| ване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у |
| хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе ми |
| руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с к |
| /p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, |
| рица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој проти |
| осећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, |
| о једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је |
| од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око поне |
| да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја |
| половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде |
| је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе т |
| да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала н |
| а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — |
| ебнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он |
| оји те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Гд |
| о на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не зна |
| аде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!. |
| бро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ков |
| гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али |
| .{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цел |
| илом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из ви |
| остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сир |
| овина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепер |
| а не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — |
| густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по кој |
| ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у вр |
| е моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пу |
| срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— |
| попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шт |
| оже да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из ког |
| е може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купа |
| а интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадес |
| од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да му |
| ори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... гот |
| у ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} |
| ле! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећ |
| она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — само |
| ви то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, пад |
| насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни м |
| да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа ха |
| собине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах н |
| ад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="c |
| рам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитуј |
| пут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и |
| S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} М |
| а научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, ре |
| е једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све |
| та опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи |
| бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још уж |
| /p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је |
| еби објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим |
| себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досе |
| н води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђенос |
| рхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који |
| <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </ |
| и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересу |
| Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазд |
| ући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш к |
| куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нек |
| ше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре |
| је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се в |
| уд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила |
| , иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања |
| ја...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само |
| Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати |
| су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врш |
| а је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом |
| ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једи |
| ори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стидног |
| радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за |
| да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли |
| итељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановић |
| кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ки |
| нуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао |
| и. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам јо |
| само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца. |
| крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, по |
| елих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; при |
| оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што |
| бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — пом |
| целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ обра |
| це, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, п |
| од чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} |
| а разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо |
| чка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше |
| осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдук |
| по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, зас |
| је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком не |
| туд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засја |
| а осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило |
| срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав |
| густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљ |
| сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се ко |
| исната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div |
| нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у с |
| роб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| и се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрес |
| о приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети ни |
| зим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, |
| очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудњ |
| н шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На и |
| с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцан |
| ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар гру |
| поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пе |
| еобичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба глад |
| ије то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала |
| увају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друг |
| мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте глав |
| чака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и |
| ћи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за |
| мађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гос |
| ривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба |
| .{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуко |
| ли покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је |
| ито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне кап |
| енило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти с |
| моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — з |
| јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједа |
| прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из зе |
| зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p |
| па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме. |
| а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што |
| а двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} |
| {S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћат |
| поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стањ |
| те се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже |
| пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово |
| ахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, |
| ен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђу |
| кида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртни |
| си, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокри |
| егде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово ис |
| це погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од |
| хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе н |
| м више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спре |
| ао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> |
| лава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, гро |
| исам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи |
| ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у зане |
| јпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет о |
| нога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састан |
| ва маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у |
| овом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, |
| ће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од ов |
| S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи |
| верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова |
| о курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, т |
| е, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај бр |
| ено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћ |
| таде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече |
| ао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек! |
| ој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђуриц |
| ну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи н |
| гова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сањ |
| а, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући |
| ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се |
| у и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујо |
| не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Ву |
| <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин |
| ја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Е |
| онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав чо |
| у страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу с |
| клонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један |
| че: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуч |
| д му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p |
| ворити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сат |
| . — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи |
| ена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p |
| хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се п |
| ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одбор |
| не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица ст |
| изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то |
| , као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погл |
| , док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад? |
| че Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и |
| А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па не |
| приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али т |
| вором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} |
| а си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> |
| ту, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А |
| ушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта |
| не... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?.. |
| звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места |
| епао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дођ |
| одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а а |
| арим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{ |
| р, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу |
| p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> |
| сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у о |
| ше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па |
| о два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније в |
| едним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне г |
| истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигр |
| S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!. |
| е. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} |
| је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, |
| е где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с п |
| је куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може с |
| да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зор |
| ј је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових ње |
| ог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, |
| же.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га. |
| <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Ву |
| е.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од |
| еба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone unit="subSecti |
| ворити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађуј |
| ти општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба преглед |
| на, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољаш |
| итар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! |
| ашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... |
| еба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треб |
| ође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кри |
| од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p |
| > <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледа |
| Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти |
| не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати |
| је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се |
| и. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, |
| > <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би |
| га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао |
| летку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах гр |
| живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако мо |
| ко ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Уме |
| о?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p |
| ? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, с |
| се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше |
| , али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapt |
| едом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, |
| претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на |
| спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не |
| и спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти ми |
| и људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идем |
| {S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо |
| и, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив |
| , ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам |
| му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> |
| д треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Ву |
| урица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурис |
| ти из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе и |
| а и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају |
| ош што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим нијед |
| наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћ |
| ша заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је |
| одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио поха |
| <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Х |
| } Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p> |
| не и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потп |
| кав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено |
| га не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио |
| . </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавал |
| д не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у |
| ору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само с |
| и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јас |
| као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима... |
| а да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам не |
| С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви м |
| т о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </ |
| , и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после ва |
| >— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари н |
| ика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те |
| <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом раз |
| и длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотин |
| ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете |
| е леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било. |
| ђе му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треб |
| ека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако |
| бро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва ж |
| да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радов |
| д њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако л |
| , у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје |
| по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, ни |
| му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се са |
| > <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бит |
| ораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не ос |
| ве снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удар |
| су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p |
| после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље ј |
| даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, |
| ивети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; т |
| добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти веруј |
| тходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и пове |
| > <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мај |
| опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљ |
| едиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад с |
| пао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо |
| беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор |
| и.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо |
| {S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладн |
| ојој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћ |
| Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, |
| {S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве |
| ој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, |
| могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, |
| одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове |
| </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само |
| ажаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улог |
| ли да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у дв |
| же се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем |
| за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати тв |
| ш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па з |
| тио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба |
| колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чи |
| а идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, |
| ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — |
| рини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе |
| нице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племен |
| еко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поре |
| о последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придо |
| ве бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, |
| он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега дв |
| у ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде не |
| окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас |
| ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној ру |
| у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино пр |
| рву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, |
| па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим |
| уба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане |
| у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се |
| о коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му |
| а или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлет |
| у.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајућ |
| одно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу |
| лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих н |
| пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини нео |
| азује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зр |
| ао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не поја |
| о спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: шт |
| не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што |
| дати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писа |
| пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сма |
| Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почињ |
| страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку |
| но кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су зн |
| ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападач |
| ивео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се |
| ола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, |
| е жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарм |
| е.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и тел |
| ишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од С |
| а беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, |
| ли ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право |
| > <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она |
| и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, |
| ебала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз |
| огледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од |
| не, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као ел |
| твори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима |
| ајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и |
| и пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, з |
| речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под |
| ргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври чи |
| ник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако ра |
| ж у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе |
| а је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у |
| љусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем |
| му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом ст |
| чи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци уг |
| Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко вод |
| стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његов |
| још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треб |
| станци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађ |
| тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div type="cha |
| еђаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му свак |
| као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, |
| ку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и ч |
| обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да |
| у мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, кој |
| м извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... < |
| ра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, ра |
| ладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје |
| ева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шум |
| ико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасут |
| вим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указу |
| на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и |
| ном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте |
| ецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — |
| акту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слоб |
| е јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздиш |
| провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ про |
| е користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се ку |
| зело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, рос |
| сли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо |
| ацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну |
| лони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше.. |
| И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ноже |
| човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкри |
| жем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. |
| {S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачва |
| ницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом |
| </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за |
| оју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у варо |
| обујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> < |
| вога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — ви |
| :id="SRP18971_C21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} К |
| и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — пови |
| асош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако |
| че одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па с |
| , на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушк |
| у Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеш |
| укњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је п |
| гледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се разв |
| и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се |
| з корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? |
| ка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах зати |
| ледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чу |
| к вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? |
| , те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је |
| то веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне поја |
| чу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насре |
| . </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чуват |
| ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он |
| имо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па за |
| гу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у |
| рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниј |
| кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило. |
| ај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није п |
| ину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и нем |
| нога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и у |
| беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{ |
| један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће д |
| да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви р |
| а наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p |
| скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу |
| иде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једна |
| јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гл |
| ати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби |
| вативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p |
| об.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, |
| ојима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. |
| потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој |
| мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чува |
| , па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узне |
| е почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жен |
| хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хо |
| укурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} |
| шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам |
| лико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочит |
| о сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар |
| >— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па |
| {S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </ |
| е он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А |
| дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— |
| не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та к |
| ареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од о |
| >Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, к |
| два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као |
| , али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од он |
| његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над |
| м вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— |
| о.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима. |
| ећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, |
| баре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узе |
| бе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој о |
| ожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, оп |
| јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{ |
| како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, п |
| асно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, ко |
| два жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не |
| а село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к |
| ој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} |
| -о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи |
| /p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као ук |
| а дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће |
| по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пс |
| овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на л |
| дним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Са |
| , а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али |
| и, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше в |
| Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући на |
| је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, |
| му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Сав |
| p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а пр |
| било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одваж |
| м му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би од |
| викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше |
| ори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза пот |
| м ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде |
| ујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже |
| аде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирал |
| отрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, |
| свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако |
| израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још |
| ају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо м |
| каза руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти зна |
| врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При к |
| нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку там |
| се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{ |
| рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, од |
| е, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна |
| руго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако. |
| о и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Стан |
| ека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не и |
| и поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђу |
| ко ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато |
| Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у |
| и засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак друг |
| ини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега г |
| е неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> |
| творе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред со |
| на, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове пут |
| работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Ра |
| p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и н |
| е си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права |
| ад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде |
| цнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... ј |
| а цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи |
| се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначит |
| механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{ |
| ад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на вре |
| тања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од вел |
| дмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом по |
| шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста време |
| </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати ко |
| ло са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, |
| стају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет |
| обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| бљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло |
| да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима св |
| Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! |
| д и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мо |
| се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </ |
| вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред |
| ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако |
| {S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Кост |
| из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши |
| више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој с |
| а му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза |
| ди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе уну |
| авана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div t |
| о ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, |
| њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угле |
| ев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, ври |
| страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p |
| сао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — |
| ца кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — |
| иже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хо |
| ајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од |
| о његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је н |
| а и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Вр |
| ка је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док |
| {S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез |
| Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дре |
| и, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверен |
| } Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а |
| и у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном |
| мање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: |
| ови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцрта |
| , а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не б |
| се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окуп |
| марало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде с |
| се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне с |
| агњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у пов |
| . нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за |
| сте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоћ |
| је, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч |
| ша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничк |
| уричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, |
| ји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} |
| жно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђуриц |
| радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је та |
| ваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љу |
| о сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p |
| гу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та |
| еку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У |
| жи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{ |
| нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је |
| и му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погур |
| ечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни |
| е пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </ |
| однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S |
| о ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају ко |
| , тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, |
| е брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, |
| з какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе |
| ацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, |
| о муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко |
| сла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с вели |
| својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање в |
| н и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче |
| изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго вре |
| сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позн |
| је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи с |
| зор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија |
| о доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталим |
| коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} |
| де са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} П |
| ајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то и |
| . </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив |
| — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми д |
| } Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потр |
| све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља ш |
| заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице |
| ушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и |
| и кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шт |
| кренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мр |
| посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори |
| ну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозниц |
| ним покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажућ |
| } Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе |
| се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где са |
| ше, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка преб |
| иљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, кап |
| зли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад |
| послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </ |
| Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} |
| мо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; а |
| о бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно |
| то стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с оста |
| ту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она |
| нимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— |
| могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, д |
| .. </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у млад |
| а... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — за |
| изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им на |
| .{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а св |
| <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђу |
| ... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му с |
| м по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и с |
| јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући |
| тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам |
| не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и |
| егавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необич |
| јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пар |
| тео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је |
| заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу и |
| апоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма |
| после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: |
| ти је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, ра |
| исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће о |
| у; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело |
| о.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пус |
| испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљено |
| затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му |
| е вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушив |
| луке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </ |
| треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу |
| у« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Доб |
| сто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, |
| чео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, |
| приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало из |
| одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и ја |
| х.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта |
| ата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу д |
| као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, |
| м... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до т |
| нам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе |
| ље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — реч |
| ш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете |
| Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, |
| су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук |
| — Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не |
| да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљ |
| — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто ма |
| а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А |
| стаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образ |
| ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, |
| ? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те проглас |
| е. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> |
| рочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласн |
| се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, |
| е или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од ку |
| и се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викн |
| ак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе. |
| мо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити свак |
| у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, |
| је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољн |
| ана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко |
| цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки |
| ? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убиј |
| ко си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гош |
| пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави... |
| сам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече д |
| ли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио |
| бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веров |
| ше лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па по |
| што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с кр |
| </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, |
| побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шт |
| исли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога |
| p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па с |
| нући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{ |
| азберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се |
| , те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којо |
| ани груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — о |
| и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га оваков |
| и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучи |
| хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако |
| си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја има |
| у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичн |
| летео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи |
| </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не |
| наш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо |
| н, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљ |
| ок им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплаш |
| о је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу |
| тина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не |
| {S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече |
| стили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, |
| спе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не ми |
| .{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоћ |
| ом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Нови |
| није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Ве |
| ди се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио с |
| снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живе |
| ђена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не |
| нка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је |
| је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поузд |
| ј неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи |
| ..{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Мо |
| Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, виш |
| руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих |
| анас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. |
| Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја вел |
| Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ов |
| више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе |
| ок.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескоч |
| е варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, ка |
| поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срц |
| мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, |
| е прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш та |
| си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце |
| {S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш о |
| ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напа |
| игурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са нар |
| селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да г |
| о, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за |
| — Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина М |
| оспођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми |
| сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета |
| н, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја |
| ака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја о |
| , испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да |
| — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, д |
| е Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав |
| м, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам |
| и гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Ста |
| и ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и за |
| с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку прав |
| а више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши |
| т и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> |
| и, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — р |
| нутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају М |
| да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати |
| кола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p |
| па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву раз |
| ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан |
| му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!... |
| /p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напо |
| слушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно после |
| окаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричи |
| зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш д |
| еће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је |
| отово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрет |
| коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур |
| .{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим зем |
| војој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом св |
| а путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су |
| т ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја |
| његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није |
| мо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> |
| вишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо г |
| а: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да прест |
| што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа |
| ју га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— |
| ита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не |
| ћ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да |
| диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе сам |
| <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша сел |
| више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску М |
| исли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а |
| и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисл |
| свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш |
| ослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друг |
| еш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— |
| S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луд |
| иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не |
| ликој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се |
| огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Клен |
| па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте глав |
| — Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} |
| је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p |
| х, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи св |
| S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јес |
| ..{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би |
| у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика |
| ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у |
| ло и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S |
| на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место |
| мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише |
| S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пре |
| уката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а |
| ије старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те њег |
| се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. |
| онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва |
| који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два |
| села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Б |
| ши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикн |
| ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао |
| ... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ни |
| — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Б |
| ти да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да |
| ј, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а до |
| шћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!.. |
| ти како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p |
| једном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и поглед |
| од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и с |
| е...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да |
| м зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли |
| ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс |
| а, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, пров |
| {S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чује |
| ш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном с |
| е механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му н |
| — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је т |
| изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} |
| ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, т |
| еће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакоја |
| е, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе |
| <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпе |
| ачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта с |
| ам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а до |
| е ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да |
| звикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад |
| да у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним тр |
| жи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас |
| . орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} П |
| о још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати мук |
| јо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се |
| S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првин |
| то — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш |
| ћа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока и |
| ај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, к |
| ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајст |
| лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код |
| двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад п |
| е врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је о |
| па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо |
| {S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш |
| </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?.. |
| а, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута |
| ше! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треб |
| ти му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, |
| Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчић |
| ..{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да нис |
| та то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да |
| м једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше |
| ле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га п |
| нике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, |
| то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, |
| мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но |
| и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-ми |
| — Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а |
| е озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти |
| себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта |
| у буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли... |
| еравао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но |
| годити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. |
| ебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари |
| нкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овд |
| , па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гле |
| p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту би |
| дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — преки |
| требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај г |
| апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој г |
| почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђу |
| сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, |
| ему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам |
| аздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p> |
| ...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> < |
| овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим са |
| гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја |
| ју севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то |
| а он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми по |
| Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сва |
| . </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — проша |
| дај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба по |
| д то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, |
| Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка |
| не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Какв |
| p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по |
| ађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </ |
| хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па пос |
| е мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му откр |
| , у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, о |
| е не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Н |
| ветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу |
| а одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати ч |
| амо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али стара |
| .. </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, |
| трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игр |
| Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађани |
| се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живим |
| ари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који |
| двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не до |
| ка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div |
| p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — |
| p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p |
| по продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво о |
| е се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој по |
| е Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипо |
| мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се на |
| {S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али |
| вршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. |
| ам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S |
| S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... |
| мо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући |
| а!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио доба |
| а гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћ |
| крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико |
| амљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од |
| а. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд |
| ам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица |
| лећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећ |
| лиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Пог |
| — За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђ |
| та!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, ви |
| </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега не |
| е крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рам |
| ндурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошт |
| погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђ |
| Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Ка |
| ан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећ |
| Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Ша |
| ра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина с |
| дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад пр |
| ац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p |
| обро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> < |
| Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док н |
| — На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје с |
| е одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћа |
| видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, |
| лом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са м |
| ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим |
| их могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, из |
| Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то |
| не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да |
| p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест |
| ма, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу |
| > <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиља |
| ојој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распозн |
| .{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од |
| великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се зна |
| , Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече стар |
| о сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио |
| е проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан |
| куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се м |
| им зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам т |
| , зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>У |
| бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, пр |
| p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{ |
| .{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из |
| </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не с |
| си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и |
| Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Поги |
| /p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p |
| рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> < |
| ао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га про |
| ... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш зава |
| и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такв |
| и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта он |
| /p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одуз |
| диш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу |
| обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море |
| бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ |
| ред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше |
| што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{ |
| у ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни је |
| а није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? |
| те ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу ва |
| овац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S |
| } Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погле |
| <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај мат |
| е, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> < |
| жем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, |
| н Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти каж |
| мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо |
| S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека |
| аборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. |
| тане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Ј |
| ица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, моли |
| жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем пра |
| т на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај |
| и, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, вл |
| Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном. |
| медереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад о |
| а њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... |
| оста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једн |
| на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... да |
| ебају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако |
| > <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да |
| а ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица |
| бушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, |
| то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох |
| на, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо ј |
| ним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p> |
| ај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењ |
| се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па |
| господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са стол |
| мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из ово |
| исару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожури |
| нети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми |
| — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p |
| вим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S |
| } Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... т |
| {S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш |
| право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Пр |
| еди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му од |
| а!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — о |
| е натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као ка |
| Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави в |
| ли од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који л |
| p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђ |
| дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупи |
| раво. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему |
| о оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно о |
| ...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе |
| , или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! |
| и, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све.. |
| м да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви |
| одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина |
| е пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду |
| н. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нап |
| <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, |
| {S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из пом |
| ре каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни |
| е, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и |
| а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна ра |
| сле ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> |
| на јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце |
| све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им |
| боје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и с |
| p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </ |
| кчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати вод |
| !... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И |
| ама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица с |
| p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, ш |
| сно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени ј |
| стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица |
| } Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се д |
| ек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Ч |
| мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним |
| } Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> |
| — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа |
| е?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљи |
| ене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветр |
| никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... к |
| S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај ш |
| је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са |
| е, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што са |
| е!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну о |
| Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је л |
| ину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети |
| стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пођ |
| p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке п |
| ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се |
| ас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам з |
| извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу т |
| > <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповес |
| .. — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не |
| ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задо |
| атно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем горо |
| ико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а он |
| ишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напосле |
| рукчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало |
| биљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отворе |
| о.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у о |
| ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш |
| стина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— |
| тавих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену |
| дрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе ј |
| да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као му |
| ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође |
| е, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Ко |
| .. већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, |
| е изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може ова |
| оји се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да с |
| ого више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку ду |
| , децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што |
| мукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, |
| ли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— |
| дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p |
| давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене |
| сле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тог |
| енас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја гори |
| гу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не б |
| овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни д |
| равећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— |
| купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико да |
| а идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину би |
| , кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до |
| хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Н |
| зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога |
| .{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто |
| погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« |
| Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам т |
| је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пак |
| а добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели с |
| д ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу љу |
| морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуш |
| све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А |
| о сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одјед |
| Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се |
| ричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао м |
| ату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> < |
| чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе. |
| , забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па о |
| ако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бој |
| ињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек |
| — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ бра |
| ма јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја |
| ашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећ |
| Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не |
| и овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда |
| има — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми |
| од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди |
| , смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш дев |
| м одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну! |
| зе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— |
| ом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђен |
| — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други у |
| <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с |
| олан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станк |
| о неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’в |
| ркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{ |
| га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ј |
| пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би м |
| ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то поп |
| ави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} |
| необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате |
| год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не бри |
| ружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђ |
| аде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! |
| p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса |
| е побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати |
| вде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах посл |
| момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све ост |
| </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се |
| укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> |
| да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се т |
| ва гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе |
| у сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, б |
| о му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о време |
| е, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да м |
| о да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«.. |
| де, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу |
| или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје г |
| и да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, |
| да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од |
| акав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га |
| н био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где |
| алих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо! |
| топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше |
| да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну ру |
| поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се |
| аном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и с |
| кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море |
| се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} |
| ба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог |
| бо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Мит |
| p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— |
| никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она |
| то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и |
| ека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и |
| о те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам пре |
| за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи н |
| а стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као |
| ка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи са |
| а... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још |
| омислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да пов |
| сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> |
| да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, |
| ве су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« в |
| овори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још |
| ео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћ |
| .{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да |
| м му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{ |
| гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узр |
| ја се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или |
| — Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконош |
| е, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разгов |
| је?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе |
| а, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући |
| , Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прв |
| урицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху ра |
| ветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом по |
| сле, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> |
| сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће пред |
| вога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p |
| први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут |
| не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« |
| олошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита |
| ш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уме |
| а најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који |
| еха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрал |
| а разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па |
| једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог ап |
| Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на |
| д изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и |
| равник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре |
| добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву раз |
| м покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Пет |
| з густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по к |
| д нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гор |
| и онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није |
| гледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му |
| ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву с |
| </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну |
| ст и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не изл |
| .{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шт |
| одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини и |
| што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећа |
| ла да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала |
| куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана пре |
| о вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... |
| {S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити мир |
| баше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен |
| а њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </ |
| ши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их |
| ај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крв |
| очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа. |
| Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси |
| у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора |
| це падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска |
| и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни |
| <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене |
| село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајду |
| ила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занел |
| жина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... < |
| птати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам остав |
| му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде |
| ве, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике |
| е воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних п |
| на се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи.. |
| нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беш |
| ок се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и ис |
| и само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и д |
| х прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и ж |
| </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, о |
| онио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле |
| аћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућ |
| а врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p> |
| необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је |
| ика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницо |
| очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, м |
| ?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега там |
| а ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Је |
| у открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад |
| о ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују |
| бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спав |
| ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео д |
| и нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се |
| ао искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и |
| , није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помилов |
| да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у |
| не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type= |
| ву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб |
| од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види |
| уги глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив |
| ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и |
| такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се |
| н у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад |
| танице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаш |
| рупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, пр |
| по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одм |
| му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p |
| е попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} |
| и о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одл |
| вине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. |
| е соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт се |
| граше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао |
| се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. |
| оња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одле |
| може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из к |
| у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики престу |
| то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу |
| ње и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уз |
| не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се ку |
| ешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци |
| себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни к |
| о и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: мог |
| у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У не |
| ек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да |
| од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачк |
| , где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђу |
| у весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је з |
| Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет |
| обледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се |
| ди на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, б |
| ословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуриша |
| знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав |
| шта. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само |
| ало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до |
| етену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, кој |
| осе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му |
| а све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку |
| ено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори |
| ни мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са к |
| беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим пр |
| лаву у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да |
| p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. < |
| село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је он |
| </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он |
| сар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупи |
| да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених л |
| јо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом |
| болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо |
| у с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуц |
| ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, |
| о врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу |
| на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј |
| ренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с л |
| ти, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње |
| есело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов |
| ложају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрд |
| е Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запе |
| томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога |
| буњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} От |
| {S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев на |
| това.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој с |
| На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар г |
| ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? |
| орена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена мес |
| вињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око мало |
| е брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, бол |
| јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је |
| низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење н |
| е зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пр |
| е, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада о |
| е коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мај |
| <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју |
| е то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сма |
| сто, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он с |
| а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима др |
| давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао |
| ћица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је уд |
| чно за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и |
| чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала |
| вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црн |
| рву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица г |
| у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижн |
| а полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ће |
| Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк ос |
| амо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе |
| рљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута |
| ње, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} |
| стише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и |
| да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога |
| д свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код запис |
| су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше |
| тресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред |
| се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му намес |
| и?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћ |
| о и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом р |
| ужену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликов |
| а га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачн |
| о било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да с |
| а тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела да |
| овори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стидн |
| очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшн |
| енутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. |
| ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништ |
| вратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави |
| ко се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане |
| мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и |
| еда Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му |
| ицу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао с |
| од куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђуриц |
| ј држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане |
| оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснус |
| а како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још сум |
| срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице по |
| рици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је |
| .. — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па |
| <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, до |
| говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд л |
| до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, пов |
| ој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим |
| . оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да н |
| а, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко |
| ашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црног |
| појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњ |
| а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> |
| тров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти п |
| добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. |
| ујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак ду |
| ам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Ср |
| е право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођ |
| часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а |
| датле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњ |
| ћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или рад |
| д није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посма |
| каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети |
| , које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, |
| е, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... |
| честише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим |
| порт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерск |
| <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био |
| леда у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг |
| жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, |
| ажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ |
| анку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!. |
| аздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па |
| у се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, |
| се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — про |
| е на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у |
| еколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето |
| урица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освес |
| ом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узне |
| имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и |
| н одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То бе |
| воју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуств |
| ква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена |
| пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон |
| т онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо |
| ећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино за |
| Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> |
| . </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, п |
| ник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђ |
| и га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове в |
| , јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, каж |
| беже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велик |
| ељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сре |
| нетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелни |
| по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба с |
| асти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у с |
| собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак |
| нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за по |
| своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене у |
| вала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд з |
| е узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако к |
| ре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једн |
| други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве р |
| една.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи пос |
| са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђур |
| пала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стрељ |
| страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврат |
| аки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— |
| иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу |
| без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини л |
| енутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води... |
| загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за посл |
| ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </ |
| ица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброј |
| н — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али |
| половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а |
| да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио зави |
| у, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више |
| га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— |
| ње, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцн |
| ма. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са биро |
| е планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Св |
| ао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не б |
| ли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је |
| S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра н |
| њскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, ку |
| околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, |
| ле венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако |
| му срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвори |
| ега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двад |
| же свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> |
| аваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, ал |
| на упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко |
| тајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се |
| оспода моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред |
| VI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где |
| »Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се се |
| »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не бу |
| ласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и |
| рица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже |
| е коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих игр |
| ала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да двор |
| а тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{ |
| агрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча друго |
| и пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме |
| у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. < |
| обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу |
| до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастоси |
| неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и пад |
| ће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а |
| Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дукат |
| дан сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи |
| не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли |
| и.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, ка |
| еда међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава. |
| .{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи т |
| белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осе |
| идим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како |
| , силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па ста |
| ајпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрх |
| е од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да |
| ди...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко |
| е шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине па |
| ћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивља |
| густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд |
| ну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти |
| {S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али |
| тида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И проду |
| ости нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p |
| атиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним |
| кад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, |
| <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и дваде |
| вши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на |
| осле свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њег |
| ј кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће |
| тављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на |
| и у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред за |
| у рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Ж |
| уће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх |
| и од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих |
| да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква јед |
| ар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише |
| <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек ку |
| конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, мо |
| му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети |
| ктрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} |
| нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или |
| то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— |
| нога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где |
| ђе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се за |
| адиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, |
| егнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, |
| ћи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо п |
| унао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само пре |
| не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштв |
| ица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као н |
| {S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у |
| а, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком х |
| у остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </ |
| под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе и |
| то сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата изв |
| му ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у м |
| Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има |
| Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота ц |
| > <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врат |
| <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све д |
| >— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави |
| воривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </ |
| ком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико и |
| иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новос |
| роши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — |
| од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, |
| врдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и |
| заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— |
| се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је |
| чи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама св |
| ићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим ком |
| једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувш |
| . </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, |
| ни се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшн |
| баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш се |
| одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? |
| ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут |
| охвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више |
| , да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуш |
| јем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се |
| ad> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад ш |
| неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покре |
| ше око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога п |
| Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у к |
| о сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шки |
| очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могл |
| </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопаж |
| едати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном |
| у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си т |
| и Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да |
| p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу |
| спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с вод |
| шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта |
| чина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој прок |
| unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте |
| ате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица сла |
| прилику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а са |
| прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а нико |
| змишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и д |
| ратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи |
| , није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му |
| о да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше с |
| с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један |
| није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога сувар |
| о је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| је беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколи |
| што руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже |
| .{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге са |
| м опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију |
| надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а |
| пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Ра |
| Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле |
| исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појм |
| ош није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, г |
| а око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и за |
| је поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад п |
| аца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само |
| да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да в |
| чно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. < |
| бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио д |
| за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то |
| еситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом |
| ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спровод |
| стаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њих |
| м памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је н |
| ука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од к |
| по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића и |
| оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна |
| , »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели |
| Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к |
| воја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој |
| и, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао посл |
| за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп с |
| једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа |
| ча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане |
| пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Јед |
| та народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Кр |
| обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком живо |
| пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневид |
| ђе са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p |
| е ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне |
| , заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу |
| да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече он |
| ном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, |
| дило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини т |
| бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у жи |
| осни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној |
| лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радо |
| амо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече |
| сели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски |
| осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онд |
| овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смра |
| узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — |
| да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли д |
| без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац |
| е за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изг |
| испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђур |
| знала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Вели |
| .{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје |
| некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвес |
| овори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... г |
| планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и з |
| и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с |
| Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму |
| кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу |
| орамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али ста |
| да да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђ |
| не мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она ве |
| да, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратим |
| Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива свој |
| е.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубн |
| едао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за |
| не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина |
| .{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не др |
| уди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно |
| ајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — в |
| ласти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити з |
| .{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега |
| и у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{ |
| још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покрећ |
| у нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и |
| каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разу |
| виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сун |
| </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаг |
| улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка |
| одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом |
| Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном прос |
| оред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} О |
| једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим |
| Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи о |
| вци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и прит |
| м, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би с |
| киде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! |
| приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне кр |
| е у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у в |
| своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак |
| кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под з |
| за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од |
| куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она |
| атише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је л |
| , девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јели |
| ти, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац |
| отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јут |
| рену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слу |
| ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоуз |
| тарац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио ње |
| д ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се |
| инској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте |
| м... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћ |
| гу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, п |
| се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се јед |
| бу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећав |
| <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцим |
| ене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци |
| трана, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним на |
| задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлаз |
| ај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} |
| љено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да |
| с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом |
| качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкуј |
| здраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретено |
| немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође |
| све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде |
| кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде |
| аше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели н |
| м грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским би |
| } А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, |
| бузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се г |
| S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Ј |
| S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, б |
| у.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— |
| нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни се |
| о да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили |
| одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од ка |
| цањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Исто |
| јд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није мо |
| ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми при |
| </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. |
| да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантов |
| з свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, |
| асна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види как |
| м. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред кр |
| пред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пан |
| вољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од се |
| стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, те |
| о њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се к |
| прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало виш |
| ке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секи |
| лета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} К |
| роз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући м |
| згледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угле |
| е значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно |
| кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио |
| асмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав |
| . </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не |
| ђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> |
| лете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!.. |
| лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена |
| јући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међ |
| човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} |
| амет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, |
| вакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо |
| своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било прете |
| тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А |
| и терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на |
| и довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које б |
| к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p> |
| ића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, нек |
| ди.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај ру |
| ближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију м |
| о све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље |
| је се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој доса |
| мо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> |
| бично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} О |
| није не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Ч |
| да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се г |
| крете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, л |
| е, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— |
| је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских тр |
| и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намеш |
| претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке |
| з потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде д |
| у нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су н |
| т и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинс |
| но изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велик |
| трудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их р |
| уда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској |
| тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка |
| Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа м |
| е!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен |
| ван. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, упра |
| жине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на |
| овукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна |
| е провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ов |
| тином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарин |
| одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада г |
| о матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети |
| јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован |
| к, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p> |
| му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S |
| ед њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предме |
| е радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је |
| уца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, к |
| тале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје ос |
| — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио |
| , коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мисли |
| собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он пос |
| да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му ј |
| више његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше |
| му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав и |
| разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће о |
| е му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, пој |
| ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидис |
| : она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — са |
| S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава |
| данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече |
| му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би |
| је, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту |
| прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тр |
| е, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} |
| проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и за |
| о осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно |
| ако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о вре |
| о скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима |
| ском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претр |
| најући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу |
| оме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он свој |
| га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и з |
| о да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију |
| Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор.. |
| а за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негд |
| чене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Т |
| се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </ |
| т је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката. |
| скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је |
| и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда |
| видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. |
| } Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они |
| дије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би |
| људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам с |
| прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} М |
| команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпев |
| них ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно ст |
| да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подн |
| . </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па о |
| има и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је |
| драви су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је п |
| кругу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — по |
| >— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, м |
| аса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да и |
| ди, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, |
| спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по |
| зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да ис |
| зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на |
| »Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му |
| леда зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде |
| де те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој ре |
| е да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво |
| ведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се |
| кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се тре |
| овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нит |
| ледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за |
| одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући |
| ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} |
| — Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, д |
| еизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p> |
| а пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку п |
| се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки т |
| паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Вид |
| ише да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она пр |
| мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Кур |
| ху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </ |
| дом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући дес |
| отре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сад |
| у у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пр |
| јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре |
| де као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и ш |
| ајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад |
| S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их |
| /p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре м |
| ваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крво |
| тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, |
| о, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. |
| ити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Њ |
| анка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће |
| . </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p |
| о, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли о |
| ити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуж |
| ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђу |
| та зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи з |
| не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које г |
| бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — |
| пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{ |
| ко, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и он |
| ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— |
| ика, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога гл |
| да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној |
| рити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи н |
| тко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово м |
| осле дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајд |
| два га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> |
| аво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да |
| зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и |
| па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај посту |
| час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела ко |
| црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад |
| угу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно х |
| ађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто |
| хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?. |
| звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с д |
| тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још весел |
| м погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили но |
| он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем слу |
| пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побрат |
| тва.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана |
| а њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје |
| ô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најс |
| ога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбо |
| ..« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, к |
| ло, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало |
| е... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p |
| бледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, |
| не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зелен |
| севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман |
| епаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се о |
| ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type=" |
| урица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спус |
| врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да н |
| ли би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком |
| ијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад |
| а стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди |
| анем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај |
| к. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисм |
| па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши |
| шао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо |
| , и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трч |
| ца. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели ј |
| хнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... |
| уне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошт |
| да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се |
| и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За ј |
| е, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себ |
| } Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога нас |
| у по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз ни |
| дио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он не |
| тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, |
| н ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </ |
| ан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћем |
| радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је оп |
| ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја |
| шко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. |
| вер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тиг |
| } Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p> |
| </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?. |
| тавио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина |
| а се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би |
| . — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантова |
| Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављ |
| па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога |
| о минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа |
| : нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— |
| </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, ист |
| . — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... м |
| . познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради |
| изора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око ус |
| еже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко вик |
| елим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти бу |
| крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима |
| дницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и н |
| их и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који |
| ово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само с |
| аићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сре |
| цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у мор |
| еколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по |
| у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. |
| икаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не уп |
| праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добил |
| у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби |
| p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса |
| у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи о |
| а сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведе |
| bSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је остави |
| Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па |
| вом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једног |
| едаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— |
| ади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону зна |
| као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога д |
| авници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало борав |
| така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће |
| ако нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо не |
| у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, гд |
| око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад п |
| т показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде. |
| >»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, ко |
| у главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, |
| тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне стр |
| било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а он |
| И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онд |
| у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом |
| беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и |
| са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у |
| а, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </ |
| е могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и |
| е, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, |
| на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен |
| . сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену су |
| и да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви |
| у све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да |
| ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини изла |
| ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се |
| <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — по |
| дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одј |
| ао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} |
| о није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред |
| у се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало |
| атак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу |
| во, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може |
| о, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обоји |
| p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} П |
| м, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако. |
| пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз д |
| ету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје. |
| ас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, к |
| под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао |
| ом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумева |
| очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и |
| га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онд |
| Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а јед |
| еље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} |
| ро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и |
| јим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под њ |
| p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, |
| ..{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> |
| апита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знат |
| овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори |
| ослужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улиц |
| ложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стад |
| ође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!. |
| им достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ј |
| е га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам кап |
| за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без он |
| — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега |
| </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ |
| поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јов |
| ољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је ош |
| не.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. |
| вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па |
| ев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну |
| <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p |
| трашном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слет |
| ред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посма |
| шу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станк |
| урица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши |
| — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} |
| баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, о |
| Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске тала |
| а се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спр |
| настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме ни |
| судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вал |
| јо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p> |
| о строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> |
| <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ј |
| погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, оп |
| раво занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са г |
| >Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није об |
| вим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се св |
| лухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му с |
| необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра |
| ва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, |
| дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта л |
| е, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с |
| селим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше |
| ка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква д |
| >Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p |
| p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде |
| јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредб |
| и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док |
| ом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> < |
| е то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се |
| олико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свим |
| изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухо |
| оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> |
| котање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној о |
| рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта с |
| тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених пао |
| урно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, гру |
| ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу |
| ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. < |
| шанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жанд |
| к куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још |
| реко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга ст |
| имо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, д |
| од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. < |
| па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ов |
| </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p |
| нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и се |
| — Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </ |
| ца равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост м |
| ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми |
| ане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се пров |
| . — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота |
| ед га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора |
| га дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пан |
| /p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад |
| уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прили |
| том, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— А |
| , а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а глав |
| али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожн |
| га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти к |
| она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења |
| пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане з |
| прости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође н |
| .{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном |
| , никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у ње |
| да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрч |
| а.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, звр |
| у, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, д |
| ханама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у ва |
| , истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{ |
| чини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице заустав |
| /p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше св |
| а, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па пос |
| равица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим пог |
| аћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, к |
| љаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку |
| и овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад |
| севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђ |
| викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка г |
| {S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осе |
| и ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се |
| адом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима ули |
| S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је пога |
| не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, |
| ештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!. |
| струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— |
| лед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво |
| сом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> |
| S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нече |
| пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер |
| ливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, к |
| е, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, |
| да, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад |
| ром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} |
| ну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутр |
| рски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао |
| утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? |
| а. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, д |
| их остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан |
| амо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако н |
| ћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вар |
| , она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу |
| дговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу |
| је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе пот |
| P18971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како |
| малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта |
| ти сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апс |
| адесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам д |
| кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио. |
| Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вал |
| чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно др |
| д мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте гл |
| лачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи |
| Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаро |
| S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га уб |
| и и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} О |
| ване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} |
| кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидо |
| а пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... с |
| уми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега. |
| а њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разг |
| које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће.. |
| стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="cha |
| ац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док |
| која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом |
| дећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам з |
| S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео |
| шено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче праз |
| час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; |
| ни еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} |
| те.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — вик |
| њевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, ка |
| </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши |
| то, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући не |
| у.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога |
| , угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, |
| убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње |
| устоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве наг |
| да писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хај |
| ица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Ла |
| шаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово н |
| а нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, |
| олико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му |
| р.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а је |
| а једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо л |
| даље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Мо |
| и раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чин |
| е витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p> |
| ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче |
| !... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не |
| ице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судн |
| а кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последње |
| ађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један св |
| дне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом |
| пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке оп |
| Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а |
| ободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, |
| протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио |
| рзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, по |
| акве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што |
| . </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за |
| н и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватр |
| Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су пре |
| а дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људим |
| ју да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Марков |
| ном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо |
| бу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одгов |
| ећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потраж |
| ненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, |
| се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опру |
| ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али |
| рици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наил |
| ји се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у |
| ма...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љу |
| днога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другом |
| е мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ј |
| а разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од стр |
| по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека т |
| >— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> |
| ва коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек п |
| да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мо |
| га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се |
| ругови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост |
| чина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви |
| рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Б |
| и; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вај |
| жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звер |
| ељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца наше |
| ам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да |
| спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића |
| ка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди |
| од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се |
| коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, пр |
| {S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним |
| венило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који ј |
| спитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се на |
| Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! |
| еност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака |
| l:id="SRP18971_C20"> <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на кра |
| на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до дана |
| што шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из |
| егде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опаз |
| оследице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек бе |
| е познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, кој |
| ње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чу |
| одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања. |
| ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не м |
| извесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њ |
| ху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад н |
| } Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав пре |
| ојми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се о |
| урица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по |
| ба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи |
| тави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, п |
| — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни |
| ом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, с |
| са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако до |
| оковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... |
| зила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то |
| чио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним |
| зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ |
| огинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шт |
| ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрз |
| дница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> |
| исли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх. |
| ... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јата |
| кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— |
| о поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћал |
| , кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, сре |
| ша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш |
| еднако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади. |
| више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на ко |
| говори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћат |
| Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржават |
| и Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица ве |
| исати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти |
| >— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси ви |
| ади се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Ка |
| >— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју мас |
| на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, к |
| дела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, |
| . </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се с |
| ати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могне |
| Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини ис |
| ана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде ј |
| ну масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар п |
| да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма ко |
| и ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бо |
| ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, кој |
| ју. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита |
| о тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’ |
| је то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али доб |
| његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли |
| та је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, с |
| арски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ј |
| сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури |
| } Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} |
| ан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, о |
| > <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, мож |
| стога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју гл |
| поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после плати |
| и се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да |
| ... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му |
| И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? |
| </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја |
| . </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега св |
| о намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе |
| х очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас дв |
| идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и |
| ем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— |
| у га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од |
| /p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... |
| <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> |
| угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћ |
| очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и |
| .{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатр |
| е он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима в |
| ...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То |
| безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували |
| о је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и по |
| данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му пр |
| ј ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га ве |
| н, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и |
| ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут |
| уком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p> |
| ла добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... |
| еш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — вик |
| <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p |
| <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што т |
| на, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{ |
| ан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док |
| после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он |
| куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лу |
| т мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као прик |
| га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забр |
| ти бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То |
| ково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нароч |
| и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и миса |
| лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после |
| ва широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у пакв |
| о пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду |
| штећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> < |
| оследњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станк |
| стрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте |
| гова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто вр |
| ко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И в |
| лижише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њи |
| аде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, в |
| ћи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ сва |
| мећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни т |
| тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао |
| ћи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S |
| а само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се м |
| момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у |
| ок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у пол |
| Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обо |
| Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте н |
| је узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде |
| акви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да сед |
| Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше |
| И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и |
| утрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округ |
| су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само |
| опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуд |
| ужи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обуч |
| а ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? < |
| коме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом |
| стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, он |
| увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. |
| м, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори |
| цање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким п |
| ј... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена |
| } Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио |
| ега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити |
| ше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непоми |
| не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али |
| поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој ота |
| .. </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у |
| ружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S |
| широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се ск |
| о осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ју, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два д |
| о њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше на |
| е га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опан |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом. |
| ди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне |
| среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни за |
| ање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па |
| оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше |
| кве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. < |
| махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових н |
| он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дак |
| му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>» |
| > <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као |
| века, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха |
| од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасн |
| ожеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осе |
| е. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... ц |
| ијатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први ма |
| ре; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два шир |
| оди к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павит |
| <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— |
| утка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици |
| и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јалов |
| једна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, |
| ... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само |
| Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’на |
| да показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води |
| еј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то |
| да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... |
| рловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше ош |
| једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад изда |
| тупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... |
| а се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамно |
| {S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за |
| ик, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној пој |
| е она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увид |
| head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По в |
| оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило |
| е једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред пот |
| ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетс |
| са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без |
| S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега |
| а...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, |
| таше. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и |
| е испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овц |
| је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић |
| ема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а |
| {S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, |
| е да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се с |
| ет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна рад |
| преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила. |
| гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као д |
| ао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи |
| к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним |
| двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод |
| но му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао |
| да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да |
| срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је беза |
| ли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с |
| пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> |
| му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним пр |
| зор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. < |
| n" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучн |
| е тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, |
| о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола |
| мке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, |
| а до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сиг |
| б, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са но |
| оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, ј |
| итар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница |
| и. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај |
| ди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча |
| као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањи |
| и...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и п |
| и звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изгле |
| и Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, нема |
| једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су о |
| ђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђури |
| све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а |
| узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих |
| у пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже к |
| сане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од поло |
| ште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, з |
| ављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је доб |
| ајзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... д |
| зело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на ст |
| борисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене |
| се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што |
| амо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са |
| , знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити |
| — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап прису |
| он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, |
| давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његов |
| не парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху |
| говим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природ |
| миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи ч |
| , без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој |
| еби друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих ј |
| ца, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко |
| ор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, пове |
| е обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећ |
| еше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке |
| мари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило с |
| голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, п |
| игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, уда |
| ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> < |
| а осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, с |
| ра, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право |
| у, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис |
| викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Гру |
| у један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, нареди |
| <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакш |
| ајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, |
| о Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, а |
| проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улиц |
| ше но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно |
| дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се за |
| .{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одг |
| тановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше |
| будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако |
| макао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком |
| обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па |
| — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и д |
| е. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова се |
| буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато |
| } Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и з |
| се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, |
| , није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </ |
| се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венц |
| трашилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи |
| тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше м |
| ак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесо |
| ац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, |
| викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол |
| ован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм љу |
| мо још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без те |
| не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је о |
| нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и |
| </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту миса |
| ајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах |
| цу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>П |
| врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио |
| стаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Бе |
| те добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуз |
| !{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} |
| ! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одгово |
| , откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао |
| аним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред |
| клопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и це |
| .. као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p |
| о претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Са |
| е да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе |
| појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </ |
| да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу |
| ле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника свој |
| и па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Г |
| ле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађ |
| ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годи |
| тављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше. |
| и мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} |
| је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мисл |
| </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха- |
| љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — |
| е је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као |
| удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћ |
| е. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он до |
| о, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?... |
| ан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти. |
| плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ни се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div t |
| ђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, н |
| « </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих деб |
| оњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с |
| танувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно дру |
| о и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренут |
| ица шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} |
| је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу |
| помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој |
| драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и св |
| tone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му |
| ога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради |
| ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земља |
| , брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица |
| у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, |
| се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те ошт |
| ести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено |
| вара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а |
| е размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену |
| ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опа |
| се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, нос |
| и се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака д |
| е као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођо |
| који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, ј |
| га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога с |
| дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра гд |
| који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скри |
| а које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши не |
| ију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито отк |
| ред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о сврш |
| ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и д |
| у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој ра |
| иво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} |
| , те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња |
| два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене усл |
| тоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Пока |
| ду свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко п |
| припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се |
| та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чуд |
| ија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зг |
| а сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с ме |
| љаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако |
| о бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камени |
| ти још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага |
| , иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо |
| крсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђу |
| Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} |
| по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку п |
| ала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као |
| коло стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капет |
| једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и |
| се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу |
| S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што |
| За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше |
| ва кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће сл |
| клао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вр |
| орашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем |
| му и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вешт |
| еде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна изма |
| . </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Б |
| орави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће ре |
| и му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад п |
| лучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи |
| овац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе нов |
| екиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим т |
| ев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окр |
| ед; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет гр |
| је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије |
| секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно в |
| необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажни |
| а, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здрав |
| апта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да |
| аде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу д |
| кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегун |
| одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га |
| де да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очеки |
| еху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, п |
| не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо |
| Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован |
| о иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улиц |
| у их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних |
| {S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, о |
| из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно ст |
| вим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, |
| S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спред |
| ју господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала |
| слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али |
| ехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао |
| .. </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не |
| не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, кри |
| ти се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад ни |
| ни сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост с |
| еља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, |
| ла ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша ка |
| заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему о |
| при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и |
| зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљ |
| еси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде. |
| за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и ор |
| к осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери |
| е, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p |
| »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ |
| врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима т |
| леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се сто |
| овао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он |
| манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом п |
| све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затр |
| војици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше ум |
| ти боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђет |
| и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мис |
| да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необич |
| Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. |
| д, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће |
| анка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови |
| S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које ку |
| грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се ус |
| ез икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, ко |
| ки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој н |
| ни.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фију |
| обично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S |
| чиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован |
| и над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се |
| ише своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, |
| стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како |
| е. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он.. |
| е, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отвор |
| о!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; |
| ца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, |
| ектрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним о |
| </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пр |
| рема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној д |
| S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... ве |
| главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лау |
| ра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која |
| тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе |
| а знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ак |
| е, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, дана |
| талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропа |
| одели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад |
| једном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као |
| </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се сл |
| ац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кус |
| силе баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један в |
| ита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} |
| обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи |
| вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смех |
| </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а ш |
| чите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добил |
| и Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац |
| р стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — |
| о ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Мариј |
| оглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Ш |
| тво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио |
| зад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука |
| ше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј н |
| ну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> < |
| ест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на оч |
| ...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке цр |
| народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива с |
| p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, тр |
| раљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање |
| уго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговар |
| p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе |
| твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год |
| љу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан |
| } Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке |
| Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да |
| тадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако т |
| . </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не мого |
| од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други |
| да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обич |
| анински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде о |
| ава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу об |
| p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га |
| намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душе |
| доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p> |
| ици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да |
| а насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, ког |
| т.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао гл |
| ро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева |
| ена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около |
| и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, |
| каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаво |
| у ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, п |
| </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нока |
| ер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгле |
| на одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а он |
| твори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{ |
| њару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу ци |
| а Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p |
| ља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Ма |
| и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се суко |
| ом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, |
| петан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадо |
| вуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа д |
| тећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... < |
| ен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Млад |
| у меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глав |
| толицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу |
| до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим |
| руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква на |
| о па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одма |
| /p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све |
| оз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} |
| ар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али о |
| ац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад |
| камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим |
| а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде ост |
| кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутур |
| и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему |
| с. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет нај |
| у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда св |
| р се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, ш |
| за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, по |
| дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би г |
| , не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} По |
| ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се с |
| викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, |
| урица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је |
| јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути с |
| ата.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ћ |
| ено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да |
| >»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи не |
| ео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да пог |
| Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како |
| однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па.. |
| је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, |
| механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припр |
| S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </d |
| сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само |
| сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет изда |
| Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли о |
| летница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити |
| знаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да де |
| >— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> |
| о од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се |
| а је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друг |
| > <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру |
| <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. < |
| ог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Срет |
| ?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би |
| Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Ј |
| чно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — |
| и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Ц |
| о живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> |
| оље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се пос |
| рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е |
| з пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, н |
| велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдук |
| куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један |
| Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда по |
| да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раш |
| лан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више на |
| одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде |
| у велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склон |
| узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа |
| поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, т |
| нога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омален |
| ик. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, ко |
| у да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... |
| ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео д |
| н од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити |
| имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не в |
| чати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад |
| а своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p |
| чи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренута |
| е опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му зас |
| шку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа кап |
| очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме бе |
| се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p |
| у се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> |
| е, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце |
| им се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и ра |
| а беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па |
| ује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гл |
| е може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко па |
| беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му да |
| а и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, |
| ан пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О |
| урица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако ј |
| аде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде |
| ећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к от |
| епрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни је |
| ња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ре |
| p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, прове |
| застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повр |
| дмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као |
| ом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађ |
| у стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пу |
| лан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То |
| одитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone uni |
| ти Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру р |
| <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га на |
| им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојиц |
| проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човек |
| ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме ов |
| је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично пр |
| , испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>По |
| сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и |
| и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо |
| Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лу |
| се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прих |
| ама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред |
| улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнас |
| тмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p |
| оси и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шт |
| ја је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. < |
| око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше п |
| белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти ј |
| те...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ват |
| еба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је |
| ње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме |
| се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју |
| им добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави обл |
| дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, |
| и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица сла |
| авој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће. |
| исаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. |
| у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе |
| ше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај ј |
| земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати зем |
| оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, |
| оћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ух |
| ару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. < |
| ла својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и |
| гачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онак |
| жну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и п |
| у десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он с |
| ово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњск |
| вакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната б |
| сни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кр |
| и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, кој |
| прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени |
| себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше |
| ели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се не |
| икоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер бе |
| о човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> < |
| раду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један прошта |
| други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Рад |
| вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, ко |
| миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо |
| да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да с |
| к, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су |
| исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре зго |
| .{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, ж |
| м, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и |
| ислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој |
| ; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално д |
| ; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p> |
| ко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{ |
| ти. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће м |
| збиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне |
| новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и ос |
| епо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — |
| , а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђу |
| зога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађ |
| би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје |
| ре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо ви |
| м благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше |
| . </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва |
| најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару |
| зрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно р |
| о! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— |
| ом одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по |
| данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта вел |
| могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату |
| ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладови |
| рица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што |
| тварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, |
| ше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја |
| е најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ |
| , па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза о |
| н вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у гла |
| страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож |
| Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што н |
| /p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред ово |
| коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Доброса |
| пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одгов |
| ло. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикуј |
| икнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је од |
| тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела бол |
| ... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике |
| ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако |
| ипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнут |
| ко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и о |
| . неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ доне |
| е дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне риб |
| !... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам з |
| два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред ку |
| ветлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} З |
| човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисл |
| — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам мн |
| му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничав |
| пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети вод |
| е неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици |
| х отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разгова |
| ан се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} |
| После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва ли |
| После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну... |
| је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше ј |
| вши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, |
| а ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену пост |
| у, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се |
| требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... |
| сној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!.. |
| S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао. |
| проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко |
| сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја |
| Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </ |
| раво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p |
| побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> |
| оговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез ос |
| о је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он л |
| ли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу |
| викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p> |
| сладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње пре |
| низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се не |
| Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо |
| време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па |
| е опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога пр |
| , гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из |
| Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закоп |
| апомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био во |
| рај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, к |
| мо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загр |
| /p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чека |
| и умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — |
| докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај жи |
| оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кош |
| м мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било... |
| </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугач |
| од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам изв |
| S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то |
| ега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, п |
| а као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да по |
| И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Теш |
| е ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко гл |
| овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну но |
| p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се н |
| рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од |
| лико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} О |
| аз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. < |
| шћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су |
| еђу мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, с |
| е при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још ј |
| е пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} П |
| ке из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезан |
| > <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду |
| чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику |
| огледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му ј |
| се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад |
| тка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — из |
| — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и |
| у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим |
| о да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог |
| без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, н |
| и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> < |
| ка, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себ |
| станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у такво |
| страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могл |
| вши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво |
| амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак у |
| јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} |
| мо се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави. |
| лавом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће паст |
| е имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, |
| ом.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је |
| је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе |
| да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крсто |
| ичаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после |
| м...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава |
| ћа, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широк |
| ло лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да |
| оћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— |
| } Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{ |
| га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше |
| вати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било |
| му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од не |
| } Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса. |
| .{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до г |
| p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме |
| >— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не ч |
| о је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му поста |
| а од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да г |
| .. утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотека |
| </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна чо |
| би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој |
| и прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соб |
| нице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше |
| аман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене |
| </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе |
| а пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </ |
| ска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две |
| нас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па |
| отур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је на |
| ежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не о |
| а мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, |
| ју на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му ј |
| нажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да с |
| не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све доса |
| е нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и о |
| </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p |
| де изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одгово |
| ко, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— |
| Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стига |
| а, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се |
| ! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{ |
| у пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђу |
| ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отва |
| и једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обо |
| а бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грл |
| одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је ос |
| <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у ко |
| .{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са |
| девши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, |
| д је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јес |
| а: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} |
| ио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуг |
| ерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, |
| меру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш |
| а вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на позд |
| Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је |
| е би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања вра |
| у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: |
| чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ет |
| га, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде бл |
| набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседст |
| цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој |
| е још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јо |
| вади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — |
| ница, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале |
| нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и опш |
| ога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог ње |
| на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху |
| {S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну гла |
| а побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, пос |
| >Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом |
| ких одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад вид |
| држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о |
| а, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као пра |
| S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усан |
| е само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати. |
| ори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно |
| што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу |
| која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре |
| не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо наста |
| у целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од у |
| Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обич |
| /p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним о |
| елога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на про |
| ет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајућ |
| о, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој цр |
| чадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, |
| и то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шт |
| , синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколик |
| нда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, ср |
| штени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бит |
| .. о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, ал |
| ек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Зн |
| ... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише с |
| ш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш |
| ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô |
| чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, |
| а што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе |
| на обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше п |
| ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад |
| андарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана вра |
| пасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављ |
| овереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, св |
| ко, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. |
| ће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом ј |
| ећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очим |
| се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде д |
| пречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи п |
| ши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да |
| ан га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаш |
| и и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, п |
| па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти ко |
| евидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се |
| а себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то б |
| ли спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с онолик |
| , одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од |
| о — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а |
| иса, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње |
| чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаш |
| тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па да |
| ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се |
| ма... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта |
| е му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних ми |
| .{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигаци |
| година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који изд |
| ну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело |
| снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ов |
| а испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, |
| и над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па |
| велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{ |
| едначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} |
| ном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јаз |
| ма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над о |
| звижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва |
| ве изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту |
| е опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљ |
| шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Н |
| од се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија д |
| помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље |
| и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напа |
| ше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђу |
| ана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјуриш |
| давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помр |
| себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стад |
| {S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се |
| ..{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на ру |
| ка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... о |
| зање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше |
| шуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, |
| адоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, |
| а овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овака |
| косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше нек |
| ! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу |
| урици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима |
| да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p> |
| вори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, бола |
| му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупин |
| аци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од стр |
| се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер |
| е овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мал |
| кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се |
| у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не |
| који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу сво |
| м, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{ |
| зима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, по |
| али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију дв |
| и се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније д |
| но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </ |
| ње, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова |
| а црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста бе |
| е смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за ду |
| рми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не ди |
| сар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нек |
| то знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај погле |
| старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђур |
| сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош |
| е види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, |
| м.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора пролом |
| устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто |
| а дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промен |
| /p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао |
| > <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и вла |
| о му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и |
| {S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како |
| тро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно о |
| еци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна |
| слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} П |
| е дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа |
| вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камен |
| меде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше х |
| једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима |
| си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, |
| уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав преда |
| врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, з |
| а, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и по |
| осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудн |
| де осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити. |
| се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни так |
| ремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајн |
| и глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: |
| груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цел |
| ш више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, иска |
| унећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — |
| и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где |
| да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од њего |
| и тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњ |
| са.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше н |
| чега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!... |
| вши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и |
| мо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пип |
| — Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљив |
| јком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме п |
| да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, |
| } Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га |
| нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест |
| еш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људ |
| ст... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, |
| ци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли |
| то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, о |
| је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он |
| дића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ће |
| </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад |
| зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогн |
| другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не у |
| према смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи |
| још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као |
| лави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одјед |
| раво кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те муч |
| главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Дол |
| ало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао с |
| качу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче н |
| зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио |
| о сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви |
| <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишља |
| сти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али |
| мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа |
| у и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али |
| } Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај њего |
| дне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, стр |
| једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— |
| Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се н |
| промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромаш |
| аставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су п |
| </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не зна |
| виђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомил |
| је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, |
| своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бој |
| гзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у р |
| састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу се |
| енским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, мога |
| ичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и ст |
| аједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руковод |
| егову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{ |
| у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче |
| јући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шт |
| — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p> |
| атрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мисл |
| се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко к |
| расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило с |
| угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуц |
| часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча |
| и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. |
| <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> < |
| и после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? |
| , не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После нек |
| рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, посл |
| ати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћут |
| , не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, м |
| , по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећ |
| /p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </ |
| уда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... зас |
| ицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелен |
| авна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржавах |
| броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одва |
| а опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим не |
| ...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постељ |
| тко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад бе |
| га... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећањ |
| /p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да |
| могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно п |
| наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах раз |
| у и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је и |
| па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш... |
| аше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша |
| ицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу |
| е. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га |
| ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користи |
| еш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из соб |
| шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у т |
| дбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са |
| Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, т |
| о код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица план |
| о врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветр |
| а му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око |
| тари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматра |
| трого мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} |
| се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће л |
| чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједн |
| погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... |
| арац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшег |
| ку воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека г |
| е одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео |
| вориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаб |
| у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа в |
| е пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква влас |
| Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... |
| , ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао |
| њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> |
| очити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора |
| дање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим зн |
| риђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... не |
| а рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S |
| } Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На |
| Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ног |
| рце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су з |
| те, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се д |
| да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не диже |
| ово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни |
| уша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема к |
| под Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавешт |
| е одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен |
| одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би мога |
| нтовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вик |
| да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лиму |
| сле краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће с |
| а тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за сто |
| га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да |
| по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у с |
| н, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш |
| их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа |
| па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, |
| је мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом |
| Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно др |
| , он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице з |
| ђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обрт |
| га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми |
| е убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширени |
| чуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Д |
| мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срес |
| едан бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима речен |
| му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај |
| е, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора |
| Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није ост |
| ив твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да к |
| из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да |
| S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао |
| т, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али ба |
| оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у де |
| а се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће |
| среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p |
| {S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да о |
| нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути |
| >Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове |
| ; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим поток |
| он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде |
| о је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; у |
| хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Шт |
| аво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, |
| опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрча |
| н павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекај |
| пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у |
| узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да |
| крипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, |
| ушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... < |
| де, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од т |
| исам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ниш |
| са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је о |
| ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измен |
| Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш |
| .{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио |
| чини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване ч |
| ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан |
| као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет би |
| од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми |
| код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, |
| е му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухв |
| ртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из нед |
| веде па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет |
| увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средств |
| кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p> |
| д да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, |
| отина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим љу |
| иција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то |
| то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци |
| вити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица з |
| рамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и |
| да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да |
| — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање |
| , Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је |
| — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу |
| га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво ва |
| и је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кад |
| е једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а |
| у воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околно |
| ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну ф |
| је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом |
| а је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је л |
| <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си м |
| озавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавш |
| у и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да |
| уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продир |
| анка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још |
| е ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кр |
| виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој б |
| разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p |
| влада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, ис |
| акту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се с |
| нице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше. |
| угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на |
| вори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p |
| ред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичав |
| мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — |
| и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти |
| ако дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну |
| м се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. |
| брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадош |
| од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста по |
| </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој |
| још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним гра |
| да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он |
| тамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији з |
| како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли т |
| ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше |
| а... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су с |
| овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за наше |
| , издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опаса |
| вар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пи |
| ало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно |
| е, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље |
| потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </ |
| умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлач |
| погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требал |
| ="chapter" xml:id="SRP18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње наст |
| њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би кри |
| Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици |
| војка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па с |
| било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогру |
| ноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија циг |
| смо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ј |
| а ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У то |
| шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће |
| их од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш |
| S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, б |
| а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очи |
| ез покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако |
| јком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Г |
| и, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од |
| ло лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушал |
| е. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару |
| евојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том с |
| а ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће ви |
| кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мог |
| лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале б |
| </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. < |
| јке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се в |
| и то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, |
| су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога п |
| ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би т |
| го за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </ |
| имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али ч |
| сни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико |
| држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. |
| у. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близ |
| е ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде н |
| и мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> |
| да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим |
| </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Ка |
| ети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на |
| им... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад г |
| же, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори про |
| ане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некак |
| на страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севају |
| е би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Каж |
| резу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступа |
| штаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола |
| ши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој |
| ном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица уст |
| </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} |
| и, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p |
| ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окре |
| и с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле н |
| ај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необич |
| ске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш |
| више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> < |
| мах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он п |
| газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p |
| леда и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите |
| ве, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, раз |
| {S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити ка |
| >— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — план |
| {S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapte |
| нку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре дв |
| лом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно вид |
| , па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђуриц |
| т Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад ни |
| алко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под |
| нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, |
| Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов кор |
| во време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа |
| вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необ |
| алих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још н |
| село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговор |
| ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, |
| а преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Ск |
| га наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно преда |
| после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строг |
| и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о цел |
| о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли н |
| а мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p |
| ам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини |
| воје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот |
| ти зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, |
| , Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Е |
| една. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши |
| > <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, |
| А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана |
| аним очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> |
| м врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилиб |
| ежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слобо |
| рити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио |
| тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући |
| узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једа |
| среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом |
| стину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити после |
| ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу |
| мен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад |
| о опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица |
| ожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност |
| едне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и ра |
| ануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше с |
| склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим к |
| </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Отку |
| вешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча » |
| беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, и |
| од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише |
| завлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа |
| тка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и |
| астаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњо |
| нуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— П |
| море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p> |
| та то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час са |
| д Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође вре |
| <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се |
| ућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и н |
| бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зат |
| аких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> < |
| оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се п |
| говори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеж |
| и ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми с |
| . цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И |
| рати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је |
| вих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу |
| био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењив |
| миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост |
| ао псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шал |
| оже похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме |
| престано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступк |
| права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање ух |
| ке. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немо |
| а тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога да |
| која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И |
| је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо |
| е с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући |
| о затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша |
| упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... |
| ој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па |
| па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему |
| н... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша |
| утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Ра |
| ве, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни с |
| ратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора с |
| руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — |
| ви, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву |
| зао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме ра |
| сле синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S |
| а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} |
| стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и с |
| <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p |
| Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухв |
| дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се |
| ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће т |
| половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очеки |
| озор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче |
| види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то |
| . </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!.. |
| очеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му т |
| вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> |
| дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се |
| S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, д |
| и у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Ба |
| е се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући |
| ише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!. |
| газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како панд |
| ори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тог |
| задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p |
| за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p |
| живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после |
| нако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза пас |
| о је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех |
| } Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи с |
| а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, |
| не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура у |
| у гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала б |
| ш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао о |
| </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сока |
| да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, з |
| {S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и на |
| де бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — тра |
| олугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— |
| анка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговор |
| а...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се дов |
| нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје |
| А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по гово |
| ошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш |
| а у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли о |
| а да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне гру |
| аш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске |
| двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргат |
| о: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше с |
| ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бр |
| сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, |
| и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, поб |
| } Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се по |
| како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Не |
| ку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... |
| а овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одгов |
| > <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори |
| бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, зат |
| пу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, каж |
| сом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкри |
| ици горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрз |
| S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судов |
| аше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Н |
| на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници |
| исине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, |
| сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ниш |
| сипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха... |
| завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и зас |
| се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи |
| ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто. |
| утра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузет |
| позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бис |
| глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну но |
| еш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос |
| шну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, |
| клона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо |
| ста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А |
| ега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одва |
| се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су м |
| свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код дево |
| и кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдук |
| е грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си |
| но и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на ње |
| се од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умор |
| се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у пољ |
| ишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се пол |
| ничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави |
| хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне |
| соки кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна |
| Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим к |
| це, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лис |
| корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд |
| то осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крил |
| са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </ |
| претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно |
| } И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим |
| ше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава |
| ламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па из |
| данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му |
| га тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред |
| ла данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> |
| нас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, |
| — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи м |
| а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена |
| није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће |
| страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због гла |
| 71_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помиса |
| да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворит |
| {S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав ј |
| пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S |
| чно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и |
| p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам |
| јасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се |
| ишта не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </ |
| е не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају |
| , па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ни |
| стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, |
| то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — |
| а. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чуј |
| , ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би |
| рах и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима |
| наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још |
| ћи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а |
| онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — об |
| </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује т |
| па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја |
| ај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте |
| > <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај |
| p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц |
| обош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар |
| о добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, госпо |
| осио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, го |
| </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запи |
| утака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — |
| кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђу |
| о прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> |
| се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, |
| {S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упал |
| продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и |
| те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> < |
| азгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку |
| е коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам.. |
| цом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други гла |
| рица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у кан |
| сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи |
| рипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лу |
| носу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не прого |
| — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друг |
| аску у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пр |
| излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беш |
| и глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив г |
| клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну |
| p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прила |
| ге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и |
| ици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, б |
| кобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — ви |
| о дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо |
| очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрав |
| емо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове нео |
| правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми |
| че му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она |
| уд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од то |
| и, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истег |
| испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед н |
| више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му |
| болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаво |
| а она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други ст |
| е, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да |
| љени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око с |
| а онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све |
| дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознал |
| ив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати |
| помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука |
| у да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! |
| ће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p> |
| рошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, о |
| . </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво |
| за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га м |
| нога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја |
| едило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} |
| едом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад уб |
| будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то |
| реним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викн |
| шњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми са |
| , синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђуриц |
| вар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђу |
| се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу на |
| Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S |
| S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани |
| ака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно |
| е на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муко |
| к си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? < |
| А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај |
| и се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, |
| .{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} П |
| да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити |
| та, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека |
| ови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у го |
| урим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то |
| емо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћ |
| ђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу бе |
| ца. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком |
| возденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} |
| ући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, |
| који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава с |
| ај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да |
| а, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране вл |
| ри улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и |
| ...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу ка |
| боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја как |
| ло...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луд |
| , стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним г |
| ужи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи се |
| ори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђ |
| лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... |
| м да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да с |
| од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурам |
| он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, |
| речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући с |
| аше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> |
| шње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, |
| жете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па |
| угоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} |
| сле не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, |
| р: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам |
| лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је т |
| оћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... < |
| е, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица пр |
| ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толик |
| а знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад |
| може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... < |
| би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нек |
| ем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене пр |
| .« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде |
| рујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, доб |
| каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коњ |
| његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако |
| После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То |
| после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како х |
| аљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш |
| соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну |
| коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, н |
| ко је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за |
| живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{ |
| /p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио |
| . </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћ |
| машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је |
| ђемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стад |
| ју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћат |
| и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећ |
| а се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једн |
| ...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му ј |
| косутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи |
| јо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој с |
| >— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти жи |
| кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— |
| ио миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима |
| т? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица |
| <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не мари |
| да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо в |
| гледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је |
| рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који в |
| ако? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S |
| купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и о |
| викну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муц |
| тимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Ис |
| оре; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши |
| ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да п |
| шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање |
| ије — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не |
| викаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећ |
| е, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица ис |
| ити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледа |
| као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшн |
| !...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себ |
| па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме |
| це.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече |
| све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти ј |
| .{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени |
| ајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеш |
| шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само |
| ки.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу со |
| Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о се |
| рашило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини хра |
| ве заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Васил |
| сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица некол |
| још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густ |
| е се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право |
| тли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе ж |
| мах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом сла |
| екар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше г |
| Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} |
| о тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно од |
| здаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, |
| црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литиј |
| он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што |
| што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који |
| ном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охлад |
| оји бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова |
| раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погле |
| петан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истра |
| p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још |
| , они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније |
| и да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи знач |
| али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одуст |
| p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да н |
| али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, |
| } Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да сав |
| ше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хт |
| укама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обр |
| м да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и |
| ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— |
| од закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у проп |
| кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с он |
| љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасн |
| хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Види |
| крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана |
| <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши |
| еће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти |
| веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради |
| свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још ка |
| по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога трен |
| ки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а у |
| Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p |
| : »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови |
| и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла не |
| не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. |
| </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчиј |
| >— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о |
| та? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, |
| и себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим боло |
| реди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми |
| а, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам! |
| памтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао |
| навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске ра |
| ица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само |
| S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, |
| прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на м |
| Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим за |
| е друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу.. |
| оље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна доб |
| руги, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; |
| >Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде |
| и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти д |
| разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше |
| е је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. |
| о, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По |
| чун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тр |
| острле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и ц |
| земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим |
| , веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да |
| ко ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, |
| на — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам |
| воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се |
| тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, ка |
| опире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, |
| р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере |
| ве живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши о |
| l:lang="sr"> <text> <body> <head>ГОРСКИ ЦАР</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_C1"> <h |
| .{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђови |
| човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи |
| /p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> |
| обода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p |
| од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш |
| , убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <mile |
| ла нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, |
| , подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, |
| али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само д |
| гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње п |
| о отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеле |
| едај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод |
| ора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па оки |
| лвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке |
| олико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у |
| крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и неј |
| град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица |
| ан и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да |
| ут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> |
| за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим |
| се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њ |
| љење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} |
| сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи с |
| } Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо |
| о седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети |
| троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа |
| љу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који н |
| положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око је |
| раци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, |
| во јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одг |
| Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово |
| , обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно |
| м и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а у |
| лу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле |
| само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, |
| које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, |
| лика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, прити |
| кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од с |
| ђена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге |
| За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи лед |
| ворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С лев |
| ав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Д |
| сад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у |
| ол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од |
| и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div |
| .{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до на |
| и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу |
| дсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његов |
| Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} |
| његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, д |
| , очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу бор |
| се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли жив |
| том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде ње |
| мерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно у |
| ој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, к |
| осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако |
| такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван |
| јај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном |
| тпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младо |
| страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на ко |
| ad> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио |
| } Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и к |
| 5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, мален |
| и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш |
| редих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и |
| а је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на |
| а ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове рук |
| ао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добр |
| где кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па |
| {S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седл |
| .{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше т |
| сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешки |
| и на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изглед |
| се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане ша |
| азли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необични |
| о жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва |
| овори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакл |
| а, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и ј |
| ам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гл |
| та, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад |
| ћ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Бог |
| ри, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће |
| еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је |
| његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његов |
| .{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па |
| и те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке |
| ом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озби |
| атке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају |
| изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. < |
| на и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и |
| дина, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Н |
| ?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једн |
| â... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... г |
| и прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} |
| !{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниж |
| а заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би |
| е, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је г |
| два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у свак |
| странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мр |
| обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су ра |
| лажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет |
| изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао |
| абадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет |
| још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још |
| ј генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Б |
| удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав |
| се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све др |
| зрастао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. < |
| би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. |
| оведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, |
| ете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p |
| ко својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају р |
| ћи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљут |
| ође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза кућ |
| јећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годил |
| . — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут по |
| и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледају |
| {S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је ја |
| ко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим |
| вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, п |
| у с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико кора |
| и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неоп |
| какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влаж |
| е учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на с |
| тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамље |
| сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као д |
| Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не |
| о ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав бла |
| ад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хај |
| џија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Кр |
| и.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина бан |
| ет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су |
| S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Пали |
| и рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту з |
| ала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како ј |
| воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака |
| е и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, |
| сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику |
| никовој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? |
| анима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онак |
| есни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густ |
| д кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размица |
| конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тк |
| као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ни |
| еби не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све |
| од којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p> |
| абетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — в |
| опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како б |
| посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све ш |
| S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испу |
| нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на моли |
| с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: < |
| а као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу ов |
| оредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по |
| ! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, |
| аткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клис |
| је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. < |
| ећ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да н |
| </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе р |
| латко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у |
| ити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. |
| е сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свешт |
| коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку |
| стише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим г |
| ће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет |
| ше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p |
| скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима л |
| ћа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, |
| Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу |
| ек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котли |
| — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све |
| — Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар |
| рећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, |
| од ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у |
| отрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се п |
| кругао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице п |
| непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али е |
| следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да забора |
| ке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по ж |
| ес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана ко |
| ркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту т |
| сијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњ |
| ворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу |
| казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица |
| себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... |
| са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед про |
| но креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! |
| бе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа |
| p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма |
| ена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још с |
| мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну п |
| ј злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, |
| дио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако оде |
| асно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу |
| платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са д |
| лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео руба |
| тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа |
| ри у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мис |
| главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капу |
| тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у |
| ј глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, кој |
| у: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одгова |
| еник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је се |
| век, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на к |
| места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужав |
| ао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, |
| није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена |
| уке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полаз |
| ло: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини тра |
| ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија |
| мрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S |
| ћу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје |
| добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви з |
| ира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p> |
| а и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — |
| ем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде |
| им; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p |
| усмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а ка |
| м једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја г |
| е свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозниц |
| у?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро про |
| е заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство |
| ца би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се |
| очиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима. |
| /p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представља |
| — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи |
| дан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана |
| Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — ве |
| тлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијен |
| {S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то |
| >Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна и |
| осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један |
| , море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — |
| ничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак |
| — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо рас |
| апа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. |
| живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и цр |
| исиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и каји |
| јасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загле |
| Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори |
| је жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријате |
| лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — |
| ..{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, |
| а!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим |
| запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и бр |
| преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглиц |
| та.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи |
| ћ, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргн |
| свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које м |
| е је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка з |
| а ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше |
| стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се при |
| е могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао |
| д чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} На |
| е могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страш |
| ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило. |
| ећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо |
| а кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Нов |
| свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна п |
| — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола у |
| аше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само |
| бично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану |
| седеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца |
| шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном м |
| е се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано |
| ут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој поло |
| вечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: на |
| са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, сви |
| бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{ |
| опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у о |
| хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да |
| аругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на ко |
| ско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога п |
| стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе па |
| у пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, н |
| езгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах |
| д села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот |
| прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па ста |
| их опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, с |
| мет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђ |
| учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — з |
| едну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати |
| у наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Р |
| останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде |
| вши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p |
| бегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохв |
| , а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Пог |
| изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к ср |
| Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, |
| од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, |
| оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </d |
| Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— З |
| осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на |
| , без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се по |
| ..{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачу |
| ца кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на |
| и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече |
| донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћем |
| еној господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и |
| , господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче |
| што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, т |
| } Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p |
| их да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p |
| > <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се |
| S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи |
| нка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена |
| се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи |
| </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{ |
| — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре |
| обратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на оп |
| , зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, п |
| ља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, |
| прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постад |
| м соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад |
| Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... |
| ршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако ис |
| ли жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p |
| акоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Н |
| у на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом |
| исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти зем |
| њу.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било нем |
| м отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти ма |
| } И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радов |
| ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео |
| о је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, |
| сећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. |
| а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Ј |
| како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S |
| детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и п |
| огледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Мит |
| нтовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Л |
| ли реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да |
| у је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би с |
| Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, бр |
| слио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем тол |
| зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — он |
| ном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да |
| н, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... х |
| ху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} |
| терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при св |
| ста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се |
| података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни |
| дуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзли |
| стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрм |
| ко они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђури |
| зго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p> |
| питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! |
| то сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{ |
| ке од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака М |
| >Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се ди |
| ер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући |
| али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, так |
| уче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, прету |
| <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па од |
| ека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и мук |
| — А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга р |
| гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чи |
| о је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева С |
| ом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их поп |
| надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора п |
| шљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко пос |
| ве пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положај |
| е да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица |
| ођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, из |
| рошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако и |
| докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... < |
| {S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са |
| да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобле |
| азни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим |
| телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и |
| међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не з |
| </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? |
| довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за |
| радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мо |
| м, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула |
| ђено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— |
| ад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуње |
| , брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извад |
| одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам об |
| тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине п |
| ви. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} |
| е, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Ви |
| и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад с |
| а застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмљ |
| чај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p |
| и и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или от |
| ило, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до њег |
| ц... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближ |
| тво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стој |
| </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излу |
| добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме |
| е да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка бац |
| р и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око по |
| увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра |
| ало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озби |
| ова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочаран |
| ршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи з |
| S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрско |
| та сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момц |
| , па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, а |
| ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни са |
| е!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би с |
| проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изнев |
| ћеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не сврш |
| ђених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљ |
| > <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз проз |
| Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си |
| м већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми ја |
| ју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ће |
| ца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога тр |
| о придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору |
| поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не |
| м путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам |
| ћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али с |
| који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> |
| оуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зеле |
| иси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> |
| ао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо |
| и виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у н |
| ве свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име ма |
| и ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— |
| ричај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{ |
| да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај |
| за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако |
| акад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... |
| p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај |
| јници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздан |
| жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше так |
| p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјаре |
| осом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очиј |
| урица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти |
| појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зе |
| лађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко |
| <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дув |
| а му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необич |
| е, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви |
| .{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којим |
| ност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је ошта |
| и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се |
| Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хлад |
| ога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу |
| д нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка. |
| трашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Д |
| вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми д |
| зети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! |
| Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и |
| авуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} И |
| ?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И |
| Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до |
| ајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао |
| има оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> < |
| а он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против т |
| Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разг |
| о на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од |
| .{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу.. |
| е!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чу |
| азгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му |
| сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо |
| лаву! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу |
| ве две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не см |
| н, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он |
| е зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће |
| кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекива |
| ему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... п |
| у!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај |
| , па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по сва |
| ше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{ |
| дате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за с |
| чи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и по |
| го са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и сум |
| а послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да ј |
| Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све з |
| умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је |
| ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до |
| p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друш |
| ст, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{ |
| Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном леп |
| ркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекш |
| S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама |
| год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не |
| . </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, |
| у песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред п |
| олац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само н |
| оме, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране |
| е поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва |
| делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита |
| , он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. |
| у — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испира |
| вце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце |
| l:id="SRP18971_C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, |
| ужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се с |
| .{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, п |
| ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још дваде |
| рјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближиш |
| рета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири |
| друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито по |
| Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде |
| Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овог |
| т даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја си |
| id="SRP18971_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дањ |
| ило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и |
| ањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађе |
| капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, |
| а одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кме |
| ка слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће с |
| лада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} |
| е да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији |
| ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв |
| све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантов |
| леви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а ба |
| гао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта |
| мо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао ово |
| таде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки |
| ристан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш д |
| што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти |
| едва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, д |
| ошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се |
| то му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела |
| говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари |
| ала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде н |
| моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ве |
| дну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме |
| лас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, др |
| > <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао м |
| па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда луд |
| врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Гд |
| мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине |
| под Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели |
| ... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — пр |
| да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па |
| ло? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се прол |
| Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с |
| н га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекн |
| куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, |
| одину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам |
| ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло пос |
| ан одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан |
| Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не вр |
| е се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај п |
| — Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза усту |
| кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао |
| а мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загон |
| е! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то |
| дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чуват |
| ао горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она |
| тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђуриц |
| !{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласк |
| знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо изврш |
| ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам |
| Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде |
| ица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а |
| его, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од ме |
| блачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који од |
| ле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> |
| брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу |
| S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, |
| емље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватр |
| рви сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, д |
| е писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </ |
| крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да |
| живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори |
| напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицо |
| чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год ж |
| који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда м |
| Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у в |
| дмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поск |
| ишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још с |
| онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад |
| га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђи |
| али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисл |
| жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни |
| му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то |
| {S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ј |
| ест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{ |
| о за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђур |
| види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђа |
| шњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му |
| це промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на кој |
| м... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и ле |
| ка умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, г |
| т стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту |
| меш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито ово |
| p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну |
| у дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да |
| не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који о |
| Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало п |
| ом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољн |
| S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно |
| ћи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се |
| {S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... |
| , кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка |
| да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? |
| се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже с |
| гло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски упл |
| вата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повуче |
| лови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучер |
| еднога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда т |
| ило?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо в |
| езана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. |
| на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или д |
| .{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то вр |
| и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за ког |
| сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не |
| ачином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, |
| не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадн |
| стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у |
| с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту. |
| сео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Ву |
| прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом ил |
| са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, посл |
| ладости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога т |
| > <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући |
| ш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, бр |
| и ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па к |
| под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и друг |
| едан... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Стан |
| мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју водени |
| ов преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густ |
| </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и зго |
| ече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка |
| м звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како вер |
| и му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стеза |
| евојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, |
| лећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, кој |
| а свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава |
| оји преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... |
| Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, пог |
| о: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. |
| ије до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до са |
| Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку |
| своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и о |
| , јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га |
| тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле |
| о на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и та |
| о му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно |
| једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, б |
| атом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кле |
| оше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робиј |
| она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овог |
| је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не рад |
| ати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све |
| нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и з |
| су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до но |
| слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— П |
| Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о |
| аним руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца |
| ам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> |
| S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да |
| школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко с |
| ледње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата |
| ње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме |
| е ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био ј |
| ли су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, с |
| а у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Доп |
| је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређ |
| ћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је |
| во.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S |
| те, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философс |
| аслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апоте |
| иста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој |
| јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пија |
| ла, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се |
| но да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно |
| о дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; распли |
| дини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему |
| м!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шу |
| о! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> |
| е им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуд |
| беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не |
| атле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да |
| е.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је |
| ћи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Так |
| у да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с ко |
| сно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји при |
| да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> |
| згледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. < |
| ани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чу |
| борављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се |
| чне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена |
| е стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на с |
| н бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њи |
| .{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... |
| ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао |
| изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики |
| есуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређ |
| ладенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајућ |
| и му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећ |
| аде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица |
| н могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед |
| Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{ |
| знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као меле |
| Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу |
| Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој и |
| урица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у |
| ава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловањ |
| апак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг б |
| е рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те с |
| ра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То |
| нађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њег |
| претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тес |
| павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже |
| ријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дв |
| латио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да |
| . </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око з |
| ваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте с |
| већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опрости |
| он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита т |
| , па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвик |
| се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, |
| p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, с |
| кву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и гор |
| Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одгов |
| Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добр |
| да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први |
| p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало п |
| Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше кар |
| адићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели там |
| >— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо б |
| то крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дук |
| сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне тво |
| ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео с |
| опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и |
| он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам |
| акво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити гла |
| змичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким |
| ођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} О |
| .. као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, н |
| p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе пог |
| «. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p> |
| а хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога |
| — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја. |
| вор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четир |
| иш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђур |
| згубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{ |
| ркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на онома |
| е на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена стари |
| п дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега.. |
| но направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим израз |
| осао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло |
| и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао н |
| поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба ник |
| ај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да |
| што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке |
| о ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти |
| е кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у прост |
| издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, |
| о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, кој |
| предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све |
| велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} |
| могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху |
| Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла |
| њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио |
| . </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који |
| све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу по |
| .{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па |
| заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила |
| у.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, млад |
| још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу |
| , он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окр |
| а, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори с |
| . </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих пра |
| Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред ј |
| таде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У |
| сте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек |
| ћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганск |
| на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. < |
| ст година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме п |
| пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла |
| а, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад би |
| гне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога |
| p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом сво |
| ши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној |
| шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле... |
| натих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом |
| ме црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршум |
| тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} |
| осле друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују |
| по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему |
| о чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најс |
| т, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Ш |
| ле Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, |
| и неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата ш |
| {S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. |
| га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже как |
| собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му л |
| и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у |
| ко није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а |
| луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој с |
| ме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Мо |
| обудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са |
| есна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девој |
| или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто п |
| ликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па о |
| е, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од |
| да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S |
| — Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од |
| узе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђур |
| де сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сус |
| то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{ |
| {S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а |
| ако ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: |
| и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се |
| оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо |
| и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавно |
| ихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао |
| и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разгова |
| е и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми с |
| тавља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија ве |
| њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда вл |
| а мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допа |
| еспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена |
| вори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из |
| је да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се |
| муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што |
| S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, о |
| дној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега |
| потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они мато |
| Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p> |
| <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио т |
| су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врш |
| ече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио |
| >»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је м |
| аранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на |
| не зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон |
| урица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и вели |
| еш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да |
| соше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} |
| зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да |
| кај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— |
| навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде боси |
| се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жа |
| ка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажм |
| .{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухв |
| аше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су п |
| год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки к |
| ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p |
| асно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!... |
| ији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговор |
| а сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му.. |
| — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је |
| о засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла |
| је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара |
| зати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак д |
| ти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници |
| људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато са |
| уде, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, и |
| ошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш с |
| е терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанск |
| ма? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам т |
| могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, а |
| , с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} |
| а? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију |
| <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> |
| S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, |
| и, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се |
| јени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсто |
| <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи |
| че полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали |
| дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — ви |
| уке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, |
| лаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« |
| и живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину |
| ему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво |
| о опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцка |
| ене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не |
| .. </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га |
| ло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље |
| — О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из |
| лко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а |
| узданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да с |
| о ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Нов |
| као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара |
| ицама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је |
| ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу |
| нају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђур |
| о се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То зн |
| е куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као т |
| дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш |
| да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мен |
| што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него с |
| је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не |
| д... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само зн |
| улу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А с |
| дан. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« |
| же себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској д |
| ије.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, |
| еноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нег |
| ирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса м |
| , он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут б |
| звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} |
| и, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен |
| а вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оруж |
| ачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кор |
| акао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала |
| те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, бо |
| Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицо |
| ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га оч |
| се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први |
| писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у |
| ајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним |
| ина, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настрахова |
| амах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно п |
| опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општ |
| .{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— |
| отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, к |
| а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати |
| смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у ј |
| же кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени син |
| </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јес |
| Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од |
| о леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности н |
| p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваља |
| . </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам |
| дајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Њ |
| урица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши вра |
| е слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да су |
| после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему.. |
| а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на се |
| ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на |
| мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је н |
| о мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и |
| и изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне г |
| над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, неког |
| асови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и на |
| ла...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — |
| грлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Занос |
| гледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... < |
| гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. |
| т, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S |
| га.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној л |
| и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову |
| га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост н |
| је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде д |
| ену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је ч |
| ко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка |
| буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разб |
| ника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, за |
| да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у |
| свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} З |
| ислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S |
| неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетк |
| {S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на с |
| сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је |
| Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} |
| !{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и |
| свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да |
| приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остав |
| p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну с |
| буна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, |
| мо чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући с |
| а стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој сво |
| са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па и |
| налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поре |
| ије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече |
| во, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче |
| а необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени |
| д судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S |
| } Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало |
| страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује и |
| поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је ј |
| вљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруј |
| ћо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — |
| о!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, |
| итре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не |
| ци, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јама |
| потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу |
| света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећ |
| </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је |
| еш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђу |
| Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Пр |
| хвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто |
| аћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде! |
| љење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. |
| потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљ |
| о глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном та |
| стује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше |
| ..{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на |
| у се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага пома |
| а.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави |
| — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, ве |
| риво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p |
| поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика филосо |
| /p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме |
| ута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси наша |
| у после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, |
| мет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судит |
| ли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче п |
| завши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, уб |
| Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се на |
| p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... х |
| </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много пр |
| д чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да т |
| налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да |
| /p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леден |
| и јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и ум |
| мицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она |
| ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p |
| о! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по име |
| н, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде |
| проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — |
| ши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан |
| говори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна се |
| нка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изост |
| га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пуш |
| оду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у |
| и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно |
| у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на коли |
| нда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p> |
| е убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се н |
| варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то ј |
| о те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да ни |
| н се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављ |
| е у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде гово |
| дине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо т |
| , да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тоб |
| м дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p |
| а помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да |
| ушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погле |
| на да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста т |
| ред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је |
| таше, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом |
| њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... |
| Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и |
| је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари. |
| жа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој т |
| у!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и |
| оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} До |
| које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; |
| су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути о |
| е он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам. |
| о су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може |
| ну ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше м |
| у се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си |
| толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: ст |
| сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, |
| ецо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си |
| у ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклин |
| теља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмак |
| о.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си |
| ушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби |
| еном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац за |
| ош понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђу |
| есе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко |
| убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А |
| бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева |
| ељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му |
| ..{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста д |
| јанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p |
| а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} В |
| што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— |
| . </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово над |
| хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајд |
| но, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну |
| е узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судниц |
| тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђу |
| а се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овес |
| оре на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави т |
| еселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто |
| се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би би |
| е могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином. |
| — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате |
| реба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и |
| >— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламе |
| ро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па |
| о нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си |
| да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Х |
| кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к т |
| </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе |
| а бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и |
| ô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо |
| то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све |
| кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвал |
| рица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с кос |
| недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звал |
| ри кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пе |
| о кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше де |
| ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се |
| у лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, |
| Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p> |
| ..« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} |
| на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> |
| а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га д |
| S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити |
| а. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — |
| . </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка. |
| огађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава с |
| > <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо |
| ти, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да |
| Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се ша |
| му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А |
| о, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајд |
| ама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори |
| све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек |
| се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или р |
| за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се ш |
| кај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамоти |
| клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила |
| огледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... |
| ајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> |
| ка, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да |
| е окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се мог |
| — Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекују |
| .. — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исп |
| рица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите |
| </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га |
| урица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми |
| у, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа |
| све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити пос |
| га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас |
| му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — |
| ојском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већ |
| год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као пти |
| — Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући с |
| уђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Зна |
| з. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јал |
| а се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, с |
| их грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, |
| а се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на по |
| ће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Ка |
| м планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срц |
| рица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напр |
| ицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим о |
| ручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу |
| /p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоруч |
| сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњ |
| {S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а |
| вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде јед |
| и овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Ч |
| та...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи в |
| на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, |
| ете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лаг |
| а штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и |
| ошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделск |
| ом кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} |
| печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из |
| е се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си |
| њ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога |
| а бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по |
| шине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слоб |
| ио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче оп |
| је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто пе |
| рицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све |
| не мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе дв |
| н, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш |
| гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{ |
| о увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука |
| смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, пола |
| дан човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се |
| памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше |
| з њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило |
| ка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> < |
| и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Ста |
| еде, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде з |
| их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах и |
| на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо про |
| куруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под зап |
| омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно уб |
| ток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стад |
| очих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда |
| а, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком мла |
| ча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из |
| коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, ј |
| дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка |
| то се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га бр |
| ађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив |
| ем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај н |
| ље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море |
| и устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћа |
| S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара |
| пљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улиц |
| о ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, бра |
| аво Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се свр |
| ек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и пр |
| ише о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да |
| вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало |
| дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар х |
| траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане |
| е главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу ј |
| е друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо |
| сивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, л |
| значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и |
| волвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само п |
| ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају |
| но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је в |
| рни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно уса |
| читу намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необичн |
| м и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне под |
| ама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових трени |
| о гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима |
| ица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи де |
| малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи |
| борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необи |
| <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те с |
| подара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки |
| ако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p |
| народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — реч |
| а не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсков |
| о нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продава |
| за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се |
| видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> |
| шен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на |
| ом, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде н |
| > <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола вр |
| а ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се д |
| .{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p |
| ао и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна |
| с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по |
| викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче д |
| ишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем н |
| ..« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђ |
| крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се виш |
| осла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке |
| аседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој |
| оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црве |
| вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из В |
| много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и он |
| с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{ |
| је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Ј |
| м коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S |
| ар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециш |
| лас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер |
| ислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, дв |
| о, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, |
| <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господи |
| шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта |
| огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али нап |
| > <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију |
| тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба. |
| и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, |
| тарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Са |
| било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав |
| жавама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је |
| терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — вик |
| они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, |
| ва госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А она |
| ..{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпај |
| говор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не з |
| шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило ј |
| суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си |
| ли један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку |
| што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и прогов |
| ушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У |
| } Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дош |
| е враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> |
| О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, |
| рд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговор |
| је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-р |
| ресније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне б |
| де мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из |
| у се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, с |
| за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p |
| главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? |
| ве им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни |
| све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, т |
| обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће п |
| ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... |
| ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапт |
| довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у пот |
| ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зиму |
| сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но ч |
| но; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог к |
| ?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. |
| у душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, |
| болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S |
| ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу че |
| једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S |
| пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, за |
| и даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да |
| ао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, |
| а озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог от |
| ...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка.. |
| пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. |
| ачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта |
| едри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ в |
| {S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ј |
| ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа су |
| м: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас |
| епи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се д |
| но: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је си |
| уна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, нас |
| крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, блед |
| ући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се |
| несе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соб |
| је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што |
| повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако о |
| ... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео р |
| исли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при то |
| црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли к |
| о бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!.. |
| ће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људим |
| ра ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?. |
| лаве, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим |
| /p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетан |
| жда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа |
| о седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали с |
| познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па |
| нути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... кап |
| и са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми |
| може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц. |
| ко не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једна |
| живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старе |
| идајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи гл |
| ар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — » |
| по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> |
| одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, |
| овори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше |
| свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да ос |
| чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на бе |
| — Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцај |
| . </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље н |
| рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... |
| па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Сино |
| само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, н |
| не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не зна |
| покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво |
| ша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је |
| оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, |
| — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез с |
| јом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе |
| досмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а |
| изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да с |
| {S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избег |
| дан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помог |
| <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови |
| јега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који |
| није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђ |
| скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљи |
| свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оц |
| >Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? |
| ица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Су |
| ! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш. |
| засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка |
| више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, |
| наде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро |
| огледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Ста |
| , где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим тво |
| се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то ист |
| болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. < |
| ше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — |
| /p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајућ |
| а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори |
| рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе |
| езује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђуриц |
| су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило.. |
| Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — јо |
| која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах т |
| а под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ с |
| и на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити |
| аваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да с |
| ца, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиств |
| ва глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из со |
| леновику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> |
| дали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га пре |
| ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} |
| не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је |
| а живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, |
| </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} |
| езу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себ |
| спадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћ |
| као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> < |
| себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмерен |
| стаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! |
| е. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се в |
| рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину к |
| напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер б |
| а нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори |
| сту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} |
| на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Оста |
| ја. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да с |
| не плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. |
| S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> < |
| едно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије |
| и сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p |
| ећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Ш |
| онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче |
| е са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му |
| адосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа н |
| и првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши |
| знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само з |
| .{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под |
| се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« |
| дати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Обла |
| као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те |
| рата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду |
| ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није пр |
| оже што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађе |
| и и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдогл |
| »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмур |
| у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обу |
| зе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окре |
| шак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први |
| ље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца |
| е подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и о |
| ...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, |
| и ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на но |
| они да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари ка |
| ке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се ироничн |
| јдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. |
| нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Н |
| ајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p |
| На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све с |
| рици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља |
| ад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на им |
| то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога н |
| , али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како |
| орача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему рој |
| збори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку |
| никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муца |
| , људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од с |
| јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чин |
| мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га |
| мо да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му мани |
| оћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да |
| . </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде др |
| да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће с |
| уд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима та |
| вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћ |
| знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад д |
| Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мал |
| ој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и ис |
| м да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га т |
| ..{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и п |
| и се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </ |
| и да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике |
| па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред оч |
| погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме са |
| говор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро п |
| руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву др |
| та ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена де |
| стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Ви |
| се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. |
| отером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говор |
| е у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма |
| де и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку |
| сећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хт |
| и у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац |
| аја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача |
| ше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, п |
| аваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по р |
| јица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје ж |
| шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али са |
| очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} |
| о благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада |
| уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мо |
| итања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али ч |
| есе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, д |
| </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више |
| ледње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S |
| /p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај |
| ?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, |
| дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе поч |
| велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прав |
| тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики |
| доци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Ро |
| !...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку прек |
| губи... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо пре |
| Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са не |
| невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим са |
| не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У |
| , да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минул |
| о ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на ми |
| ти с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{ |
| мену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радова |
| кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и |
| обро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то |
| власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... < |
| а би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у ва |
| то много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> < |
| еби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте |
| даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p> |
| ао ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p |
| рије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних млад |
| гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, бе |
| Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо |
| е миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако под |
| езани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога |
| а као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с руби |
| ђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућу |
| <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од |
| нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к |
| њу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> |
| за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на |
| ићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке |
| а иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао б |
| ло.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чек |
| ијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </ |
| Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> < |
| капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте |
| </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} |
| е наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p |
| и већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} |
| и кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте дес |
| кујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је |
| ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих љу |
| ад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их те |
| бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... |
| макне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може |
| ? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко не |
| аву може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«. |
| розуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она |
| посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и о |
| ђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окуша |
| тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћ |
| дај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђур |
| опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо |
| је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа |
| егао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним |
| двојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поузд |
| д ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све |
| орао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чу |
| као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута в |
| немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђ |
| дева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћ |
| е мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми |
| а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p |
| шам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву |
| S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, б |
| ци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформ |
| не младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједно |
| сни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине од |
| да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, |
| ро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије д |
| адовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горч |
| а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </ |
| анка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, |
| е јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је |
| ашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти |
| баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </ |
| одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим |
| p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја р |
| зо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... х |
| — Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, |
| ади по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме каз |
| с нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде д |
| поља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и |
| наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане |
| ном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст |
| а, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим |
| она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је |
| сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га са |
| а од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?. |
| страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме он |
| м. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор |
| а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, ве |
| id="SRP18971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, |
| непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно п |
| вири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— |
| ушу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази |
| у он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се |
| самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене! |
| иваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, с |
| е много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у нек |
| ци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Пра |
| ришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — по |
| тежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће |
| плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо м |
| ар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} |
| оговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и заву |
| лазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — пра |
| ојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад |
| у поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај с |
| и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: о |
| у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово о |
| ешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се |
| њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеос |
| ових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће |
| </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити |
| пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се неш |
| ше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} |
| г убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> |
| а срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са своји |
| ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину дв |
| га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао |
| <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или са |
| оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли |
| авно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим кас |
| екако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изглед |
| <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак ник |
| уша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ног |
| е хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију |
| це белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; |
| тњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га |
| коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зе |
| од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно стр |
| е му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит |
| S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </ |
| нише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути |
| аху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се пр |
| ла би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само |
| ишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше |
| ласа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочит |
| .. и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Ка |
| урица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири и |
| ме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... |
| а и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p |
| са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, ука |
| чивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога од |
| с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари |
| </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не да |
| гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо гд |
| па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и |
| вове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји |
| учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Мој |
| намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само п |
| ке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без |
| се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: о |
| и ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној |
| сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те |
| а загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али |
| право све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даљ |
| пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи |
| ране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p |
| мој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи пис |
| пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опал |
| оказујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око |
| гом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> < |
| Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са зем |
| главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени крастав |
| ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S |
| види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињениц |
| од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. |
| и, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зли |
| ти. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новце |
| ти и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник |
| дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав п |
| ве досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је |
| то већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни |
| гледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p |
| здахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S |
| а. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то рад |
| урену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по н |
| толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да ра |
| . </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба |
| њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас уби |
| о, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам |
| н израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред |
| Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S |
| Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се |
| другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би с |
| то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи рани |
| то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јест |
| сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један м |
| чите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ |
| ре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад |
| ан, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се пола |
| потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, в |
| Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад |
| ју и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ниш |
| е намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да т |
| е то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много. |
| младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; дру |
| једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, од |
| да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо пошт |
| а...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам бо |
| го допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке. |
| колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово |
| ући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да |
| м, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка |
| , да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су к |
| на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> |
| — Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. |
| у, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} З |
| усник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш пр |
| огу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчан |
| д, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не мо |
| гред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не в |
| ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, |
| били, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} На |
| аца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, |
| отимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно. |
| та ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме |
| и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полици |
| >»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} И |
| тана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </ |
| ази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и за |
| ју. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као |
| говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на п |
| гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако реж |
| ио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се. |
| а погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш. |
| ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али |
| вога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, |
| и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и п |
| анка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко ње |
| одно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш |
| њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим. |
| ? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам |
| {S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{ |
| дговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и |
| ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, с |
| ћу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седи |
| а.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица. |
| оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по је |
| твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћ |
| p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, |
| се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар см |
| и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога з |
| ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, д |
| а усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си |
| очна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах дру |
| стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> < |
| е шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су м |
| и се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке |
| > <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене |
| ећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p> |
| не, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А им |
| ишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му леп |
| гме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђ |
| ва је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мисл |
| Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као гор |
| тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зач |
| езгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадб |
| ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! |
| и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар о |
| а трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а |
| то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад |
| чити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије.. |
| окајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си |
| јање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успаван |
| се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним с |
| </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> < |
| кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах |
| свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђ |
| њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они дру |
| колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела ма |
| споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим за |
| е чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју п |
| — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. |
| — Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо |
| у се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више |
| напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад |
| ка!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав ч |
| ина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље сре |
| /p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је онома |
| х, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На С |
| > <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она је |
| њу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се |
| чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} |
| знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем. |
| </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђури |
| гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, с |
| мо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узв |
| — Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с м |
| анога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} С |
| помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, |
| е и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је ње |
| е разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији |
| а један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> < |
| и да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш пошт |
| .{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на |
| замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И |
| знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али |
| гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није би |
| па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевит |
| вати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то |
| огућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига |
| е најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима |
| се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше |
| /p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — о |
| бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато |
| обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем в |
| сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, |
| ошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантов |
| Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </ |
| ије њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао |
| .{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... |
| — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели |
| га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — |
| и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери к |
| <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их са |
| ак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор д |
| оди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стај |
| , у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необич |
| очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{ |
| дински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у друг |
| ре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти ј |
| е, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, |
| орбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви тр |
| рце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— |
| светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не пре |
| одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— |
| и му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </ |
| иваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на исп |
| ајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође |
| казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, |
| његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да б |
| лица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кико |
| и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакш |
| ква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се т |
| ад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, |
| пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз |
| ружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом ок |
| — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово н |
| намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома |
| та једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спре |
| p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не на |
| може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити. |
| аво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успо |
| е крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђ |
| јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи обј |
| у је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно |
| осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. |
| ода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> < |
| жижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га |
| ставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, д |
| {S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одл |
| положење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљено |
| тове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из с |
| е да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, б |
| мо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} |
| сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? |
| ше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно рам |
| , па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S |
| му. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега |
| — Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писа |
| лим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа |
| ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му нека |
| ни све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> |
| им нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за т |
| розор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p |
| чне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз |
| ајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајт |
| о је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачун |
| </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Ву |
| еодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А |
| те разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за час |
| а се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а М |
| ушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица? |
| пет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господ |
| чају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достој |
| он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузи |
| би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одг |
| је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— |
| и — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумња |
| ац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на пој |
| па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко п |
| нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже с |
| свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар |
| елиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу |
| а дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И |
| <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни до |
| е, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рек |
| — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар неће |
| м. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, |
| да, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за |
| какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поу |
| Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа |
| .{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... < |
| несе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стаси |
| исао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се гу |
| и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих х |
| од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно |
| нале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} |
| ном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам |
| а се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и |
| изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред нем |
| гунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му |
| здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његов |
| воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прил |
| се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије |
| ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и т |
| ини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли г |
| се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S |
| поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда ниј |
| овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи нај |
| ја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито |
| ху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламе |
| них, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. |
| једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, |
| ханички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохва |
| ="SRP18971_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред клен |
| поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... за |
| ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Сам |
| — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем |
| оче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га н |
| отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, п |
| м и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те |
| ијатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што |
| но: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад |
| лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом |
| а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да разми |
| гство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве |
| анио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! |
| објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекин |
| иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више кућ |
| ли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек. |
| а сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је |
| хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на |
| Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму.. |
| ислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, |
| памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Ма |
| ећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на |
| > <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— |
| е, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио пос |
| то, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није п |
| шен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И |
| их невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — |
| обија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине |
| </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очи |
| да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> |
| , биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, з |
| ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је |
| о рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е |
| сао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спа |
| ле Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и н |
| сити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, |
| > <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскину |
| Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е |
| е она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> |
| напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{ |
| те неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш |
| већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце при |
| ало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да с |
| да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, п |
| ати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чу |
| стају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица |
| охвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и бла |
| мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Наред |
| н много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} П |
| то си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за |
| ци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишља |
| велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> |
| а бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ћ |
| ји севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; д |
| и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима с |
| више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други |
| рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен |
| е издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S |
| >— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово |
| ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас на |
| ега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи |
| чи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да каже |
| ху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лиц |
| о што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без |
| му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сут |
| поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, |
| тар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не мо |
| у самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чи |
| глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим |
| упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и в |
| ена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Ву |
| огу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљив |
| це блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекују |
| је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </ |
| ове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хл |
| руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, |
| сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ве |
| једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носил |
| ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} |
| . игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, |
| е, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну |
| ван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресе |
| лањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и |
| следњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-В |
| стога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једн |
| колина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, |
| тирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек и |
| е се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер |
| оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих је |
| , да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би с |
| едавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним |
| о на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не |
| оше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се |
| увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Ха |
| их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о га |
| тране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са |
| Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као с |
| у исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који |
| зао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један б |
| стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже сна |
| .{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — |
| о рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчет |
| ке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао д |
| Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p |
| скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе |
| к год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд |
| па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! |
| ста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Ве |
| ике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из |
| Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, мог |
| p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... |
| минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа с |
| адован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предв |
| едаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибљ |
| црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука |
| S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, |
| ћем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица и |
| ва кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне н |
| стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три |
| умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> < |
| , и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих им |
| Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па |
| авуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не оста |
| куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. |
| и случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Н |
| рмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом |
| вати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од |
| ’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није мога |
| а иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској х |
| потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, не |
| је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвозден |
| ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се |
| ебу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} |
| још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово |
| и се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако п |
| па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантова |
| акога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, пост |
| погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, |
| гано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје |
| не санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу ј |
| ар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим |
| ела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму |
| им моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито |
| и поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред ко |
| сли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{ |
| као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окам |